Peto vanredno zasedanje, 13.06.2013.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peto vanredno zasedanje

3. dan rada

13.06.2013

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 11:20 do 17:35

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  nastavljamo rad sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Imajući u vidu da je danas četvrtak, postavljam pitanje da li neko od predsednika, odnosno od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika.
Narodni poslanik Enis Imamović ima reč. Izvolite.
...
Stranka demokratske akcije Sandžaka

Enis Imamović

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje namenjeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Građani Novog Pazara su prošlog petka, 7. juna, organizovali prvu mirnu protestnu šetnju za bezbedan Novi Pazar. Na tom protestu zatražena je momentalna smena načelnika policije u Novom Pazaru, Dragana Terzića. Protestna šetnja organizovana je zbog još jednog u nizu svirepih ubistava u Novom Pazaru. Ni ovo poslednje ubistvo, kao ni brojna prethodna svirepa ubistva u Novom Pazaru, oružane pljačke i drugi slučajevi teškog kriminala nisu rasvetljeni. Nije rasvetljen ni slučaj oružanog upada u službene prostorije Bošnjačke liste i pokušaj ubistva ministra Ugljanina 17. januara 2009. godine.
Nesposobnost rukovodstva policije u Novom Pazaru da reši ove zločine podigla je stopu kriminala na najviši mogući stepen. Kao posledica ovoga kod građana Novog Pazara stvoren je snažan osećaj lične i imovinske nesigurnosti. Bezbednost građana Novog Pazara prepuštena je njima samima. Policija nije sposobna da odradi posao za koji je plaćena, upravo novcem građana koji sada traže smenu načelnika novopazarske policije. Stranka demokratske akcije Sandžaka godinama unazad ukazuje na ovakvo ponašanje policije i ukazuje da je upravo takvo ponašanje generator zla u Novom Pazaru.
Moja pitanja za Ministarstvo unutrašnjih poslova su: Šta je sa istragama o ovim zločinima? Šta je sa istragom povodom oružanog upada u službene prostorije Bošnjačke liste i pokušaja ubistva ministra Ugljanina 17. januara? Kada će Ministarstvo unutrašnjih poslova reagovati na zahteve za smenu Dragana Terzića i kada će Dragan Terzić biti smenjen sa mesta načelnika novopazarske policije? Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Sledeći koji postavlja pitanje je narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Žika Gojković

