Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 28.03.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

3. dan rada

28.03.2013

Sednicu je otvorio: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:15 do 19:30

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelena Budimirović, a posle nje narodni poslanik Zoran Kasalović.

Jelena Budimirović

Srpska napredna stranka
Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, prvenstveno bih želela da pozdravim inicijativu predsednika Skupštine našeg kolege Nebojše Stefanovića za izmene i dopune Zakona o radu, koje će obezbediti sigurnost trudnicama, svim majkama, svim budućim majkama na stubu naše države, a u pogledu ostvarivanja osnovnih ljudskih prava koja su ustavom zagarantovana, a to je pravo na rad.
Nažalost, svedoci smo da se ta prava često krše i svako od nas poznaje bar jednu ženu koja je po osnovu trudnoće bila žrtva diskriminacije. Godinama unazad prava porodilja se masovno krše, a poslodavci su do sada koristili svaku priliku da izigraju zakonske obaveze koje se tiču zaštite materinstva.
Iz prakse možemo navesti mnogo primera diskriminacije porodilja. Imamo situacije da su trudnice dobijale otkaz neposredno pred porođaj, imamo situacije da porodiljama koje su imale ugovor o radu na određeno vreme, taj ugovor nije produžen nakon porođaja, situacije da su žene nakon porođaja vraćane na niže radne pozicije i sa znatno manjim primanjima. Svi ovi problemi svakako da nisu podsticaj da mlade majke osnivaju porodicu i da rađaju decu, iako je u Srbiji još 2009. godine stupio na snagu izglasan Zakon o zabrani diskriminacije, žene se i dalje stavljaju u neopravdano nepovoljan položaj i kada žele da stupe u radni odnos, često se susreću sa pitanjima, da li planirate porodicu, da li planirate da rađate?
Iz ekonomskih razloga da bi sačuvale posao, žene su sve češće primorane na abortuse. Prema podacima Instituta za javno zdravlje, u Vojvodini se godišnje obavi 1000 namernih prekida trudnoće, odnosno abortusa i to bez podataka privatnih klinika.
Iz tog razloga nam je prirodni priraštaj negativan i bela kuga jeste veliki problem Srbije, a ja ću kao primer navesti mesto odakle dolazim. Dolazim iz mesta Martinci kod Sremske Mitrovice, koje je pre mnogo godina važila za jedno od najvećih sela sremsko-mitrovačke opštine. Podaci statistički su zastrašujući i govore da je u poslednjoj deceniji od popisa do popisa ovo stanovništvo umanjeno za 814 stanovnika, jer stanovništvo je pretežno staro.
Usvajanje ovih izmena, predstavlja brigu države o ženama i podsticaj da rađaju. Predloženim izmenama i dopunama zakon će biti usklađen sa Konvencijom 183. o zaštiti materinstva koju je Srbija ratifikovala 2010. godine.
Predložena rešenja će omogućiti bolju zaštitu materinstva. Predloženim rešenjima onemogućiće se da trudnicama koje su zaposlene na određeno vreme bude prekinut ugovor o radu. Dakle, smanjiće se rizik od gubitka posla zbog trudnoće i suzbiće diskriminaciju na radu po osnovu trudnoće i roditeljstva.
Takođe bih želela da kažem da ove izmene predstavljaju korak napred u ostvarivanju politike jednakih mogućnosti za muškarce i žene, što podržavam i kao član Odbora za ravnopravnost polova i kao neko ko bi u skorijoj budućnosti želeo i trebao da se ostvari u ulozi majke. Rado ću podržati ovaj zakon, drago mi je da je oko ovih izmena i dopuna zakona postignut najširi mogući konsenzus. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Hvala.
Tri minuta i 30 sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović, posle njega narodni poslanik Igor Bečić.
Na raspolaganju poslaničkoj grupi SPS šest minuta i 30 sekundi. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Zoran Kasalović

