Hvala lepo, gospođo Marković.
Slušao sam vas i jutros vrlo pažljivo kada ste postavljali poslanička pitanja. Vi ste pokrenuli upravo ovih par pitanja i oko programa i oko lekova i oko ove afere u Kragujevcu i sami ste spomenuli i nabrojali niz problema koji tište veterinu, ali to su univerzalne stvari koje tište uopšte našu svakodnevnicu.
Verujte da radimo i da pokušavamo da sve ove stvari prevaziđemo. Verujte da nije lako. Uzmite samo primer upravo ovo što ste rekli, uništavanje naše domaće proizvodnje vakcina, uzmite samo te dve privatizacije Veterinarskog zavoda u Zemunu i Subotici, koji su proizvodili najveći broj toga, uzmite problem koji smo imali sada sa svinjskom kugom. Da su ti lekovi postojali na lageru, ali su oni izgubili akreditaciju pre određenog vremena, pa nismo mogli da pustimo u promet pa se, to znate, odmah petlja i uvoznički lobi i sve se događa ono što se događa.
Znači, brojni su problemi. Ne bežim od toga da pričamo o tome, ali mislim da je za to potrebna, kao što smo pričali o aflatoksinu, kao što smo pričali o ekonomskoj situaciji u Srbiji, nije sporno da se zakaže sa predsednikom da se dogovori i da onda razgovaramo o svim temama.
Inače, samo da vam kažem, rekli ste da sam odbio da primim predstavnike veterine. Ne, verujte mi svi koji se prijave, koji žele da dođu do mene su došli do mene, od direktora veterinarskih instituta do onih instituta koje sam obišao. Ništa nije sporno. U svakom slučaju mogu kad god hoće da dođu.
Samo još nešto što se tiče programa. Primetili smo i mi i većina stvari koje ste rekli stoji. Primetili smo to. Tako da se radi na izmeni programa. Kasnimo zbog objektivnih i subjektivnih razloga. Ima dosta subjektivnih kod nas u ministarstvu samom. Promenili smo tri rukovodioca tamo. Idemo dalje. Pokušavamo nešto da uradimo. Radi se na tome ali je potrebno i vreme.

Gospođa Vojić Marković, replika.

Gospodine ministre, svesna sam toga u kakvo ste vi gnezdo ušli. Pomenuli ste u prvoj rečenici svog odgovora čarobnu reč – lobi. Tako se nekako dogodilo da vas traže ljudi iz Veterinarske komore. Verujte da ljudi sigurno ne bi lagali ovakve stvari i ne bi tražili od mene da lažem. Znači, znam da sve ovo što ste rekli stoji, ali moram da vam kažem ove stvari zato što je javnost zdravlje građana ugroženo i mislim da je vrlo ozbiljan trenutak za vašu reakciju. To što postavljate na mesta načelnika, na rukovodeća mesta u ministarstvu ljude koji imaju jako mnogo putera na glavi, na kraju onih dokazanih putera na glavi, ne daje nadu da otvoreno razgovaramo danas ovde bez rukavica. Bilo bi dobro da tamo dođu ljudi koji nemaju putera na glavi i kojima veruju i vi i njihove kolege i građani Srbije. Hvala.

