Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 07.03.2013.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja

07.03.2013

Sednicu je otvorio: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:15 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Berić

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, primarni zadatak Zakona o efikasnom korišćenju energije jeste da se obezbedi i podrži korišćenje energije, što bi kao pozitivnu efektivu imalo sigurno snabdevanje energijom, povećanje produktivnosti i konkurentnosti privrede, a naročito će se ovaj zakon pozitivno odraziti na povećanje zaštite životne sredine. Takođe, ovaj zakon je u potpunom saglasju sa našim obavezama prema propisima i zakonima EU, čijom primenom će se omogućiti dostizanje nivoa energetske efikasnosti, koja danas postoji u zemljama EU.
Značajno je ponoviti koje ciljeve ovaj zakon postavlja pred sobom.
Prvo, to je ostvarivanje energetske stabilnosti, koja se ogleda kroz smanjenje potrošnje električne energije, kako u sektoru proizvodnje, tako i u sistemima prenosa, distribucije i potrošnje energije.
Takođe, drugi cilj jeste povećavanje konkurentnosti naše privrede, gde se uštedom energije u procesu proizvodnje dolazi do smanjenja cene po jedinici proizvoda.
Treći bitan cilj jeste pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine. Ako se, s jedne strane, uzme u obzir da se u Srbiji emituje godišnje oko 6,2 tone ugljen-dioksida po glavi stanovnika, što je negde oko dva puta više od proseka od ostalih zemalja sa istim nivoom razvoja, što nas svrstava u sam vrh najvećih zagađivača ugljen-dioksidom u Evropi, a sa druge strane, ako dolazimo do spoznaje da se primenom ovakvog zakona i energetskih efikasnih mera koje se definišu u oblasti saobraćaja, dolazi do smanjenja potrošnje goriva, kao i smanjenje emisije ugljen-dioksida za čak 50% po pređenom kilometru. Ovo nam samo pokazuje koliki je značaj ovog zakona.
Četvrti cilj jeste uvođenje sistema energetskog menadžmenta, koji će omogućiti sledeće pozitivne efekte. Prvo, to je smanjenje potrošnje primarne energije za oko 8% do 2030. godine. Drugo, ostvarenje novih radnih mesta, otvaranje tržišnih energetskih usluga, mogućnost povećanja budžeta po ovoj osnovi za 220 miliona evra do 2030. godine, smanjenje emisije ugljen-dioksida za 9% do 2030. godine.
Iz svega ovoga što je gore navedeno, proizilazi značaj ovog zakona koji je ovde pred nama. Zbog ovoga će poslanička grupa SNS, u danu za glasanje, svakako podržati ovaj predlog zakona. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dušan Milisavljević

Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, dolazim iz Niša, inače sam profesor Medicinskog fakulteta.
Mogu da vam prenesem efekte ove energetske efikasnosti iz mog kliničkog centra. Vlada, koju je predvodila DS u prošlom mandatu, realizovala je projekte EU, koja je dala sredstva za sređivanje kliničkih centara, upravo na ovu temu energetske efikasnosti. Obnovljene su stolarija, izolacija i, ono što je najvažnije, urađena je gasna stanica u Kliničkom centru Niš, tako da smo na delu imali rezultate bivše republičke Vlade koju je predvodila DS. Tako da, na samom početku ovog mog govora želim da skrenem pažnju da, koliko god pokušavali da nametnete neke loše stvari, smatram da je DS u ovome bila jako aktivna i da svakako podržava sve dobre stvari koje su u ovom zakonu, s tim što je i naš ovlašćeni šef poslaničkog kluba rekao da bi sa par amandmana trebalo da popravimo ovaj zakon.
Srbija je potvrdila svoju spremnost za sprovođenje reformi u energetskom sektoru, samim potpisivanjem i ratifikacijom Ugovora o energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope.
