Narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedniče, za razliku od nekih prethodnih govornika ću govoriti o tački dnevnog reda, a to je zakon o železnici.
Železnica u Srbiji ima veliki razvojni i investicioni potencijal, 3.808 kilometara pruge, od čega je samo 283 kilometara dvokolosečne pruge, nepuna jedna trećina ili 1.279 kilometara je samo elektrificirano.
Međutim, kada sam govorio o velikom razvojnom i investicionom potencijalu, prvenstveno sam mislio na železnički deo Koridora 10. Železnički deo koridora 10 čini jednu trećinu Koridora 10, jer on jednom trećinom prolazi teritorijom Republike Srbije ili negde oko 767 kilometara. Dvokolosečna elektrificirana pruga je samo od Beograda od granice sa Hrvatskom. Iako je železnički deo Koridora 10 bliži i kraći put između Evrope i Bliskog i Srednjeg istoka, nažalost, samo 8% teretnog saobraćaja ide Koridorom 10, jer ne možemo da obezbedimo kvalitet naših pruga, ne može da obezbedi i brzinu i kvalitet i sigurnost i zbog toga nam taj Koridor 11 uzima mnogo prihoda koji su nama kao državi neophodni.
Procena je da negde 4,7 milijardi evra je neophodno da bi se uradio železnički deo Koridora 10 i u tome vidim šansu za našu građevinu, za našu metalsku industriju, da uzmu učešća u radu na jednom kvalitetnom železničkom delu Koridora 10.
Ono što je dobro i što podržavam, to je podela koju ovaj zakon definiše na upravljanje javnom železničkom infrastrukturom i na obavljanje prevoza u železničkom saobraćaju. Vi znate, gospodine ministre, da smo nas dvojica inženjerski debatovali u ovom parlamentu. Nisam se slagao kada su neki krediti uzimani za završetak železničkog dela Koridora 10, a onda se tim kreditima nažalost kupovale lokomotive. Ne mogu da prihvatim politiku kupovine crepova, a nismo imali temelje. To ovaj zakon menja i zbog toga ćemo, ja lično i poslanička grupa SNS, u danu za glasanje podržati ovo zakonsko rešenje.
Međutim, ono što je malo ko govorio oko ovog predloga zakona, a tiče se i kadrova SNS, tiče se funkcionisanja javnog preduzeća "Železnica Srbije", mi nismo neodgovorni ljudi, ne govorimo paušalno, ne govorimo ni o kakvim mlinovima, ni o kakvim trambolinama, ne želim da dajem dalju ocenu, ali ono što je činjenica je sledeće. Srpska napredna stranka je preuzela odgovornost rukovođenja "Železnicama Srbije" krajem decembra 2012. godine. Prošao je prvi kvartal 2013. godine. Podaci koje sam ja dobio ovde mi zaista daju motiv da budem optimista da će i "Železnica Srbije" i ovaj zakon koji ste, gospodine ministre, predložili dobiti jedan zaista povoljan tok.
Naime, što se tiče putničkog saobraćaja, za prvih tri meseca u prvom kvartalu 2013. godine preveženo je 4,2 miliona putnika ili 16% više nego u istom periodu prošle godine. Realizacija reda vožnje 96%, saobraćalo je 28.277 vozova. Nijedan voz nije otkazan zbog defekta lokomotive, a prošle godine 121 voz je otkazan zbog defekta lokomotive. Niti je operativnim putem, telegramima ijedan voz otkazan. Prošle godine je 2.592 voza na taj način otkazano. Zbog zatvora koloseka ove godine otkazano je deset vozova, a prošle godine 331 voz. Zbog nedostatka vagona ove godine u prvih sto dana otkazano je tri voza, a prošle godine 25. Zbog nedostatka elektro-motornih garnitura svega pet vozova, a prošle godine u istom periodu 109 vozova. Nije otkazan nijedan voz iz sistema BG voza, a prošle godine je otkazano 188 vozova.
Nerealna je cena, gospodine ministre, vozova iz sistema BG voza i tu mislim i ne treba razmišljati o povećanju cene, ali treba razmišljati o ugovoru koji je potpisan sa gradom Beogradom i većim subvencijama koje grad Beograd tom sistemu treba da odvaja.
Zakašnjenja vozova su smanjena za 56% u putničkom saobraćaju. Prihod od putničkog saobraćaja 394.500.000 dinara ili 13,5 miliona dinara više nego prošle godine u istom periodu. Gospodo, ovo su činjenice. Ovo je egzaktno, ovo nije deskriptivno, navijački, nije opisno.
