Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvažena ministarska, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste u vešem uvodnom izlaganju govorili o tome šta mislite o ovim zakonima koji su danas na dnevnom redu. Između ostalog, rekli ste i to da su zakoni usaglašeni sa pojedinim direktivama EU, da je dobro to što uvodite mikro preduzeća kao novinu u zakonu o računovodstvu, a malo pažnje posvetili ste javnoj raspravi, govoreći o tome kako je javna rasprava po ovim zakonima bila duga. U obrazloženju zakona kažete da je javna rasprava bila 12. marta 2013. godine, da ste pojedine primedbe prihvatili a pojedine primedbe niste prihvatili od strane nezavisnih institucija. Tu se radi o primedbi pojedinih udruženja računovođa, preduzeća za reviziju kao i predstavnika privrednih društava koje se odnose na uvođenje sertifikata licima koje vode poslovne knjige. Kao Vlada smatrali ste da takva primedba nije osnovana.
Gospođo ministarska, vi ste na neki način obmanuli javnost. Nakon ove javne rasprave i nakon što su svi imali pravo i priliku da kažu šta misle o Nacrtu zakona, vi ste pojedine članove zakona izmenili nakon što je održana javna rasprava. Tako je Komora ovlašćenih revizora koja je formirala radnu grupu da bi nam dala mišljenje i dala nam je mišljenje pre 12. marta nakon toga nije mogla da se izjasni o određenim članovima zakona o revizije jer ste bukvalno podmetnuli nakon javne rasprave.
Onda kada obrazložite neki zakon kažite bila je javna rasprava, ali smo nakon javne rasprave mi uveli, izmenili, dodali nove članove koji nisu bili na javnoj raspravi i tek onda možete da kažete da je bila javna rasprava, ovako za nas u LDP možemo slobodno da kažemo da javna rasprava nije bila.
Govorili ste o tome koje su konkretne primedbe i zbog čega ih ne dajemo na pojedine zakone? U članu 7. Zakona o reviziji, vi uvodite novu praksu da Ministarstvo finansija izdaje licence ovlašćenim revizorima. Do sada je to radila Komora. Zbog čega sada to treba da radi Ministarstvo finansija? Mi smatramo da je loše rešenje, da će se kasniti sa izdajom licenci i da su to dodatni troškovi jer Ministarstvo finansija, pre svega treba da uvede novi sistem i obuči nove kadrove u Ministarstvu, kako bi izdavali licence. Za nas u LDP to nije prihvatljivo rešenje.
Takođe, članom 25. Zakona o reviziji, definišete ugovor i obavezne elemente ugovora o reviziji koji zaključuju društvo za reviziju sa svojim klijentima. Navedeni obavezni elementi nameću društvima za reviziju da unapred opredele vreme koje je potrebno da se revizija uradi po svakom članu tima.
Mi smatramo da je ovakvo rešenje, pre svega, nepraktično jer je izuzetno teško izračunati koje je vreme tačno potrebno za svakog pojedinačnog člana da uradi poslove potrebe za sastavljanje revizorskog izveštaja. Šta će se desiti ministarka, kada se pojedini član revizorskog tima razboli, dobije grip, znači revizorska kuća će morati da aneksira ugovor sa svojim klijentom zbog izmene člana tima. Mi zato smatramo da je dovoljno bilo da ugovor sadrži elemente koliko dana je potrebno za reviziju, koliko članova broji tim, a ne i detalje i posebno za svakog člana tima, jer složićete se da je apsolutno nedopustivo, ako se neko razboli da treba da radite aneks ugovora.
Najdrastičnija i najlošija stvar je član 21. Zakona o reviziji, ma koliko da vi želite da opravdate da tim članom 21. kojim uvodite novu praksu da sva pravna lica čiji je prihod veći od 4,4 miliona evra podležu reviziji, da time pravite određene uštede, mi smatramo da nije tako. Tačno je da revizorski izveštaj košta, ali je mnogo manja šteta uraditi revizorski izveštaj nego ne uraditi ga.
Na ovaj način smatramo da bez obzira što revizorska struka ima značajno mesto u finansijskom sistemu EU, vi ovakvom izmenom zakona prosto takve mere u potpunosti zaustavljaju tek započet razvoj revizorske profesije u našoj zemlji, a njeno zaostajanje za članicama EU bi bilo dodatno povećano. Mi smatramo da bi ovakve izmene zaustavile zapošljavanje i obuku novih radnika u preduzećima za reviziju odnosno da bi proizvele upravo suprotan efekat i dovele do otpuštanja više stotina radnika.
Revizija obavljena u skladu sa međunarodnim standardima revizije doprinosi podizanju nivoa finansijske discipline, a vi ste rekli gospođo ministarka da se zalažete za finansijsku disciplinu i značajno olakšava implementaciju međunarodnih računa, ocena i standarda i međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Zato mi smatramo da nije u interesu naše zemlje da se umanji broj obaveznika revizije kroz povećanje kriterijuma već da je interes u stvari potpuno suprotan i da treba ići na širenje baze obveznika revizije.
