Podnetim amandmanom, ja sam predložio da se izmeni predloženi član 14. Predloga zakona, da posebnu evidenciju iz člana 13. ovog zakona, ne vodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, već MUP.
U tom smislu da se izmene odredbe i da ministar nadležan za poslove unutrašnjih poslova bude nadležan da bliže uredi način vođenja posebne evidencije.
Iz kojih razloga? Činjenica da ćemo mi imati očigledno veliki pritisak na Upravu za izvršenje krivičnih sankcija, da dostavljaju podatke o posebnoj evidenciji. Ukoliko nepromenjen bude član 15. Predloga zakona, to podrazumeva da svako ko zapošljava lice, koje može da radi sa maloletnim licima, prosvetnog radnika, ko zapošljava trgovca, koji u radnjama može da prodaje nešto maloletniku, imate ogroman broj pojedinačnih slučajeva gde će poslodavac biti dužan da zatraži podatak da li lice koje treba da zasnuje radni odnos, koji obavlja poslove sa maloletnim licima, upisan u posebnoj evidenciji.
To će se raditi o stotinama hiljada zahteva koji će Uprava za izvršenje krivičnih sankcija morati da odgovori u nekom roku. Istina, nije predviđeno u kom roku, nije prihvaćen predlog Zlate Đerić da se odredi rok, da to bude blagovremeno, to može da traje, ali stajaće obaveza pred Upravom za izvršenje krivičnih sankcija da u nekom periodu odgovori na to.
Upravo, u tom smislu, ukoliko već MUP ima i ovu kaznenu evidenciju, smatram da ovog trenutka MUP raspolaže resursima da vodi posebnu evidenciju, pogotovo što podaci o DNK i sve to, mislim da je potrebnije MUP.
Još jedna stvar, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija će biti u obavezi da drži posebnu evidenciju i za one koji se novčano kažnjavaju, ne samo onima kojima je izrečena kazna zatvora ili bezuslovna kazna zatvora, svi koji su osuđeni i u tom smislu je moj predlog da to bude MUP.
Ukoliko Ministarstvo pravde smatra da može, zajedno sa Upravom za izvršenje krivičnih sankcija to da uradi, u redu je, ali plašim se da ćemo posle izvesnog perioda proveravati da li i koliko je to ažurno.

Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Teodora Vlahović, Biljana Hasanović-Korać i Slobodan Homen.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović.

Poštovani ministre i predstavnici ministarstva, u ovom delu člana 15. podneli smo amandman, ne zato što je član 15. sporan, radi se o dostupnosti podataka iz posebne evidencije, nego samo radi preciziranja u delu koji se odnosi na lica koja treba da budu imenovana ili postavljena na funkciju ili je već imenovano i postavljeno pre početka primene ovog zakona.
Ovo smo podneli iz razloga što član 6. jasno kaže da posledice pravne se odnose i na prestanak vršenja javne funkcije, kao i na zabranu sticanja javnih funkcija.
Ono na šta bih htela da skrenem pažnju u odgovoru ministarstva se sumnja na deo retroaktivnosti našeg predloženog amandmana. On ne može biti retroaktivan, funkcije su u toku, a neke funkcije dugo traju, četiri, pet, osam godina, a po svemu sudeći i računajući sve rokove koji su dati i računajući da će uskoro biti i dan za glasanje, zakon će do polovine aprila biti, stupiti na snagu, u roku od 90 dana će se uspostaviti evidencija, a funkcija će trajati, a nekome može da krene funkcija i juče, ako se desi, jer ovakvim odgovorom dolazi do toga da lica čije su funkcije u toku, su amnestirana od primene ovog zakona, ako gledamo samo odgovor na naš amandman, a mislim da to nije bila intencija predlagača.
Sam član 15 je veoma precizan u onom delu kada se radi o licima koja rade sa maloletnicima, a nije jasno definisan odnos dobijanja posebnih podataka, odnosno iz posebne evidencije kada se odnosi na lica koja obavljaju javne funkcije.

Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović-Korać.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pridružujem se koleginici Vlahović u obrazloženju i samo da dopunim da članom 15. u stavu 3. je precizirano da se ovim podaci obavezno traže kada se zapošljava lice, zasniva radni odnos u ustanovi, u državnom organu, kod preduzetnika koji radi sa maloletnom decom.
Međutim, u stavu 2. je vrlo neodređeno za koga se traže ti podaci iz evidencije, a nigde ne stoji decidirano za imenovana i postavljena lica, za funkcionere, za koje na osnovu člana 6. osudom za krivična dela iz člana 3. obavezno nastupaju pravne posledice, pa između ostalog, i prestanak vršenja javne funkcije.
U razmišljanju, pitali smo se šta sa direktorima vrtića, direktorima škola i drugim postavljenim imenovanim licima i došli smo do zaključka da je najbolje da se to ugradi u stav 2. ovog člana, da se precizira da se za vršioca tih funkcija, prilikom stupanja na funkciju ili po stupanju na snagu zakona, ukoliko je već na funkciji, traže podaci iz ove evidencije.
Zbog toga se ne slažem sa obrazloženjem da je ovaj stav dovoljno precizan i da nije potrebno više precizirati. Smatramo da jeste i, kao što je koleginica već objasnila, ne slažemo se sa konstatacijom da bi to dovelo do retroaktivne primene, jer, kada se ustroji evidencija, neće se u nju unositi unazad ko je kažnjavan, nego samo od momenta ustrojavanja evidencije. Tako da, ne može da se retroaktivno primenjuje na nekog ko je kažnjen pre ustrojavanja evidencije. Hvala na pažnji.