U ovoj strategiji, razvoj energetike Srbija je do 2015. godine energetska efikasnost i veće korišćenje obnovljivih izvora energije, svrstani su među prioritete. Ratifikacijom ovog ugovora o osnivanju energetske zajednice, Srbija je između ostalog prihvatila i obavezu da donese i realizuje plan primene direktive EU o promovisanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, kao i direktivu evropske komisije i promovisanju korišćenja bio goriva i drugih goriva iz obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja.
Osnovni cilj je Republika Srbija postigla 26. januara 2009. godine i članica i osnivač međunarodne agencije za obnovljivu energiju, kao prve međunarodne organizacije, kao prve međuvladine organizacije koja se fokusira isključivo na obnovljivoj energiji i aktivno nastavlja učešće u radu ove agencije u skladu sa Statutom agencije, svojim interesima u oblasti aktiviranja i korišćenja obnovljivih izvora energije.
U ovom trenutku, Srbija ima dva glavna izvora proizvodnje električne energije, od čega voda predstavlja 25%, a ugalj generiše drugih 75%. Prošla Vlada i ova Vlada dosta akcenta stavlja na podsticaj izgradnje nekoliko gasnih hidrocentrala, i njihov razvoje je povezan sa gasovodom iz Rusije, "Južni tok".
Drugi problem u Srbije je ugljen-dioksid i njegovo zagađenje koje dolazi iz električne energije proizvedene iz lignita uglja. Ova situacija proizvodi i finansijsko opterećenje da će Srbija morati da plaća velike penale na svaku tonu lignita, korišćenog za proizvodnju struje. Pošto je sada tona lignita 11 evra, a penali za njegovo korišćenje su u visini do 20 evra po toni lignita, ako su moji podaci tačni.
Podršku razloga za razvoj zelene energije, DS nalazi u tome da su rezerve vode ograničene i imaju limit, kao i pretnju da zbog klimatskih promene hidrološka slika Srbije neće biti ista u budućnosti. Ugalj koji se koristi u Srbiji ima nisku energetsku vrednost i eksploatacija će vremenom biti sve skuplja. Sada imamo pouzdane procene da će svakako cena električne energije i dalje rasti i u narednih 20 godina će ta cena biti u znatnom porastu.
Takođe, se jasno pokazuje da će i cena gasa imati uzlaznu putanju u rastu cene i ovo nas vodi ka stanovištu da Srbija mora da investira u razvoj obnovljivih izvora energije, a posebno energiju dobijenu iz vetra, iz sunca, ukoliko želi da sadrži dobru elektroenergetsku poziciju u budućnosti. Ulaganjem u ove izvore energije je ulaganje u našu budućnost, budućnost naše države i naših naslednika.
Resursi te energije, je jedna od najznačajnijih za stabilnost razvoja i mogućnost da privreda ima više procentni rast u narednom periodu, zbog toga moramo da se okrenemo obezbeđivanju proizvodnje energije i svih dostupnih izvora, a jedini nedovoljno iskorišćeni izvor energije u Srbiji, a i u svetu su obnovljivi izvori energije.
Evropska unija je usvojila integrisanu politiku energije i klimatskih promena u decembru 2008. godine i uključujući ambiciozne ciljeve za do 2020. godine. Ona se nada da će postaviti Evropu na pravi put ka održivoj budućnosti sa niskim udelom ugljen-dioksida, energetski efikasniju ekonomiju. Smanjenjem gasova efekata zelene bašte za 20%, 30% ukoliko dođe do međunarodnih dogovora, smanjenjem potrošnje energije za 20% kroz povećanjem energetske efikasnosti i dobijanja 20% energije iz obnovljivih izvora energije.
