Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo predloga Zakona.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Hvala gospodine predsedniče, samo želim da se u ime poslaničke grupe DSS zahvalim ministru što je prihvatio ovaj amandman i što će se učinioci ovih krivičnih dela, ne stoji kako je predloženo bilo onemoguće, već da se spreče da vrše ponovo ova krivično dela. Neko od mojih kolega je izneo da je veoma visok procenat povratnika u izvršenju ovih krivičnih dela, zbog toga je DSS i predložila da se oni ne brišu iz krivične evidencije, da ova dela ne zastarevaju, da se onaj rok sa 20 godina produži na trajno.
Nadam se da će kroz amandman Odbora, a možda danas u samoj raspravi ministar prihvatiti i ostale amandmane DSS, kako bi ovaj zakon dobio onakvu formu kakvu svi želimo da možemo u Danu za glasanje svi da ga podržimo i da stanemo iz njega čvrsto, kako bi se sprečili ljudi koji vrše ova krivična dela i da ih počine, a kamoli da budu povratnici i nakon odsluženja zatvorske kazne. Hvala vam najlepše.

Hvala.       
Na član 3. amandman je podnelo narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodi poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Predložio sam da se član 3. Predloga zakona menja tako da ovaj zakon se primenjuje na učinioce koji su izvršili krivična dela protiv polne slobode. Znači, na sve učinioce koji su izvršili krivična dela protiv polne slobode, bilo prema punoletnim, bilo prema maloletnim, s tim da u daljem tekstu, daljim amandmanima pravljena je određena distikcija da li i koje su mere za izvršenje prema maloletnim i punoletnim licima.
Ali, gde je pravljen izuzetak? Osim za dva krivična dela. I to su za krivično delo ne dozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. Krivičnog zakonika i za krivično delo prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185, ali samo stav 1. To su najlakši oblici ova dva krivična dela.
U delu Krivičnog zakonika koji definiše krivična dela protiv polne slobode, definisali su krivično delo silovanja, obljube na nemoćnim licem, obljuba sa detetom, obljuba zloupotrebom položaja, zatim, podvođenjem i omogućavanje vršenja polnog odnosa, posredovanje u vršenju prostitucije, navođenje maloletnog lica da prisustvuje polnim radnjama, iskorišćavanje računarske mreže za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu i to su ozbiljna krivična i teška krivična dela.
Ova dva krivična dela koja su navedena mogu da budu u lakšem ili težem obliku. Ovde polazim od toga da oni oblica zašta je zaprećena novčana kazna, ne treba da budu tretirani ovim zakonom, nego treba da budu tretirani Krivičnim zakonikom, sa mogućnošću pravnih posledica osude do 10 godina, a ne obavezno 20 godina. Jer, ne dozvoljene polne radnje, mogu da budu izvršene aktom izvršioca, u cilju zadovoljenja polne požude, tako što je jedno lice dodirnulo drugo u zoni koja nije pristojna, za donji deo leđa koji je izgubio svoje časno ime.
I to je krivično delo. To može da bude krivično delo. Za to krivično delo je zaprećena, na primer novčana kazna, ali pravna posledica ukoliko neko sa 18 godina i jedan mesec to izvrši prema nekom od 17 godina i 11 meseci u situaciji koja može da bude. Izaziva pravne posledice 20 godina. To delo ne zastareva nikada. Ubistvo deteta zastareva, ali to delo ne zastareva u Predlogu zakona. Izvršenje te novčane kazne, ukoliko ne izmenimo zakon, ne zastareva nikada, izvršenja te novčane kazne. Izvršenje kazne zatvora od 40 godina zastareva, ali ne zastareva izvršenje novčane kazne. Pa, mi time narušavamo pravni sistem.
Upravo zbog toga moj predlog da se iz ovog zakona izdvoje ta dva osnovna oblika ili pretpostavljeni slučaj prikazivanja određenog pornografskog materijala. Prodavačice u kiosku, ne znajući i ne obraćajući pažnju šta je na nekom i u dnevnom listu ili nekom tabloidu stavljeno na naslovnu stranu, okači to na kiosk, maloletnik prođe, jer je stavila, prikazala nešto što je to, izvršeno krivično delo. Novčana kazna. Ali, ukoliko ta osoba dobije otkaz ne može da se zaposli u narednih 20 godina ni kao spremačica u školi, jer se radi o ustanovi gde su deca.