U unutrašnjem saobraćaju je preveženo 1.300.000 putnika, odnosno 44% više nego prošle godine, a 39% više od plana. Povećana je naplata voznih karata kod konduktera za 50%. Pokrenuta je akcija kontrole karata prilikom ulaska u vozove i nije ovo nikakav bus voz ili bus plus, jer se sve radilo u okviru Železnica Srbije", korišćeni su kapaciteti i ljudi koji su već zaposleni u "Železnicama Srbije", ali na jedan mnogo mudriji način i zbog toga je skoro 15% povećana ukupna naplata voznih karata.
Što se tiče teretnog saobraćaja, preveženo je 635 miliona neto tonskih kilometara, utovar povećan za oko 48.000 tona ili za 5,4%, obrt kola smanjen za 44%, što znači da je mnogo veća iskorišćenost vagona. Broj stranih kola na našim prugama prosečno je dnevno smanjen za oko 65% ili sa 1.705 na 599, a njihovo prosečno zadržavanje smanjeno je za gotovo 2,5 puta sa šest na dva i po dana. Po tom osnovu troškovi su smanjeni za 54% i na računu i u budžetu "Železnica Srbije" je ušteda ostvarena samo po tom osnovu od 1.650.000 evra.
Nije otpremljeno svega 55 teretnih vozova, za razliku od prošle godine kada nije opremljeno 1.238. Ove godine zbog nedostatka dizel lokomotiva nije opremljeno 49, a zbog nedostatka elektro lokomotiva samo jedan voz, dok prošle godine zbog nedostataka vučnih vozila nije otpremljeno čak 1.197 vozova.
Potrošnja goriva za dizel lokomotive smanjena je za tri meseca za 650 tona i na taj način je napravljena direktna ušteda od 54 miliona dinara. Ugrađene su sonde za praćenje potrošnje goriva u lokomotivama za svaki slučaj. Ne upirem prstom ni u koga, ali na ovaj način za samo tri meseca 54 miliona dinara, a posle ću vam na kraju u
finansijskim efektiva tog zakona reći zbog čega smo morali sve to i da uradimo.
Što se tiče međunarodnih aktivnosti, intenzivirano je osnivanje "Kargo 10" sa Hrvatskom i Slovenijom, pokrenut je teretni saobraćaj preko "Pireja" sa grčkom o makedonskom železnicom, dnevno prolazi deset do 15 vozova, pokrenut je teretni saobraćaj sa Lukom Ploče.
Uštede koje su ostvarene za ovih sto dana ili u prvom kvartalu 2013. godine. Gorivo za drumska vozila, a podsetiću vas da smo zatekli u "Železnicama Srbije" čak 430 drumskih vozila koja su korišćena po različitim osnovama, odmah je 126 vozila oduzeto zbog nenamenskog trošenja i parkirano da ne bi pravili dodatne troškove. Na taj način samo kroz gorivo za drumska vozila izvršena je ušteda od deset miliona dinara.
U trenutku preuzimanja javnog preduzeća "Železnica Srbije" dug zatečen za telefone je 38 miliona dinara. Troškovi za fiksne telefone su smanjeni za dva miliona dinara, dnevnice u zemlji za 21 milion dinara, prekovremeni rad nenamenski za osam miliona dinara, uštede električne energije za vuču 30 miliona dinara i procena je da sto miliona dinara leži u uštedama električne energije za vuču, s time što smo ušli u pregovore sa EPS da se prevozom uglja kompenzuju ti troškovi.
Sve je ovo, gospodo, doprinelo da se obaveze najvećih gubitaša, decenijskog najvećeg gubitaša u Srbiji za samo tri meseca smanje za sto miliona dinara. Dug za dizel gorivo je smanjen za 200 miliona dinara. Zatečeni dug "Železnica Srbije" je bio 357 miliona dinara sa danom 31.12.2012. godine. Dana 8.04.2013. godine je taj dug 160 miliona dinara. To su sredstva, to je potencijal koji ima "Železnica Srbije", ali sa jednim domaćinskim, sa jednim dobrim poslovanje, sa jednim poslovanjem dobrog domaćina, odgovornim poslovanjem. To su kadrovi SNS.
