Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović, povreda Poslovnika.

Odustajem zato što mi niste dali reč na vreme, zato što sam hteo da ukažem na povredu Poslovnika, člana 104. u malopređašnjoj raspravi između kolega iz SPS-a i DSS-a. Pošto to nije aktuelno i pošto je Miloš Aligrudić nastavio svoje izlaganje, ukoliko se opet bude ponovilo tako isto vođenje sednice kao što je bilo malopre, hteo sam da apelujem na vas da niste jedini koji možete da Poslovnik i da kažete da li je povređen ili nije. Ne možete da određujete temu replike pošto u članu 104. nigde ne piše koja je tema replike.
Prema tome molim vas da uvažavate Poslovnik potpuno isto kao ostali poslanici, jer ste vi ovde samo u ovom momentu kada nije tu Nebojša Stefanović, prva među jednakima. Hvala.

Gospodine Jugoviću zaista vam se izvinjavam što vam nisam dala reč na vreme, ali isto tko vas molim pošto je puna lista govornika da ukoliko se javljate za povredu Poslovnika dignete Poslovnik da bih znala da imate prednost u odnosu na ostale poslanike.
Sledeći za reč javio se narodni poslanika Aleksandar Radović.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka vezano za dostupnost zdravstvene zaštite bih rekao par reči. Mislim da je to lepo zamišljeno, ali teško ostvarljivo zbog Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji to ne dozvoljava, odnosno onaj finansijski deo koji je nemoguće ispraviti.
Recimo sada imate situaciju da pacijentu iz Kraljeva kada se razboli u Čačku niko ne sme da priđe od lekara kao da se razboleo marsovac jer niko neće u Kraljevu u isti rang da napiše uput i da to bude overeno. Dok utvrdite da li je hitan ili nije hitan, čoveku može mnogo toga da se dogodi. Čak i ako promeni prebivalište, a koje uplaćivao svoje osiguranje u nekom drugom područnom mestu, područne filijale ne može se osloboditi plaćanja te zdravstvene zaštite.
Nedavno sam imao primer čoveka vitalno ugroženog koji je zbog tromba embolije morao da legne na odeljenje. Nije bio iz filijale Čačak. Na tumačenje pravnika iz Fonda RFZO on nije bio obavezan da plati to lečenje sve do trenutka dok je bio vitalno ugrožen. Onog trenutka kada je na svoj zahtev, zbog toga što mu je bilo neprijatno da leži tu dok ga sestre prozivaju ko će za njega da plati lečenje, potpisao listu i izašao napolje, to nije ispoštovano, već je ispoštovana finansijska služba koja je tražila da se lečenje plati. Tako da je došla ekipa njegovih drugova i sakupila novac da plati lečenje.
Recimo da vam se dogodi situacija koja se takođe dogodila nedavno gde je pacijent došao u posetu iz Kosovske Mitrovice u drugi grad i tu je doživeo diskushernijaciju i morao je biti prebačen u bolnicu u Beograd. Da bi se fizički prevezao do Beograda njegova filijala iz Kosovske Mitrovice mora da overi uput koji će neko drugi da napiše u Čačku i da odnese u Kosovsku Mitrovicu. Praktično tehnički potpuno neizdvodljivo.
Ista situacija se dešava i sa izabranim lekarom koji je dužan da napiše nalog za prevoz pacijenta koji je hospitalizovan, ali nema mogućnosti da se sam preveze do svog mesta boravka, jer samo izabrani lekar može dati nalog za prevoz sanitetskim vozilom.
Tako da mislim da ovo mesto stanovanja užasno škripi u ovom zakonu i mislim da će biti teško sprovesti to pravo pacijenta na dostupnu zdravstvenu zaštitu samo ukoliko stanuje kilometar van svoje matične filijale. Hvala.

Samo da vas obavestim da imam zapisan redosled po kome su se prijavljivali narodni poslanici. Gospodin Zelenović je prvi, Olgica Batić, Gordana Čomić. To je taj redosled.
Reč ima Zoran Zelenović.

Uvažena ministarko, mi smo sada na članu 6. ovog Zakona o pravima pacijenata i samo bih da istaknem nekoliko stvari vezano za ovaj amandman. Da otklonimo nešto pre nego što krenemo dalje da pričamo po amandmanima. Nisam sam vas baš najbolje razumeo kada ste rekli. Razumeo sam donoseći ovaj zakon najdobronamernije moguće poslanička grupa ZZS je napisala 11 amandmana želeći da popravi ovaj jako bitan zakon.
Usvojili ste tri ili četiri, to je jako dobro i zahvalan sam vam na tome. Usvojili ste razne amandmane poslanika opozicije i pozicije, takođe vas i zbog toga pohvaljujem. To je jako lepo.
Ja sam razumeo da mi pravimo ovde leks specijalis, dakle, da pravimo jedan novi zakon iz koga će izaći neke reforme – reforme sistema zdravstvene zaštite i reforme zaštite zdravstvenog osiguranja. Vi malopre rekoste da je ovo leks specijalis. Sad mi nije jasno da li mi sad menjajući, odnosno praveći ovaj zakon, u šta smo se svi podjednako uključili, dosta nas je ovde pisalo amandmane, pokušalo nešto da popravi. Da li mi sad pravimo jedan iskorak koji ćete vi dalje sprovesti u život, pa ćemo mi sad imati dalje funkcionalniju i dostupniju zdravstvenu zaštitu? Ako je tako, i dalje ću nastaviti da učestvuje aktivno u ovome i da podržavam, ali ako nije tako, onda nam sad to kažite, pa da znamo kako mi dalje da se odnosimo u raspravi po svim ostalim amandmanima. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka.