U tom smislu smatram da bi trebalo pojačati primenu zakona na sva krivična dela protiv polnih sloboda i prema maloletnicima, i prema punoletnim, a izdvojiti samo ove oblike krivičnog dela gde je zaprećeno novčana kazna, upravo zbog manje društvene opasnosti takvih dela. Time ćemo se približiti onim stavovima koji su prisutni, krivično pravni stavovima u Krivičnom zakoniku. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Dragan Andrić.

Hvala gospodine predsedniče, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, mi iz  LSV ovaj amandman smo podneli u dva pravca.
Prvo ću se osvrnuti na ovaj, kako bih rekao prvi deo, s obzirom na to da Vlada nije ni obrazložila razloge zašto ovaj amandman nije prihvatila.
Naime, radi se o tome da smo mi u ovom amandmanu predložili da se zakon primenjuje na učinioce koji su prema maloletnim licima izvršili sledeća krivična dela, pa smo naveli da se radi o krivičnom delu silovanje i obljube nad nemoćnim licem u celosti.
U Predlogu zakona stoji da se ovaj zakon primenjuje, isključivo ukoliko su ispunjeni kvalifikatorne okolnosti, odnosno da je nastupila teška telesna povreda lica, koja se svakako pripisuje nehatu učinioca, odnosno da je delo izvršeno od strane više lice ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku itd, odnosno u stavu 4. je propisano ukoliko je nastupila smrt.
Takođe se, isto to odnosi na obljubu nad nemoćnim licem, gde se izostavlja, po našem mišljenju neopravdano stav 1, kao što je to u slučaju silovanja, gde se izostavlja stav 1, odnosno stav 2.
Po našem mišljenju ove kvalifikatorne okolnosti, s obzirom na to da je izvršenje ovih krivičnih dela pripisano nameri učinioca mogu da predstavljaju samo otežavajuće okolnosti, ali nema apsolutno nikakvih razloga da se prema učiniocima krivičnih dela silovanja i obljube nad nemoćnim licem uopšte primenjuje ovaj zakon. To je što se tiče ovog prvog dela.
Predložili smo da se ovaj zakonik primenjuje i prema učiniocima krivičnog dela roda skrnavljenje, što smo kada smo razgovarali o Predlogu zakona u načelu isticali. Naime, bez obzira što se radi o krivičnim delima koji ne spadaju u grupu ovih krivičnih dela, nego u grupu krivičnih dela protiv braka i porodice, zaštitni objekti od takođe maloletno lice. Po našem stanovištu još je opasnije kada se radi o srodniku u pravoj liniji. Tako da smatramo da ima mesta da se ovaj zakon primeni i prema učiniocima ovog krivičnog dela, bez obzira što je iz različite grupe. Toliko, hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Teodora Vlahović, Biljana Hasanović Korać i Slobodan Homen.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.

Dame i gospod narodni poslanici dolazimo, do po meni najvažnijeg amandmana, možda do suštine samog ovog zakona i zaista smatram da treba da postoji razumevanje u Narodnoj skupštini, i na kraju, krajeva i Vlade Republike Srbije i da se ovaj amandman u danu za glasanje usvoji.
Ponoviću još jednom ono što sam malo pre govorio. Konkretno amandman govori da se pored postojećih krivičnih dela, odnosno stavova krivičnih dela na koje se odnosi primena ovog zakona, doda još i silovanje u stavu 1. tačka 1, tačka 2. da bi se u potpunosti zaokružili svi učinioci krivičnih dela protiv polnih sloboda, kako bi u našoj zemlji jedinstveno bili sankcionisani svi izvršioci ovih najtežih krivičnih dela.
Veliki je pomak i velika je stvar da mi dobijemo pravne posledice i kontrolu života nakon odslužene zatvorske kazne pedofila, ali smatram da je višestruko korisno da to bude i protiv silovatelja. Teško je izmeriti šta je teže krivično delo ili zločin, ne znam kako bih nazvao i pedofiliju i silovanje. Mislim da mi kao Narodna skupština ne treba da pravimo razliku. Smatram da je izuzetno korisno da se ove mere primenjuju na silovanje, pogotovo imajući u vidu da je mala razlika da li neka osoba, bilo muškog, bilo ženskog pola koja je silovana ima 17, 18, 19 godina.