Evropa je takođe stvorila jasnu strategiju koja se ukratko može predstaviti kao klimatske promene mogu dostići katastrofalne posledice u ovom veku ukoliko se brzo ne smanje emisije gasova zelene bašte. Evropskoj uniji je potrebno više sigurnih izvora energije, manje zavisnosti od uvoza strane nafte i gasa. Mi u Srbiji smo u zadnjih nekoliko Vlada imali dosta popularnu najavu gasovoda iz Rusije. Svakako da je to dobar izvor energije, ali da moramo definitivno da se okrenemo ka nezavisnim, obnovljivim izvorima energije gde bi Srbija bila ta koja bi kontrolisala i proizvodila tu energiju, dalju distribuciju te energije.
Šta Evropa čini da reši ta pitanja? Smanjenje emisije gasova za najmanje 20% u odnosu na 1990. godinu, 30% ukoliko se ostale razvijene zemlje obavežu na naporediva smanjenja. Povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, vetar, solarna, bio masa itd do 20% ukupne proizvodnje energije i smanjenje potrošnje energije za 20% od projektovanih nivo za 2020. godinu.
Šta će se posebno promeniti? Paket mera iz EU, klimatske i energetske politike odobrene u decembru 2008. godine implementira ove ciljeve. Za elektrane i industrije sa visokom potrošnjom energije smanjenje emisije za 21% nivoa ispod od 2005. godine. Kako uz pomoć garancije za smanjenje emisije putem EU, putem sporazuma o trgovini koji uključuju i emisiju koja pokriva skoro 40% evropske emisije itd.
Ono što mi definitivno moramo da shvatimo da sve ima svoju cenu, da struja ima svoju cenu, da gas ima svoju cenu, da je naša budućnost svakako priključenje EU, da je naša budućnost svakako prihvatanje evropskih standarda u svim sektorima, posebno u sektoru energetike i da su obnovljivi izvori energije nešto šta nas, mislim, u ovoj sali ujedinjuje. Ne znam da je bilo ko iz bilo koje poslaničke grupe rekao nešto suprotno i protiv obnovljivih izvora energije.
Ono što je u Srbiji moda, to je da je najjeftinija energija struja, da se strujom grejemo. Struja je jako komplikovano da se dobije, od Đerdapa da se proizvede, pa da se dovede do Beograda, mog Niša ili nekog drugog grada i da se nakon toga potroši u jedan jako nekvalitetan i loš način da služi za grejanje. Tako da nešto što moramo da menjamo to su naše navike. Da struju koju čitav svet čuva iz svojih izvora energije da poštujemo, a da pokušamo da proizvedemo električnu energiju iz obnovljivih izvora energije. Time bih završio moje izlaganje. Hvala vam puno na pažnji.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem se. Gospođo ministarka, uvaženi članovi predstavnici Ministarstva energetike, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, SNS će sa velikim zadovoljstvom u Danu za glasanje podržati Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Rusije i Ruske Federacije, zapravo o isporukama prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju zato što smo ubeđeni i zato što znamo da će taj sporazum obezbediti jednu energetsku stabilnost naše države za duži niz godina.
Takođe, veliki je broj razloga zbog čega će SNS u Danu za glasanje podržati i Predlog zakona o efikasnom korišćenju energije i jedan od glavnih, ako ne i glavni razlog zbog čega podržavamo taj zakon, zbog čega je neminovno da se taj zakon donese je velika zavisnost Srbije od uvoznih energenata i ona je sada na nivo od 30%.
Struktura tih uvoznih energenata je nafta 52%, prirodni gas 24% i ugalj 14%. Siguran sam da niko u ovoj sali i da niko u Republici Srbiji ne može da bude zadovoljan zbog te činjenice i da niko ne postoji ko može da kaže – to je dobro za državu, to je dobro za građane Republike Srbije.