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, naš najveći i najteži problem sa kojim se suočava suočava je demografsko pitanje, zaustavljanje biološkog pada, izumiranje nacije i stvaranje uslova za porast životne snage naroda, stvaranje svih preduslova za podsticanje nataliteta, a između ostalih i veću pomoć trudnicama i porodiljama.
Ovo su reči aktuelnog premijera, gospodina Ivice Dačića, koje su iznete u julu mesecu u ekspozeu i ja želim da kažem da zbog svoje suštine predlog izmena i dopuna Zakona o radu su na liniji ove politike, koja je na ovaj način definisana u ekspozeu premijera, gospodina Dačića i svakako, zbog te činjenice one zaslužuju podršku SPS.
Naravno i u strategiji podsticanja rađanja, koja je više puta ovde spominjana iz 2008. godine, predviđene su i određene mere, odnosno specifični ciljevi koji predviđaju usklađivanje rada i roditeljstva i to je još jedan dodatni razlog u prilog tezi da ove izmene i dopune Zakona o radu treba prihvatiti.
Moj kolega, gospodin Petronijević, rekao je – mala izmena, ali velika poruka. Ova poruka zaista može na više načina da se iskaže i čini mi se, pre svega, da ona mora da bude jedan poziv, a poziv pre svega zbog toga što se u Srbiji svake godine rodi 40.000 beba manje nego što je broj umrlih. Svaki šesti građanin je stariji od 65 godina, a demografi tvrde da kada broj starih preko 65 godina starosti bude veći dva i po puta od broja mladih, nastupio je kraj jednoj naciji, a nažalost u određenom broju opština u Srbiji, to se već desilo. Od 165 opština u Srbiji, bez KiM, samo je u osam zabeležen pozitivni prirodni priraštaj i naša zemlja je jedan od 10 najstarijih zemalja u svetu. Ovi pokazatelji naravno moraju sve nas da zabrinu i kažem, poruka može da bude i jedna vrsta poziva.
S druge strane, ovom problemu ne sme se prilaziti sa jednom dozom improvizacije. Treba biti svestan i činjenice da se rezultati u domenu populacione politike i efekti, ne mogu brzo ni lako videti. Potrebno je vreme i zbog toga neka političari pokušavaju da kratkoročno te mere predstave nepopularnim i da se ne bave njima. Na svu sreću, ova vlada na čelu sa gospodinom Dačićem ne misli tako i određene korake već preduzimamo.
Smatram da zaista u tom smislu, suočavajući se sa vrlo značajnim problemom, postepeno treba vršiti značajnu preraspodelu nacionalnog dohotka u korist rađanja i podizanja dece, jer ovde je već bilo reči, dugogodišnja depopulacija ne ostavlja mogućnost da mi treba da ciljamo treće dete, već zbog dugogodišnje depopulacije, potrebno nam je i četvrto dete u porodici koje bi zaustavilo pad nataliteta, ali u doglednom periodu omogućilo obnavljanje stanovništva.
Želim da kažem i u ovom trenutku izneo bih svoj jedan lični stav, uvažavajući činjenicu i ove probleme sa kojima se suočavamo i koji su ovde u raspravi više puta pominjani, da nema značajnijeg zadatka od jedne humane reprodukcije, obnavljanja biološkog stanovništva. Zbog toga, svakako ja želim da predložim našoj Vladi, mojoj Vladi, da se ozbiljno razmisli o jednom osnivanju fonda za obnavljanje stanovništva i utvrđivanje njegovog načina alimentiranja, nekog svojevrsnog dečijeg dinara, koji bi se i zakonski i dobrovoljno punio, i po mogućstvu utvrditi zone u Republici gde je stopa umiranja veća od stope rađanja i zavisno od toga predvideti određene podsticaje i obrnuto.
Više puta sam u raspravama povodom poreskih zakona, budžeta, rebalansa i svih tema koje su bile u tom pravcu, iznosio i svoje mišljenje i stav. Ovoga puta želim da kažem da takođe je neophodno razmotriti mogućnost uvođenja poreza na neženje i na brakove bez dece. Smatram da je i ona danas aktuelna i moguća, mogla bi doprineti punjenju ovog jednog fonda za obnavljanje stanovništva. Svakako da bi takva jedna mera iskazala dodatnu odlučnost i želju države da se suoči sa ovim problemom i da sigurno takva jedna mera ne bi bila kazna, već samo izraz jedne društvene solidarnosti.
Često smo ovde danas pominjali da li je ekonomski činilac važan za opredeljenje za materinstvo o roditeljstvo ili ne, želim da kažem da postoje određena istraživanja koja ne idu baš u prilog toj tezi, već nasuprot govore da su tri petine bele kuge uslovljene čisto psihološkim, tzv. "psihološkom cenom roditeljstva", odricanja od nekih planova, aspiracija, zadovoljstva i svega ostalog, a da svega jedna petina otpada na medicinske razloge ili uslovljene ekonomskim razlozima.
Zbog svega toga, na ispitu treba da bude i vaspitno-obrazovni sistem, jer se postavljaju novi izazovi u vremenu koje dolazi. Pominjana je ovde i lokalna samouprava, koja svakako mora da se uključi u demografskoj populacionoj politici, kako bi izrazila određene specifičnosti u tim područjima. Mislim da su i ovde navedeni dobri primeri Jagodine i Beograda.
Kada je u pitanju odnos i vrednosni sistem u našem društvu, nažalost, mladima često imponuju poruke nekih šund idola da treba da žive za sebe, da se treba boriti za što više novca, pošto više novca znači više sreće, radosti, uticaja i ugleda, što svakako nije tačno. Mediji u tu problematiku treba da se uključe, a davno odgovor na takvo jedno pitanje odavno je dao veliki Tolstoj, koji je rekao – postoji samo jedan način da budemo srećni, da živimo za druge. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Ovim je iskorišćeno vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi SPS.
Reč ima narodni poslanik Pavle Markov, posle njega narodna poslanica Vesna Rakonjac.