Na ovaj način bi se za sve silovatelje i pedofile napravila jedinstvena baza podataka. Imali bi DNK analizu, koja bi se nalazila u policiji, bio bi vrlo jednostavan način otkrivanja učinioca krivičnih dela nakon silovanja. Jer ako imate jedinstvenu bazu vi bi upoređivali podatke sa onim koji su već učinili krivično delo. Ako znamo, a mislim da vrlo dobro znamo da je veliki broj povratnika, ja verujem da bi se uveliko olakšalo otkrivanje ovih krivičnih dela. Zašto je to važno?
Vi znate da danas u našoj zemlji, na žalost, već često i velika sramota da se prijavi silovanje, pogotovo pedofilija u porodici i da postojanje ovakve jedinstvene baze i za pedofile i za silovatelje bi mnogo olakšalo i procesuiranje i otkrivanje krivičnih dela, olakšali bi posao i policiji i tužilaštvu. Mislim da bi se i Srbija svrstala u red modernih evropskih zemalja koja sankcioniše ovakvu vrstu ponašanja na jedan poseban način. Ovo s jedne strane jeste umanjivanje određenih ljudskih prava, kad vi unapred nekome uzimate podatke i kada mu zabranjujete da putuje u inostranstvo, ali ne smemo da zaboravimo koliko su strašna i teška ova krivična dela.
Usvajanjem ovog amandmana, kao i nekoliko prethodnika, vidim da su predložili vrlo sličan amandman i druge poslaničke grupe. Mislim da bi stavili jednom tačku na ovu celu oblast, da više ne bi morali da u parlamentu raspravljamo i da bi nadležni organi mogli na miru da primenjuju samo ovaj zakon. Ne treba, naravno zaboraviti, da je i potrebno neko vreme da i nadležni organi, da uprava za izvršenje zatvorskih sankcija, koji će tu verovatno najveći posao biti na njima da postave sistem. Ali jednom kad ga postavite vi u narednih nekoliko godina bi mogli zaista imati dobar preduslov i dobar osnov da se u što većoj meri onemogući ponavljanje ovih krivičnih dela. Zbog toga, evo na kraju samo još jednom da apelujem. Molim vas da dobro razmilite u danu za glasanje. Mislim da je koristan za sve, da nikom ne čini štetu, da je politički dobar i za Vladu i za opoziciju i da jednostavno, što je najvažnije, ako ovim registrom i silovatelja sprečimo jedno jedino silovanje, mislim da smo učinili veliki posao. Apelujem da razmislite da u danu za glasanje pritisnemo dugme i da učinimo veliku stvar.

Narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Hvala gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici.
Kolega Homen je veoma detaljno obrazložio zašto smo podneli ovaj amandman, koji je povezan sa prethodnim i čini jednu celinu. Želim ovim putem samo da apelujem na sve koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ove amandmane i time omoguće potpuniju zaštitu maloletnih lica od vršenja krivičnih dela protiv polnih sloboda nad njima. Uvođenjem evidencije silovatelja zaista će se upotpuniti evidencija učinioca ovih krivičnih dela i sprečiti da oni u radu eventualno sa maloletnicima dođu u iskušenje da ponove to krivično delo, ali ovog puta prema maloletnim licima.
Da bi ukazala na važnost ovih amandmana želim da ukažem na to da smo mi kao podnosioci ovih amandmana sa puno kredibiliteta razmatrali i podneli ove amandmane. Koleginica Vlahović je radila kao advokat, kolega Homen je advokat koji ima veoma bogato iskustvo u ovoj praksi. Ja sam takođe radila kao advokat, ali želim da ukažem i da sam radila krajem 90-tih i početkom 2000. godine u nevladinoj organizaciji Centar za prava žena u Vršcu, koji je prvi imao SOS telefon za žrtve nasilja, gde su nam se uglavnom javljale žene i deca koji su bili izloženi nasilju. Iz te prakse mogu da potvrdim da je neophodno uvesti ove mere zaštite i prevencije, kako ne bi došli oni koji su skloni nasilnom ponašanju u kontakt sa decom i ne bi došli na radna mesta gde bi bili u iskušenju da to nasilno ponašanje primene i prema deci. Hvala.