Naplata naših potraživanja. Potraživanja "Železnica Srbije" je povećana za 13%. Dug prema inostranim železnicama smanjen je za milion evra. Poreskoj upravi plaćeno je 202 miliona dinara. Smanjen je dug prema zavisnim preduzećima za iznos od 115 miliona dinara. Omogućeno je da povežu radni staž i da ti ljudi dobiju zdravstveno osiguranje i zdravstvene knjižice. Mnogo toga, mnogo toga, ali želim da ostavim kolegama iz poslaničke grupe SNS da i oni govore o ovom zakonu.
Mnogo je pokazatelja na koji način se ophodimo i prema saobraćaju u Srbiji i prema vašem ministarstvu, gospodine Mrkonjiću, i prema železnicama i prema svim preduzećima, prema svim ministarstvima. Tamo gde je SNS sa svojim partnerima preuzela odgovornost vođenja to se radi na ovaj način. Čestitam ljudima iz "Železnica Srbije", jer oni mi daju nadu da ovakvim poslovanjem ima šanse za Srbiju, ima šanse da preživimo, ima šanse da napravimo jednu bolju Srbiju.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao pripadnik i član SDPS, u ime stranke, u ime našeg poslaničkog kluba koristim priliku da čestitam svim građanima Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, što je u skladu sa našim programom i našim vrednostima koje imamo u našem programu, u našim ciljevima i naravno u našim srcima.
Što se tiče Predloga zakona o železnicama, prvenstveno želim da istaknem da do sada zakon koji smo imali iz 2005. godine nije bio usaglašen sa vremenom u kojem živimo, sa novim dešavanjima u svetskoj ekonomiji, globalnoj privredi, političkim dešavanjima, tako da smatram da ovaj novi predlog sadrži novine i, ono što je najbitnije, usaglašen je sa zakonima i zakonskom regulativom EU, ali ne samo EU, nego i razvijenih zemalja sveta.
Možda ćemo i kroz amandmanske predloge i određene dopune da predložimo nešto što se pokazalo kao ispravno i što se kvalitativno dobro pokazalo u drugim zemljama, recimo kao što je Hrvatska, kao što je Savezna Republika Nemačka.
Ono što je nama falilo, o tome je govorio i kolega Branislav Lazarević iz Ujedinjenih regiona juče, to je kvalitetan menadžment, poboljšanje efikasnosti, maksimalne mogućnosti za povećanje kapaciteta u okviru modernizacije restrukturiranja. Hrvatska je napravila u okviru holdinga za železnicu posebno preduzeće koje se isključivo bavi menadžmentom, koje se isključivo bavi upravljačkim procesom i upravljanjem efikasnosti i efektivnosti železnica Hrvatske. Savezna Republika Nemačka čak ima, u okviru železnica savetodavno telo koje je sastavljeno od po devet parlamentaraca iz oba doma parlamenta Savezne Republike Nemačke, koji upravo kao stručnjaci, ali i kao kontrolni organ nadziru sve one koji upravljaju ovakvim veoma važnim nacionalnim resursom, koji naravno ima sigurno ključni značaj za razvoj i upravljanje celokupne nacionalne ekonomije svake države pa i naravno Republike Srbije.
Ono što je kvalitativno dobro je što konačno Vlada mora da donese i nadležno ministarstvo, nacionalni plan, mora da donese strategiju za modernizaciju i restrukturiranje. Iskreno se nadam i mogu da kažem da sam optimista da će ljudi u ministarstvu, da će ljudi u železnicama Srbije imati dovoljno kapaciteta u znanju, u poznavanju novih tehnologije i primene dobre prakse razvijenih država da tu strategiju implementiraju obzirom da prethodne strategije, ima ih 113, koje su donošene, izglasavane u našem parlamentu u većini slučajeva nisu implementirane i mislim da je to najveći deo posla, tako da ćemo budno nadzirati i kao partija i kao poslanici implementaciju strategije i ono što će se dešavati u železnicama u narednom periodu.
Svi smo svesni činjenice u kakvom je stanju naša železnica, ali ovim zakonom mislim da dobijamo jednu mogućnost da ne privučemo samo kvalitetne i dobre kredite, kao što smo to i realizovali sa državom Kuvajt. Radi se o kreditu od 25 miliona evra pod veoma dobrim uslovima od njihovog razvojnog fonda, ne da realizujemo samo kredite, nego da privučemo investicije stranih ulagača u našu železnicu. Podsetiću da Kuvajt, pored tog razvojnog fonda, koji se bavi isključivo kreditiranjem drugih država i drugih kompanija u drugim zemljama ima jedan poseban fond koji se upravo bavi isključivo investicija u infrastrukturu, kako u svojoj zemlji, tako i širom sveta. Tako da mislim da će ovaj zakon u mnogome pomoći da privučemo i strane investicije i da naravno na taj način našu železnicu konkurentnijom i kvalitetnijom.