SPO-DHSS
Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, moje prvo pitanje želim da uputim Ministarstvu za poljoprivredu.
Srpski pokret obnove je doneo deklaraciju o trajnoj zabrani korišćenja, uzgoja i prometa genetski modifikovanih organizama na teritoriji Republike Srbije zbog mogućih štetnih posledica od takvih proizvoda po ljude i okolinu. Naš poslanički klub SPO-DHSS u okviru svojih kadrovskih i organizacionih mogućnosti u vezi sa korišćenjem ili upravljanjem zemljištem i drugim proizvodnim resursima i organizovanjem poljoprivredne proizvodnje, prerade i prometa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, bio je i ostaće veliki protivnik uzgajanja i širenja genetski modifikovanih organizama na teritoriji Republike Srbije.
Smatramo da nije dovoljno sve ovo samo reći, već je potreban čitav niz javnih kampanja, državnih funkcionera, tribina, predavanja, istupanja u javnosti, u sredstvima javnog informisanja, da bi se čitava populacija upozorila i informisala, a sve u cilju suzbijanja nelegalnog uzgajanja i prometa genetski modifikovanih organizama i proizvoda.
Naš poslanički klub očekuje od svih državnih organa i političkih stranaka i pokreta da se zalažu za doslednu primenu Zakona o genetski modifikovanim organizmima i odgovarajućih zakonskih akata, da se onemogući nedozvoljeno gajenje i promet genetski modifikovanih organizama i mogućih štetnih posledica na zdravlje stanovništva i zagađivanje prirode u Republici Srbiji.
Moje pitanje je – šta će nadležno ministarstvo i gospodin Goran Knežević, kojeg poštujem, ne samo od kada je postao ministar nego od kada je bio član DS, učiniti po tom pitanju? Jer, na prvom mestu, postoji veliko neznanje kada je u pitanju ova oblast, a iz neznanja se rađaju i velike greške koje mogu biti kobne po naše stanovništvo.
Drugo pitanje postavljam ministru policije i premijeru, ministru pravde i ministru ekonomije. Pitanje se tiče agonije kroz koju prolazi više od 250 zaposlenih u fabrici akumulatora "Blek hors" u Somboru, znači, 250 stalno zaposlenih plus još toliko koji su vezani raznim ugovorima o radu.
Ta fabrika je bila jedna od najstabilnijih fabrika u staroj Jugoslaviji. Sve do par meseci je predstavljala na neki način i simbol Sombora, kada je u pitanju uspešnost ove fabrike. Tu fabriku je pre nekoliko godina kupio srpski biznismen Miroslav Bogićević, koji je pokupovao pola Srbije i niz takvih sličnih fabrika, da bismo danas došli u situaciju da je fabrika bukvalno pred gašenjem.Koliko je to neverovatan podatak ukazuje i činjenica da je ta fabrika u prošloj godini imala promet od 8,6 miliona evra, neto promet i sve ono što su trebali da naprave u prošloj godini 80% je otišlo na ino-tržište.
Svi znamo da kako su se razvijali razni tajkuni i kakve su podrške imali od pojedinih stranaka u našoj istoriji, ali ovaj put želim da dobijemo jasnu informaciju - ko je omogućio ljudima poput Bogićevića da se toliko uzdignu iznad svih, da kupuju "Politiku", da kupuju razne fabrike, kao što je fabrika akumulatora, da uništavaju sve to na šta naiđu, da se prema radnicima odnose kao prema nekim nižim bićima i da čitavi gradovi i sela bukvalno moraju da brinu za svoju egzistenciju, isključivo zbog toga da bi se namirili neki lični, a boga mi i stranački i politički interesi?
Mislim da to nijedan grad ne zaslužuje, pa tako ni moji sugrađani u Somboru. Ovo pitanje može biti vapaj zaposlenih kako Vladi, tako i vlasniku "Koncern farmakom" da se preduzmu mere za iznalaženje ove teške situacije.
Dakle, moje je pitanje jasno – šta Vlada može da učini i da li je upoznata sa svim činjenicama vezanim za ovaj veliki problem koji opterećuje moje sugrađane koji zbog loše politike lokalne vlasti imaju sve manje šanse zaposlenja, jer u Somboru skoro da nije došao ni jedan ozbiljan investitor u poslednjih nekoliko godina? Znači, ne samo da nemamo investitora, nego uništavamo i ono što je do juče bilo više nego kvalitetno u ovom gradu i gde su moji sugrađani, radnici koji rade u tom preduzeću bili sigurni za svoje radno mesto.