Mogu i da pitam zbog čega se i do sada nije ušlo u postupak donošenja i primene ovakvog jednog zakona, ako znamo da većina zemalja u okruženju, a tu bih prvo naveo Hrvatsku koja je Zakon o učinkovitom korišćenju energije donela 2008. godine, koji je revidiran 2012. godine. Uspeli su i da revidiraju taj zakon. Imaju potpuno razrađenu podzakonsku regulativu i već rade na njihovom poboljšanju. Imamo i primer Crne Gore koja je takođe Zakon o energetskoj efikasnosti usvojila sredinom 2010. godine, a podzakonska regulativa je jednim delom i donesena.
Međutim, i čovek koji hoda ulicom, a non stop je okrenut unazad rizikuje da ga udari neki autobus BusPlus-a ovde u Beogradu ili u nekoj boljoj varijanti da udari glavom u banderu i razbije glavu. Ništa dobro to ne može da donese. Zbog toga podržavam vaše napore, gospođo Mihajlović i vaših saradnika, što se ovakav jedan zakonski predlog dali u skupštinsku proceduru, što će takav zakon i zaživeti u Republici Srbiji i što će se efekti tog zakona siguran sam u budućnosti i videti i osetiti.
Ono što, a postoje razlozi neki koji nisu toliko dominantni i u tim razlozima zbog čega se i ovaj zakon donosi i vidim i negativan uticaj energetskog sektora na životnu sredinu. Ne možemo prema životnoj sredini da se ponašamo tako nonšalantno, ona nije obnovljiva tako brzo, ja sam siguran da će tu uvaženi kolega Ivan Karić da nas podrži u tome, jer velika je emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora čini mi se da pripadaju nekom procentu od 76%.
Zašto sam optimista kada je ovaj zakon u pitanju? Optimista sam jer sistem energetske efikasnosti će obuhvatiti oko 70% potrošnje primarne energije i tu prvenstveno mislim na privredna društva sa pretežnom delatnošću u proizvodnom sektoru ukoliko koriste više energent količine koju propiše Vlada, i to je negde oko 130 potrošača. Privredna društva sa pretežnom delatnošću u sektoru trgovine i usluga, to je oko 30 potrošača, organi jedinice lokalne samouprave sa više od 20 hiljada stanovnika, kao i javni sektor i time se pokriva tih 70% procenata potrošnje primarne energije i zbog toga sam ja zaista optimista da će ovaj zakon da da dobre efekte.
Kada se vratim na početak ovog izlaganja i kada znamo da je Srbija zavisna od uvoženja energenata, taj trend može da se zaustavi samo na dva načina. Mislim da je Ministarstvo energetike, vi i vaši saradnici i Vlada Republike Srbije ste krenuli i započeli aktivnosti na oba koloseka. Jedan kolosek je takav da se neki alternativni izvori energije podržavaju, zakonski podržavaju.
Srbija, nažalost nema tolika nalazišta ni nafte, ni prirodnog gasa, inače bi bili mnogo bogato društvo i ne verujem da bi sada o ovom raspravljali, nego o nekim mnogo elegantnim temama, međutim mi to nemamo.
Ono što možemo da koristimo to su naši hidropotencijali, obnovljivi izvori energije i sve ono o čemu smo mi u prethodnim mesecima od formiranja Vlade i govorili ovde u parlamentu i u čemu je vaše ministarstvo izuzetno agilno, dajući input pravnim licima i domaćim i stranim da ohrabrujući pravna lica, da dođu da investiraju u taj sektor u Republici Srbiji. I to je dobro, ali to nije dovoljno. Vi ste toga svesni, jer ma koliko energije proizveli ako otvorimo i prozore i vrata – džaba, to će otići, to će se potrošiti.
Ne možemo da se ponašamo tako elegantno prema nečemu što nije jeftino, jer po energetskom intenzitetu Srbija je na vrhu lestvice. Mogu da razumem da se mi sa tih 0,56 koeficijentom ne možemo meriti sa Danskom od 0,08 ili sa Nemačkom od 0,12, jer to su zemlje sa urađenom i demokratijom i sa urađenim i sistemom i sistemom vrednosti, ne možemo. Ali, šta bi nam falilo da se merimo sa Hrvatskom, sa našom susednom državom koja je već jednom nogom u EU, koja ima energetski intenzitet od 0,18, što je tri puta manje od Srbije. Tri puta se više štedi u Hrvatskoj, nego što se to radi u Srbiji. Ne smemo više na tako nonšalantan način da se ponašamo prema energiji, odnosno prema sredstvima svih građana Republike Srbije.