Gospođa Snežana Bogosavljević Bošković.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su predlozi zakona o potvrđivanju važnih međudržavnih sporazuma o saradnji u oblasti poljoprivrede. U pitanju su tri međudržavna sporazuma koja su potpisana između Vlade RS i Vlade CG, kao i Memorandum o razumevanju za pitanja saradnje u oblasti poljoprivrede između Vlade RS i Republike Turske.
Predstavnici vlada RS i CG potpisali su sporazume o saradnji u oblasti veterine, zdravstvene zaštite bilja i međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti uslova o hrani kao i hrani za životinje biljnog, mešovitog i kombinovanog porekla. Srbija i Crna Gora su zemlje upućene jedna na drugu, zemlje koje povezuju zajednički interesi za saradnju u najrazličitijim oblastima privrednog, društvenog i kulturnog života. Bliskost, razumevanje i tradicionalna vezanost kako građana tako i privrede, samim tim i poljoprivrede naše dve zemlje u prethodnim godinama učinili su da je Srbija glavni trgovinski partner Crne Gore. Podaci govore da Crna Gora ostvaruje najveći uvoz upravo iz Srbije.
U strukturi uveženih roba dominiraju hrana i poljoprivredni proizvodi, što je značajna komparativna prednost naše zemlje. Istovremeno za Srbiju tržište Crne Gore je veoma važno, pri čemu u robnoj razmeni sa Crnom Gorom mi ostvarujemo suficit. I pored odlične bilateralno-ekonomske saradnje, stručnjaci ocenjuju da i dalje postoje neiskorišćeni ili nedovoljno korišćeni potencijali, odnosno da ima još puno mogućnosti za unapređenje ove saradnje.
U tom smislu, izuzetno je važno i u obostranom je interesu stvaranje neophodnih preduslova koji će ovu saradnju olakšati i učiniti je kvalitetnijoj i efikasnijom. Zbog toga su i potpisani sporazumi o saradnji u oblasti poljoprivrede između Srbije i Crne Gore.
Cilj ovih sporazuma je da se, pre svega, olakša međusobna trgovina i razmena bilja i biljnih proizvoda, da se zaštite teritorije potpisnica sporazuma od unošenja i širenja biljnih bolesti, da se olakša promet životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane za životinje, veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini, da se onemogući unošenje zaraznih bolesti životinja i po zdravlje štetnih proizvoda i hrane životinjskog porekla, da se razvije saradnja u oblasti veterinarstva.
Pored navedenog, jednim od pomenutih sporazuma utvrđeni su i principi o međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani i hrani za životinje biljnog, mešovitog i kombinovanog porekla. Polazeći od navedenih ciljeva smatram da se sporazumom u oblasti veterine uređuju važna pitanja, kao što su: veterinarsko-sanitarni uslovi za uvoz i prevoz životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane za životinje, hrane životinjskog porekla, veterinarskih lekova i medicinskih sredstava za upotrebu u veterini, razmenjivanje mesečnih izveštaja o stanju zaraznih bolesti, obaveštavanja o pojavi zaraznih bolesti itd.
Ovaj sporazum je značajan i zbog toga što predviđa unapređenje saradnje naših naučnih i stručnih institucija u oblasti zaštite životinja, predviđa pružanje uzajamne pomoći u proizvodnji i nabavci potrebnih sredstava za suzbijanje bolesti i lečenje životinja, kao i saradnju veterinarskih službi i niz drugih zajedničkih aktivnosti koje su u obostranom interesu, a u skladu su sa navedenim ciljevima potpisanog sporazuma.
Sporazum o saradnji između vlada Republike Srbije i Republike Crne Gore u oblasti zdravstvene zaštite bilja, takođe, decidno definiše obaveze potpisnica sporazuma od kojih su najvažnije međusobno obaveštavanje strana o listama i pojavi štetnih organizama, bilja, biljnih proizvoda, obaveštavanja o preduzetim fitosanitarnim merama, o suzbijanju istih, itd. I ovaj sporazum predviđa saradnju u oblasti razmene propisa o zaštiti bilja, razmeni iskustava i naučnih dostignuća u oblasti zaštite bilja, razmene stručnih časopisa, monografija, publikacija iz ove oblasti, itd.
Treći sporazum koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore odnosi se na međusobno priznavanje i prihvatanje dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani i hrani za životinje, biljnog, mešovitog i kombinovanog porekla. Ovo je jedan izuzetno važan sporazum, jer se njime uređuju pitanja, kao što su: uslovi uvoza i prevoza pošiljke hrane, priznavanje i prihvatanje dokaza o ispunjenosti propisanih uslova o hrani na osnovu ovlašćenih i akreditovanih laboratorija, pitanja vezana za dokaze o ispunjenosti propisanih uslova o hrani, zemlji uvoznice i slično. Jasno je da se ovim sporazumom, takođe, želi olakšati međusobna trgovina uz zadržavanje propisanog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi i životinja.
Smatram da je izuzetno važan i da svakako treba da bude potvrđen i Memorandum o razumevanju između Republike Srbije i Republike Turske o saradnji u oblasti poljoprivrede. Njime se uređuju pitanja važna za bilateralnu saradnju Republike Srbije sa Republikom Turskom u oblasti biljne proizvodnje, stočarstva, veterine, zdravlja bilja, sprovođenju zajedničkih projekata u oblasti poljoprivrede u preradi hrane, pakovanju, marketingu itd.
Memorandum predviđa razmenu informacija stručnjaka, rezultata istraživanja studija, obuka, organizovanje seminara, kao i rešavanje eventualnih spornih pitanja.
Polazeći od navedenog, smatram da sporazumi i Memorandum o razumevanju između vlada Srbije i Crne Gore i vlada Republike Srbije i Republike Turske su izuzetno važni, jer doprinose razvoju ukupnih ekonomskih odnosa država potpisnica, saradnji u oblasti poljoprivrede daju pravni okvir, pružaju osnov za unapređenje saradnje u oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane između država potpisnica, podržavaju i podstiču obim razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Zbog svega navedenog, smatram da su predloženi sporazumi i Memorandum izuzetno važni i značajni, jer na sveobuhvatan način uređuju pitanja na koja se odnose i istovremeno omogućavaju bolje pozicioniranje Republike Srbije na međunarodnom tržištu poljoprivrednih proizvoda. Ako se ima u vidu da je poljoprivredna proizvodnja jedan od najznačajnijih razvojnih ciljeva naše zemlje, onda ovi sporazumi svakako još više dobijaju na značaju.
Stoga će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, u danu za glasanje, podržati ratifikaciju ovih sporazuma. Hvala vam na pažnji.

