Iskorišćeno je šest minuta i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Posle njega, narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojčić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koliko pojedini poslanici drže do ove teme, govori koliko nas ima prisutnih u ovoj skupštini. Žalostan sam zbog toga što nas je ovako malo, posebno iz poslaničke grupe LDP nema nikog, iz opozicije. Hoću jaku opoziciju i hoću opoziciju koja će učestvovati u radu…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da staranje o redu prepustite predsedavajućem, da dopustite predsedavajućem da vas uputi na prava i obaveze narodnih poslanika i na član 106. koji vas obavezuje da govorite o tački dnevnog reda.)
Hvala lepo, gospođo predsedavajuća. Hteo sam taman povezati u vezi sa tačkom dnevnog reda…
(Predsedavajuća: Nepovezivo je, narodni poslaniče. To što ste do sada izgovorili je nepovezivo, te vas molim o temi dnevnog reda.)
… koja je vrlo interesantna za sve narodne poslanike, a ne samo za pojedince.
Ova izmena i dopuna Zakona o radu, koju je pokrenuo gospodin predsednik Skupštine Republike Srbije je prava stvar ne samo za žene trudnice i majke, nego za sve građane Republike Srbije iz najmanje četiri razloga.
Prvo, zato što će ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona sprečiti zloupotrebe od strane ne poslodavaca, kako smo danas govorili, nego nekih poslodavaca, jer ima i dobrih poslodavaca, prema ženama postavljanjem nezakonitih, različitih pitanja prilikom razgovora o zaposlenju.
Drugo, što će izvršiti implementaciju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183 o zaštiti materinstva u naše zakonodavstvo, posebno u Zakon o radu.
Treće, što će pridoneti zaustavljanju procesa depopulacije stanovništva koje je zahvatilo Republiku Srbiju i četvrto, pokušaj bar zaustavljanja propadanja srpske države i nacije.
Da je to tačno, pokušaću da citiram izveštaj Zaštitnika građana, koji ste vi dame i gospodo narodni poslanici dobili ovih dana, a upućen nam je 15. marta, na strani 67, koji je u vezi ove teme kaže, citiram: "Kao jedan od osnovnih prioriteta nacionalne politike Republike Srbije neretko se ističe preduzimanje aktivnosti svih relevantnih institucija i organa javne vlasti, da predlažu, prate i primenjuju mere kojima bi se stimulisalo rađanje, s obzirom na drastično opadanje nataliteta u Srbiji poslednjih decenija. Međutim, u praksi trudnice se teže zapošljavaju. Neredovno im se isplaćuje naknada zarade za vreme trudničkog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta. Trudnicama zaposlenim na određeno vreme, najčešće ne produžava se ugovor o radu, te im prestaje radni odnos", završen citat. Tačno je da je Zaštitnik građana kritikovao bivše Ministarstvo rada i socijalne politike i sadašnje, kao što ste vi gospođo predsedavajuća napomenuli u svojoj diskusiji.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je 2010. godine prethodni saziv Narodne skupštine Republike Srbije ratifikovao Konvenciju MOR-a, međutim tu ratifikovanu Konvenciju je bivša Vlada trebala implementirati u naše domaće zakonodavstvo, posebno u Zakonu o radu. Nažalost, to se nije dogodilo, ali nije se dogodilo da je Ministarstvo rada ove Vlade to stavilo na dnevni red, kao što je gospođa Čomić naglasila, da to nije učinjeno. Zato je to učinio Odbora za zaštitu deteta i predsednik Narodne skupštine, gospodin Stefanović.
Od tada do danas je pristigao veći broj prigovora građana, ne samo Skupštini Republike Srbije, nego Zaštitniku građana gospodinu Saši Jankoviću, sindikatima i drugim državnim organima, ali i nekim nevladinim organizacijama koje naprosto traže zaštitu trudnica zaposlenih na određeno vreme. Samo za dva meseca prošle godine Zaštitniku građana je podneto 16 pritužbi koje se odnose na porodilje i trudnice.
Zato je inicijativa gospodina Stefanovića, predsednika Narodne skupštine da se zaštite trudnice i majke. Ove izmene Zakona o radu su ne samo humana stvar nego hvale vredna u svakom pogledu.
