Samo da kažem jednu stvar vezano za ovaj odbor, da pošto smo možda bili malo neprecizni, znači neće se raditi samo o deci. Odbor će, odnosno radno telo koje će raspravljati, na Odboru će se raditi faktički o pomoći svim ljudima u ovoj zemlji kojima je potrebno lečenje u inostranstvu.Znači, mi pokušavamo da nađemo model, ne samo za decu, to jeste naša najbolnija tačka, ali i za sve ostale, i zbog toga ga predlaže Odbor za zdravlje.
(Predrag Mijatović: Iskoristimo ova sredstva koja su na računu.)
Tako je. Što se ovoga tiče, nemam informaciju o ovome, evo ministarka je tu, pa da vidimo šta će je moguće da se uradi. Ministar, izvolite.

Mi smo na Odboru već razgovarali o pitanjima Saveta za zdravlje. Zakon o lokalnoj samoupravi, poštovani narodni poslanici, koji smo doneli u ovom parlamentu pre jedno dve godine, izmene i dopune definitivne, predviđa i instalira, da kažem savete za zdravstvo u jedinicama lokalne samouprave.
Struktura je određena tada. Dakle, nikakvo novo telo ne predlažemo ovim zakonom. Mislimo da bismo prosto pojeftinili efekte koje želimo da postignemo ovim zakonom, da je dobro ne formirati nova tela koja će sada iziskivati nove finansije, nove procedure izbora, novo uhodavanje, nego da taj savet za zdravlje na nivou jedinice lokalne samouprave, može rešavati i po prigovorima savetnika i pacijenata koji su nezadovoljni i prosto može biti jedna instanca u čitavoj ovoj proceduri o kojoj govorimo.
Zašto je struktura različita i zašto je data mogućnost jedinici lokalne samouprave, da negde, na primer ima predstavnika udruženja pacijenata, negde ne? U endemskim područjima gde ima određenih oboljenja, na primer endemske nefropatije sasvim je logično da će u toj jedinici lokalne samouprave biti predstavnika pacijenata, jer su oboljenja češća i ona će moći u tom savetu da daju značajan doprinos kvalitetu rada. Tako da nismo imali ideju da treba to da menjamo, ali kažem radi se o zakonu koji je ovaj parlament usvojio pre jedno dve godine. Stalna konferencija gradova je podržala ovakva naša razmišljanja i ovaj predlog zakona.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, podržao bih amandman mog kolege Dušana Milisavljevića. Navešću i razloge zbog čega.
Prava pacijenata su ugrožena ne samo postupanjem medicinskog osoblja koje radi u zdravstvenim ustanovama, već i neadekvatnom opremom, neodgovarajućim platama zdravstvenih radnika, ovom nestašicom lekova, plaćanja lekova čak i starijih pacijenata i dece.
Dobar primer imamo kroz instituciju Zaštitnika građana koja je jedno potpuno nezavisno telo i na koje se ne može politički uticati. Šta je pitanje? Da li će taj savetnik za zaštitu pacijenata biti nezavistan? Neće. Mi ipak živimo u partijskoj državi i svedoci smo u proteklim mesecima promene lokalne vlasti u čitavoj Srbiji. Nezavisno od rezultata izbora menjale su se lokalne vlasti onako kako je formirana i Vlada. Sada je pitanje da kada zaposlite nekog savetnika građana, bez obzira na njegove stručne kvalitete on je i zavistan od lokalne samouprave, tačnije od predsednika opštine.
Kakvu kontrolu nad tim savetnikom ima Ministarstvo? To je pitanje koje postavljam. Kakva će biti njegova saradnja sa drugim savetnicima u lokalnim samoupravama, na primer okruga? Imate primere dobre prakse iz nekih zemalja gde postoje zaštitnici pacijenata, regionalni i okružni. Mislim da bi tu negde bilo možda dobro rešenje u ovom zakonu.