Sistemski zakoni uređuju sistem zdravstvene zaštite, a ovo je zakon koji zapravo tretira problematiku prava pacijenata. Pravnici kažu da se taj tip zakona ne može smatrati sistemskim, ali da li će nas neke odredbe obavezati da menjamo i sistemske zakone, što jeste tendencija svih nas, ali u nekim malo realnijim okolnostima. Da li je bilo moguće za sedam meseci, odnosno pet, koliko smo radili na ovom zakonu, uraditi i sistemske izmene zakona ili svi zajednički treba da razmišljamo o tome šta to sistemski moramo u skladu sa realnim mogućnostima da menjamo i da sigurno pravimo reforme koje smo započeli u pojedinim segmentima?
Zdravstveni sistem se ne može reformisati preko noći. Sve ono što treba da činimo, uz sve komentare da se nešto ružno događa u zdravstvu, zapravo je iniciralo Ministarstvo zdravlja da ubrza donošenje ovog zakona koji jedino mi u regionu nemamo. Mislimo da pravima koja su već bila regulisana i dodavanjem novih prava štitimo svakog čoveka u ovoj zemlji, jer svaki čovek je i pacijent potencijalno.
Prema tome, ne možemo reći da je Zakon o zaštiti prava pacijenata sistemski zakon, da je to zakon koji menja sistem. On reguliše prava pacijenata, i to u pogledu čitavog niza zdravstvenih mera koje mu predlažu stručnjaci.
Smisao zakona je jedan partnerski odnos, podizanja svesti građana Srbije da i sami moraju učestvovati u popravljanju sopstvenog zdravstvenog stanja, zajedništvo na pravu zaštite svih nas da nam zdravlje bude bolje i posebno odmeravanje egal relacija između terapeuta i pacijenata u svim ovim postupcima koji su na planu prevencije, dijagnoze, terapije i rehabilitacije svakodnevna praksa u zdravstvu.
Ne mogu prosto reći da smo doneli jedan sistemski zakon koji će menjati sistem koji dotiče sva ona pitanja koja vi s pravom postavljate. Podzakonskim aktima ovog zakona ćemo regulisati upravo ovo, kroz edukaciju svih nas da radimo bolje.
Znam da ima mnogo primedbi, da smo svi najosetljiviji kada je zdravstvo u pitanju, ali koristim i ovu priliku da pežorativne termine ne vezujemo za zdravstveni sistem i zdravstvene radnike, jer kada se rade analize i kada se testira javno mnjenje, ono čime su svakako ipak pacijenti ili bar najveći broj njih zadovoljni, to je odnosnom najvećeg broja zdravstvenih radnika i stručnjaka prema samim pacijentima.
Mnogo toga u organizaciji nije dobro, mnogo toga u nedostajućim sredstvima kompromituje rad, ali zaista mislim da zdravstvo kao sistem zaslužuje, uz sve mane i primedbe kojima se čak nekada i manipuliše, pozitivnu ocenu od svih nas, jer u krajnjem slučaju mi najveće poverenje ipak imamo u taj naš zdravstveni sistem koji moramo popravljati i pokušaj da popravljamo je i ovaj zakon koji kada bi se primenjivao, on bi zaista i bio popravljanje statusa zdravstva u Srbiji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović, replika. Izvolite.

Kratko ću.
O tome i govorim. Mi imamo ovaj član 6. On je ključan, on je prvo pravo koje mi sad ovde donosimo, dakle garantujemo svim pacijentima. Ali, ako mi njima ne obezbedimo pravo na dostupnost, onda nismo ništa uradili.
Neminovno je da mora doći do promene sistema. Ako smo priznali ovo pravo ovako kako stoji u tekstu zakona, mi moramo promeniti sistemske zakone. Sad pitam, mislim da niko u ovoj sali ne zna odgovor, a šta je nama sistem? Šta je sistem koji mi sad želimo da promenimo? Ako obezbedili pravo na dostupnost zdravstvene zaštite svima pod jednakim uslovima, onda ono mora biti jednako i u Žagubici i u Sjenici i u Beogradu. Ne može zavisiti od volje čoveka koji vodi lokalnu samoupravu ili gradsko veće.
To je ono što ponavljam i provlačim kroz rasprave koje smo imali u nekom periodu. Vi morate onda preuzeti brigu o zdravstvenoj politici. Napravite ta pravila, promenite sistem, pa da onda bude svuda isto za iste pare. To je ono što tražim. Mislim da je to nešto s čime će se složiti svi ljudi ovde u sali. Mora biti isto, a da li je to sekundarni ili tercijalni nivo, pa dalje, gde klinički centar, a gde nije, to je već sledeća stvar. Ali, ono što je osnovno, što je najdostupnije i najpribližnije građanima, mora biti svuda isto. Ako to budemo izdejstvovali, ako vi to budete uradili, onda ćemo imati istu zdravstvenu zaštitu svuda po Srbiji i onda ćemo ispuniti pravo na humanost i pravo na informisanje i na sve ostalo. Hvala.