Neću mnogo govoriti o tome da će ovaj zakon stvoriti preduslove za tržišnu utakmicu, za razvoj konkurencije, što je naravno svakoj tržišnoj privredi i svakoj normalnoj državi u 21. veku treba da bude prioritet. To je u interesu zemlje, to je u interesu naših građana, a naravno u interesu Železnica Srbije kao akcionarskog društva i preduzeća koji treba da bude, naravno tržišno orijentisan i u skladu sa novim uslovima koji se dešavaju na tržištu i uslovima koji se dešavaju na polju železničkog saobraćaja.
Naravno, veoma je važno napomenuti da usaglašenost sa evropskim direktivama i evropskim zakonima čini naš put, kada su u pitanju Železnice Srbije, u evrointegracije EU, čini ga bržim. Zašto to govorim? Zato što nam je jako važno da iskoristimo mogućnost da povučemo sredstva iz evropskih fondova. Svima nam je sigurno u ovom parlamentu poznato da postoji Fond koji se zove transevropske mreže, koji ulaže, koji investira sredstva u ceo aspekt saobraćaja, ali najviše je fokusiran na železnički saobraćaj. To će biti jedna posebna mogućnost da za modernizaciju naše železnice, za poboljšanje njene efikasnosti i njene konkurentnosti na regionalnom, ali naravno i na evropskom tržištu možemo da dobijemo kvalitetna sredstva i da razvijamo železnicu koja će zasigurno biti, iskreno se nadam, okosnica razvoja celokupne naše ekonomije. To je u interesu ne samo partije koje su predložile ovaj zakon, to je u interesu svih građana Srbije i naše zemlje, imajući u vidu da je prioritet Vlade Republike Srbije ekonomski razvoj, ekonomske reforme, smatram da će ovo samo biti deo jednog sistemskog rešenja koji će učiniti da reforme što brže i dinamičnije privedemo kraju i da naravno doživimo ekonomski, industrijski i svaki drugi rast, što naravno ne možemo učiniti bez razvoja i moderne infrastrukture. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ljubica Mrdaković Todorović. Molim vas prijavite se. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, budući da u ovoj diskusiji je mnogo toga rečeno o Zakonu o železnicama, ukratko ću rezimirati neka svoja zapažanja.
Naime, donošenjem zakona stvara se mogućnost poboljšanja efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, kao integracija srpskih železnica u železnički sistem EU.
Apelovala bih da u članu 9. ovog zakona uđe pruga Niš-Kuršumlija, koja je sada ugašena, budući da je jug vrlo specifičan po mnogo čemu, da bi ovaj pravac povezivao, tj. povezuje tri opštine na jugu Srbije, Niš-Prokuplje-Koršumliju i nadalje prema Kosovu i Metohiji. Znači, ova linija je veoma atraktivna iz mnogih razloga za prevoz putnika i robe i veoma bi značila za stanovnike juga Srbije.
Što se tiče dalje ovog zakona za grad Niš je veoma važno da u nacionalni plan koji će Vlada Srbije doneti, Skupština Srbije verifikovati odmah posle usvajanja novog zakona o železnici je da uđe izgradnja, rekonstrukcija i modernizacija niškog železničkog čvora u šta naravno ulazi i izgradnja zaobilaznice i izmeštanje teretnog saobraćaja iz centralnog gradskog jezgra. To se odnosi na period od pet godina i iskreno se nadam da će taj vremenski period biti sasvim dovoljan da se završi pomenuta rekonstrukcija i izgradnja niškog železničkog čvora.
U delu obrazloženja zakona o železnici navodi se da je tokom izrade zakona formirano više radnih podgrupa, od najznačajnijih predstavnika gde se kao predstavnici javlja i preduzeće za izgradnju železničkog čvora "Beograd doo". Niš bi smatra kao i Beograd morao da ima preduzeće za izgradnju železničkog čvora Niš koji će na stručan i profesionalno utemeljen način zastupati interese grada Niša, pratiti i sprovoditi investicije u železničku infrastrukturu na teritoriji grada Niša i niškog regiona, jer takve investiciji predstavljaju investicije od velikog značaja kako za naš grad Niš, tako i za Republiku Srbiju.