Koliko će to koštati lokalne samouprave? Imamo 150 opština i 24 grada. Da li će pacijenti biti adekvatno zaštićeni? Kome će odgovarati ovi saradnici koje postavlja lokalna samouprava i da li će se oni menjati? Mi imamo problem u Srbiji. Nismo Švajcarska, nismo Nemačka. Da li će se oni menjati nakon svakih lokalnih izbora? Mi smo u ozbiljnim problemima i kakav će njihov uticaj biti prema lekarima, na primer u jednom domu zdravlja gde je pola lekara iz jedne stranke, pola iz druge, da li će tu biti umešana politika?
Ono što je za vas pitanje jeste kakav će uticaj Ministarstvo imati na njihov rad? Ako oni samo odgovaraju lokalnim samoupravama, ima mnogo primera u Srbiji, naročito u malim sredinama kao što je govorio moj kolega, gde je ozbiljno mešanje vlasti rad u opštini, pa čak i u domove zdravlja.
Još jedno pravo pacijenata koje je u mojoj opštini ugroženo jeste pravo na adekvatnu zdravstvenu zaštitu. Pacijenti iz moje opštine, opštine Kučevo overavaju upute za lečenje u zdravstvenim ustanovama van Kučeva, u Petrovcu na Mlavi. Podsećam vas da ne postoji autobuska linija od Kučeva do Petrovca na Mlavi i kada će to pitanje biti rešeno. Ono je vrlo važno i to je jedno od ugrožavanja prava pacijenata. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ana Novković.

Smatram da savetnik treba da bude u lokalnoj samoupravi, jer će samo na takav način biti dostupan svim građanima. Kako će građani iz nekog udaljenog mesta koje je daleko od Beograda doći do nekog poverenika koji je u Beogradu?
Izražena je i sumnja o profesionalizaciji tih ljudi. Znate šta, lokalne samouprave treba da budu i moraju da budu servis građana i zato i ovi ljudi moraju da rade kao profesionalci i naravno da je potrebno raditi na daljoj profesionalizaciji lokalnih samouprava. Jako je važno da svaki čovek može u što kraćem vremenu da dođe do svog savetnika.
Ono što je ministarka rekla, oni će imati ulogu medijatora. Sa druge strane građani će moći da mu se obrate i za neki savet, da već znaju unapred da se informišu o svojim pravima, što će ih sprečiti da lutaju od lekara do lekara i da ne znaju na koji način mogu da ostvare svoja prava.
Mislim da je jako dobro da svaka lokalna samouprava ima svog savetnika i mislim da to ne mora da iziskuje nove troškove, jer od postojećih zaposlenih može se naći neko ko taj posao može da obavlja. Domaćinskim poslovanjem i odnosom prema budžetu, pa i lokalnoj samoupravi mnogi problemi u zdravstvu mogu da se reše. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Pošto je moj predlog tog amandmana, samo bih vas dopunio, niste shvatili. Znači, moj predlog je da savetnik ili zaštitnik prava pacijenata bude na lokalu, ali da bude i na republičkom nivou. Znači, imamo dvostepenu kontrolu zaštite prava pacijenata.
Smatram da mnogi građani nemaju simpatije prema administraciji mnogih lokalnih samouprava. Ja nisam zadovoljan radom mnogih šalterskih radnika u mom Nišu. Imate vrlo neljubazne osobe koje neće da vas pogledaju, koje kad dođete do šaltera, zatvore vam šalter. Pitam vas – da li će takav neki pravnik, koji je frustriran zato eto što je takav, da stvarno vodi računa o tim pacijentima? Znači, ja nisam hteo da izmislim toplu vodu.
Samo sam želeo da nešto što bi bilo dobro izglasamo u Skupštini, da imamo još jedno nezavisno skupštinsko telo, koje bi imalo svoj budžet, koji bismo glasali u Skupštini Srbije i iz tog budžeta bi se finansirali ti savetnici ili zaštitnici ili kako god već bilo. Ovako, oni se finansiraju iz lokalnog budžeta. Znači, njima je osnivač lokalna samouprava. Bolnicama je osnivač lokalna samouprava. Tom pravniku je poslodavac lokalna samouprava. Želeo sam da izbegnem da lokalna samouprava ne bude njemu finansijer i da ga plaća, jer ko vas plaća, povući će vas za uvo i reći će – je si li normalan bre, stani malo, stani na loptu, skloni se. Siguran sam da tako funkcionišemo. Kamo sreće da smo mi švajcarsko društvo, da imamo administraciju koja je perfektna i koja gleda stvarno da zaštiti interese građana.
