Moj prethodni kolega, kada nešto ovako govori, mora da ima u vidu da onog časa, da to što ste radili, da su znali narodni poslanici, teško da bi vlada Mirka Cvetkovića opstala, zato što bi mnogi poslanici DS glasali protiv te vlade koja je vodila Srbiju ka priznanju Kosova. Srbija je za vreme vlade Mirka Cvetkovića bila na najboljem putu da prizna Kosovo. Eksplicitno ili implicitno, svejedno. Bila je na najboljem putu. Nemojte više da pričate o praznim budžetima.
Koji je razlog što ste vi ostavili prazan budžet? Šta je vas na to nateralo? Što ste zaduživali građane? Nasledili smo za prošlu godinu deficit 260 milijardi dinara. Za prošlu godinu, koji je napravila vlada Mirka Cvetkovića, za šest meseci, koliko je trajala. Koliko je ostalo neisplaćeno poljoprivrednicima? Koliko je država ostala dužna za povraćaj, refrakciju poreza na dodatu vrednost? Hoćete li da kažete da smo mi napravili ta zaduženja?
Hajde da uporedimo nominalne iznose, u evrima, u dolarima, u markama, u čemu god hoćete, da vidimo ko je napravio veći deficit u budžetu. Da li je to bilo 2000. godine ili 30. juna 2012. godine? Voleo bih da se konačno ostavite te priče. Slažem se da je u ovoj Skupštini najbolje mesto da se vodi politika, ali jedna argumentovana politika.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ovako vi meni ličite sve više i više na jednu poslaničku grupu koja je ovde u prošlom sazivu imala najviše poslanika. Nastavite tako, na odličnom ste putu.

Srđan Milivojević, replika.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Kada politiku želite da vodite argumentima, a cifre su jako dobar argument i teško ih je koliko god vladali alhemijom, koliko god vladali partijskim glasilima, teško je te cifre prenebregnuti. Nemoguće je pred tim ciframa kazati – pa znate, cifra je lažna. Meni se čini, u Srbiji, da ako vam neko nešto kaže argumentovano i ako vam to dokaže činjenicama, a te činjenice se ne slažu sa vašim mišljenjem, utoliko gore po činjenice. Mislim da će gospodin najava i činjenice da uhapsi, ali moram da vam kažem jednu stvar. Za sedam meseci rada ove Vlade, zadužili ste svako domaćinstvo sa 1.400 evra, ili četiri milijarde. Treba li da vas podsećam kako ste plakali na konferencijama za novinare, koliki je spoljni dug? Koliko ste dramatična saopštenja izdavali da ste šokirani, da ste fascinirani, da ste kosterirani, da ste rezignirani. Nemojte da vas podsećam.
Onda ste za samo sedam meseci meteorskom probili te limite o kojima ste govorili i zbog kojih ste nas kritikovali. To su činjenice pred kojima jedino možete u pod da gledate, ne u građane Srbije, ne u lice javnosti. To su činjenice, a ako toliko žestoko kritikujete prethodnu Vladu, zašto toliko loše mišljenje imate o vašim sadašnjim koalicionim partnerima iz SPS, URS, PUPS? Zar su oni toliko bili loši? Šta ćete sa njima u Vladi? Odmah na izbore, trk u Predsedništvo, pustite crni dim, kažite propali su pregovori i izvolite na izbore. Te izbore trčite sa 500 metera prednost, sa 700 metara, izađite i kažite – priznaćemo Kosovo, nećemo priznati Kosovo, imamo politiku ni Evropa, ni Kosovo. Kažite istinu građanima Srbije. hvala.