Naši neki poslodavci, kažem neki poslodavci, neretko prilikom zapošljavanja žena postavljaju nezakonita i diskriminatorska pitanja i uslove da ne rađaju decu ili ih neki otpuštaju nakon rođenja deteta. Na ovakav način neki poslodavci direktno ili prikriveno utiču depopulacionu politiku u Republici Srbiji, a to je vrlo opasno po opstanak naroda u celini, kao što je to ocenio i Zaštitnik građana. Zašto? Zato što je depopulacioni proces zahvatio Srbiju u vrlo opasnim razmerama koje vode demografskoj katastrofi.
Napominjem samo da je Srbija prva zemlja na Balkanu po stopi mortaliteta, dakle, po smrtnosti, a poslednja po stopi nataliteta, i to ne samo na Balkanu već i u Evropi.
Dozvolite mi u dve rečenice da kažem da od 1900. godine do danas se turski narod uvećao za 400 puta, albanski narod za 700 puta, rumunski za 45%, bugarski za 38%, grčki za 35%. Jedini narod koji se ne uvećava je srpski narod. Ovo su istraživanja naučnih instituta i SAN-u.
Na svaki korak u Srbiji dolazi 0,81% dece, što znači da Srbi kao narod izumiru. Ako se ovakav proces nastavi, 2100. godine Srbija će imati bez Kosova i Metohije 2 miliona i 900 stanovnika, a samo Kosovo i Metohija 4 i po miliona. Za 500 godina Srbi će biološki nestati kao narod, ako se nastavi ovakva politika.
Sada od 100% sela u Srbiji, 72% sela, ognjišta su se već ugasila. Zato da vam dam još jedan podatak vezano za zakon. Smanjen je broj sklopljenih brakova za prošle dve decenije za ½.
Trećina bračnih parova nema potomstva, od toga je polovina zbog medicinskih problema. Trenutno 80.000 traži pomoć lekara kako bi postali roditelji. U 24 časa neretko se ne rodi u porodilištima niti jedno dete, a prosečna Srpkinja je ušla u petu deceniju.
Dame i gospodo, ovo nije ekonomska situacija koja je uzrok ovoj pojavi. U vreme siromaštva se rađalo znatno više dece. Dokaz tome jeste da je danas najveći priraštaj kod žena izbeglih i raseljenih lica, čije žene i muževi žive u najtežim ekonomskim okolnostima. Videli ste juče i danas emisiju, u Krnjači, gde ne mogu iz barake da izađu četiri dana od kanalizacije i fekalija, nažalost. Tražili su pomoć od opštine do Komesarijata za izbeglice, ali je nisu našli.
Danas bogati domovi imaju jedno ili ni jedno dete. Čemu uzrok ovome? Sebični smo, egoistični smo, nismo spremni za žrtvu, a to se, dame i gospodo, postiže vaspitanjem i obrazovanjem. Zato bi trebalo u škole vratiti vaspitanje, u porodice, u sportske organizacije, u domove, u političke organizacije, ovde u Skupštinu. Jednom rečju, u društvu.
Briga o porodici, odnosno o majci, o detetu, o trudnicama je briga o budućim generacijama. To je proizvod pametne i plemenite investicije, a ženska prava i interesi porodice su uslov uspešne, verovali ili ne, ali nacionalne politike koju je zacrtala Vlada Republike Srbije.
Na kraju bih rekao da će izmenom Zakona o radu, koji je podneo naš predsednik Skupštine, gospodin Stefanović, majka i trudnice zaposlene na određeno vreme biti s njime ne samo zaštićene, već će na direktan način uticati i na zaustavljanje depopulacione politike.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedno ispunjenje predizbornog obećanja SNS, da će pokušati zaštititi naše trudnice i majke, i bar pokušati zaustaviti depopulacionu politiku, koja nas vodi u demografsku katastrofu. Moram da kažem i nadam se da će naše Ministarstvo za rad i socijalnu politiku vrlo brzo pred nas postaviti Zakon o radu, gde ćemo uskladiti odnose između poslodavaca, radnika, države i EU.
Pozivam vas, u to ime, da glasamo za izmene i dopune ovog zakona,, bar da malo, kao narodni poslanici, doprinesemo zaustavljanju depopulacione politike, a ujedno vas pozivam, kao što je i gospođa predsedavajuća rekla, da preko inspektora kontrolišemo da li će se ovaj, i ne samo ovaj nego i svaki drugi zakon, sprovoditi u delo. U to ime, zahvaljujem vam se.

