Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, poštovana gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o tri zakona koja nam je vladajuća većina dala i malo je čudan taj osećaj da mi raspravljamo o zakonima, a pogotovo o budžetu u trenutku kada se najavljuje rekonstrukcija Vlade, i kada ne znamo ko će od ministara da sprovodi koje zakone, a pogotovo kada imamo najavu da će možda biti i odstupanja od politike Vlade i da će se politika Vlade menjati.
To je jedna neuobičajena situacija, da vi napišete scenario, podelite glavne uloge glumcima, i onda kažete, izvinite, sada ćete da gledate neki drugi film, to nije onaj film koji je najavljen.
Da li se sećate onog kolege Dragana Vujadinovića? On je bio poslanik iz DS, iz Kosjerića, autor je knjige "Obrnuta ekonomija".
Mislim da bi on danas ovim zakonima mogao prilično toga da kaže. Samo ću nekoliko stvari da vam kažem, Dragan Vujadinović je bio čovek iz naroda, bio je vrstan ekonomista, imao je običaj, da kritikuje ove rogobatne nazive koji su ulazili u svakodnevnu upotrebu iz nekih drugih sfera.
Faktoring, kada kažete komšiji danas, kada se sretnete na pijaci, pita vas šta danas radite u Skupštini, raspravljamo zakon o faktoringu, morate da
objasnite ljudima šta je to faktoring. Dakle, faktoring je ovde kako kaže finansijska usluga od kupoprodajućeg postojećeg nedospelog ili budućeg kratkoročnog novčanog potraživanja.
Nemam puno primedbi kada je reč o tom zakonu. To je zakon koji iziskuje vreme u kome živimo, neka nova pravila poslovanja i to je zakon koji je nužan da se donese.
Mi živimo u jednom vremenu kada smo doneli Zakon o izmirivanju zakonskih obaveza, ali smo opet pre neki dan raspravljali o namirivanju putarskim preduzećima.
Da li će neko hteti da kupi dugovanja države putarskim preduzećima i da li su ta dugovanja u skladu sa zakonom 45, 60, ili 90 dana ili su negde po par meseci.
Da li će ovaj zakon da rastereti neku putnu privredu? Naravno da neće.
Imam još nekoliko ozbiljnih primedbi kada je reč o ovom zakonu, ali najglasnije primedbe ću imati kada je reč o Predlogu zakona o računovodstvu.
Vi se sećate one kampanje koja je bila najavljivana sa giljotinom propisa, pretvorila se u giljotinu propisa za hrast. Umesto da se seku propisi, seče se hrast. Kao što sam kazao, vlast je vlast, a hrast je hrast. Dakle, makar bio star i 600 godina i makar bio mnogo manje truo nego ruke koje hoće da ga poseku.
Zakon o računovodstvu kaže sledeće, javna rasprava jeste o tom zakonu vođena i u toj javnoj raspravi koja je dugo trajala, bila je uključena i stručna javnost, i Unija poslodavaca i Ekonomski fakultet i ne možemo da se žalimo da je tu nešto sakriveno od očiju javnosti.
Opet, tu imamo nekoliko suštinskih primedbi. Hteo sam da reagujem amandmanom na član 6. stav 2. tačka 1. u kriterijuma za razvrstavanje pravnih lica na mikro, mala i srednja preduzeća, pa sam onda od toga odustao, jer postoje jaki razlozi zašto bi trebalo reagovati amandmanom, ali postoje razlozi zašto ne reagovati amandmanom.
Možda nije loše još jednom postaviti pitanje da li su možda mogli kriterijumi za mikro preduzeća da budu drugačiji? Da umesto 10, bude 20 zaposlenih. Da umesto poslovnog prihoda od 700 hiljada budi 1.400 evra i da prosečna vrednost poslovne imovine bude umesto 350 hiljada evra, bude 700 hiljada evra.
Ovo nije tek tako napamet, zato što se nekome javilo da to tako treba da bude. Ovim bi se obezbedili da više pravnih lica predaje skraćeni set finansijskih izveštaja. Umesto da predaje osam, predavao bi tri. Time bi se smanjili nepotrebni troškovi za izradu izveštaj, jer često ti izveštaji koštaju više nego što postoje praktične koristi od njih. Ovo nije moj stav, nisam ja toliko vrstan ekonomista, ovo su kazali ljudi koji se bave računovodstvom, ovo je kazala i neka struka i profesor Ekonomskog fakulteta na seminaru na Zlatiboru i možda nije bilo loše razmisliti na tu temu.
