Hvala. Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da su prethodni govornici potrošili vreme koje dodeljeno našoj poslaničkoj grupi želim samo da kažem da smo mi svojim amandmani pokušali da popravimo ovakav predlog zakona, pa vas molimo da ih pažljivo razmotrite, a svoju diskusiju ću vam gospodine ministre proslediti u pismenoj formi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS je danas jasno iskazala svoj stav u raspravi, kada je u pitanju Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, dajući punu podršku tom predlogu zakona, dajući neke dopune šta još sve da obuhvati, a o čemu je danas bilo govora.
Imajući u vidu da je to značajan zakon koji daje, da tako kažem, sigurnost i koji govori o dugoročnom saznanju ljudi kako i na koji način će moći da se bave time. Dakle, veoma visok potencijal te privredne grane, ali i veoma neiskorišćen taj potencijal i veliki prostor za njegovo iskorišćavanje. Imajući sve to u vidu, dali smo punu podršku. Smatrali smo da je to, između ostalog, politika, jasna politika, ove vlade koja je promovisana još od ekspozea gospodina premijera, Ivice Dačića, u julu mesecu da Srbija ulaže u oblasti poljoprivrede, kao veliku razvojnu šansu Srbije. Dajemo vam punu podršku da istrajete na ovome.
Takođe, dali smo punu podršku i predlogu zakona koji potvrđuje međunarodni ugovor o biljnim i genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu.
Imajući u vidu da se radi o očuvanju i održivom korišćenju biljnih i genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu, i to onih koji su stvoreni u vekovnom procesu odabiranja i gajenja, onih koji su otporni na sve bolesti i suše, oni koji su karakteristični za svaku sredinu, pa pre svega i u Srbiji sa ciljem da se oni zaštite, evidentiraju i naravno omogući njihovo dalje razvijanje.
Ono što sam želeo posebno, to smo podržali i, naglašavam, to nema veze sa genetski modifikovanim organizmima. Dakle, puna podrška i tom predlogu zakona.
Ono što sam hteo kratko samo da upozorim, pošto je danas očigledno ova tema dominirala, tražim od Vlade Srbije, moje Vlade, da onoliko snage i energije koliko je uložila, a ulaže mnogo, ni jedan problem ne stavlja pod tepih, nego se suočava sa njim, da u svim onim oblastima o kojima smo već govorili, da isto toliko snage i energije uloži i u zaštitu životne sredine, konkretno, zaštitu od zagađenja vazduha.
Ovaj zakon je danas bio na neki način u podređenom položaju. Nije moglo, zbog značaja ove prve teme da se o njemu mnogo više govori, ali najmanji je problem koliko ćemo mi o njemu govoriti, a mnogo je važnije da ova Vlada do kraja godine donese uredbu o graničnim emisijama zagađivanja vazduha, posebno iz postrojenja za sagorevanje, da donese nacionalnu emisiju godišnju do kraja 2015. godine i da donese, ono što je najvažnije, nacionalni program kako da smanji zagađenje iz vazduha. Najbitnije je da se dođe do tih mera i da se mere preduzmu.
Smatram da je nedopustivo da još uvek ne postoji strategija zaštite od zagađivača i zaštita od zagađivanja iz vazduha. Dakle, prosto sam želeo da ukažem na to.
Mi ćemo podržati izmene i dopune zakona, ali tražimo i insistiramo da se tome posveti mnogo veća pažnja iz prostog razloga što je vazduh najvažniji, najneophodniji prirodni izvor života ljudi. Njega treba da čuvamo da bi sačuvali ljude, da bi sačuvali i zdravlje.
