Narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Vidite, po pitanju ovog amandmana mi nemamo izjašnjenje Vlade. Ja imam kod sebe vizit kartu Brace Petkovića, istina nemam mobilni telefon na njoj, ali imam stabilni telefon i imam, znači, kako možemo da stignemo do ministra. Istina on nije član stranke čija je poslanička grupa predložila ovaj zakon. Jeste član stranke? Tim pre, ako je član stranke, da nam se ne desi da posle ministar ima problem u svom resoru, da dođe do urušavanja kulture, upravo zbog usvajanja ovakvog zakona o javnim nabavkama. Ako je član stranke pretpostavljam da vi možete nekako do mobilnog telefona da stignete, pa da napravimo pauzu, ako treba dva, tri minuta da obezbedimo izjašnjenje i na određen način da nagovorimo predlagača da prihvati ovaj koristan amandman i da na taj način izađemo iz problema.
Mislim da je apsolutno u redu, da je korisno za ukupno stanje u oblasti kulture.

Narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, sudeći po žagoru najverovatnije da se dopadam mojim političkim protivnicima.
Ovde je spominjan Nušić. On je poznati pisac, napisao je, čini mi se i pripovetku "Politički protivnik". Dakle, nisu samo, bivši režim, poznavaoci kulture postoje i neki drugi koji to dobro poznaju. Odraz njihove kulture se video pre mog govora. Dakle, takva količina žamora, ne znam čime sam to zasluži, takva galama. Najverovatnije da ih nečim iritiram. Iritiram ih istinom.
Već kad smo kod komedija i tragedija koje je Nušić pisao, već kad ste pomenuli, hajde da vidimo vaše komedije. Hajde da vidimo tog vašeg srčanog branioca amandmana, hajde da vidimo vaše javne nabavke. Hajde da vidimo Univerzijadu. Zašto jedna javna nabavka koja se recimo zove Univerzijada, zašto jedno preduzeće koje je osnovano u tu svrhu, zašto je to postala državna tajna? Zašto se ne zna koliko je taj vaš vrli, srčani, prebogati branilac tog amandmana, zašto je on i kako je imenovao umetničkog direktora? Koliko ga je plaćao? Da li ćemo to ikada saznati? Zašto je to u arhivu to postala tajna? Zašto to ne može da se zna? Da li je to komedija ili je to tragedija? Danas vi nama nešto govorite o našem zakonu o javnim nabavkama, dajte da vidimo šta ste vi pre nas radili? Dakle, šta je radila stranka bivšeg režima.
Kad smo već kod Nušića on je pisao i druga književna dela: "Vlast", "Pokojnik", "Sumnjivo lice", "Put oko sveta", "Narodni poslanik", ali je napisao i "Mister dolara".
Vi ste putovali oko sveta, politički ste, hajde da vas ne nazovem po ovoj pripoveci, bili ste vlast, da li ste pokojnik ili niste, ali "Mister dolara" imate. On je malopre ustao, tako srčano galamio, tako lupa, pljeska sopstvenom govoru, da ja mislim da ga dlanovi bole, da će ga boleti tri dana. Hajde da vidimo tog "Mister dolara" da nam objasni tu Univerzijadu, kako se desila, ko je bio umetnički direktor, kako su novci plaćeni, koliko je to plaćeno, čiji su sinovi to radili itd, da vidimo te sve sukobe interesa o kojima oni govore na bazi ovog zakona.
Neka ustane mister dolar ili mister 12 miliona dolara, a predsednik stranke vam je mister milijarde dolara. Hvala.

Hvala.
Gospodine Stefanoviću, po povredi Poslovnika? Izvolite.

Predsedniče, pogledom smo se razumeli, ne moram čak ni da navedem član 107. Ovo kažem najdobronamernije. Drago mi je da je tako, zaista.
Mislim da je i vama i meni i svim poslanicima jasno da je prethodni govornik povredio i 106. i 107, potpuno je bio van teme, koristio je, zaista, neadekvatne, neodgovarajuće i uvredljive kvalifikacije, šaljući čudne poglede u pravcu naše poslaničke grupe i upirući prst istovremeno sa pretećim izrazom. Ja vas molim da mu izreknete opomenu. Hvala.

Ja sam shvatio da je prethodni govornik citirao dela gospodina Nušića, ja mislim da se odnosilo na "Narodnog poslanika", određene likove iz tih pripovetki, ali svakako molim sve narodne poslanike da se vratimo na raspravu.
Gospodine Arsiću, video sam vas u sistemu. Izvolite.

Da ne bi SNS bila ta koja uništava kulturu, ja bih zamolio da pročitate i član 36. zakona, a to je pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, pa se kaže – naručilac može sprovesti pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a u tački 1. – ako u otvorenom, odnosno restriktivnom postupku nije dobio ni jednu ponudu, odnosno ni jednu prijavu ili su sve ponude neodgovarajuće, pod uslovom da se prvobitno određen predmet javne nabavke i uslovi za učešće u postupku, tehničke specifikacije i kriterijum za dodelu ugovora ne menjaju, i pod dva – ako zbog tehničkih, odnosno umetničkih razloga predmeta javne nabavke ili iz razloga povezanih sa zaštitom isključivih prava nabavku može izvršiti samo određen ponuđač.
Znači, čini mi se da, kada bismo prihvatili ovaj amandman DS koji nije u suprotnosti sa članom 36. stav 1. tačka 2), osim u jednom delu – taj ugovor mora da se objavi. Kako ostaje ako se ovaj zakon ne primenjuje na to? U članu 7. su odredbe zakona na koje se ovaj zakon ne primenjuje, izuzeci. Onda član 36. stav 1. tačka 2) pravimo potpuno suvišnim. Jedina razlika, prihvatanjem ovog amandman, bila bi ta da, ako nekoga angažujete, nećete imati obavezu da objavite ugovor i kolika je vrednost ugovora za taj posao koji radi. Ako je to problem, žao mi je.

Narodni poslanik Dejan Radenković.

Hvala predsedniče.
Složio bih se sa kolegom Arsićem, javio sam se, hteo sam upravo to da kažem, da upravo Predlog zakona ovo dozvoljava i da nema razloga za usvajanje ovakvog amandmana. Koliko se sećam, mislim da se koleginica, kada je donošen prethodni zakon, zalagala za istu ovu stvar i da ni tada nismo to prihvatili, da to i po postojećem zakonu ne može, tako da ne vidim razloga da ovoliko dižemo tenziju. Mislim da je ovo dobro, da to stoji, da je to predviđeno i da treba da bude transparentno.