Moram da priznam da vi iz LDP nas u jednoj strani usporavate a u drugoj nas ubrzavate, ali dobro, sredina je valjda to.
Znači, ovim članom 5. smo predvideli godinu dana. Kao što znate, imovinsko-pravni odnosi su, kao što ste i sami, na kraju krajeva i vaši poslanici su to takođe rekli, jedna ozbiljna stvar. Upravo u korist vlasnika parcela, predvideli smo da to vreme bude godinu dana zbog toga što vi, na primer, za 15 dana ne možete da vršite čak ni upis. Dešava se, pošto su u pitanju ogromne parcele i hektari, kao što znate, da su možda neke i pod nekim postupkom i pod nekim sporom i da imaju određenih problema.
Znači, upravo zbog onih koji su vlasnici ili imaju probleme u utvrđivanju određenih imovinsko pravnih poslova, mi smo svakako stavili i predložili da to bude godinu dana. Meni je žao što smo neefikasnost, birokratiju itd, poprilično nasledili i da to nije moguće promeniti za par meseci od kada postoji, odnosno malo više od šest meseci od kada postoji ova Vlada. Ali, isto tako rok od 15 dana, pa ja mislim da ne možete da upišete nijednu stvar čak i da nisu imovinsko pravni odnosi, da su neke mnogo jednostavnije stvari ne možete to završiti za 15 dana. Tako da mislim da vam je ovaj rok koji ste stavili nerealan naša mišljenja to svakako treba da bude godinu dana.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Batić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije su u načelu podržali Predlog zakona, ali smo rekli da taj vrhunski, najviši nacionalni interes – energetska stabilnost treba da ide ruku pod ruku sa interesom svakog građanina, pojedinca. Mislim da je to verovatno namera i ministarstva, koliko sam primetio kroz diskusiju u pojedinostima i u načelu da su primedbe i obrazloženje primedbi išle u tom duhu da treba podjednako da vodimo računa i o zaštiti sopstvenih kapaciteta i imovine, a ne samo o opštem interesu.
Kada se radi o eksproprijaciji, ona je najčešće uvek išla u interesu ili države ili lokalne samouprave, ali ređe društva sa ograničenom odgovornošću, odnosno nekog privrednog društva kao što je u ovom slučaju. Zbog toga je i naša diskusija u tom smeru u načelnoj raspravi bila u najboljoj nameri, a to je da treba da vodimo računa pored opšteg interesa i o interesima građana.
Ovaj podneti amandman je u velikoj meri ispravljen prihvatanjem amandmana od strane poslanika Aleksandra Senića, gde ministarstvo prihvata da se protivniku predlagača dostavlja rok od pet dana od dana prijema predloga za eksproprijaciju da se izjasni o eksproprijaciji. U raspravi u načelu smo tražili ipak neko obezbeđenje za vlasnike eksproprisane zemlje ili nepokretnosti i ono je u velikoj meri ispravljeno od strane ministarstva i Vlade prihvatanjem predloga amandmana na član 10. koji je podneo narodni poslanik Ivan Jovanović, gde se kaže da je društvo obavezno da obezbedi novčana sredstva za plaćanje naknade ili drugi instrument obezbeđenja plaćanja u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet, što je za nas neka vrsta balansa između ovog malo ekstremnijeg amandmana, koji smo mi podneli, i onoga što su podneli drugi narodni poslanici, što je verovatno bila procena Vlade i ministarstva.
Sve naše diskusije po ostalim amandmanima će ići u ovom smeru, jer nekako uvek kada su se kroz istoriju dešavale te velike i krupne stvari uvek je stradao pojedinac, a sve je to bilo zatrpavano opštom pričom o opštim interesima itd, što mislim da nikome nije u interesu. Zbog toga smo jako konstruktivno pristupili ovom predlogu zakona. U načelu smo podržali. Verovatno, s obzirom na to kakvo je raspoloženje u Vladi i ministarstvu da ćemo na kraju i glasati za ovaj predlog zakona, ali bih molio ministra da kod svake naše sledeće diskusije, kao i kod ovih obrati pažnju pre svega na interes nekog sopstvenika parcele ili vlasnika. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Zoran Ostojić, Ivan Andrić i Bojan Đurić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.