Takođe, očekujem od ministra policije da konačno kaže ko su ljudi koji su zaslužni i koji su omogućili takvim ljudima da postanu među najbogatijim ljudima u Srbiji a da ne ispunjavaju svoje obaveze prema fabrici i radnicima u gradovima u kojima su kupili tu imovinu? Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Narodni poslanik Bojan Đurić.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije, Ivicu Dačića - da li su tačne najave koje su se juče pojavile u nekim medijima, a koji dolaze za sada od jedne ministarke u Vladi, da Vlada Srbije planira da do 30. juna na najbrutalniji mogući način prekrši zakon koji je usvojio ovaj parlament i da odbije da raspiše konkurse za direktore svih javnih preduzeća u Srbiji?
Naime, kao što se sećate, mi smo krajem 2012. godine uz veliku pompu vladajuće koalicije i uz, moram da kažem, nesebičnu pomoć LDP, koji je popravio gomilu nedostataka u tom zakonu, usvojili Zakon o javnim preduzećima, čiji je jedan od osnovnih kvaliteta, makar prema najavama onih koji su ga predlagali bilo uvođenje koncepta departizacije. Pošto ništa od toga nije postojalo u osnovnom zakonu, poslanička grupa LDP uradila je nekoliko amandmana, između ostalog i amandman kojim je dopunjen član 66. Zakona i koji kaže da će u svim javnim preduzećima na koja se primenjuje ovaj zakon, konkursi za nove direktore biti raspisani najkasnije do 30. juna 2013. godine.
Prema najavama iz Vlade, očigledno je da se vladajuća koalicija dogovorila da svoje direktore koji ne bi prošli ni minimalne uslove konkursa zadrži na direktorskim pozicijama tako što će prekršiti zakon, samovoljno usvojiti tumačenje da se zakon odnosi samo na one koji su u v.d. stanju i tako na pozicijama direktora ostaviti fenomenalne kadrove, kao što je direktor "Železnica" Simonović, pretpostavljam i direktor "PTT saobraćaja Srbija" Krkobabić i nekoliko desetina sličnih direktora širom Srbije za čije gafove ili poslovne promašaje i ne znamo, zbog toga što nisu toliko atraktivni javnosti.
Vi imate toliku moć u ovoj zemlji da možete da namestite i svaki konkurs za direktora javnih preduzeća. Zbog čega onda toliko ponižavate ovu zemlju i niste spremni čak da idete i na fingirane konkurse? Kako ste lepo u Novom Sadu raspisali konkurs za direktora Javnog komunalnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija" i napisali u uslovima da čovek treba da ima završenu istoriju i tri godine radnog iskustva u istorijskoj struci? Šta vam je smetalo da napišete konkurs za direktora "Železnica Srbije" i da kažete – može svakoga da pojede tri porcije bifteka sa crnim tartufima i verujem da bi samo gospodin Simonović uspeo da ispuni tako visoko postavljen uslov. Mogli ste da napišete konkurs za direktora "PTT pošte Srbije" i da kažete – to može da bude kandidat čiji je otac potpredsednik Vlade i ministar rada a sin sekretar u Privrednoj komori Beograda i verujem da bi onda samo gospodin Milan Krkobabić mogao da pobedi na takvom konkursu.
Još jednom vas upozoravam, dajte odmah politički stav i pravni stav kako ćete primenjivati Zakon o javnim preduzećima ili ćemo ići na sudove u ovoj zemlji. Ovo je prosto preveliko ponižavanje parlamenta, 250 ili nešto manje ljudi ovde je usvojilo zakon. Vi sada pokušavate da u potpunosti derogirate odredbu člana 66. stav 4. a već mesecima kršite i sve druge odredbe tog zakona, odredbu koju smo vam stavili u zakon da ne smeju da se oglašavaju državni monopolisti, pa da ne smeju da se zloupotrebljavaju državne firme, odnosno javne firme u partijske svrhe, pa fingirate konkurse širom Srbije, pa ste imenovali upravne odbore u periodu od januara do danas, kada vam zakon izričito zabranjuje da postavljate upravne odbore, pa ste postavili potpredsednika SNS za predsednika Upravnog odbora "Srbijagasa".
Meni zaista nije jasno kako ovu vladu i vladajuću koaliciju nije sramota da nam u danu kada izađe podatak da je preko 600 miliona evra akumulirani gubitak u 2012. godini iz državnih preduzeća, da nam vi kažete da su dosadašnji direktori javnih preduzeća koji se, tu nema sumnje, ponašaju na vrlo sličan način i birani su na vrlo sličan način, kako su birani i direktori kod prethodne vlade i kod one vlade pre toga, dakle da ćete te iste ljude ostaviti na mestima na kojima se nalaze.
Ne mogu da se setim u proteklih 20-ak godina brutalnije najave kršenja zakona od ove koja se sada dešava. Možda samo krađa na ustavnom referendumu koji je trajao dva dana. To je jedno pitanje.