Na kraju, uz svu zahvalnost što ste krenuli u oba ta pravca da se s jedne strane obezbede neki novi alternativni izvori energije, s druge strane da se ta energija uštedi, ja sam siguran da ćemo efekte videti već u narednom periodu da ta uvozna zavisnost će biti daleko manja od 30%.
Na kraju bih se vratio na nešto što se zove naš dom, Skupština Republike Srbije, Skupština Republike Srbije kao i svaka skupština ima zakonodavnu funkciju i kontrolnu funkciju.
Mislim da je ta kontrolna funkcija nije iskorišćena u punom kapacitetu i nju ne smatram samo onda kada su poslanička pitanja, ili pitanja Vladi, smatram da su zakoni kao deca. Nije ih dovoljno roditi i pustiti. Decu treba vaspitati, decu treba kontrolisati, verujem da smo većina od nas roditelji i da to jako dobro znamo. Zbog toga vas pozivam, gospođo ministarka, da u narednom periodu, u narednim mesecima primene ovog zakona dođete u ovaj naš dom i pohvalite se efektima kako smanjenja uvozne zavisnosti energenata, tako i ostalih efekata ovog zakona. Zahvaljujem se.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.
...
Zeleni Srbije

Ivan Karić

Demokratska stranka
Zahvaljujem se. Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege, na početku u analizi Predloga zakona o efikasnom korišćenju energije zaista jedna dobra, da kažemo, ne tako česta definicija, ali u načelima ekonomska isplativost mera i energetske efikasnosti, pa u jednom delu kaže – ušteđena energija je energija koja ne mora da se proizvede, pri čemu se uzimaju u obzir i pozitivne posledice po životnu sredinu nastale usled smanjenja potrošnje.
Nažalost, ovakvih pozitivnih primeraka u ovom zakonu nema mnogo u zaštiti životne sredine, a još manje ih ima u upravljanju resursa. Naravno, ova druga stvar nije ni predmet ovoga. Upravo ovo što ste istakli u ovoj ekonomskoj isplativosti je ono što bi trebalo da bude postulat, savremeni postulat da stvari u ekologiji i stvari u životnoj sredini i stvari oko životne sredine ne treba da imaju cenu samo kad se dese, nego upravo najveća vrednost u zaštiti životne sredine je da se neki neželjeni događaj ne desi. Nažalost, u Srbiji se mere i ovi savremeni neoliberalni ekonomisti, računaju samo ono što mogu da opipaju u ekologiji, kao što ste i ovde definisali u energetici nema šta da se opipa, ali i te kako ima finansijski šta da se proceni, da se svakako taj efekat vidi.
Međutim, tu ono što moramo da konstatujemo je da je Srbija energetski neefikasno društvo, da Srbija nažalost ne štedi energiju i nije održiva zajednica. Na nama je da vidimo da li će ovaj zakon to doneti, izgleda da ima tu nameru i da može, da kažemo, promeni energetsku situaciju pogotovo kada je u pitanju efikasno korišćenje energije i posebno kada je u pitanju naravno ovo efikasno korišćenje energije i ušteda energije. Mi imamo takav energetski položaj, da kažem, da se do sada nije razmišljalo o individualnim korisnicima, o domaćinstvima, o proizvođačima, o velikim pogonima, o javnim ustanovama, o blokovima zgrada, da ostvare energetsku samodovoljnost i nezavisnost. Ima toga u ovom zakonu. Možda zaista kompanijama koje proizvode i prodaju električnu energiju jeste interes profita, ali ovo o čemu mi govorimo je ono što je za građane važno i ono što je za državu važno da energetska efikasnost bude na zavidnom nivou, i da u stvari kroz uštedu energije mi možda nekim kompanijama smanjimo profit, ali u svakom slučaju zaštitimo životnu sredinu i pojačamo ekonomski deo priče kada govorimo o zaštiti životne sredine.