Prošli put sam govorio o jednom snažnom termo-energetskom sistemu Kolubare TNT i pet opština koje on obuhvata – Lazarevac, Obrenovac, Lajkovac, Ub i Ljig, jedan ogroman sistem koji pola proizvodnje u Srbiji, odaje im priznanje za to, ali upozorio i javnost i Vladu da je to područje sa oko 200.000 stanovnika istovremeno i područje degradirane životne sredine gde je zagađena i voda i zemljište i vazduh. Četvrto nema. Dakle, ovde govorimo o vazduhu kao najvećem zagađivaču kada su u pitanju ta postrojenja. Molim da se tu do kraja pokaže i snaga i energija da se ta pitanja uzmu u rešavanje.
Samo kratko kada su u pitanju sredstva, pošto se ovde govori – sredstva iz budžeta. Sredstva od operatera po principu zagađivač plaća i naravno sredstva od pokrajine i lokalne samouprave. Ono na čemu insistiram su dve stvari. Jedna je da ta sredstva koja pripadaju lokalnim samoupravama moraju da dođu u lokalnu samoupravu. Druga je da ta sredstva moraju da budu uložena u rehabilitaciju tog područja i ne samo to. To nije dovoljno. To je lečenje posledica.
Želim jedan pohvalan primer baš kada je Obrenovac u pitanju, da je opština odvojila sredstva da sva deca od prvog do četvrtog razreda imaju besplatno klimatsko lečenje preko jedne renomirane kuće, Centar dečjih letovališta Grada Beograda. Ali, to je lečenje posledica.
Pored korišćenja tih sredstava, mora da se mnogo više kroz mere koje će preduzimati Vlada, onaj ko je zagađivač, preduzima sve da to bude što manje.
Dakle, podržaćemo zakon, a pozivamo Vladu da posveti veliku pažnju ovom problemu u ovoj oblasti, jer u pitanju je zdravlje.
Veoma cenimo i podržavamo da se ulaže u razvoj, da se otvaraju tu radna mesta, da se zapošljavaju ljudi. Nema dileme. Ali isto tako, paralelno, mora da se odvija. Nemojte da ih zaposlimo, a ovamo da ih imamo bolesne. Mora se i u zdravlje ulagati. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, SNS kao jedno od svojih strateških opredeljenja proklamovala je unapređenje poljoprivrede, poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke poljoprivredne proizvodnje, ali i unapređenja kvaliteta života ljudi na selu. Razlika između SNS  kao okosnice ove Vlade i mnogih prethodnih vlada upravo jeste u tome što SNS između proklamovanog i učinjenog stavlja znak jednakosti. U tom smislu je i potvrda međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji kao najznačajniju klauzulu predviđa podršku poljoprivrednom razvoju i čija je ukupna investicija milijardu i 250 miliona evra. Samo u 2013. i 2014. godini trebalo bi da bude uloženo 300 miliona evra i to u sistem navodnjavanja i modernizaciju mehanizacije. Sa ovim novcem 300 hiljada hektara bilo bi pod navodnjavanjem, odnosno imalo bi sisteme za navodnjavanje.
Osvrnula bih se kratko i na Predlog zakona o podsticaju u poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju i to posebno na onaj aspekt koji se tiče podrške merama ruralnog razvoja, odnosno želim da se pre svega zahvalim Ministarstvu, posebno na razlikovanju onih razvijenih krajeva koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i onih nerazvijenih krajeva koji zbog prirodnih, zakonskih, socijalnih ili drugih ograničenja nisu u mogućnosti da imaju adekvatnu poljoprivrednu proizvodnju. Upravo i ja dolazim iz jednog takvog kraja. To je brdsko-planinsko područje, opština Priboj. Zašto ovo naglašavam? Zato što su podsticaji merama ruralnog razvoja dati u procentualnom iznosu, zato što su oni 30%, a za ova područja, posebno ne razvijena područja, su 45%. Nadam se da će i opština Priboj, iz koje dolazim, kao i okolne opštine koje pripadaju brdsko-planinskom području, naći se među opštinama sa posebno otežanim poljoprivrednim razvojem. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim Predlogom zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju Vlada Republike Srbije želi u prvom redu da kodificira sve vrste podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, što nije do sada činjeno. Isto tako, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede želi ovim Predlogom zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisati uslove za ostvarivanje prava na podsticaje i korišćenje sredstava. Vlada Republike Srbije želi da uspostavi jedan transparentan mehanizam implementacije podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u budućnosti, što do sada nismo imali, kako u bližoj, tako i daljoj prošlosti.        