Drugo, samo desetak sekundi, da li Vlada, odnosno Ministarstvo rada, ministar Krkobabić, planiraju da se izvinu udruženjima gluvih koje su pozvali da se jave i prijave na raspravu o nacrtu o zakonu pozivom na fiksni telefon? To je prosto preveliki gaf i prevelika uvreda za te ljude, da bi ostalo bez izvinjenja. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Mrković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala gospođo potpredsednice.
Vidim da neke teme koje je DSS pokretao tokom ovih godina sada postaju jako značajne. Nadam se da će i ova tema koju ću danas pokrenuti postati ista takva.
Veterinarska služba je za svaku državu, osim Srbije, služba od javnog interesa, jer braneći i štiteći zdravlje životinja, zdravstvenu ispravnost mleka, mesa, jaja i svih proizvoda od mleka, mesa i jaja, zapravo brani javno zdravlje građana Srbije. Primer za sve to je priča poznata i afera o aflatoksinu. Sa ove govornice smo više puta upozoravali ministre poljoprivrede, tokom ovih godina, danas gospodina Kneževića kakve strateške promašaje pravi i kako će strateški promašaji posledice po zdravlje građana i po materijalni dobit građana Srbije napraviti.
Ovo je pitanje za gospodina Kneževića.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike… zaista ne mogu da pratim sednicu.)
Dakle, od prošle godine traje na tržištu veterinarskih lekova problem sa snabdevanjem vakcina protiv svinjske kuge.
Mnoge farme i veterinarske stanice godinu dana ne dobijaju potrebne količine. Poslednjeg meseca u Srbiji nije vakcinisana nijedna nova životinja.
U Srbiji, s vremena na vreme, stigne po neka kap, kao što je sada stiglo 680.000 vakcina, ali to je dovoljno, recimo, za Vojvodinu. Drugi deo Srbije ne može da bude opskrbljen.
Pojedine farme, praktično, rekla sam, nijednu jedinu životinju prošlog meseca nisu vakcinisane. To predstavlja ogroman rizik za pojavu klasične kuge svinja, jer se prekida kontinuitet u primeni mere, a samo se kontinuitetom obezbeđuje efikasnost mere. Naravno, moram da kažem, iako se o tome ćuti, da je i dalje prisutna svinjska kuga i kod divljih životinja i kod domaćih svinja. Imali smo pre nekoliko godina, godinu ili dve, u Vojvodini jedan takav problem.
Problem se pojavio i sa snabdevanjem tržišta vakcina protiv besnila domaćih životinja i odmah sledi pitanje koje veledrogerije imaju pravo uvoza vakcina? Da ne govorimo o trajnom problemu nedostatka nekih lekova i nekih drugih vakcina, vakcine protiv antraksa, legalno registrovanih vakcina za vakcinaciju mačaka i konja, lekova za respiratorne bolesti goveda, za aerobne infekcije i slično.
Sledi pitanje za gospodina Kneževića – kako ministar misli da trajno reši ovaj akutni problem? Naravno, ako se pod tim podrazumeva šverc i nelegalna trgovina. Da li država ima nameru da očuva sopstvenu proizvodnju vakcina i seruma? Vrlo važno pitanje, s obzirom da smo prodali sve što smo mogli da prodamo.
Sledeće pitanje – zašto ministar kasni sa donošenjem programa mera za 2013. godinu pola godine? Zašto u tom programu mera nema dve trećine mera koje su postojale u nekadašnjim programima? Naravno, neću da razumem da je to zbog ekonomske situacije, jer ovo su vrlo značajne mere da bi neko to pravdao na taj način.
Recimo, izostavljen je nadzor nad sprovođenjem vakcinacije lisica protiv besnila i kuge divljih svinja. Kako ćemo znati da neka mera ima efekte, da je dala rezultate, ako nemamo nadzor? Izostavljen je i izbačen aktivan nadzor veterinara, a to je obilazak farmi. Ovo se pravda, i on to obrazlaže stručno, da je to zbog zloupotreba, slično kao gašenje Fonda za zaštitu životne sredine. Izvinite, zloupotrebe su bile, ali sada sledi pitanje – zašto se zataškavaju, zašto se ne razreši i šta je sa aferom o falsifikovanom broju pregleda ovaca na području grada Kragujevca, gde je budžet direktno oštećen cifrom od pola miliona evra, a možda i više? Ako pomnožite broj pregleda sa brojem životinja, videćete da je to mnogo više.
Sledeće pitanje – šta ministar planira po pitanju sukoba interesa funkcionera, direktora javnih veterinarskih stanica i veterinarskih instituta, koji su istovremeno i vlasnici, odnosno suvlasnici veterinarskih stanica? Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vesna Marjanović.
...
Demokratska stranka

