Zahvaljujem.
Povredili ste član 27, s obzirom da je razmena replika počela vašom odlukom da se na drugačiji način, drugačijom praksom primenjuje član koji određuje šta može da govori predsednik ili ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe u vremenu od 15 minuta koje mu je na raspolaganju, odnosno u vremenu koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi i to zato što ste dozvolili da narodni poslanik Veroljub Arsić kaže da on sada insistira da se ta praksa uvede, u prethodnom obraćanju Narodnoj skupštini. Nakon mog objašnjenja kaže da dok sam vodila sednice Narodne skupštine, da je tako bilo.
Odlučite se, ne može oba. Da li želite da se takva praksa uvede ili smatrate da je takva praksa bila? Ponavljam da sam ja za da se takva praksa uvede, ali da ona podrazumeva pravo svakoga od nas da uputi na povredu Poslovnika ako se bilo ko od nas udalji od teme amandmana. Ponovo ponavljam, stenogram je odlična stvar. Kako stoji zapisano u stenogramu, sve što je rekao moj kolega narodni poslanik Veroljub Arsić, tako stoji zapisano u stenogramu sve što je iko govorio u ovoj skupštini. Nadam se da će to biti zanimljivo štivo ne samo za nas savremenike, nego i za one u budućnosti.
Smatram da morate da reagujete ako narodni poslanik u replici traži jedno pravilo, a u obraćanju vama po povredi Poslovnika traži drugo pravilo. Ne može oba. Zahvaljujem.

Gospođo Čomić, uopšte se ne slažem sa vama da sam prekršila član 27. i da se radi o mom slobodnom tumačenju Poslovnika.
Naime, vi sami znate da se u skladu sa Poslovnikom govori o temi dnevnog reda. Zato i postoje amandmani koji su određenim redosledom poređani. Naravno da mi otvaramo raspravu o pojedinačnim amandmanima. Poslovnik tačno utvrđuje da predlagač amandmana ima pravo da govori dva minuta o amandmanu, da se vreme ukupne rasprave po amandmanima raspodeljuje na poslaničke grupe srazmerno broju poslanika.
Takođe, postoji nešto što se zove dodatno vreme za ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, koje iznosi 15 minuta. To se odnosi na celokupnu raspravu u pojedinostima o datoj tački dnevnog reda.
Dakle, ako smo trenutno kod amandman na član 3. i raspravljamo o njemu, smatram da svi govornici, a imajući u vidu da svi treba da se pridržavamo toga da se držimo teme dnevnog reda, treba da govorimo o tom amandmanu. To nije moje slobodno tumačenje.
Ako smatrate, možete zatražiti tumačenje.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što reče prethodni govornik, a nije predsedavajući, stenogram je nešto što ostaje zapisano.
U jednom delu sam insistirao da ona praksa koja je uvedena od onih koji su glasali za ovaj Poslovnik bude poštovana, a isto tako sam rekao da bih voleo da narodni poslanici imaju manje rigorozan Poslovnik i da mogu mnogo šire da obrazlažu, da mogu da idu mnogo šire u svojim diskusijama nego što je to sada predviđeno ovim Poslovnikom. To je ono što sam rekao, a to sam rekao zato što sam dugo godina bio opozicioni narodni poslanik i znam koliko je teško kada hoćete nešto da kažete, a u tome vas sprečavaju predsedavajući, a na kraju i Poslovnik koji vas je ograničio da o amandmanu možete da pričate dva minuta.
Da podsetim još nešto, od tog istog predlagača ne samo da nije predloženo dva minuta, nego jedan minut. Toliko demokratije u Demokratskoj stranci.

Hvala.
Molim narodne poslanike da se vratimo na temu dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić.

Moram da kažem, prepuštam iskusnijima da protumače šta smem a šta ne smem. Meni je rečeno da mogu, pa ako mogu, to sam i uradio. Ali, ako nisam smeo, neću ponovo.
U svakom slučaju, samo da primetim da su i kolega Arsić i kolega Radenković pričali o nekim temama koje nisu predmet ovog amandmana. Samo tražim da ukoliko ja nisam imao pravo to da radim, da nemaju pravo ni oni, ali čini mi se da sam imao pravo i ja, a verovatno su imali i oni.
Sada bih da se vratim na stvar i suštinu. Šta konstatujemo ovde? Na plenarnoj sednici konstatujemo da poslanik stranke na vlasti, iz čijih redova dolazi premijer, misli da je njegov amandman dobio podršku, a čujemo predlagače iz stranke stožera ove koalicije da mu ne pada na pamet da usvoji taj amandman. Izvinite, valjda bi bilo vreme da sada kad smo došli do ovog momenta, zakona koji je navodno toliko čekao i gde ste se svi onako dobro dogovorili, da se bar dogovorite među vama.
Mi smo rekli naš stav. Mi podržavamo ovaj amandman. Žao mi je što nismo koautori, ali bilo bi dobro da i na ovoj temi ne vidimo toliki rascep u ovoj koaliciji.
Na kraju, samo da podsetim kolegu Mihajlova, žao mi je što kao glavni kadrovik DSS se ne sećate da je gospodin Ljušić bio direktor ne "Službenog glasnika", nego Zavoda za udžbenike. Tek da vas podsetim. Što se tiče tog postavljenja, mi smo dali naš stav oko njegovog imenovanja. Hvala.

Smatram da je očigledno bio dobar predlog da se insistira na tome da se Vlada izjasni po pitanju predloženih amandmana. Pogotovo, ukoliko postoji dilema na Odboru šta je usvojeno, a šta nije usvojeno. Ukoliko za tu sednicu Odbora, koliko sam obavešten, zamenik člana iz DSS nije ni obavešten o tome, o samoj sednici, onda očigledno …

Gospodine Mikoviću podsetiću vas da govorimo trenutno o amandmanu i dobili ste reč po tom osnovu.

Da i o tom amandmanu. Za taj amandman i za svaki amandman. Apsolutno je potrebno da se Vlada izjasni, pošto očigledno i u većini postoji očigledna dilema šta treba, a šta ne treba usvojiti, kako će izgledati konačan tekst zakona.
Ovo je jako važna materija. Da nije tako važna, siguran sam da poslanička grupa, najveća u Narodnoj skupštini, ne bi predlagala takav zakon. Činjenica je da čak ni resorni ministar se nije o tome oglasio, po pitanju amandmana, a ni Vlada se nije o tome izjasnila. U tom smislu bi bilo korisno da pre nego što nastavimo dalje, da ipak zamolimo Vladu da se izjasni o tome šta je korisnije za državu Srbiju. Šta je korisnije za građane Srbije po pitanju svakog amandmana koji je ovde u proceduri.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik DS imam dilemu i u vezi ovog amandmana i u vezi svih drugih amandmana, da li Vlada zaista želi ovaj zakon, s obzirom da se nije izjasnila o njemu, kao što kaže gospodin Miković. Ili ste možda preuzeli model plisanja platforme, pa pošto ne možete oko platforme da se složite, predsednik ima jednu platformu, Vlada drugu platformu, tako i oko ovih amandmana ne možete da se usaglasite šta hoće poslanička grupa vladajuće većine, a šta hoće Vlada.
Zbog toga, mislim da je vrlo pametno i racionalno da prihvatite apel gospodina Mikovića i da dobijemo neko mišljenje Vlade, da znamo da li je to politika ili nije i ako jeste, šta je politika? Ako se model pisanja platforme bude prelivao na zakone koji se donose u ovom parlamentu to neće biti dobro ni za zakone ni za Srbiju. Hvala.