Gledano u celini, ovaj zakon doneće višestruk, nemerljiv doprinos srpskoj poljoprivredi u budućnosti, a koja se danas nalazi u jako teškom stanju.
Zato je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ohrabrili građane Republike Srbije činjenicom da je Vlada prepoznala da su energetika i poljoprivreda strateške grane koje mogu da pokrenu novi investicioni ciklus i ukupni privredni razvoj Republike Srbije. Zato Vlada Republike Srbije se opredelila u 2013. godini za malo izdašniji agrarni budžet. U tu svrhu prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić je predvodio delegaciju Vlade Republike Srbije u radnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a od strane istih je vrlo brzo poseta uzvraćena, kako ste videli. One su rezultirale dogovorom o zajedničkim projektima za investiranje u oblasti poljoprivrede, obrade i poljoprivredne infrastrukture.
Posebno ističem projekat zajedničkog ulaganja u poljoprivredu sa kompanijom "Al Dahra", koja će postati većinski vlasnik u osam srpskih poljoprivrednih kombinata. Radiće se i projekti infrastrukture, navodnjavanja i odvodnjavanja, ne samo u Vojvodini nego u celoj Republici Srbiji. To je dame i gospodo i poštovani građani Srbije jedan od najvećih projekata u poslednjih dvadeset godina, ali nažalost i našu nesreću, ima i onih koji su organizovali hajku protiv predugovora sa kompanijom "Al Dahra". Tu hajku uvode oni koji čuvaju svoje fotelje iz bivše vlasti, bivšeg režima, jer se plaše uspeha nove Vlade.
Šokiran sam tim saznanjem da im nisu na prvom mestu državni interesi. U tom smislu, gospodine ministre, dajemo punu i bezrezervnu podršku Vladi Republike Srbije, da nastavi sa ovim poslom. Građani Srbije su to oduševljeno prihvatili.
Na kraju gospodine ministre Kneževiću, u ime velikog dela prognanog srpskog stanovništva iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, posebno onog dela, tog ekonomskog, najugroženijeg dela našeg naroda, koji je sebe pronašao u poljoprivredi. Prenosim vam zahvalnost što ste ovaj zakon dostavili Narodnoj skupštini Republike Srbije na donošenje, jer će oni konačno bar jedan deo njih, njegovom primenom pokušati da reše svoj osnovni egzistencijalni problem, bar jedan deo.
Ovaj zakon je veoma dobar. Mi ga zaista pozdravljamo, a u tu svrhu pozivam sve poslanike, bez obzira na stranačku pripadnost, da u Danu za glasanje damo svoj glas ovom zakonu, jer ćemo tim pokazati da smo za što brži izlazak iz ekonomske krize, jer je poljoprivreda jedan od kotača razvoja i motora ove zemlje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću nešto o zakonu o potvrđivanju ugovora o genetskim resursima.
Veoma je čudno što je ovo ugovor od 2001. godine, a potpisan od Savezne vlade 2002. godine, čekao do današnjeg dana na ratifikaciju. Jako je čudno. Pažljivo sam pročitao i ne dopadaju mi se određeni članovi. S obzirom da se na ovaj zakon ne mogu ulagati amandmani, ne znam kako ću glasati, s obzirom da postoji član 12, 12.1, 12.2, 12.3.