Hvala.
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Naslov iznad člana 17. i član 17.
Na naslov iznad člana 17. i član 17. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Moram da ukažem da kod propisivanja prekršajne odgovornosti, nije propisana nikakva prekršajna odgovornost za onoga ko ne izvrši svoju obavezu, a radi, na primer, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija ili radi u MUP, ukoliko prihvatite moj amandman da to vodi MUP.
Činjenica da je prekršajna odgovornost za sve one koji ne zatraže podatak, takva da su vrlo strogo postavljene prekršajne kazne i to blizu maksimuma. Činjenica je da država, na primer, ukoliko njeno odgovorno lice ne postupi u određenom roku, ne može da plati prekršajnu kaznu kao pravno lice, ali to može bilo koje drugo pravno lice, govorim kod prekršajne odgovornosti.
S druge strane, postavlja se pitanje, da li prekršajnu odgovornost, ukoliko sudija ili onaj koji postupa u državnom organu, znači nadležni službenik u sudu, ako ima obavezu da u roku od tri dana dostavi podatke Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, to ne uradi treći dan nego uradi četvrti dan, to podrazumeva plaćanje protivvrednosti od blizu 1000 do 1500 evra pod obavezno, za počinjeni prekršaj.
Činjenica je da s jedne strane imamo u članu 15. predviđeno da svako može, odnosno treba da zatraži podatak od Uprave, a nemamo obavezu da Uprava u određenom roku dostavi odgovor. Zbog toga, baš u pogledu primene samog ovog zakona, smatram da bi bilo potrebno zadržati maksimalne prekršajne kazne, kao gornji okvir prekršajnog kažnjavanja za slučaj bahatog i neodgovornog ponašanja svakog ko čini prekršaj. Smatram da naročito u situaciji nepoznavanja određenih činjenica, treba samo prekršajno kažnjavanje pomeriti na onaj iznos koji je predviđen Zakonom o prekršajima, upravo zato da bi se individualizovala prekršajna odgovornost svakog počinioca prekršaja. U protivnom, imamo obavezu da na primer, oni koji nisu dobro informisani, na primer, bračni par ili napravi pravno lice u nekom malom mestu, pitanje je koliko su informisani i hoće da u svom pravnom licu zaposle svoju ćerku, koju znaju da nije krivično odgovarala. Ne krivično odgovarala za ova dela, nego nije uopšte krivično odgovarala.
Međutim, nisu znali da treba da se pribavi podatak iz posebne evidencije. U tom slučaju, to pravno lice mora da plati minimum 500 hiljada dinara prekršajnu kaznu, a odgovorno lice mora da plati još 100 hiljada. Znači, 600 hiljada dinara mora da plate ti koji imaju možda malu firmicu u koju hoće da zaposle nekog člana porodice ili bilo koga.
Upravo zbog toga ističem, čak ukoliko se ne prihvate ovi amandmani koji koriguju, odnosno proširuju dijapazon mogućih prekršajnih kazni, smatram da je obaveza svih nas, a pogotovo Ministarstva pravde, da sve građane u Srbiji i sve poslodavce u Srbiji obavesti da su dužni odmah da od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija traže podatak iz posebne evidencije za sve zaposlene, koji dolaze u kontakt sa maloletnicima. Ovog trenutka nema nikog u toj posebnoj evidenciji, ali rok počinje od kada zakon stupi na snagu, upravo zbog toga vam govorim o praktičnoj primeni ovog zakona. Hvala.