Sada ću reći i primer zašto tako mislimo. Bez obzira na činjenicu što će i ovim zakonom RTB Bor biti obuhvaćen u procesu revizije, a bio je obuhvaćen i sada, želim samo da vam ukažem koliko je štetno što ste povećali iznos na 4,4 miliona evra kao obavezu za vršenju revizije umesto na primer, da to bude 2,5 miliona.
U Zakonu o računovodstvu u članu 5. Zakona kaže se da sva pravna lica i preduzetnici moraju da poštuju sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom, sada o računovodstvu, nekada o računovodstvu i reviziji.
Šta se dešava ministarka sa onima koji ne poštuju to? Koje sankcije trpe takve firme? To ću konkretno da vas pitam za RTB Bor. RTB Bor podleže reviziji i podlože tome da mora sve svoje izveštaje da uradi u skladu sa Zakonom o računovodstvu a do sada Zakonom o računovodstvu i revizijama. Ukoliko nezavisni revizori godinama unazad 2009, pa 2010, pa 2011. godine uzdržavaju mišljenje od finansijskog izveštaja i matičnog društva, tj. konsolidovanog i zavisnih društva, ko preduzima mere zbog čega se ne poštuju revizorski izveštaji? To nema nigde u zakonu.
Vi ste u zakonu definisali da svi izveštaji treba da idu na sajt agencije, pa šta ako su na sajtu, ukoliko revizor za RTB Bor kaže – ne izražavamo mišljenje da finansijski izveštaji iskazuju objektivno i istinito finansijski položaj društva na dan 31. decembar 2011. godine, kao rezultat poslovanja i novčane tokove za godinu koja se završava na taj dan, jer finansijski izveštaji nisu u skladu sa računovodstvenim propisima Republike Srbije. Šta to znači? To znači da RTB Bor ne poštuje Zakon o računovodstvu, ne poštuje međunarodne standarde.
Revizor još kaže i to da izveštaji nisu rađeni po međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, da se ne primenjuje međunarodni računovodstveni standard, Zakon o računovodstvu i reviziji. Kaže i to da je Pravilnik o računovodstvu, to je interni akt donet 1998. godine i da nakon toga nije usklađen sa važećim propisima o računovodstvu i reviziji.
Moram sada da vas pitam, da li je generalni direktor RTB Bor, Blagoje Spaskovski, živi u 1998-oj godini i da li zna da je ovo 2013. godina. Ako ovaj parlament i Vlada non stop daju garancije RTB Bor-u, može li taj RTB Bor makar da poštuje propise ove zemlje. Šta se dešava sa ovakvim mišljenjem? Ništa. Revizor kaže sledeće – mi smo obavili reviziju finansijskih izveštaja društva za prethodni period o kojim smo se uzdržali od mišljenja. Društvo nije postupilo po izraženim rezervama i korigovalo značajne materijalne greške i mi ne možemo da utvrdimo poslovanje.
Koja je korist od toga što je to objavljeno na sajtu? Nikakva. Da li ima neke posledice RTB Bor? Nema. Pa čemu onda služi Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji kada niko dalje ne vrši kontrolu. Onog trenutka vi kažete, članom 33. zakona stav 3. da sva pravna lica moraju to da objave na sajtu i to je u redu. Šta dalje? Oni objave da imaju nepravilnosti i dalje nikom ništa.
U tim izveštajima revizora za RTB Bor jasno može da se utvrdi sledeće. Da je konsolidovani izveštaj o promenama na kapitalu RTB Bor da je iskazan gubitak iznad visine kapitala, u 2009. godini 22 milijarde i 800 miliona, u 2010. godini 22 milijarde 882 miliona, a u 2011. godini 23 milijarde 683 miliona. Pa, ako neko ima takav gubitak, da li mi njega treba da kontrolišemo? Ako revizor napiše da nešto nije ispravno ko dalje sprovodi kontrolu? Znači, vi takve elemente niste uneli ni u novi Zakon o računovodstvu.
Činjenica je koju ukazuje revizor je ta da je RTB Bor vanknjižni vlasnik kluba RTB. Znači, i RTB Bor, a to se vidi u revizorskom izveštaju za 2011. godinu, u taj klub RTB, a to znači u restoran, u banket salu, u sobe za prenoćište, uložio 170 i nešto miliona dinara. Znači, u nešto čega nije bio vlasnik i čija imovina nije uknjižena 2011. godine. Dok 2012. godine, zamislite čuda, mimo odeljenja za urbanizam, daje retroaktivnu građevinsku dozvolu. Gde to postoji u ovoj zemlji? Svaki građanin mora da dobije lokacijsku dozvolu pre izvođenja radova.