U atmosferi opšte prihvaćenog mišljenja da se rešenje pojedinih problema grada Niša nalazi u izgradnji železničke obilaznice bez jasnog određivanja prema postojećim delovima železničke mreže koji će ostati na području samog grada, zaključuje se da obilaznica jeste rešenje za trenutne probleme i da će ona postati generator mnogih drugih pitanja.
U svetu pređašnje rečenog preduzeće koje bi se formiralo vodilo bi brigu i o drugim pitanjima koja će se javiti po primeni novog zakona, a odnosi se na zakonsku novinu da Železnice Srbije nisu više monopolisti u železničkom prevozu i da železnički prevoznik može biti svako pravno lice koje zadovolji određene kriterijume koje verifikuje direkcija za saobraćaj član 9. zakona. Kapacitet infrastrukture koji će se davati na korišćenje mora biti sagledan od strane nadležnih, a regulativa spada u opis posla dirkecije. Zato je i važno da se formira direkcija i za niški železnički čvor. Hvala na pažnji.

Hvala
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova diskusija se polako bliži kraju. Dozvolite mi da polaka sumiram diskusije do sada.
Rekao bih da i nema tako velike razlike između poslanika kada je u pitanju ocena stanja na železnici. Mislim da smo generalno svi nezadovoljni onim što se dešavalo u proteklim decenijama.
Ne bih ponavljao, kao moje prethodne kolege, šta sve tu nije dobro. Mnogo toga je stvar nekih objektivnih dešavanja u decenijama iza nas, pre svega političkih, pa i raspada naše države, stanje u našoj privredi koje je bitno uticalo na železnicu, neuspele tranzicije. Znači, mnogo toga ima kao objektivnih razloga za ovakvo stanje.
Ima tu, naravno, i mnogo subjektivnih razloga i o tome dosta su govorile moje kolege, ali isto tako mislim da je zajednički stav svih poslanika, pa i svih poslaničkih grupa da je neophodno ove rizike koji su sve ozbiljniji kada je u pitanju rad i opstanak železnice što pre sanirati i što pre stvoriti novu perspektivu za železnice u nekom narednom periodu.
Samim konceptom koji je usvojilo pre svega ministarstvo, pa i Vlada, mislim da je većina poslanika zadovoljna činjenicom da dolazi do podeljenog na upravljače infrastrukturom i na operatere.
Svi smo generalno zadovoljni. Jako je malo poslanika koji su se protivili tom konceptu i to je nesumnjivo put ka efikasnijoj železnici, ka efikasnijem trošenju sredstava, koja uglavnom stižu iz budžeta Republike Srbije.
Činjenica je i to da ima jako puno nepoverenja kada je u pitanju transparentnost trošenja tih sredstava. Dosta mojih kolega je izrazilo jedan strah i u implementaciju ovog zakona i to je ono što ostaje i na ministarstvu i na novom rukovodstvu "Železnice", da ubedi javnost, da ubedi i nas narodne poslanike da idemo u pravom pravcu i da sredstvo koja su planirana za železnicu, a koja uopšte nisu mala, u nekom narednom periodu znače jedan boljitak za ovaj sistem koji je, kao što rekoh, od izuzetnog značaja za privredu Srbije i uopšte za transport u Srbiji.
Rekao bih da moramo podhitno da tu internu konkurenciju, internu efikasnost unapredimo. U tome prepoznajem pre svega kvalitet ovog zakona.
Ne mislim da je ovaj zakon nešto što znači definitivno restrukturiranje železnice. Pre bih rekao da je on jedan iskorak u odnosu na onaj zakon iz 2005. godine, ali da su izazovi koji se stavljaju pred železnice jako ozbiljne i jako velike i da ćemo bez sumnje imati izmene i dopune ovog zakona. Može biti neki novi zakon u narednom periodu, pre svega u trenutku kada će "Železnice Srbije" morati da budu uklopljene u jedan širi evropski koncept, kada će morati u potpunosti da se integrišu u evropske železnice, a svi se nadamo da taj dan nije tako daleko.
Od samih aktera koji implementiraju ovaj zakon zavisiće koliko će on biti uspešan. Sam zakon ima i par instituta koji su bez sumnje za pohvalu. Odnosi se na kombinovani transport. To je jedan od savremenijih načina transporta. Verujem da ćemo u nekom narednom periodu imati i razradu tog sistema. Činjenica je da je to jedan ekološki orjentisan transport, nešto što je danas zahtev vremena u kome živimo.