Hvala.
Reč ima dr Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas pred sobom imamo nekoliko međunarodnih ugovora i obično rasprava o ratifikaciji međunarodnih ugovora prođe u ovoj skupštini prilično nezapaženo, bez mnogo debate, i u danu za glasanje one uglavnom prođu takođe bez mnogo osporavanja, čak i same strane opozicije.
Meni je danas ovde, zbog toga sam se javio za reč, za oko zapala jedna odredba u zakonu o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske, koja u članu 2. kaže – strane će ostvarivati saradnju u sledećim oblastima, pa pod jedan kaže – biljnoj proizvodnji, industriji semena, biljnih ulja, žitarica, vinove loze, itd.
Rekao bih, nažalost, mi smo ovde pre tri meseca usvojili, odnosno vladajuća koalicija Ugovor o biljnim i genetičkim resursima u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, kojim je u suštini potvrđen ugovor koji je 2001. godine usvojen i stupio je na snagu kada ga je ratifikovalo 40 zemalja.
Srbija je tek početkom ove godine prihvatila ovaj sporazum i time sve obaveze iz njega. One su, moram reći, katastrofalne za našu poljoprivredu, pre svega za biljne resurse, pogubne su za naša dva instituta, Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i za Institut za kukuruz iz Zemun Polja iz nekoliko razloga. Zbog toga su veoma slične odredbe ovog sporazuma koji potpisujemo sa Turskom i tog ugovora.
Čak se postavlja pitanje potrebe ove odredbe Ugovora sa Turskom, jer mislim da je Turska potpisnica ovog ugovora. O čemu se u stvari radi?
Radi se o činjenici da je potpisivanjem ovog ugovora o biljnim i genetskim resursima u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije Republika Srbija preuzela obavezu da sve svoje biljne resurse, sve svoje biljne potencijale koji su nastajali godinama i godinama rada, genetičara i drugih stručnjaka u ova dva renomirana instituta. Oni su među pet ili deset najrenomiranijih ustanova iz ove oblasti u svetu, a jedini su, kao državni instituti, među tih deset renomiranih kuća. Dakle, mi smo se obavezali da ćemo naše biljne i genetičke resurse staviti na raspolaganje drugim zemljama potpisnicama.
Šta je tu problem? Problem je što naši biljni i genetički resursi nisu zaštićeni kao intelektualna svojina, odnosno manje od 1% biljnih resursa je zaštićen, a preko 99% nije zaštićeno. To nije patentno pravo, to je neka vrsta intelektualne svojine, kao sui genereis koja se štiti posebnim institutom, zove se zaštita biljnih sorti. Dakle, naša biljne sorte nisu zaštićene.
Zbog čega je Srbija u specifičnom položaju? Zbog toga što su sve ozbiljne zemlje, kojima je poljoprivreda i stvaranje biljnih i genetičkih resursa jedno od nacionalnih interesa, zaštitili svoje biljne sorte, pa je tako u najrazvijenijim zemljama zapada stepen zaštite 99%, a kod nas je stepen zaštite 1%.
Iz ovog međunarodnog ugovora oni koji su zaštitili intelektualnom svojinom svoje biljne i genetičke resurse nemaju obavezu da te genetičke resurse stavi na raspolaganje drugima, to znači ni nama, a već sam rekao da mi imamo obavezu. Njima se preporučuje da oni to urade. Da oni to neće uraditi, u to sam siguran. To čak pokazuje i praksa iz ove oblasti, gde je recimo jedna od renomiranih svetskih kuća, da je sada ne pominjem, čak patentirala terminator kod za neke svoje biljne vrste. Šta to znači? To znači da ta biljna vrsta, kada se zasadi ove godine, ona nema seme za iduću godinu, ona ga praktično uništava i nema mogućnosti da poljoprivrednik, kako se to u međunarodnom pravu kaže, seje seme sa tavana. Dakle, nema tog semena, jer je biljka sama sebe uništila za sledeću generaciju, dakle, dokle je stigla ta zaštita intelektualne svojine u svetu.