On govori da smo u najkraćem roku u obavezi da ustupimo hitno, bezuslovno i bez naknade svoje genetske resurse. Dakle, sve sorte semena i vrsta koje smo proizvodili kao semenski sadni materijal uključujući i samonikle. To što ćemo mi obrnuto imati neka prava, ništa nam neće pomoći. Mislim da je namera onih koji će imati koristi od ovakve vrste ugovora, pre svega da se domogne naših genetskih resursa, s obzirom da su svoje upropastili.
U kontri, mi možemo da to tražimo od njih ali ćemo i naići na GMO. Bez konsultacije sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Institutom za
kukuruz iz Zemuna, koji tvrde da nisu obavešteni o ovom zakonu, neću glasati dok se ne izvrši to konsultovanje, s obzirom da po njih mogu nastati nenadoknadive štete. Ne želim u tome da učestvujem ukoliko ovim zakonom o potvrđivanju ratifikacije ovog ugovora, po naše semenarske kuće bude šteta koja će biti manja od koristi.
Razlog je i to što je taj ugovor iz 2001. godine, potpisan od Savezne vlade 2002. godine, čekao do dana današnjeg na ratifikaciju. Time je moja sumnja malo veća. Ostalo iz tog zakona nije sporno, ali taj član 12, 12.1, 12.2, 12.3, odeljci a), b), c), d) i f) bi mogli da budu veoma štetni za oba instituta sa kojima ću se konsultovati.
Što se tiče zakona o podsticajima, kao predsednik Narodne seljačke stranke, kao jedini zemljoradnik u ovoj skupštini, sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, koji je prošle godine obrađivao 450 hektara, od toga je preko 400 bilo državni zakup, mogu da kažem da je ovaj zakon korak napred. Ovde danas od zemljoradnika sam samo ja. Nisu nam krivi ni lekari, ni ekonomisti, ni psihijatri. Krivi smo mi, sami seljaci što se nismo sindikalno udružili, nismo se politički udružili. Svoje glasove smo prepustili olako onima koji sada nama sole pamet a nemaju ni jednog zemljoradnika u svojim redovima. U kampanji su bili kravoljubci. Bik im je bio na prvom mestu, krava im je bila na drugom, a seljak na izbornoj listi je bio, čini mi se sto prvi.
Kao jedini zemljoradnik, ne sporim pravo da drugi komentarišu ovaj zakon, ali mi je žao što nemam više svojih kolega zemljoradnika, time bi ova diskusija bila malo plodotvornija. Mogu seljaci bežati od politike, ali oni koji gledaju ovaj prenos treba da znaju da politika i političari nikada neće bežati od njih. Ni od njih ni od njihovih imanja. Kada daju olako svoje glasove i kad ne razmišljaju, iza glasova ide sve drugo. Sindikalno, politički i neudruženi, uvek će biti lak plen za one koji će manipulisati njihovim glasovima, a samim tim i njihovim imanjima.
Što se tiče devedesetih, svi znamo da je to tehnološki zaostatak, da te posledice još uvek vučemo zbog zastarele mehanizacije i opšte tehnologije. Što se tiče 2000. godine, a ministar je tada učestvovao u tome, svi smo očekivali da ono što smo izgubili dok smo nosili teret socijalnog mira, da se to nadoknadi dvehiljaditih godina. Nažalost to se nije desilo.
Subvencije, odnosno podsticaji su uvedeni tek 2008. godine, na veliki pritisak kada su određene stranke videle da će izgubiti glasove, onda su te subvencije uvedene, ali bile su neredovne, selektivne. Uvođenjem uredbi nisu bile dugoročne, nisu mogle da kreiraju poljoprivrednu politiku, a posebno nisu mogle toj evropejskoj snazi da daju doprinos da iskreiraju zajedničku poljoprivrednu politiku, kako se to vodi u EU od 1962. godine, a koja je dogovorena Rimskim ugovorima iz 1957. godine.