Da li je to krivično delo? Istovremeno ih vi oslobađate od poreza i doprinosa, a oni ulažu u banket sale. Znači, ne ulažu 100 dinara nego 173 miliona dok ova država, na teret građana, njima otpisuje druga dugovanja. Zbog čega? Da bi Blagoje Spaskovski tamo mogao da peva u restoranu ili da naručuje krmenadle od jelena. Verovatno zato treba da uložimo i u lovstvo u ovoj godini. Nije samo to ministarka, revizor kaže i ovako – po izvodu otvorenih stavki sa NIS-om, RTB je dužan dve milijarde, a RTB u svom izveštaju prikazuje 500 miliona. Čekajte gde je tih milijardu i po? Kako je moguće da revizora godinama u nazad, tri godine u nazad piše da RTB Bor nije obezbedio učešće u kapitalu Instituta za bakar Bor, Fabrike lak žice Bor u stečaju i Fabrike opreme i delova Bor u stečaju.
Znači da on sve te tri firme vodi kao svoje vlasništvo, a one su potpuno nezavisne, nemaju nikakve veze sa RTB.
U pitanju je imovina od 600 miliona koju RTB knjiži kao da je njihova, iako nije. Time pokazuje da ima veću imovinu nego što jeste.
Takođe, pokazuje se i to da RTB Bor nema usaglašeno stanje obaveza sa Agencijom za osiguranje depozita i borskom bankom i to prema londonskom klubu, za dve i po milijarde.
Prema pariskom klubu za 192 miliona, a za kamate dve i po milijarde. Revizor kaže da su na taj način potcenjene obaveze po osnovu glavnice, kamata i finansijski rashod, a time se precenjuje i finansijski rezultat.
Koliki je onda gubitak RTB Bor? Samo za kamate glavnice, tu je u pitanju pet i po milijardi, ovo što su uknjižili tuđu imovinu na sebe, još 600 miliona. Tu je gubitak RTB Bor 23 milijarde ili 33 milijarde. Kako mi onda tražimo strateškog partnera?
Tu je osnovno pitanje sledeće, revizor nezavisni je vršio kontrolu. Izveštaj o izvršenoj kontroli je istaknut u skladu sa Zakonom o agenciji. Dalje nikome ništa.
To niste predvideli novim Zakonom o računovodstvu i to je osnovna naša kritika. Ne radi se samo o RTB, radi se i o ostalim firmama.
Znači, kada nezavisni revizor skrene pažnju, i naredne godine ta firma ne uradi ništa po tom pitanju, pa prođe još jedna godina, a oni opet ništa, čekajte, da li tu neko čini krivično delo?
Da li tu ima neke odgovornosti ili nema nikakve ili se odgovornost odnosi isključivo na privatne preduzetnike, to će biti sada mikro preduzeća, na mala i srednja preduzeća.
Ova preduzeća, iako RTB Bor nije u državnom vlasništvu, nikome ništa. Mislim da ljudi koji treba da poštuju zakon su Vlada, pa naša država u restrukturiranju, ta preduzeća, gde mi svi građani zbog takvih preduzeća, zbog takve Vlade, svake godine dajemo subvencije i svake godine imamo sve veći javni dug Srbije.
Oni moraju da poštuju zakon.
Šta će sada Ministarstvo finansija preduzeti? Hoće li nešto da preduzme? Neće, jer gospodin Ronaldo menja stalno adrese, od 1998. godine od kada ima pravilnik SPS posle URS sada SNS i još bira šta će da jede.
Ne bih da pričam šta je sve RTB radio. Vi vrlo dobro znate. Dali ste im preko milijardu i 400, preko Fonda za razvoj, za PIO i dobili su. Da li plaćaju nešto od toga?
Fabrika sumporne kiseline i rekonstrukcije topionice po tom revizorskom izveštaju, treba da bude gotova 1. novembra ove godine. Hoće li biti gotova?
Neće, jer su radovi obustavljeni. Zašto? Zato što je RTB krenuo da radi bez građevinske dozvole, odnosno lokacijske. Ko je za to odgovoran? Ne može da bude odgovorna kanadska firma "Projektant", nego generalni direktor Blagoje Spaskovski, jer Zakon o planiranju i izgradnji je potpuno jasan.
Ko krene da radi bez dozvole to je krivično delo. To je investicija vredna 300 miliona evra.
Šta radite vi kao država i kao Vlada? Ništa. Tu su dati krediti i vi to vrlo dobro znate. Dakle, 130 miliona 2010. godine sa grejs periodom. Taj grejs period je istekao. Ko će to da plaća?
Sa jedne strane, država daje garanciju, a sa druge strane Blagoje Spaskovski radi šta mu padne na pamet, kružne tokove, amfiteatar, zoološki vrt i pravi RTB klub?
Da li je to normalno gospodine ministre, da neko spiska 173 miliona u nešto što nije njegovo vlasništvo, da bi naknadno dobio građevinsku dozvolu i pravi sobe za prenoćište? Da li je to posao RTB.