Pitam vas ministre – zbog čega ste posle 12 godina, bez davanja dovoljno vremena institutima da zaštite svoje biljne sorte uz pomoć države, jer oni za to nemaju para, reč je o nekoliko hiljada novih biljnih sorti koje nisu zaštićene i to su stotine hiljade evra koje oni nemaju, zašto im niste ostavili vreme i dali pomoć države da oni te svoje biljne sorte štite? Vi ih sada dajete i Turcima i ne znam kome sve. One su već date ovim međunarodnim ugovorom, one su date svim zemljama koje su potpisnice ovog ugovora, od ovog ugovora koji je stupio na snagu ovih dana, pošto je rok stupanja na snagu 90 dana od polaganja depozita, odnosno potpisa o ratifikaciji, on je ovih dana stupio na snagu i sve naše biljne sorte će biti na raspolaganju multinacionalnim kompanijama iz oblasti semenarstva, koje će možda te naše sorte sutra zaštiti. Tu je naročito u opasnosti kukuruz, suncokret i neke druge biljne sorte koje se razmnožavaju na specifične načine, gde će moći bilo ko da zaštiti naše biljne sorte koje nismo uspeli da zaštitimo kao intelektualnu svojinu.
Naravno, koleginica Vojić Marković otvorila je mnogo pitanja koja se tiču veterine i drugih stvari koje se pominju ovim ugovorima. Veoma bih bio voljan kada biste vi nama danas odgovorili na neka pitanja koja se tiču veoma aktuelnih stvari, kao što je drastičan pad izvoza iz oblasti poljoprivrede, od kad je ova vlada došla na ovu poziciju na kojoj jeste, da nam kažete šta će biti sa obećanjem da ćete aflatoksin svesti na 0,05, to je obećao potpredsednik Vlade. Ništa od toga nema. Naš izvoz u oblasti mlekarske industrije je praktično nula. Naš kredibilitet je ugrožen u svetu.
Šta je sa isplatama subvencija? Šta je sa najavama da će budžet za poljoprivredu i da li je to tačno, biti ozbiljno ugrožen i da poljoprivrednicima neće moći biti isplaćene ni ovako niske subvencije koje su obezvređene inflacijom i rastom cene eura i rastom svih repromaterijala na tržištu? Mnoga druga pitanja bih vam postavio, ministre, ali ne bih da izlazim iz okvira zadate teme, ali bih voleo da čujem odgovore – da li uopšte znate kakve su posledice od ugovora koji je pre neki dan stupio na snagu, koji se tiče biljnih i genetičkih resursa i da li ste imali neke razgovore sa našim institutima, da bi se šteta smanjila. Hvala.

Ministar Knežević.

Gospodine Veselinoviću, ja ovo shvatam kao jednu dobru preporuku da za ubuduće, kada potpisujemo ovakve sporazume i ovakve memorandume, da obratimo pažnju i na to i ja vam se tu iskreno zahvaljujem i obećavam da ćemo obratiti pažnju.
Današnja tema je, kao što sam rekao, ova tri sporazuma i jedan memorandum koji su potpisani još 2011. i 2012. godine, koji je potpisao bivši ministar u Vladi, gospodin Dušan Petrović, pa me interesuje, pošto ste do juče bili zajedno, da li ste njega pitali za ovo, jer se potpisivanjem 2011. i 2012. godine automatski primenjuju ovi sporazumi. Prema tome, ja niti ovo mogu da menjam, niti mogu da bilo što uradim po tom pitanju.
Shvatam ovo, kao što sam rekao, kao vrlo dobronamerno, zahvaljujem vam se i za sve buduće ugovore i sporazume koje budemo potpisivali uzeću u obzir ovu vašu opasku, jer se jednim delom slažem sa tim. Hvala.

Izvolite.