To je već stvar oko koje možemo da se usaglasimo ili da se ne usaglasimo i to je već stvar struke. Kažem ovo je samo jedan od predloga i nije to onaj glavni kamen spoticanja u ovom zakonu, niti je to nešto što može da bude predmet replike između ljudi iz ministarstva i mene. Moram da kažem da je meni žao što je ovde gospođa Verica Kalanović. Ja sa vama mogu da razgovaram o koridorima, putevima, onako lepo kao što i uvek pričamo, ali nemojte da mislite da ja sada nipodaštavam vaše prisustvo ovde. Ja uvek volim da komuniciram sa najvećom strankom vlastodržačke koalicije, jer oni su ti koji kreiraju i politiku i rekonstrukciju Vlade i ekonomsku zbilju. Tamo nemam stručaka, nemam koga da pitam, jer oni baš nisu dorasli vođenju ekonomije ove zemlje. Oni kad je priča o Beogradu kažu, pa mi bi menjali vlast u Beogradu, ali nemamo toliko stručnih ljudi da zamenimo sve te koji treba. Kako ćete Srbiju da vodite, kada za Beograd nemate.
U članu 14. zakona kaže – bilo bi značajno da se uredi ko može urediti poslovne knjige. Vođenje poslovnih knjiga je postalo u Srbiji vrlo profitabilna delatnost i vrlo često zadire u zonu sive ekonomije. Vrlo često se tu završavaju skraćeni kursevi za vođenje poslovnih knjiga, bez neke posebne osposobljenosti ljudi da te poslovne knjige vode.
Međutim, glavni kamen spoticanja je član 32. stav 2. Tiče se one odredbe o istinitom i poštenom prikazivanju finansijskog položaja, uspešnosti poslovanja pravnog lica i tu se kaže da je zato odgovoran zakonski zastupnik, odnosno organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik kao i odgovorno lice iz člana 14. ovog zakona.
Vidim da najveću vlastodržačku stranku ekonomija mnogo ne interesuje i ne razumeju. Razumem to što oni ne prate. Kad neko nešto ne razume najbolje mu je da se isključi.
Odgovorno lice iz člana 14. je knjigovođa. Sad ovo nije bilo predviđeno u Nacrtu zakona, ali to nije bilo ni u prethodnim zakonima o računovodstvu. U praktičnim uslovima poslovanja knjigovođa često nema adekvatna ovlašćenja. Njemu može neko da dostavi dokumentaciju koja nije odgovarajuća, koja je falsifikovana, naštimovana, urađena drugačije, da ne kažem može da bude overena na pečatu od krompira. Problem je sledeći. Da bi imao ovakvu odgovornost on mora da ima i određena ovlašćenja. Tu su se i državni sekretari, koliko sam ja obavešten, i direktor poreske uprave složili sa tim stavom. Opet kažem ne moj, to je stav Udruženja knjigovođa.
Bila je tribina u Privrednoj komori Republike Srbije gde su ljudi malo te stavove izneli i oni su preneli poruku da ste se vi iz ministarstva, na neki način, iz poreske uprave s tim stavom saglasili. Da se razumemo. Mora da postoji odgovornost knjigovođa utvrđena zakonom za onog što vodi knjige. Ali kažem, mora da se predvidi maštovitost naših ljudi u Srbiji, ona je šarolika i raznolika, i mogućnost zloupotrebe ovlašćenja kod nas ta kreativnost kada treba zloupotrebiti neka ovlašćenja, i mašta ljudi, uvek ide iznad mašte zakonodavca. Nikada mi kao zakonodavci ne možemo da uđemo u glavu naših ljudi šta oni sve mogu da smisle.
Na primer, da li knjigovođa može da snosi odgovornost ako firma nije dostavila dokumentaciju na knjiženje ili kad vam je neko dostavio netačan dokument kao validan. Gde je tu odgovornost knjigovođe? To će naravno tužilac utvrditi, ali knjigovođa će biti pozvan na odgovornost.
Posebno kao problem vidim ove završne i prelazne odredbe. Da li će biti retroaktivnosti u ovom zakonu? Da li će ovaj zakon predvideti da se svi obrasci urade u predviđenom roku? Da mi sada nemamo mogućnost da se u tekućoj godini finansijski izveštaj za tu godinu sastavi po pravilima i obrascima donetim na osnovu starog zakona, pa da se od naredne poslovne godine primenjuju rešenja iz novog zakona ili će pak poslovna godina započeti sa postojećim pravilima i obrascima a onda će uoči samog sastavljanja izveštaja za prethodnu godinu menjati pravila i obrasce. To bi voleo da se povede računa.