Ovde imate, nažalost, administraciju koja je prenatrpana, koja je nezadovoljna i koja kad dođe neka baka kojoj je neki lekar rekao neku grubu reč ili joj možda nije dao neki lek koji je želela, on će joj se na šalteru nasmejati. Nemam poverenja u mnoge lokalne samouprave, u kvalitet administracije u mnogim lokalnim samoupravama, pod broj jedan. Smatram da nemaju kapacitet. Smatram da mnogo što šta treba da radimo u reformi lokalne administracije, a kamoli da takva lokalna administracija izabere nekog ko će stvarno štiti nezavisno pravo pacijenata.

Gospođo Novković, po kom osnovu?
(Ana Novković, s mesta: Replika.)
Nije vas pomenuo.
(Ana Novković, s mesta: Na moje izlaganje.)
Izneo je svoje mišljenje. Nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, po amandmanu.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o savetniku za zaštitu prava pacijenata, ovde se možda malo pogrešno postavlja pitanje da će taj savetnik biti direktno odgovoran predsedniku opštine ili nekoj opštinskoj političkoj strukturu. To uopšte ne mora tako da bude na terenu.
Na neki način taj savetnik je potpuno individualan. Njegova obaveza je da brine o građanima, da brine o pravima i zaštiti ta prava pacijenata na toj teritoriji. Da li će on to raditi ili neće raditi i kojim kvalitetom će to raditi, to zavisi od pojedinca do pojedinca. Neko će izvanredno raditi taj svoj posao, čak pored toga što će brinuti i o njihovim pravima i savetovati ih kako da ostvare ta prava. Možda će se angažovati i da im pomogne u nekom procesu kako da ta prava do kraja i ostvare. Negde u nekoj sredini će biti neko potpuno nezainteresovan i taj verovatno neće dobro raditi. Mi sad ne možemo praviti zakon od opštine do opštine i gledati gde će neka opština daleko više možda ispolitizirati tu stvar, a neka će to prepustiti čoveku da prema svojoj odgovornosti i znanju sam to radi.
U svakom slučaju, ovo treba podržati jer je to jedan korak napred u smislu jednog složenijeg, ozbiljnijeg pristupa u podršci i ostvarenju prava pacijenata. Kada je u pitanju savet kao takav, on mene podseća, govorio sam i na odboru, na ono vreme kad su bili SIZ-ovi i kad su bila veća davalaca usluga i veće primaoca usluga. Kada su u jednoj opštini postojali davaoci usluga. To je bio dom zdravlja, bolnica itd, lekari, a na drugoj strani primaoci usluga. To je bila privreda i to su bili građani. Na nekoj Skupštini koja se održavala s vremena na vreme, analizirala se situacija u toj opštini, kada je u pitanju zdravstvena zaštita, nivo, kvalitet, mogućnosti, pare privrede, koliko treba izdvajati, kakvi su troškovi, šta planirati itd. To je bilo u ono vreme prilično, da kažemo, čak i dobro. Danas je neko drugo vreme. Danas to drugo vreme traži ovakav način organizovanja.
U svakom slučaju, ovo će biti nešto novo i nešto dobro ako to u praksi zaživi i ako ti ljudi odgovorno rade svoj posao i u nekom razgovoru, sastancima između s jedne strane zdravstvenih radnika i s druge strane građana, savetnika i ostalih dođu do najboljih rešenja koja su za tu sredinu i te građane dobra. Jedino što nama fali u ovoj celoj priči, a to je i taj zakon o zaštiti lekara. Paralelno za zaštitom pacijenata i pravima pacijenata, moramo ići na zakon o lekarstvu, na zakon o zaštiti lekara i onda da uspostavimo tu ravnotežu i da imamo pravi partnerski odnos između pacijenata i lekara.