Hvala.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Bojan Đurić, Miljenko Dereta, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je stigao u skupštinsku proceduru 12. februara. Danas je 4. april. Dok bude stupio na snagu biće negde polovina aprila. Dakle, puna dva meseca od početka kako je zakon stigao u Skupštinu do njegove primene. Dakle, to je 60 dana.
Vi, gospodine ministre, u Predlogu zakona, ovim članom tražite rok od 90 dana, kako bi ste uredili propis za vođenje posebne evidencije koja evidencija je predviđena članom 14. ovog Predloga zakona.
Radi se o posebnoj evidenciji koja je definisana članom 13. ovog Predloga zakona, to su ime i prezime osuđenog, JMBG osuđenog, adresa prebivališta, podaci o zaposlenju, podaci o osobnim znacima, itd. Vi tražite punih 90 dana da bi ste uradili nešto što ste već trebali da uradite, a imali ste vremena.
Mi smo predložili, poslanici LDP, da vi skratite to vreme 30 dana. Zaista je 30 dana dovoljno da vi podzakonskim aktom uredite nešto na šta ste se obavezali ovim članom 14. Zaista ste preterano uviđavni prema sebi i preterano komotni, s obzirom na potrebu donošenja ovog zakona. Mislim da ste imali prilike u parlamentu da vidite kako to izgleda kada poslanici, skoro jednoglasno potvrđuju da jesu za primenu ovog zakona, da jesu za donošenje ovog zakona. Svi su se složili oko toga koliko je potrebno da se unese i taj institut nezastarevanja.
Dakle, složili smo se svi oko toga da nema velike diskusije oko toga da li je ovaj zakon potreban ili ne. Pokazali smo dobru volju, pokazali smo kooperativnost i vi sada prosto tražite 90 dana. Predugo je to vreme, gospodine ministre, prosto je nedopustivo dugo vreme.
Nažalost, mi smo svedoci svakodnevno da se ovakva krivična dela protiv polnih sloboda prema maloletnim licima dešavaju u kontinuitetu. Skoro svaki dan i imamo neku priču o tome. Evo prilike da se što pre reaguje. Evo prilike da se što pre primene neka dobra rešenja iz ovog predloga zakona.
Mislim da, kada govorite o tome da treba da se donesu neki podzakonski akti, trebate da imate u vidu da ti podzakonski akti imaju značaj u tom smislu da sprovode jedan dobar zakon. Prema tome, ako smo se složili oko toga da nemamo veće zamerke na ovaj zakon i vi biste trebali da pokažete neku svoju kooperativnost u tom smislu da ćete ubrzati neki posao koji trebate da uradite da bi uopšte mogao ovaj zakon da se primenjuje. Tu se u stvari vidi da li postoji neka vrsta sinergije između zakonodavne vlasti i izvršne vlasti. Dakle, nije dovoljno samo da zakonodavna vlast pokaže svoju zrelost i svoju spremnost na neke dobre odluke. Potrebno je da i izvršna vlast isto tako pokaže.
Nažalost, u proteklih osam meseci, od kada ste vi ministar pravosuđa, nismo primetili takvu vrstu spremnosti na saradnju sa zakonodavnom vlašću i uopšte niste pokazali neku spremnost da nešto bitnije promenite u tom pravosuđu, a vi ste na čelu Ministarstva pravde i državne uprave.
Prosto nekako puštate po strani i stavljate u pozadinu i sve one primedbe koje dolaze od Evropske komisije, od OEBS, od Venecijanske komisije, a primedbe su ozbiljne i tiču se toga da ste spremni da uradite neke tehničke promene, a teško se usuđujete i teško se odlučujete da uradite nešto ključno. Evo vam prilike da pokažete dobru volju. Hajde malo da ubrzate i svoj rad. Dakle, potrebno je da pokažete tu neku vrstu spremnosti, koju nismo baš primetili u dosadašnjem vašem ponašanju.

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ODUZIMANjU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zlata Đerić, Judita Popović, Radmila Gerov, Svetislava Bulajić, Bojan Đurić, Zoran Ostojić, Kenan Hajdarević, Slobodan Veličković, Ljubica Milošević, Slobodan Jeremić, Olgica Batić, Nenad Konstantinović, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik, Dragan Andrić, Srđan Spasojević, Dejan Mihajlov, Milica Radović, Jovan Palalić, Zoran Babić, Irena Aleksić, Zoran Antić, prof. dr Marko Alatić, Nebojša Berić, mr Igor Bečić, dr Branislav Blažić, Zoran Bojanić, Jovana Budimirović, Irena Vujović, prim. dr Ninoslav Girić, Maja Gojković, mr Milovan Drecun, Aleksandra Đurović, Milinko Živković, Stefan Zankov, Biljana Ilić Stošić, Milanka Jevtović Vukojičić, Jadranka Joksimović, Bojan Jakovljević, Dragomir J. Karić, Oto Kišmarton, dr Milan Knežević, Milan Kovačević, Radmilo Kostić, Miodrag Linta, Saša Maksimović, Mirjana Marjanović, Vesna Marković, Pavle Markov, Jelena Mijatović, dr Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Ljubica Mrdaković Todorović, Mujo Muković, Miodrag Nikolić, Dragan Nikolić, Jasmina Obradović, Marija Obradović, Biljana Pantić Pilja, prof. dr Mileta Poskurica, Zoran Pravica, Tanja Radovanović, dr Aleksandar Radojević, Katarina Rakić, Marijan Rističević, Mićo Rogović, Vesna Rakonjac, Mile Spirovski, Momir Stojanović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Željko Sušec, Dragan Todorović, dr Aleksandra Tomić, Vučeta Tošković, Vladimir Cvijan, Dragan Čolić, Srđan Šajn i Dragan Šormaz, kao i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela grupa od 59 narodnih poslanika poslaničke grupe SNS.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Svetislava Bulajić, Bojan Đurić, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da l i neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.