Vesna Marjanović

Demokratska stranka
Hvala, gospođo predsedavajuća.
Moje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, iako se moje pitanje odnosi na teme iz nadležnosti Ministarstva kulture, ali imajući u vidu da je prethodni period pokazao da rezultati koji su najavljivani nisu postignuti, a najavljivani su vrlo ambiciozno, mislim da je očigledno da u Vladi ne postoji interesovanje za ovaj resor ili samo ministarstvo nema kapacitet da nametne ono što su veoma važne teme iz njihove nadležnosti.
Radi se o medijskoj strategiji koja je na početku ove vlade najavljivana vrlo ambiciozno u smislu realizacije zakona koji treba da proisteknu iz nje. Održan je veliki broj javnih rasprava, jedna i ovde u parlamentu. Na kraju je sve zamrlo, javnost više ne zna šta se sa tim dešava. Nedavno smo čuli od jednog člana radne grupe da je došlo do suštinskih promena u Nacrtu zakona o informisanju i medijima.
Dakle, moje pitanje je šta se dešava sa napretkom u donošenju tih zakona, posebno imajući u vidu da će krajem ovog meseca u Briselu biti održana Konferencija o medijskim slobodama, koju organizuje Štefan File, komesar za proširenje, gde će posebna tema biti stanje u medijskoj regulativi i medijskim slobodama u zemljama zapadnog Balkana?
Takođe, početkom novembra u Beogradu se održava konferencija Komiteta ministara Saveta Evrope koji će se baviti isključivo medijskom regulativom u zemljama Saveta Evrope. Prema tome, nadam se da će ova vlada, pošto je iskazala želju da ubrzano ide u evropske integracije, pošto je ova tema koja će se ticati našeg daljeg napretka, ovoj temi posvetiti malo ozbiljniju pažnju, nego što je to učinila sada.
Ono što je posebno važno u donošenju ove medijske strategije, a o čemu se ne govori dovoljno, to je da je donošenje onih zakona uslov da Srbija pristupi sklapanju jedne vrste ugovora i sporazuma sa Direktoratom za kulturu i obrazovanje EU, a za ulazak u dva veoma važna programa koja mogu pomoći našoj bednoj, trenutnoj, situaciji u oblasti kulture, to je Fond creative Europe i to je medija fond, odnosno Medija program. I jedan i drugi imaju ogromna sredstva ili veoma velika sredstva u svojim budžetima, a koja omogućavaju našim umetnicima, našim produkcijskim kućama da apliciraju, da dobiju neophodna sredstva kako bi mogli da opstanu.
Samo primera radi, govorim o nedostatku volje u Ministarstvu kulture da se pozabave ovim pitanjem baš onda kada nisu bili u mogućnosti da se izbore za svoj budžet. Da smo u prethodnoj godini iz programa kulture za članarinu od 100.000 evra povukli sredstva od milion evra, da je Hrvatska iz Medija programa, u kojoj još uvek nismo članica, BiH jeste, za članarinu od 120.000 evra povukla sredstva od dva miliona i 200.000 evra. Mislim da to dovoljno govori o tome koliko se neozbiljno odnosimo prema ovom pitanju.
Imajući u vidu da su najavljeni protesti umetnika, umetničkih udruženja, da se za ovom govornicom mnogo govori o dramatičnoj situaciji u kulturi, nadam se da će Vlada posvetiti pažnju ovoj temi i da će određena obećanja, koje je nama ministar kulture dao, a to je da će u rebalansu, primera radi, biti prebačeno 200 miliona dinara za srpsku kinematografiju, da će pokušati da ta obećanja ispuni.
Moje drugo pitanje se odnosi na inicijativu Zaštitnika građana o izmeni Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i Zakona o radu koji bi pomogao roditeljima sa decom sa teškoćama u razvoju i invaliditetom. Vlada je već odbacila predlog izmena Zakona o radu, gde bi se omogućilo pravo roditeljima da rade sa skraćenim radnim vremenom i posle navršene pete godine života, sa obrazloženjem da se planiraju šire izmene Zakona o radu do kraja godine.
Povodom predloga za izmenu i dopunu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom Vlada se još uvek nije izjasnila i zato pitam Vladu – da li namerava da uputi svoje mišljenje parlamentu o predloženim promenama ili ima nameru da predložimo neke druge mere koje bi unapredile položaj porodica sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom? Više hiljada građana potpisalo je peticiju kojom podržavaju predložene izmene i njima Vlada duguje odgovor. Hvala.