Tražili smo da se ukine skraćeni upravni postupak, kao i da nadležni organ ne može da donese rešenje bez saslušanja stranaka. Vlada RS je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da u istovetnom važećem Zakonu o eksproprijaciji, koji je u praksi, i to u istovrsnim projektima znatno manjeg obima ta rešenja su se pokazala kao neadekvatna.
Malopre ste, ministarka, nakon što je govorila koleginica Popović rekli – na osnovu čega mi iz LDP tvrdimo da će građani pretrpeti štetu ovim zakonom kada se zna da će Poreska uprava oceniti vrednost nepokretnosti, nažalost ne tržišne, to je administrativna neka vrednost? Baš iz prakse koju ste naveli u obrazloženju. Ne znam koliko vam je poznato, ali prvom potpredsedniku Vlade je poznato, kao i prethodnoj Vladi da na istom projektu za drugi gasovod u Nišu postojali su veliki problemi onda kada ste imali prilike da saslušate građane. Meštani katastarske opštine Trupole, to je jedno selo kod Niša, nisu prihvatili 50 dinara po kvadratu da im se isplati za njihovu zemlju od strane "Jugorosgasa" iz razloga što je procena Poreske uprave 190 dinara, a tržišna vrednost nepokretnosti 1800 dinara. Mislim da pažljivo slušate. Ti ljudi, njih ima preko 50, su tužili Osnovnom sudu u Nišu firmu. Sud ne sudi 190, koliko je procena Poreske uprave, nego ih kažnjava sa cenom od 42 dinara po metru kvadratnom, što potvrđuje Viši sud na osnovu veštačenja i na osnovu loše primene člana 53. Zakona o eksproprijaciji.
Ako se to već desilo u jednoj opštini tim građanima, a pri tom država neće da da autentično tumačenje člana 53, gde se ne primenjuje tržišna vrednost, gde se u slučajevima kada se radi nepotpuna eksproprijacija isplaćuje samo onaj deo zemljišta gde prolazi cev, a ne cela parcela, onda se postavlja pitanje – na koji način ćete nadoknaditi zemlju meštanima Zaječarske opštine, Paraćinske i ovim drugim opštinama, gde nećete čak ni saslušati vlasnike parcela?
Ista je situacija sa Leskovcem kod Koridora 10. Ista eksproprijacija. Isto se građanima umesto tržišne vrednosti isplaćuje daleko niža cena. Za Koridor 10 devedesetdva dinara, a tržišna vrednost je 1700 dinara po metru kvadratnom. To su razlozi zbog čega smatramo da će građani, njih 10 hiljada, sigurno biti oštećeni ovim zakonom, pogotovo što neće imati ni priliku da se izjasne i pogotovo što će vlasnik nepokretnosti, ruska firma imati pravo da uđe u posed bez znanja vlasnika zemljišta, pošto možda do tada neće dobiti rešenje o eksproprijaciji.

Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitao i jedan i drugi tekst amandmana, imaju dva amandmana na ovaj član, a pročitao sam i Predlog zakona. Očigledno da predlagač zakona želi da što pre izvrši eksproprijaciju i da mu postojeća zakonska rešenja nisu dovoljno dobra da bi se ovaj projekat izvršio brzo i efikasno. Mi nemamo ništa protiv efikasnosti i brzine. Voleo bih da se on sagradi sutra, ali sam star 55 godina i gledao sam izgradnju jednog gasovoda i gledao eksproprijaciju po tadašnjim zakonima, koja je bila daleko pravednija, nego po sadašnjim, a posebno po ovom zakonu.
Kada sam rekao da ćemo mi seljaci biti žrtve eksproprijacije, nisam mislio samo na potpunu i nepotpunu. Mislio sam na privremeno zauzimanje. To privremeno zauzimanje je određeno na pet godina. Iz iskustva vam kažem da to privremeno zauzimanje traje i 30 godina. Ko ne veruje, može samnom da obiđe gasovod koji je urađen pre 30 godina. Cevi se ukopavaju, žuta zemlja dođe na površinu i zemljište je desetak godina gotovo neupotrebljivo. Ono se oranjem raznese i uhvati pojas od 30 do 50 metar. Ukoliko je gasovod dugačak 700 i nešto kilometara za očekivati je da preko pet hiljada hektara bude neupotrebljivo najmanje 10, 20 godina i imaće 50% slabiji rod i u narednih 30 godina.
Dakle, kad kažem – žrtva, ne mislim da ćemo mi kao država biti oštećeni. Međutim, mi seljaci, kada nam jednu brazdu neko uzme smatramo da smo na neki način žrtve i da smo oštećeni.
Bojim se da će ovde biti puno problema. Mislim da, ovi amandmani i onaj koji je usvojen, čini mi se na ovaj stav, će ipak protivniku predlagača biti dozvoljeno da se makar izjasni o predlogu za izvršenje. Znači, spoji se jedna firma, samo podnese predlog i ulazi u moju parcelu, a da ja to ne moram ni znati.
Dakle, to će dovesti do mnogih sukoba. Podsetiću samo da je, čini mi se NIS, takvih sukoba bilo u Zrenjaninu i Elemiru, da je tu bilo privođenja zemljoradnika, odnosno seljaka, da je bilo privođenja celih porodica, itd, jer su se usprotivili. Onda ćete imati različite situacije na terenu. Treba da znate i seljački mentalitet, koji baš nije nešto za pohvalu. Znači, zašto to prolazi kod mene kroz celu parcelu, a kod mog komšije prolazi samo delimično kroz parcelu.
Ovakav stav zakona, odnosno član zakona, i ovakav stav resornog ministarstva oko brzine, pozdravljam. Takođe, moram da vas upozorim na moguće posledice koje će nastati, s obzirom da su one bile i kada je Zakon o eksproprijaciji bio u normalnoj nekoj proceduri sada kada nije predviđeno da se predlog za eksproprijaciju dostavlja protivniku predlagača, kad se radi po pravilima skraćenog upravnog postupka, kad se rešenje donosi bez prethodnog saslušanja stranaka, kada se protiv rešenja donetog po predlogu za eksproprijaciju po odredbama ovog zakona može izjaviti žalba koja ne odlaži izvršenje rešenja.
Dakle, sasvim je nemoćna ona druga strana. Pri tome, neće na zadovoljavajući način biti ni obaveštena i s obzirom na tu seljačku logiku i filozofiju, koja nije sporna, dakle, mi nismo bez mana, previše volimo zemlju i onda kako neko prođe delimično, uhvati širi pojas, kod nekog uhvati eksproprijaciju, kod nekog samo privremeno zauzimanje, tu će doći do raznoraznih sporova i ovaj član je veoma bitan.
Ne mogu da kažem ni da je amandman nešto posebno, ali se bojim da je on čak nešto približniji realnosti na terenu, nego predloženo rešenju. Mislim da ovo nije Sveto pismo i da ako dođe do nekih problema, da ćemo to rešavati u hodu.
Pozdravljam tu brzinu, ali moram da vas upozorim, s obzirom da sam imao iskustva sa izgradnjom jednog gasovoda, on prolazi kroz moju njivu, dakle, taj određeni pojas tog zemljišta do dana današnjeg nije plodan svega sa 50%.
Prvih deset godina na tih 50 metara pojasa ta se žuta zemlja raznese, uopšte to zemljište nije bilo više za poljoprivredne kulture. S obzirom da je ovo privremeno zauzimanje na pet godina, najverovatnije je da će nadoknade biti samo za pet godina. Bojim se da ćete imati probleme, ali verujem da ovaj zakon nije Sveto pismo i da ćemo ga u hodu menjati, ali moram da vas upozorim na ono što i vas i nas čeka na terenu, pri tome, ne želeći da umanjim težnju predlagača da ovo bude što brže sprovedeno. Hvala.

Hvala.
Ministarka Mihajlović.

Odmah da vam kažem, taj član je u dva dela i te kako popravljen i to upravo amandmanima, mislim, DS. Dakle, izjašnjavaće se, to smo prihvatili ovim amandmanom, kao što će postati obavezna finansijska garancija, mada ona po Zakonu o eksproprijaciji treba da postoji. Vaša bojazan i sve što govorite, potpuno se slažem, i zato je član u tom smislu i popravljen.

Gospođo Popović, vama je ostalo tri minuta kao ovlašćenom predstavniku. Izvolite.