 Iskorišćeno je 10 minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Ovim završavamo prepodnevni deo našeg rada, raspravu u načelu o zakonu koji je u toku, a po prijavama za reč narodnih poslanika.
Nastavljamo u utorak, 2. aprila 2013. godine, sa početkom u 11,00 časova.
Prva prijavljena za reč će biti narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić, a posle nje narodna poslanica Irena Aleksić.
Prekidam prepodnevni deo rada, vrlo kratkom pauzom, zbog toga što u 16,00 časova nastavljamo rad sednicom na kojoj poslanici postavljaju pitanja predsedniku Vlade i članovima Vlade.
U 16,00 časova nastavljamo rad.
Zahvaljujem se.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici,  s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
Generalni sekretar Vlade Republike Srbije obavestio je Narodnu skupštinu da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici na kojoj se postavljaju poslanička pitanja: Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, prof. dr Žarko Obradović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Goran Knežević, ministar poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i mr Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koja se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima prvo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti. Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano. Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Predsednik Narodne skupštine upozoriće svakog narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno da odgovore, ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema oni to moraju obrazložiti, odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Ako je u pripremi odgovor na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice, čije utvrđivanje zahteva duže vremena i složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti ili najviše do 30 dana.
Nadležni ministar se obraća Narodnoj skupštini najduže pet minuta kako bi odgovorio na pitanje. Takođe, prema članu 207. Poslovnika posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji postavlja pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje i da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta. U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuje odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s time što nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja. Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje pitanja.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svoje pitanje da uputim predsedniku Vlade. Zapravo, ja sam još 19. novembra prošle godine postavio pismeno pitanje na koje još uvek nisam dobio odgovor, a ticalo se izgradnje memorijalnog centra žandarmerije iznad albanskog sela Lučane kod Bujanovca i naravno moje interesovanje je bilo - šta će Vlada i Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzeti da se nezakoniti radovi zaustave i da se onemogući provokacija koja je tim spomenikom napravljena u odnosu na albansko stanovništvo koje ima sveže sećanje iz vremena kad su tu na tom području bili sukobi u kome su učestvovali i specijalne snage policije?
Pošto nema ministra prosvete, postaviću drugo pitanje koje se tiče prvo finansiranja nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine koje je ugroženo u ova tri meseca ove godine, jer je došlo odlukama ili preporukama Vlade da Kancelarija za ljudska i manjinska prava smanjila orijentaciono za četiri puta finansiranje ovom savetu, savetu albanske zajednice. Obrazloženje je da se to radi zbog toga što na poslednjem popisu izašlo negde 5.800 Albanaca i da zbog toga kao što vidite to se odrazilo poprilično u odnosu na 61.000 Albanaca koji su popisani 2002. godine.
Po meni je sada ovde veoma ozbiljno pitanje. Nije ovde samo problematika nacionalnih saveta čija delatnost je ozbiljno ugrožena. Samo što je tek počelo da se osposobljava za rešavanje veoma osetljivih i dugo nagomilanih problema u oblasti prosvete u jednoj poprilično dobroj saradnji sa Ministarstvom prosvete, sada odjednom dolazi ova opstrukcija, po meni blokada direktno od strane Vlade, kao što od Ministarstva prosvete se opstruiše Nacionalni savet Albanaca. Opet sumnjam pošto je u pitanju delovanje predsednika Koordinacionog tela, da je u pitanju po meni pogrešan pristup u rešavanju problema u toj oblasti.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade Ivica Dačić.

Dame i gospodo poslanici, kada je reč o spomeniku žandarmerije, sigurno da spomenik poginulim pripadnicima žandarmerije ne uznemirava više javnost nego što uznemirava više od 20 spomenika poginulim pripadnicima OVK, OVPBM itd. na koje država nije reagovala u poslednjih desetak godina. Imajući u vidu situaciju koja je postojala na jugu Srbije u vezi sa uklanjanjem spomenika iz centra Preševa, taj spomenik žandarmerije još nije zvanično ni otvoren, otkriven.