Danas je bilo lepo učestvovati, celog ovog dana u raspravi, jer su glavne reči bili ili zelena energija ili zelena ekonomija. Konačno posle nekoliko decenija, ne prevelikog razmišljanja mi upotrebljavamo reči koje su savremene i nadam se da koristimo i da ćemo ih koristiti u budućnosti da sprovedemo u delo neke naše stvari. Imamo preduzetnika, pretpostavljam da mislimo na istog, kolega iz jedne druge poslaničke grupe ga je pominjao, verovatno njega, da on snabdeva energijom blokove zgrada koje priključuje na toplotnu pumpu i uspeo je da u tom gradu, u centralnoj Srbiji, ne samo grejanje, nego i hlađenje, uradi po istoj ceni po kojoj grad naplaćuje samo grejanje u zimskoj sezoni.
To je svakako intencija kojoj moramo težiti. Nekad je dobro, nekad nije kada ste bogati resursima, ali čak i Norveška koja ima mnogo više resursa nego što joj treba je jedna vrlo štedljiva zemlja.
Mi u Zelenima smatramo da daljinski sistemi moraju i mogu biti zamenjeni energetskim sistemima u susedstvu. O tome je govorio i prethodni kolega, koji kombinuju toplotne pumpe, recimo, koje koriste energiju vode iz zemlje sa izvorima energije na biomasu, možda na komunalni otpad, s obzirom da se i o tome sve više priča, kao i sistemima za solarno grejanje tople vode.
Svakom ko je spreman da investira u sistem o kojem sada govorimo, trebalo bi da kažemo da država omogući da lokalne samouprave budu, na neki način, garant uzimanja takvih povoljnih kredita da bismo povećali energetsku efikasnost i da bismo, da kažem, tom "energanom" iz susedstva, smanjili uticaj na životnu sredinu.
Daljinski sistem kakav je sada, verovatno bi bio neodrživ iako bismo ga transformisali na biomasu. Malme je primer masovnog korišćenja toplotnih pumpi. Barselona je primer masovnog korišćenja solarne energije za grejanje tople vode. Ništa se ne može ostvariti ako naše sadašnje toplane ne budu postale ESKO kompanije koje ne podižu kotlarnice, već se investiraju iz uštede.
Ima toga i u ovom zakonu i treba osnažiti ljude. Treba potencirati i prema informacijama koje sam ja danas dobio u Skupštini, da kompanije iz Holandije su veoma zainteresovane kao ESKO kompanije da investiraju u Srbiju i verovatno će im to dobrim delom ovaj zakon i omogućiti.
Ono što je interesantno za Srbiju i za Beograd, jeste da izgubimo 40% energije kroz fasade i prozore. Prema računici Zelenih Srbije, ako bi se samo 10% fasada i prozora zamenili, ušteda na gubicima bi iznosila oko 35 miliona evra. Zato energetska efikasnost u zgradarstvu i velikih gradova izolacije fasada, zamena prozora, sa postojećom strukturom vlasništva, nije moguća bez velikog napora pojedinca.
Zbog toga država tu mora da uđe kao poseban garant, ili država ili gradovi da budu garanti da bi se isplatila ova ulaganja iz uštede. Mislimo da su tu ESKO kompanije one koje žele da ulažu i one koje mogu da donesu ne profit, nego uštedu i da na osnovu toga da donesu boljitak životnoj sredini.