Pavle Markov

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, dnevni red ove Druge sednice redovnog zasedanja Narodne skupštine, osim predloga zakona o posebnim merama za sprečavanje i vršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, upotpunjen je još jednim više nego humanim Predlogom zakona o radu, koji ima isti cilj, a to je donošenje preventivnih mera u cilju posebne zaštite materinstva.
U trenutku teških ekonomskih odnosa u našoj zemlji, predložena zaštita i povećanje prava trudnica, predstavlja doprinos rešavanju osnovnog, alarmantnog problema društva, a to je pad nataliteta građana Srbije.
Nepotrebno je naglašavati da je postojanje države uslovljeno postojanjem naroda, te smo dužni učiniti sve u cilju donošenja hitnih mera, kao što je ovaj predlog zakona o radu, kojim se unapređuje položaj trudnica i budućih majki, a posebno onih strateških, prvenstveno podizanje ekonomske moći stanovništva, radi obezbeđivanja pozitivnih demografskih kretanja u Srbiji.
Posebna podrška i zaštita budućih majski je nedvosmisleno predložena dopunom člana 187. Zakona o radu, time što se poslodavac obavezuje da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, osim zabrane otkaza ugovora o radu i dodatna obaveza produženja ugovora o radu na određeno vreme do isteka korišćenja prava na odsustvo, čime se ovoj kategoriji zaposlenih pruža opšta zaštita od otkaza ugovora o radu.
Treba napomenuti da ovom izmenom poslodavac neće biti oštećen jer se isplata zarada za vreme porodiljskog odsustva vrši na teret budžetskih sredstava sa pozicije Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, čime država preuzima teret obaveze.
Novododatim stavom 3. člana 187. Zakona o radu, posebno se naglašava i pruža dodatna zaštita zaposlenog u slučaju da poslodavac prekrši zabranu otkaza o ugovoru o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, a time što se takav akt proglašava ništavnim i time u startu ukida bilo kakvo dejstvo ovakvog akta.
Predložene zaštite ovog zakona prate i trendove visoko razvijenih zemalja iz ove oblasti i u domaće zakonodavstvo implementiraju odredbe o majkama iz Konvencije broj 183 o zaštiti materinstvo, koju je donela Međunarodna organizacija rada, a koju je Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala 2010. godine.
Zbog osetljivosti teme ovog zakona moraćemo posebnu pažnju obratiti na sprovođenje istog i dalje unapređenje, a tu osetljivost, osim države, mora imati i široka društvena zajednica, posebno mislim na medije.
Iskoristiću ovu priliku da ukažem i na prevelik problem glomazne birokratije koje majke moraju ispunjavati od trenutka kada saznaju da su trudne do prvih meseci odrastanja deteta, pa, evo, kao primer ističem da je za roditeljski dečji dodatak potrebno sakupiti 15 dokumenata. Još pamtimo sliku majke iz Beograda koja je slikala svoju bebu od tri meseca sa 52 dokumenta, koja su joj bila potrebna u cilju dobijanja samo dela onoga što joj po zakonu pripada i time na jednostavan način pokazala svu apsurdnost države po pitanju unapređenja nataliteta i zaštite najmlađih.
Na kraju želim pohvalno istaći ovu inicijativu predsednika Narodne skupštine, koji je kao predsednik Odbora za prava deteta odreagovao na brojne pritužbe građana upućenih Narodnoj skupštini u kojima se traži zaštita trudnica zaposlenih na određeno vreme, kao i zabrane zloupotrebe od strane poslodavca i svojim Predlogom zakona po hitnom postupku dao primer odgovornog i jasnog ponašanja države prema svojim građanima. Hvala vam lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Iskorišćeno je tri minuta i 55 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Vesna Rakonjac, a posle nje narodna poslanica Jasmina Obradović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vesna Rakonjac