Postoji ozbiljan napredak kada je u pitanju Direkcija za železnicu. Mi iz SNS se iskreno nadamo da će praćenje tržišta koje potpada pod nadležnost Direkcije za železnicu i uslova konkurencije biti na jednom odgovarajućem nivou i da ćemo u što skorije vreme doći u situaciju da imamo više operatera na prugama. Tek onog trenutka kada imamo trase voza koje pokrivaju više operatera moći ćemo da kažemo da je ovaj zakon zaživeo i da je dao neke ozbiljnije rezultate.
Donekle se slažem i sa mojim kolegama iz opozicije, da nam je ovaj zakon koji prati bezbednost saobraćaja zaista falio u ovom setu, s obzirom da je ovo sistemski zakon. On je jako bitan i za same građane i za same učesnike u železničkom saobraćaju. Imali smo dosta problema u prethodnim godinama.
Iskreno se nadam da bar definisanje o održavanju putnih prevoza, taj deo koji prati ovaj zakon, može donekle da pomogne i da otkloni sve one nedostatke i mane koje smo imali u prethodnom periodu, a da ćemo jako brzo imati i Zakon o bezbednosti u saobraćaju, koji će, verujem, po obećanju ministra i Ministarstva, biti kompatibilan sa ovim zakonom.
Integracija naših železnica u sistem EU, u sistem susednih zemalja sasvim sigurno kao prioritet je dobro opredeljenje ovom zakonu.
U narednih pet do šest godina treba u železnicu uložiti negde oko 2-2,5 miliona samo u ovoj i narednoj godini. Pominje se neka cifra od milion i 400. Pardon, kada sam spomenuo 2,5 miliona, mislio sam na 2,5 milijarde evra, s obzirom da su potrebe za održavanje infrastrukture jako velike i da "Železnice Srbije" planiraju jako ozbiljne investicije i kada su u pitanju vozovi i kada su u pitanju kompozicije, kada su u pitanju vagoni i da za ostvarenje tih investicija i da bi te investicije bile efikasnije sasvim sigurno je bio potreban ovaj zakon.
Na nama kao narodnim poslanicima da propratimo efekte ovog zakona, a na vama, gospodo iz Ministarstva, gospodo iz Direkcije za železnicu, je da ovaj zakon, za koji sam ubeđen da će podržati velika većina poslanika, implementirate što bolje za dobrobiti građana, za dobrobit i zaposlenih u železnici i za dobrobit srpske privrede. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Biljana Ilić Stošić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvažene kolege poslanici, gospodine ministre, prethodnim Zakonom o železnici, koji je donet 2005. godine, pokazao se u praksi vrlo malo primenljiv, što je dovelo do brojnih loših posledica, pre svega do izostajanja bilo kakvih zdravih investicija u ovu oblast, ali i nemogućnosti restrukturiranja celog sistema.
Stari zakon o železnici je tipičan primer da je politika hiperaktivnog donošenja zakona, koju je praktikovala prethodna vlada, bila u suštini sasvim pogrešna, makar se ti zakoni formalno zvali i evropskim.
Hvalisanjem brojem donetih zakona koji su u većini slučajeva ostajali mrtvo slovo na papiru, odnosno usvajanjem zakona za koje se već unapred znalo da su neprimenljivi ili da ne pružaju zadovoljavajući pravni okvir, da se reše suštinski problemi u oblastima koje reguliše nas je dovelo da danas raspravljamo o predlogu novog sasvim drugačijeg zakona o železnici.
Novi zakon o železnici ima za cilj usklađivanje domaćeg sa zakonodavstvom EU kako bi se "Železnice Srbije" mogle uključiti u sistem železničkog prevoza, odnosno kako bi se mogli primenjivati standardi koji za ovu oblast važe u zemljama EU, bilo da se radi o rentabilnosti, o ekonomičnosti, o efikasnosti, o konkurentnosti ili šta god drugo.
Ono što je najvažnije, najvažniji predlog koji nudi ovaj zakon je to što će on izložiti "Železnicu Srbije" tržišnim mehanizmima na račun prirodnog monopola koji uvek ima država kao osnivač upravljača železničkom infrastrukturom. Zato će SNS glasati za ovaj zakon i zdušno podržati njegovu primenu. Zahvaljujem.