Zaista ne znam, možda i ovo ja ne razumem dovoljno dobro, ali kolega govori da je on za nas šok terapija, kolega govori tako isto i stvarno je uvredljivo po članu 107. Mislim da ste trebali da ga prekinete, ali eto, prihvatiću i ovo da ne razumem. Naučiću valjda u toku rada u ovoj Skupštini malo bolje srpski jezik, pa ću da razumem šta to znači, ali za mene je to zaista uvreda, ne znam kako za druge kolege. Hvala.

Molim sve narodne poslanike da se zaista dostojanstveno odnose prema Narodnoj skupštini i da prilikom diskusije vode računa o čemu pričaju.
Gospodin Rističević, po Poslovniku ili po amandmanu?
(Marijan Rističević: Po amandmanu.)
Moram da znam kako se javljate, zbog vremena.

Koristiću vreme po amandmanu, da se ne bi više sa tim Poslovnikom frljali.
Ovde su svima nama, a među nama i meni, prebačene neke 90-te godine, neka 1997, 1998, 1999. godina itd.
Ovde sam govorio o konkretnom slučaju. Govorio sam o privatizaciji tri puta tri evra i govorio kako se neko plovno sredstvo produžilo zbog toga.
Dakle, podržavam da neko bude ironičan i duhovit, ali kad neko govori neistinu, to nije duhovitost. Kad neko galami, onda su mu argumenti veoma tanki. Kad neko nama govori da smo nerazumni, mogu da odgovorim da je meni teško objasniti nekome da taj drugi nije nerazuman, jer tu onda možeš teško naći argument.
Dakle, ovde je govoreno da smo mi devedesetih godina, a ja sam devedesetih godina bio teška opozicija. Devedesetih godina nisam pravio Vladu sa Slobodanom Miloševićem. Demokratska stranka jeste, i republičku, možda ni to nije bilo loše, i republičku i saveznu. Nisam imao ni jednog ministra, i ne znam čime sam zaslužio toliku pažnju mog kolege da to meni prebacuje i spočitava.
Dakle, za razliku od njih, nisam išao ni na Pale da jedem vola. Nisam podržavao neke velike vojne akcije, za razliku od njih. Sada sve ono što nisam radio, neko pokušava meni da inputira. Možda je to bio moj minus. Možda sam trebao to raditi, ali to nisam radio. Stranka koju sada vodi je milijarder, ta stranka u prošlosti je to radila. To je podržavala, to su činjenice, to može da se dokaže. Hvala

Gospodine Rističeviću, pošto ste mi rekli da vam oduzimam vreme od poslaničke grupe, molim vas da se vratite na temu.
Reč ima gospodin Milivojević. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, svako ima pravo da se prepozna u mojoj diskusiji i svako ima pravo da ga moja diskusija zaboli, zapeče i podseti na političku prošlost.
Ako se neko prepozna u mojoj diskusiji, a smatra da se ona na njega ipak nije odnosila, ima problem on, a ne ja koji govorim. Svako ko se tu prepoznao, ima svoj problem.
Tačno znam ko je ovom zemljom vladao 1998, 1999. i 2000.. godine, kada su nastali prvi tajkuni o kojima sam govorio. Ako se neko tu prepozna, nisam govorio o današnjim tajkunima koji imaju po 400 hektara zemlje, govorio sam o tajkunima iz 1998, 1999. i 2000.. godine. Ako se tu neko prepoznao, to je njegov problem a ne moj. Hvala.

 Molim vas da se držimo teme dnevnog reda.
Gospodine Šajn, po Poslovniku? (Da.)
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, želim samo da pročitam član 108. koji kaže – zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere opomene, oduzimanje reči itd.
Zaista ne mogu da pronađem uporište u ovom Poslovniku, za to što ste poštovanom kolegi Srđanu Milivojeviću dali reč na repliku. Replika na repliku ne može da bude. Nije spomenuo član o kojem govori. Ako je govorio po amandmanu, onda ne može da govori van teme kao što je govorio. Molim vas samo da mi to objasnite, da mi bude malo jasnije. Hvala.

Mogu da vam objasnim, gospodine Šajn. Član 104. stav 4. govori o tome da odluku o pravu na repliku donosi predsedavajući Narodne skupštine. Nigde nije ograničen broj replika i ja odlučujem o tome kome dajem pravo na repliku.
Gospodin Dejan Radenković se javio. Izvolite.

Poštovana potpredsednice,  odbili smo ovaj amandman i na Odboru, ali čisto da se malo uključim u polemiku, da ne bude da se ne razumemo srpski, mada mislim da kolega Srđan razume i romski, tako da uopšte nije problem i na tom jeziku da mu kaže.
Samo da pojasnim. Od danas vidim želju njegovu da se on jednog dana kandiduje, kada otvorimo tu lučku kapetaniju u Stalaću, ako je ikad bude, da postane šef te lučke kapetanije. Za to vreme će gondolijerstvom da stekne iskustvo iz te oblasti, pa će ispuniti sve uslove za takvo jedno radno mesto. To je samo njegova želja i ništa više. Mislim da je to u redu i da ga apsolutno razumem.

Da li neko od prijavljenih želi povredu Poslovnika, da bih znala ko želi prednost? (Ne.)
U tom slučaju Srđan Milivojević, replika. Izvolite.