Investicije u energetsku efikasnost su svakako put u "zelenu ekonomiju" i "zelene poslove". Mi imamo primere inovativno-energetsko-ekoloških rešenja, pronalazaka i patenata. Na primer, jedan patent je novi sunčani kolektor za građevinarstvo od sočiva i ogledala, koji obezbeđuje i zimi temperaturu fluida od 95 do 100 stepeni. On je napravljen u Srbiji od polikarbonata i izdržljiviji je od stakla. Ovaj pronalazak i njegov rani razvoj je nedavno Inovacioni fond pomagao.
Znači, imamo dovoljno i struke i kapaciteta i svakako da bi ulaganje u masovnu uštedu energije bio pokretač jedne nove "zelene industrije" od koje bi mogli da ubrzamo svoj razvoj, jer nažalost taoci smo višedecenijske priče o tome da Srbija može da živi samo od usluga. Bez industrije nema razvoja, bez otvaranja industrijskih novih radnih mesta. Kada Zeleni govore o industriji, govore svakako o "zelenoj industriji".
Koristim ovu priliku i ovaj razgovor o zakonu da kažem da tražim i pomoć. Mi imamo agro i šumski pelet na koje je PDV 20%, a imamo ogrevno drvo koje ima PDV 8%. Zar ne bi trebalo da uložimo napor da pomognemo ljudima koji na neki način štite životnu sredinu da imaju i profit iz toga? Možda ovo nije direktno u vašoj nadležnosti, ali možemo svi zajedno da apelujemo na nadležno ministarstvo.
Budžetski fond je ono što smo pozdravljali i što pozdravljamo. Zeleni misle da treba podržati osnivanje budžetskog fonda. Naravno, to sada nije nikakva naročita inovacija. Mi vas podsećamo da smatramo da najmanje što mora da postoji jeste jedan budžetski ekološki fond. O tom budžetskom ekološkom fondu, kao jednom razdeoku u budžetu smo govorili pre sedam meseci, upravo zbog toga da bismo kontrolisali ulaz i izlaz "zelenih para", o čemu ste govorili kada govorite o energetskom budžetskom fondu.
Sve malverzacije ili sve nedozvoljene radnje, znaju se gde im je mesto i znaju kako se procesuiraju. Pre sedam meseci su Zeleni govorili o pogubnim posledicama zatvaranja budžetskog fonda. Mi sada donoseći nove krovne zakone, naravno vidimo nedostatak budžetskih fondova. Podsećamo da je nedostajući fond, ekološki fond iz kojeg bismo mogli da investiramo jedan deo stvari i ono što je bio predlog Zelenih i o čemu još uvek možemo da razmišljamo, jer ne ruši koncept ni ministarstva ni Vlade, a to je da se razmišlja o jednom investicionom kapitalnom zelenom fondu u perspektivi, da država Srbija bude jedan od osnivača tog fonda, da bismo sve poslove u životnoj sredini, u "zelenoj ekonomiji" mogli lakše da pomognemo, da kreditiramo, da Srbija brže krene i da se brže razvija.
Ono što zaista jeste u fondovima najbitnije da se vidi je tok novca. Nažalost, mi ne vidimo tokove novca u delu kada govorimo o ekološkim naknadama i taksama za zagađenje, ali to nije deo ovog zakona. U delu o amandmanima, ja sada nisam ništa o tome govorio, govorićemo u delu o amandmanima. Za sada, da kažem, čekamo nastavak rasprave. Mora da postoji dovoljno argumenata kojim bi nas ubedili da glasamo za ovaj zakon. Govorim samo u ime Zelenih Srbije. Čim imamo određen broj amandmana, znači da smatramo da ovaj zakon može da se popravi, ali da za njega može i da se glasa. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Srđan Milivojević

Demokratska stranka
Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz ministarstva, čujem neko dobacivanje kada sam se javio za reč.