Srpska napredna stranka
Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege, u trenutku kada nas po poslednjem popisu ima 300 hiljada manje pokušavamo da Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona o radu jednim malim potezom pera ostavimo najbolju moguću promociju i podsticaj dojenja, promociju i podsticaj rađanja i smanjenje namernih prekida trudnoće.
Dobrobit za majke i decu u zdravstvenom smislu, a osvrnuću se na ovaj predlog zakona, su ogromne. Ako znamo da sve svetske studije govore o značaju dojenja kao jedne od preventivnih mera za sprečavanje nastanka karcinoma dojke kod žena, jer specifični i jedinstveni hormonski mehanizmi u toku dojenja nesumnjivo imaju zaštitni efekat, a potpuno su besplatni, dobrobit za bebe je višestruka, jer nijedna veštačka mlečna formula ne može u potpunosti da zameni majčino mleko, pa tako deca koja su bila na prirodnoj ishrani imaju bolju startnu poziciju, emotivno su stabilnija, imaju bolji imunitet, a samim tim su otpornija na mnoge infekcije u kasnijoj životnoj dobi i imaju manji rizik od obolevanja od dijabetesa, gojaznosti i mnogih drugih hroničnih masovnih oboljenja, koja danas poprimaju epidemijski karakter.
Dobrobit za poslodavce može se definisati i kao ulaganje u budućnost. Majka koja ima pravo na skraćeno radno vreme ili pauzu za podoj bebe je u emotivnom smislu opuštenija, rasterećena i samim tim produktivnija u poslu, a u kasnijem periodu bi trebalo da manje odsustvuje s posla zbog bolesti i negovanja deteta, jer su dojena deca otpornija na razne infekcije zbog kojih majke i najčešće odsustvuju s posla.
Izmenom člana 187. stav 2. ispravljena je višegodišnja nepravda, gde žena koja želi da se realizuje kao majka, bude stigmatizovana i da događaj koji ona i njena porodica očekuju kao najradosniji događaj, mora da krije kako bi bar neko vreme odložili gubitak posla ili degradaciju u poslovnom smislu.
Još u nepovoljnijoj poziciji su samohrane majke koje su se odlučile na rađanje. Njihova pozicija će izmenom ovog zakona biti znatno popravljena, jer će imati barem neki vid sigurnih prihoda u prvim mesecima nakon porođaja.
Psihički mir i ekonomska stabilnost u toku trudnoće veoma su bitni kako za zdravlje majke, tako i za zdravlje deteta. Često smo u prilici da slušamo o tome kako mnoga oboljenja imaju korene ne samo u ranom detinjstvu, već i u intrauterinom životu deteta i koji su uzrokovani raznim stresovima u toku trudnoće i mogu da se ogledaju kroz ekonomsku nesigurnost, a samim tim i neadekvatnom i lošom ishranom u trudnoći. Na ovaj način samo želimo da čvrstom zakonskom regulativom definišemo na nedvosmislen način zaštitu trudnica, dojilja i njihovog potomstva, a sve u cilju podsticaja rađanja i podizanja zdravog potomstva.
U toku dosadašnje rasprave mogli smo da čujemo da će najveći teret podneti poslodavci. Između ostaloga, mislim da će i oni izmenama ovog zakona biti na dobitku.
Znamo da je najteže napraviti prvi korak. Zato i pozivam sve poslodavce da, pored zakonom predviđenih obaveza, pojačaju i društvenu odgovornosti i humaniji odnos prema zaposlenima, a kolege poslanike pozivam da u danu za glasanje damo podršku ovom zakonu. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Demokratska stranka | Predsedava
Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Obradović, a posle nje narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jasmina Obradović