Molim narodne poslanike da se vratimo na temu dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Neven Cvetićanin.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Pokušao bih da vratim diskusiju na ovaj amandman koji je trenutno pred nama i da o njemu kažem jednu umerenu i razboritu reč ili više rečenica.
Zaista ne smatram da je potrebno dramatizovati član 8. ovog Predloga zakona. Mislim da možda taj član može da se menja u onom smislu u kojem je to učinila gospođa Filipovski, ali ne mislim da je dobro da se briše jedan čitav član zakona. Ne mislim da su dobre hirurške intervencije po predlozima zakona. Smatram da kada bi izbrisali čitav član zakona, naprosto ništa ne bi dobili.
Tome želim da pridružim još jedan argument. Ovaj član zakona o kojem smo pričali, omogućava da se pre stupanja na snagu određenog ugovora, omogući njegovo primenjivanje. Kolega Milivojević je rekao da Vlada time preuzima ingerencije Narodne skupštine zato što je zaobilazi. Svakako će svaki međunarodni ugovor da dođe u Narodnu skupštinu, koja ima mogućnost da da konačnu i završnu reč. To pravo joj niko ne može uskratiti i to pravo ovaj predlog zakona konačno ni ne uskraćuje.
Ako ćemo o spoljnoj politici, što reguliše član 8. kao i čitav Predlog zakona, spoljna politika mora da bude fleksibilna. Spoljna politika ne sme da bude kruta. Ako neko pokušava da jednim članom u jednom predlogu zakona učini spoljnu politiku fleksibilnom, to ne znači da ima rđave namere. To ne znači da mu je na umu da napravi nešto što bi bilo protivno državnom interesu u bilo kojem smislu izdaje države, ili ne znam, oštećivanja njenih interesa u svim pregovorima koje vodimo.
Dakle, principijelno sam za to i o tome ću govoriti kada bude reč o sledećem amandmanu gospođe Dubravke Filipovski da se ovaj član Predloga zakona promeni, ali da ga ne odstranimo jednom hirurškom intervencijom, de ne budemo radikalni u pristupu. Mislim da je ovaj član Predloga zakona takav da omogućuje fleksibilnost naše spoljne politike, a opet odgovornost i to sam rekao u svoj raspravi u plenumu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Samo kratko. Spoljna politika treba da bude fleksibilna. Naravno da ne treba imati krute okvire u kojima se vodi spoljna politika i to je jedan od osnovnih principa vođenja spoljne politike i politike uopšte, ali u trenucima kada je okvir vrlo čvrst, fleksibilna politika se vrlo nefleksibilno odbija od postavljenog okvira.
Apsolutno podržavam teoriju da postoje okolnosti kada fleksibilna spoljna politika daje mnogo dobre rezultate, mnogo bolje rezultate nego kruta spoljna politika, ali u istorijskim okolnostima Srbija, kao 1908. godine, 1914. ili nekih ranijih godina, 1878, 1872. godine, u vreme aneksione krize 1908, u vreme predbalkanskih ratova 1912. godine nije imala ni malo prostora za fleksibilnu politiku.
Ne plašim građane Srbije da se mi sada nalazimo pred nekim novim ratom, iako su tu spremne političke stranke koje su taj rat kreirale prethodnih godina. Ali, moram da vam kažem, fleksibilna spoljna politika je moguća u razvijenim demokratijama, fleksibilna spoljna politika je moguća u takvim međunarodnim okolnostima koje je omogućuju i pospešuju. Mi se nalazimo u vrlo stisnutom manevarskom prostoru koji ne omogućava fleksibilnu spoljnu politiku. Apsolutno podržavam to što ste kazali za neka vremena koja će verovatno biti pred nama. Hvala.

Reč ima ministarka.

Da ne komentarišem ta vaša emotivna stanja, da krenemo vezano za ovaj predlog zakona i da se vratimo na Predlog zakona.
U postojećem zakonu ne postoji i nije stavljen ovakav član o privremenoj primeni sporazuma, ali se primenjivala Bečka konvencija, a privremenih primena sporazuma je bilo koliko hoćete, i to baš iz vremena prethodne Vlade DS.
Prema tome, vi ste to radili a da toga nije bilo u zakonu. Duboko verujem da to u suštini nije bilo loše, zato što smo trebali da primenjujemo određene sporazume i da ne čekamo ratifikacije i sa jedne i sa druge strane u istom trenutku, a mi smo to sad stavili u zakon javno, pregledno i transparentno i pored toga, još i prihvatili i amandman kojim odbor Narodne skupštine tu privremenu primenu sporazuma prihvata i morate da date svoje mišljenje.
Ne vidim u čemu je problem i zašto se toliko bunite oko tog člana zakona. Hvala što ste me saslušali. Ja sam vas uvek slušala. Svaki put kada kažem, izvinjavam se, vi šetate, ali sigurna sam da ste me čuli.
Dakle, upravo iz prakse koja je pokazala da je to prosto praksa, mi smo to sad stavili u zakon. Zar nije bolje da to bude u zakonu, nego da koristimo samo Bečku konvenciju a da toga nema u zakonu?
Naravno, potpuno se slažem sa svima da Narodna skupština u privremenom smislu treba da ima odluku odbora. Dakle, Vlada ne može to da uradi bez odluke odbora, a kada imamo zvaničnu ratifikaciju, naravno da to uvek uradimo ovde u Skupštini i tu se, pretpostavljam, svi slažemo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, replika.