Za te koji mi dobacuju, najveća pobeda u političkom delovanju jedne političke stranke je kada posle 22 godine oni koji su nosili bedž i koji su žestoko kritikovali zaostatak za evropskim integracijama i one koji su kritikovali uopšte evropske integracije, sada govore o nužnosti da se brzo i efikasno donose evropski zakoni. Gde ćete veći trijumf jedne političke ideje, jedne političke opcije, kada oni koji su bili žestoki protivnici tih zakona i takvih zakona, sada predstavljaju glavne promotere tih zakona. To je zaista velika pobeda DS i demokratske, evropske ideje u Srbiji. Mi samo možemo biti ponosni na tu činjenicu.
Kada govorimo o ovom zakonu, ali i o ovom sporazumu koji se potpisuje sa Rusijom, ja ću iskoristiti priliku da govorim i o jednom i o drugom. Znate, nije mi jasno kada govorimo o zakonu i kada se pozivamo na energetsku efikasnost i kada govorimo o tome da će toplane u Srbiji u narednom periodu preći na obračun isporučene toplotne energije kroz naplatu preko kalorimetra, kako će se to reflektovati na život običnih ljudi?
To obično volim da preračunam kao Kruševljanin, a nisam jedini Kruševljanin ovde u sali, hvala Gospodu Bogu, ima nas petoro, sve su to obrazovani ljudi, pametni, ljudi koji znaju da računaju, završili su svi i fakultete. Sada nas pitate ono što je kazala i gospođa Čomić, mi sa fakultetima ne znam oda obračunamo kako se plaća struja u Srbiji. Ja ne znam kada dođem u EPS koliko sam potrošio kilovata, šta je angažovana snaga.
Ne smatram da sam posebno obrazovan iz nekih znanja elektrotehnike, ali mislim da mi ne treba neko posebno znanje. Znate, moj deda je završio šest razreda osnovne škole i do neke tamo 1976-1977. godine, dok je bio živ, znao je, potrošio je toliko kilovata, pomnožio je sa toliko dinara i znao je koliko treba da plati struju.
Kada govorimo o toplotnoj energiji, opet ću vam kazati da moje komšije imaju kalorimetre. Kruševac ima istih problema sa grejanjem, kao i većina gradova u Srbiji. Menjaće se tu lokalne vlasti i menjaće se tu lokalne samouprave. Javno preduzeće "Gradska toplana" je javno preduzeće. Možete vi odlukom Vlade da propišete da je cena grejanja kolika god hoćete da je, ali konačnu reč još uvek tu imaju lokalne samouprave.
Nažalost, to je veliki problem za vas kao gospođu ministarku da imate problem da neke odluke ne možete da sprovedete. Jednostavno, skupština grada ili skupština opštine je ta koja donosi konačnu reč o tome koliko će građane opteretiti kroz naplatu toplotne energije.
Međutim, kada se pozivam na iskustva Evrope i kažemo da su, eto, Hrvati postigli indeks energetske efikasnosti toliki, Nemci toliki, Holanđani toliki, pa nisu to oni uradili preko noći. Znate, tamo se sistem postavlja godinama, decenijama. Oni tamo utvrde količinu aflatoksina i onda ne može ministru da se desi i da kaže –više ne važi, sada će da bude ovoliko.
Oni tamo utvrde koliki je…
(Marko Atlagić, s mesta: Ja kad vas vidim, ja sam srećan.)
Što ste nervozni? Što vas boli nesposobnosti vaših ministara? Znam da boli. Mene bi bolelo da sam član vaše stranke. Ja bih se isto stideo. Razumem što sada gledate u pod, ali strpite se.
Naravno da ste srećni kada me vidite, ja sam vas uveo u Evropu, ja sam vas izveo na evropski kolosek, ja sam vam skinuo bedževe, ja sam vas upristojio da ovde ne pevate pesme i stojite u majcama. Ja sam taj. Nemojte da ste nervozni.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Gospodine Milivojeviću, molim vas, vratite se na temu.