Zajednička politika Evropske unije, kojoj su oni težili, ali nisu težili da sprovode tu poljoprivrednu politiku i doživela je više reformi, osamdesetih i devedesetih godina i agendom iz 2000. godine i 2007. godine je utvrđena politika koja važi do 2013. godine. Ovo što imamo u zakonu o podsticajima je sasvim u skladu zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije. Gotovo da je prepisano, a s obzirom da je program moje stranke sličan tome nemam razloga da zbog teksta zakona, da zbog premija podsticaja, da zbog regresa kreditne podrške ne podržim ovaj zakon, jer je on u skladu sa zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije.
Ono što je problem, a bio je problem i ranije, daleko izraženiji, a to je visina tih podsticaja. Naša poljoprivreda se takmičila sa okruženjem koje je imalo tri i po do četiri puta veću premiju po hektaru, a kod nas su gospoda tu premiju vodili selektivno. Zavisila je od volje ministra. Ti podsticaji nisu bili redovni i jednom su čak pred predizbornu kampanju 2012. godine, tri puta promenjena poljoprivredna politika za mesec dana.
Kada promenite podsticaje, onda ste promenili poljoprivrednu politiku, način na koji su oni to hteli, pa po kilogramu, pa po hektaru, pa napred, pa nazad, pa protesti, pa ubeđivanje. Dakle, to je govorilo o njima da nisu vodili dovoljno pažnje o poljoprivrednoj politici. Njihova namera je po meni bila sledeća – da posle seljaka koji su lustrirani iz fabrika i seljaci budu lustrirani sa njiva. To je jedina lustracija koju su oni 2000. godine sproveli i imali nameru da sprovedu. Dokaz za to su i olako prodata imanja Mađarima, Hrvatima, tu ne govorim o nacionalnosti već o državnosti. Vlasnici tih imanja gotovo na 50.000 hektara postali su čak Irci i Britanci na poluskrivene i skrivene načine. Danas oni prigovaraju za Arape. Lično nisam ni za Britance, ni za Irce, ni za Hrvate, ni za Mađare, a nisam ni za Arape, ja sam za Srbe i srpske seljake. Ali, tehnološki zaostatak koji je nastao, bojim se da će se morati nadoknađivati nekim drugim investicijama, s obzirom da njihova agrarna politika nije dala neki rezultat.
Ovaj zakon je nekoliko koraka napred ispred njihove poljoprivredne politike, zato što se može reći da je dugoročan, ukoliko ga ne budemo menjali svake godine, da poljoprivrednici mogu da planiraju poljoprivrednu proizvodnju, da sasvim dovoljno govori i o proizvodnji i o zašiti životne sredine i u ruralnom razvoju i o zaštiti nekomercijalnih malih gazdinstava, dakle, obuhvatio je sve elemente poljoprivredne politike, čak i reformu koja će obuhvati, odnosno koja će stupiti na snagu u poljoprivrednoj politici EU od 2013. do 2020. godine.
Pored ovoga, mi moramo da izvršimo i zemljišnu reformu, da se ne bi svađali ko je šta prodao, šta je koliko prodao, ko je kome prodao, već da se svađamo oko toga ko je koliko kupio. Dakle, mi moramo sprovesti neku zemljišnu reformu i dati šansu mladim poljoprivrednicima da svoja poljoprivredna gazdinstva uvećaju za po 20 do 30 hektara i da to bude neka vrsta državne kreditne podrške, državni krediti koji će oni otkupljivati i da hektar košta 10.000 evra. Neka ga otplaćuju na 30 godina po 350 evra godišnje, biće zadovoljna i država i oni i tako će oni svojim rukama, svojim radom izdržavati sebe i svoje porodice.
Takođe, treba pažnju posvetiti, s obzirom da živim u Vojvodini, vojvođanskom rukovodstvu. Ja sam hiljadu puta govorio da Vojvodina i Vlada Vojvodine nisu ista stvar. Dakle, kad govorite i kad se govori o tome kako su nešto Vojvođani protiv ovog zakona o podsticajima i nekih investicija, treba da znate da to govori Vlada Vojvodine, a Vlada Vojvodine i građani Vojvodine nisu jedno isto, ma koliko neko od nas ili neko od njih mislio da može da se poistoveti vlast sa narodom.