Da nemamo situaciju kao što imamo situaciju ovog trenutka da ne možete da registrujete auto jer nema obrazaca za saobraćajne dozvole. Znači ovoga trenutka ako hoćete da kupite, registrujete auto, dobijete potvrdu, pa s tom potvrdom probate da odete u Grčkoj. Oni vam kažu ne može sa potvrdom, može samo sa saobraćajnom dozvolom.
Naravno, imam još nekoliko primedbi kada je reč o Predlogu zakona o reviziji. Revizija je jedan vrlo važan zakon. Pogotovo što smo svedoci da često na stranicama tabloida osvanu direktori, političari, predsednici izvršnih odbora banaka, nadzornih odbora banaka, ali nikada revizor. Nikada onaj koji je sastavio reviziju poslovanja nije seo na optuženičku klupu zbog toga što je loše obavio svoj posao.
S druge strane imali smo i politički naručene revizije. Samo ću da vas podsetim, sve vas kolege poslanike, da smo ovde u ovoj sali imali izjavu nekoliko ministara koji su krstili levom i desnom rukom uz pitanje, kako je moguće da Državna lutrija Republike Srbije posluje s gubitkom. I to su stalno postavljali pitanje kako je moguće da se tu pojavi gubitak, a onda su neki ljudi rekli, pa znate mi smo bili prinuđeni da napravimo takav izveštaj o reviziji, da je "Lutrija" poslovala sa gubitkom. Naravno kada neko se ogreši o zakon, nije važno samo pitanje koje se često u javnosti postavlja koliku je on stekao protivpravnu imovinsku korist. Ona je uvek laka za utvrđivanje. Ali, mnogo teže je pitanje koliku su štetu neposredno pretrpeli građani. Taj odgovor nikada ne dobijemo. Nikada se nije još desilo da kažemo, u redu on je uzeo toliko i toliko, ali koliku su štetu pretrpeli građani, to nikada niko nije uradio. To nije kao kad tu štetu podelimo na osam miliona građana Srbije, pa kažemo svaki je zadužen sa toliko evra, dinara ili veće neke druge valute.
Tu postoji šteta po institucije sistema, tu postoji šteta po pravni poredak zemlje, tu postoji šteta da se takva dela posle čine, i naravno, najveći problem je kada se ovakvi zakoni donose, da li će ti zakoni biti primenljivi u praksi ili ne.
Osnovna stvar gde mi izražavamo sumnju i skepsu kada je reč o zakonima koje donosi ova vladajuća većina je baš ta da zakoni sporo zažive u praksi, da se sporo sprovode.
Znate, ako sečete hrast star 600 godina, ne možete da budete u Srbiji "Zeleni", a za Evropu zreli. Onda ste za Evropu "Zeleni", ali "Zeleni" da bi ste ušli tamo, a u Srbiji ste truli, spremni za pad, kao trulo voće i to je najbolji parametar i pokazatelj ozbiljnosti jedne vlade i jedne države, koja prvo radi, pa rekonstrukciju.
To je kao da ste napravili krovove, zidove, ne i temelje i trebate onda nas da uverite da su ti temelji dovoljno čvrsti da nosite zidove i da su ti zidovi dovoljno stabilni da mogu da izdrže bez temelja, to ni sami ne verujete, kamoli mi.
Ako se ne menjaju neke suštinske stvari, onda je bolje i ne menjati zakone nego zadržati stare. Ako se zakoni menjaju da bi se zaista neke suštinske stvari promenile, onda ćemo imati uvek podršku i vlasti i opozicije, jer svi mi želimo boljitak za Srbiju, ali, ako taj boljitak bude samo boljitak za one koji imaju partijske knjižice i članske karte, a nije za sve građane Srbije, onda tu postoji određena skepsa, sumnja i nepoverenje u domete takvih reformi i domete takvih promena zakona.
Za kraj ću vam opet ponoviti, pošto je ponavljanje majka uspeha, nisu baš sve moje kolege poslanici iz najveće vladajuće stranke pažljivo slušali, ali sam siguran da će se ovaj zakon ponovo menjati, pa će valjda biti tada pažljiviji.
Takođe, siguran sam da sve kolege iz najveće vlastodržačke stranke, ne razumeju mnogo o čemu pričamo uprkos želje da razumeju, jer njihov predsednik stranke lepo kaže - nemamo mi kadrove ni za Beograd. Kad nemate za Beograd, gde da ih nađete za Srbiju.