Srpska napredna stranka
Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu koju danas vodimo podrazumeva, kao i sve rasprave do sada, da imamo pravo na različite stavove, ali kada je u pitanju izjašnjavanje o ovom zakonu, čini mi se da ćemo ovde postići široki konsenzus i da će on biti ogromnom većinom usvojen.
Ono što je moj stav kao poslanice, žene i, pre svega, majke troje dece je da su ove izmene u Zakonu o radu nužne.
Kao neko ko ima 33 godine radnog staža iza sebe prošla sam kroz razne vrste reformi koje su se ticale i dela u zakonu kojim je definisano materinstvo. Uvek je to bilo više deklarativno, nego suštinsko. Setimo se zakona gde je bilo definisano kao podsticaj rađanju da se za treće dete dobijala još jedna godina staža. Mnoge žene su se uverile da to nije tačno. On jeste upisan kao poseban staž u radničke knjižice, ali to nije radni staž i to nije značilo da se može otići godinu dana ranije u penziju.
Predlagač je vrlo argumentovano obrazložio razloge zbog kojih je uputio ovaj predlog zakona, a to su: pad nataliteta, koji naša država ima i koji je iz godine u godinu sve veći, odricanje od prava na materinstvo, a zarad dobijanja, a kasnije i zadržavanja posla.
Činjenicu da trudnice i porodilje ne mogu i ne smeju da budu briga samo porodice, već i društva, ne smemo zanemariti, jer ako budemo gradili društvo u kome će biti razvijena svest o značaju rađanja kao preduslova da ostanemo i opstanemo, onda imamo i budućnost.
Nema sumnje da se ovim izmenama i dopunama Zakona o radu sprečava jedan od oblika diskriminacije, jer ako zakon na jednoj strani prepoznaje i omogućava neka prava stalno zaposlenim ženama, trudnicama, dok su ta ista prava uskraćena onim ženama koje rade po ugovoru, na određeno vreme. Šta je to, nego jedan oblik diskriminacije.
U odeljku IV Zakona o radu pod nazivom "Zaštita materinstva" u nekoliko članova definisan je način zaštite zaposlenih žena za vreme trudnoće i nakon porođaja. Dodavanjem člana 93a utvrđuje se i ustavno načelo, prema kome majka uživa posebnu podršku pre i posle porođaja, kao i primena u domaćem zakonodavstvu odredbe o majkama dojiljama iz Konvencije 183 o zaštiti materinstva, koju je donela Međunarodna organizacija rada, a Narodna skupština ratifikovala 2010. godine. Donošenjem i primenom ovog člana svakako da će se bar malo olakšati položaj zaposlene majke koja ima dojenče.
Izmenom u članu 187. stav 2. bitno se menja status žene trudnice koja je zaposlena po ugovoru na određeno vreme. Svedoci smo koliko je bilo slučajeva samo u 2013. godini, žena trudnica koje su ostale bez posla u već poodmakloj trudnoći, jer im je istekao rok na koji su bile primljene. Evo samo nekoliko primera. U Kikindi je trudnica dobila otkaz, a kada je podnela tužbu, sud je odbacio kao neosnovanu.
Ovaj slučaj je poseban po tome što je isti taj sud, čak isti sudija, tužbe njenih koleginica koje su bile podnete po istom osnovu, usvojio. Kada je od pravnika u njenoj firmi tražila objašnjenje, dobila je odgovor da je posredi slobodno sudijsko tumačenje. Toliko o sudovima, ali to nije tema, a mogla bi biti.
Dalje, Kragujevac - trudnica u šestom mesecu trudnoće je dobila otkaz i to u vreme dok je zbog rizične trudnoće bila na bolovanju, tačnije u bolnici. Nevolja je u tome što je baš u to vreme istekao rok na koji je bila primljena u radni odnos. Njen komentar da joj je jasno da poslodavac nije prekršio zakon, jer mu zakon to omogućava, ali gde je tu moral i trunka ljudskosti? Ovo je samo potvrda da je izmena člana 187. stava 2. nužna.
Navešću samo još jedan primer. Novi Sad - trudnica u petom mesecu trudnoće ostala bez posla. Nije joj produžen ugovor o radu. Ovaj slučaj se ni po čemu ne razlikuje od mnogih drugih kojima se trudnicama nije produžavao radni odnos nakon isteka roka na koji su bile primljene, iako su neke, čak većina, radile i po nekoliko godina tako što im je nakon isteka roka isti produžavan. Znači, potreba za njihovim angažovanjem je postojala. Ono što ovaj slučaj razlikuje od drugih je izjava direktora, data u jednom od lokalnih medija, a ona glasi - sve što je u mojoj moći, ja sam preduzeo. Činjenica je da mi nismo uređeno društvo u kome je moguće da se trudnici produži ugovor o radu koji je istekao, jer da jesmo, zakon bi to predvideo.
Baš zbog ko zna koliko nepravdi koje su učinjene prema ženama trudnicama, moramo postati uređeno društvo, a društvo se uređuje upravo kroz dobre zakone, ali i kroz primenu tih zakona. Uverena sam da će, kada zakon to definiše, poslodavci shvatiti da pored zakonske moraju imati i moralnu obavezu da se neka loša iskustva žena, koje ne žele da se odreknu materinstva zarad radnog mesta, više ne dešavaju.
Na kraju, ne mogu da ne izrazim posebno zadovoljstvo što ove izmene i dopune predlaže predsednik Skupštine, iako po godinama mlad, očito već sasvim odgovoran i svestan činjenice o nužnosti poboljšanja kako opštih, tako i radnih uslova za ostvarivanje materinstva. Hvala lepo.