Dakle, mislim da ovaj zakon vredi podržati, ali visina subvencija mora da bude veća da bi mogli da se takmičimo sa visoko subvencionisanim poljoprivredama koje su oko nas, a vrlo brzo će proći i 2013. godina, doći će 2014. godina. Tada će poljoprivredni proizvodi sasvim slobodno ulaziti u ovu zemlju. Za četiri godine od ratifikacije SSP, stranci će moći da kupuju zemlju na teritoriji Srbije. Dakle, doći ćemo u poziciju da nećemo moći da se sa ovom visinom subvencija nosimo sa poljoprivredom stranih zemalja
Još jedna zabluda koja važi u javnosti, a voleo bih da to ministar potvrdi, subvencije nisu poklon zemljoradnicima. Kad subvencionišete i premirate poljoprivredu, vi subvencionišete potrošače i prerađivačku industriju, zato što je ona sigurna da pod poznatim uslovima, pod jeftinijim uslovima mogu da nabave sirovinu, da naprave konkurenti prehrambeni proizvod i da nam poljoprivreda i prehrambena industrija budu konkurent.
Što se tiče malog prinosa po hektaru, tvrdim da ni u okolini nije puno veći, a što se tiče izvoza od samo 500 evra po hektaru, za to nije krivo ni ovo ministarstvo, ni ova Vlada. Jednostavno, uvozom po damping uslovima poljoprivrednih proizvoda sa visokim subvencijama uništeno je domaće stočarstvo. Sada će trebati godine da se to oporavi. Zato je moj apel da Ministarstvo posebno pokloni pažnju malim seljačkim gazdinstvima po Srbiji i da, bez obzira što Dragan Marković Palma nije tu, ako treba poklanjamo po tri, četiri krave po domaćinstvu, da se ta sitnija gazdinstva od tri do četiri hektara ožive kroz stočarstvo, kroz povrtarstvo jer ova zemlja izvozi kukuruza, soje i raznu drugu stočnu hranu u vrednosti od 700 miliona evra godišnje. Time direktno na manjoj proizvodnji mesa gubimo daleko više od tih 700 miliona, gubimo jednu milijardu, na proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda gubimo još 300 miliona evra. Dakle, izvoz poljoprivrednih proizvoda, ako oživimo stočarstvo i prehrambenu industriju, biće dve do tri hiljade evra po hektaru i približiće se standardima zemalja EU. Dakle, za sve to nije kriva Vlada ova. Kriva je bivša.
Još nešto. Meni se dopada što će biti izvršen nadzor nad podsticajima što će poljoprivredna inspekcija morati da radi svoj posao. Dosta je bilo. Ovo je dokumentacija. Ovde ima ljudi koji žive u Erdeviku, pa neka kažu da li ja lažem. Ovo je dokumentacija o isplaćenim subvencijama od milion i 600 hiljada evra za vinograde u Erdeviku. Sada pitam ljude koji žive u Erdeviku – da li, sem nekoliko hektara tog vinograda, postoji ikakav drugi vinograd na tom mestu? Šta tužioci, šta policija radi, ne znam, ali ova dokumentacija jasno govori da je bivša Vlada isplatila milion i 600 hiljada podsticaja za vinograde koji ne postoje.
Evo, sasvim odgovorno tvrdim, mislim da ovde rade neki ljudi koji žive u Erdeviku i koji ove moje tvrdnje mogu potvrditi, a ova dokumentacija može da se prekontroliše.
Što se tiče pomenutog premijera, ovo je moja fotografija od 20. jula u vinogradu koji je već postojao.

Gospodine Rističeviću, molim vas.