Zahvaljujem.
Moja koleginica je već govorila o članu 15, govorili smo i u načelnoj raspravi. Pominje se, naravno, ovo radno telo i njega će činiti i predstavnici ministarstva nadležnog za poslove energetike, finansija, građevinarstva i prostornog planiranja. To radno telo će očigledno biti ljudi koji se mogu na neki način uskladiti i dogovoriti, pa da izgovorim i reč – kontrolisati. Ja sam ispred DS podneo amandman, gde se na kraju ovog dela gde se pominje da radno telo čine uglavnom ljudi iz ministarstava resornih, doda: "i predstavnici Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu".
U obrazloženju koje smo dobili zašto se amandman ne prihvata, razlog je što ne doprinosi operativnijem radu. Mogu da razumem da je najlakše ako se stručna javnost isključi i onda se to na nivou ministarstva dogovori, a ovaj drugi deo mogu i da prihvatim, da se na ovaj predloženi način favorizuje jedan fakultet. Nemam ništa protiv da amandman ne bude prihvaćen u ovom predlogu. Smatrao sam da je najrelevantnija ustanova Građevinski fakultet u Beogradu.
Ali, sa ovakvim obrazloženjem da telo ne bi bilo operativno i da je najbolje da samo budu predstavnici ministarstva, mislim da niste zadovoljili potrebu i uključivanja stručne javnosti. Ne mogu da prihvatim nijedan argument koji će govoriti u prilog tome da stručna javnost može da sapliće ili može da onesposobi neko telo da bude operativno. Da li je to još neki fakultet i da li bi se to moglo i bolje definisati, nemam ništa protiv, nije ovde stvar sujete. Jednostavno se radi o tome da ovo radno telo treba da bude što relevantnije. To je zapravo bio i predlog ovog amandmana.
Konstatujem sa žaljenjem da bi možda prerađen tekst mogao da bude usvojen, ali očigledno nije bilo, da kažem, dobre volje da se sa dobrom namerom pogleda na ovaj predlog. Zahvaljujem.

Hvala.
Ministarka Mihajlović, izvolite.

Mala samo dopuna, dakle, Vlada svakako može kroz ovo privremeno telo da angažuje stručnu javnost, ne samo Građevinski fakultet, nego i sve druge fakultete, pa možda i Inženjersku komoru, a možda i na kraju krajeva one koje imaju licence baš za vođenje određenih projekata. Duboko verujem da će to i da se desi, zato što na kraju krajeva na tome će, recimo insistirati Ministarstvo energetike.
Dakle, apsolutno ne postoji nikakva bojazan i bar sa naše strane, to će svakako biti zahtev. Oni mogu da budu tu neko vreme, svo vreme dok radi to telo itd. To je zaista pravo Vlade i verujem da će to da bude u duhu tako, da odgovara upravo ovom zakonu i građanima Srbije.

Hvala.
Gospodin Obradović, replika. Izvolite.

Stvar je u tome da ovde ne možemo vezivati za vaša usmena obećanja, mi smo želeli da to i zakonski bude. Mi ne znamo da li ćete vi biti ministarka, da li još mesec, još šest meseci, ne znamo da li ćete tokom realizacije celog projekta. Mi ne možemo govoriti o tome da li ste vi imali nameru, ovde to ne piše.
To znači da će stručna javnost biti neki dopunski član, možda sa pravom glasa, možda privremeno, možda ćemo ih nekada pozvati, možda ne. Jednostavno, ovaj zakon ima puno opcionih stvari. Često se ostavlja mogućnost, a zapravo se ne definiše. Zakoni i služe da bi nešto bilo veoma jasno, da ne bi moglo široko da se tumači, to je i bila poenta ovog amandmana.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, ja podržavam amandman kolege Dušana Obradovića i odmah postavljam pitanje – koje su to druge stručne i naučne institucije? Jedino ako se ne misli na neke fakultete koje pod znacima navodnika koje su neki završili.
Zašto je ovo važno? Ulaganje u nauku u Srbiji je minimalno. Ono je prema zadnjem budžetu 0,3%. U Sloveniji je na primer 1,5%. Više novca troši se na agencije i troškove Uprave. Počeci nastave iz oblasti građevinarstva na ovim prostorima vezuju se za davnu 1846. godinu, kada je Knjaz srpski sa ovim ukazom osnovao Indžinisku školu u Beogradu. Godine 1863. osnovana je velika škola sa tri fakulteta na koje je jedan bio Tehnički sa katedrom Nauka o građevini na suvu i na vodi. Na otvaranju univerziteta 1905. godine istaknuti naučnik Sima Lozanić kaže – naše nekadašnje verovanje da će se srpstvo ujediniti ne bukvarom već oružjem, bilo je kobno po našu misao.
Da nam je prosveta bila naprednija sve bi u životu našeg naroda bilo savršenije, pa i uspešnije. Koji su to poznati stručnjaci sa Građevinskog fakulteta u Beogradu i zašto je ovo važno? Akademik Nikola Hajdin, profesor doktora Milan Đurić autor mosta "Gazela", Ljubomir Jeftović, jedan od projektanata novog železničkog mosta u Beogradu. Sve ide u prilog da se ovaj amandman usvoji. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvažene dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, mislila sam da smo sve dileme rešili na Odboru za privredu, regionalne razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, s obzirom da smo amandmane koji su zaista suštinski neke stvari definisali, usaglasili zajedno i sa predstavnicima Vlade. Ali, očito je da neki amandmani sada postaju predmet neke političke prezentacije, stavova, koji jednostavno sve vade iz konteksta.
Naravno, da postoji dobra volja da univerzitetske ustanove budu deo radnih grupa koje će pratiti infrastrukturne projekte, i treba da budu, ali ne isključivo samo Građevinski fakultet. Jer, time vi onda, ako bi gledali sa nekih drugih aspekata sa kojeg jednostavno kolege koje su predložile ovaj amandman posmatramo suviše usko. Zašto da ne bude i Ekonomski fakultet iz Beograd, zašto da ne bude i Mašinski fakultet iz Beograda? Zašto da uopšte ne bude i Inženjerska komora Srbije uključena u sve to?
Hoću da vam kažem da mislim da je stav Ministarstva ovde bio široko postavljen. Ako se ne uvede kao predlog ovog amandmana onda se daje široka mogućnost da cela stručna javnost učestvuje u radu na jedan dobar način sa aspekta saradnje sa predstavnicima ministarstva.
Na kraju krajeva, treba podržati i takvu mogućnost. Ne treba se ograničavati i praviti kampanju samo jedne struke, uz dužno poštovanje građevinske struke, ali smatramo da je ovakav infrastrukturni projekat praktično jedna vrsta značajna za sve struke, za kompletnu ekonomiju Republike Srbije. S toga, zdušno sam protiv ovakvog amandmana. Lično kao poslanik vladajuće koalicije i kao predsednik Odbora iz prostog razloga što ne treba zatvarati vrata drugih naučnih institucija za učešće na ovakvim projektima, a pogotovo sa aspekta nadzora nad ovakvim projektom. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.