Sa te strane ne vidim nikakvih razloga da se oko toga pravi veliki spektakl. Nedavno sam imao sastanak sa predstavnicima ambasada, koji čine tzv. grupu prijatelja juga Srbije. Spomenuo sam da bi možda bilo logično da na KiM, oni koji su priznali nezavisnost Kosova tamo imaju ambasade, da naprave jednu grupu prijatelja severa Kosova, što im do sada nije padalo na pamet. Generalno razgovarali smo o načinu na koji bi trebalo prevazići sve ove probleme.
Definisano je više tačaka. Između ostalog, to je odgovor na vaše drugo pitanje, a to je želja da Albanci budu potpuno, ne samo Albanci, nego i svi drugi pripadnici nacionalnih manjina nacionalnih zajednica, budu integrisani u naše društvo. To znači da budu potpuno ravnopravni činioci društvenog i političkog i svakog drugog života u Srbiji, a to će podrazumevati i rešavanje ovog pitanja o kojem je gospodin Halimi govorio, a to je pitanje finansiranja rada Nacionalnog saveta.
Novi šef koordinacionog tela, gospodin Zoran Stanković, mislim da radi korektno i dobro svoj posao i da je uspostavio kontakt sa albanskim predstavnicima na jugu, sa predstavnicima međunarodnih zajednica, sa stranim ambasadorima. Imamo moju podršku, kao premijera, i cele Vlade Srbije, bez obzira što nije ministar. Nadam se, nama je interes da se sačuva mir, bezbednost, stabilnost. Naravno, najveći problem koji postoji na jugu, koji pogađa Albance i Srbe, a to je veliko siromaštvo i zaostalost ovog kraja.
Bez ikakve želje da se podižu tenzije, sve ove stvari treba rešavati u skladu sa zakonom. Ako zakoni nisu dobri, treba ih menjati, ali moraju da postoje jasna pravila koja će važiti za sve slučajeve i da se time izbegnu tenzije koje se već u najavi mogu očekivati, kao što je najava izgradnje memorijalnog centra za poginule pripadnike OVK, OVPBM, za koje svakako ne možete da kažete da će naići na oduševljenje građana na jugu Srbije. Da bismo sprečili sve negativne posledice, dijalog je najbolje rešenje, ali postoje zakoni, postoji Ustave naše zemlje i oni moraju da budu poštovani.

Reč ima gospodin Halimi.

Poštovani gospodine predsedniče, da je provokacija u Lučanu, sasvim je očigledno i na osnovu peticije koju su građani tamo podneli. Bio sam direktni učesnik pregovora koji su tada rešavani. Znam pouzdano da su među specijalnim snagama bili pojedinci koji su učestvovali u organizovanom ubistvu predsednika Vlade ove države i da je tamo bilo dosta ubijenih civila u to vreme. Dvesta metara iznad čisto albanskog naselja se gradi, i to nezakonito, memorijalni centar žandarmerije, koji se čitavo vreme čuva preko žandarmerije. To znači vanredno stanje, što je po meni apsolutno neprihvatljivo.
Što se Preševa tiče, znate da je intervencija došla u trenucima kada je bilo veoma izvesno da je postojala želja i spremnost da se zajednički reši taj problem, ali ovde ta spremnost nije postojala.
Vraćam se opet predsedniku Koordinacionog tela. Rekao sam da je u velikom riziku blokada Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, jer su sredstva oko četiri puta smanjena od početka ove godine. Po meni, apsolutno bez i jednog razloga.
Opet ponavljam, na osnovu javno iznetog stava predsednika Koordinacionog tela da će se zalagati da omogući predstavnicima opština da razrešavaju postojeće direktore. Došlo je do sukoba i veoma ozbiljnog kršenja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o nacionalnim savetima.
Postavljam pitanje – što nam treba nacionalni savet, ako zakonske kompetencije ima jedan predstavnik Vlade da sve to blokira? Zar vi smatrate da je to područje eksperimentalno? Za nas tu ne treba da važe zakoni. Ko ovde ima pravo, na osnovu kojih nadležnosti može jedan, po meni, imponovani, nametnuti od strane Vlade samo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, da on ima snagu da se preko predsednika opština nezakonito razrešavaju direktori? To je po meni bez presedana. Tamo se stvara siva zona, može svašta da se uradi. Da li je to onda interes državne politike? Da li je sada stalo nekome u centru da se stvori haos u školama, ali i u svim institucijama koje smo legalno na izborima izabrali? Čemu to sve vodi?

Reč ima gospodin Dačić.