Zahvaljujem.
Dame i gospodo, opaske i komentari o kontekstu jednog od zakona iz zajedničke načelne rasprave će biti moj pokušaj da zadobijem vašu pažnju i nada da će predstavnica Vlade, ministarka Kalanović, imati razumevanja i za promene u ovom zakonu, nakon opaski koje imam.
Radiće se u mojim rečenicama samo o zakonu o računovodstvu i samo o članu 4. stavu 5. Predloga zakona, koji kaže: "Odredbe ovog zakona ne odnose se na crkve i verske zajednice, osim u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti, u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti."
Moji komentari su i podrška građanskim inicijativama, odnosno Udruženju građana za demokratiju i civilno obrazovanje koje se, takođe, bavilo i radom u toku javne rasprave o Predlogu zakona, pisali amandmane zajedno sa stručnjacima za neprofitni sektor, imaju moju podršku za svoju inicijativu i za sadržaj onoga što žele da podele sa zakonodavcem, da bi direktno učestvovali u donošenju zakona.
Najveći deo diskusije koju smo čuli odnosio se na to na koga se zakon o računovodstvu odnosi i koga obavezuje, a moji minuti će biti potrošeni na razloge zašto je predlagač zakona odlučio da se ne odnosi na crkve i verske zajednice. Tu postavljam prvo pitanje predstavnici Vlade. Pitanje glasi – da li su crkve i verske zajednice podnele finansijske izveštaje za sredstva koja su dobijale iz budžeta redovno svake godine? Ako jesu, da nam dostave te finansijske izveštaje. Ako neke jesu, a neke nisu, da nam se saopšti koje crkve ili verske zajednice nisu podnosile finansijske izveštaje o sredstvima koja dobijaju iz budžeta, a koje jesu i na koji način se to opravdava, objašnjava i zašto se nije iskoristila prilika Predloga zakona o računovodstvu i rad koji su uložile građanske inicijative, odnosno Udruženje građana zajedno sa stručnjacima iz neprofitnog sektora, da tu oblast napravimo sasvim jasno i da se član 4. stav 5. Predloga ovog zakona briše, da se i crkve i verske zajednice, kao udruženja, kao pravna lica, obavežu zakonom o računovodstvu?
Nekoliko puta sam učestvovala u raspravi o ovoj temi, počevši od donošenja Zakona o crkvama i verskim zajednicama i on je ovde ponuđen kao obrazloženje, naime, njegov član 30, koji kaže da crkve i verske zajednice mogu biti potpuno ili delimično oslobođene poreskih i drugih obaveza, u skladu sa zakonom, kojima se uvodi odgovarajući javni prihod. Ovde se ne radi o uvođenju javnih prihoda, a crkve ne mogu da budu oslobođene dela poreskih obaveza jer nemaju nikakve poreske obaveze.
Davnih dana je trajala ova rasprava i u dijalogu koji je bio redak i za mnoge moje sagovornike prepun diskvalifikacija mene zato što smatram da crkve treba da polažu finansijske izveštaje za svaki novac koji dobiju iz javnih prihoda, iz budžeta Srbije, iz budžeta gradova, iz budžeta Vojvodine, lokalnih samouprava, tako sam isto smatrala i smatram i sada da treba da plaćaju i porez. Bila sam diskvalifikovana i okvalifikovana raznim rečima, što nisam marila jer se, evo, ovih dana pokazuje da ako je iko bio dobronameran prema crkvama i verskim zajednicama, onda smo to bili mi koji smo tražili da se podnose finansijski izveštaji i da se jasno, sasvim jasno, kao i sa svakim drugim, jednakim pred Ustavom i zakonom, vidi kako se troši novac unutar crkava i verskih zajednica, koji se dobija iz javnih prihoda.
Crkvu bi poštedeli skandala. Crkva bi ostala bez bruke oko raznih afera kojima smo svedoci danas da se događaju. Volela bih da se ovde zapamti da ti nikada nije neprijatelj onaj ko hoće da se uvede red i ko se zalaže za to da pred zakonom budu svi jednaki.
Problem sa nedostatkom finansijskih izveštaja crkava i verskih zajednica, ako je tačno, predstavnica Vlade će nam odgovoriti da li je tačno da sve crkve i verske zajednice ne podnose finansijske izveštaje, je vrlo ozbiljan, zato što je javni prihod, zato što je novac u budžetu – novac svih građana Srbije, koji se od njih "uzima" na osnovu zakona koje mi donosimo ovde u Skupštini i ponovo, na osnovu zakona koje mi donosimo ovde u Skupštini, iz tog novca skupljenog od svih se na zakonit način, uslovno govoreći, daje samo nekima. Poslednja sam koja bih bila protiv toga da se iz budžeta daje novac crkvama i verskim zajednicama, ali sam prva protiv toga da se izdvajaju iz Zakona o računovodstvu i da se izdvajaju iz obaveze polaganja finansijskih izveštaja.
Zašto? Time izražavam i svoj stav, podržavajući i raspravu o nacrtu građanskih inicijativa i njihovih amandmana. Zato što smatram, ponovo, da je to dobro za crkve i za verske zajednice, osim što je dobro za jasan stav svih nas koji bi onda videli da smo svi jednaki pred Ustavom i zakon, bez obzira na koji način smo se učlanili u neke organizacije.
Ne bih volela da odgovor predstavnice Vlade, ministarke Kalanović, bude da finansijske izveštaje podnose sve crkve i verske zajednice, osim Srpske pravoslavne crkve. Jako ne bih volela da to bude odgovor o finansijskih izveštajima, a za sredstva koja se iz budžeta direktno i na razne druge načine, kroz javna preduzeća, kroz razne mehanizme, daju crkvama i verskim zajednicama.
Zašto bih molila, ako je već dva puta bilo kritično malo volje da se ovaj amandman ovakav usvoji 2011, 2012. godine, kada je zakon bio pa povučen. Zašto bih volela da ovaj treći put, voljom Vlade Republike Srbije, odnosno predstavnika Vlade i odbora, ako je moguće, da se ovaj član 4. stav 5. Predloga zakona odlukom Odbora, ipak izbriše iz ovog zakona? Zato što bi to pokazalo da razumeo o čemu se u stvari radi, da ne sumnjamo u tuđe namere, nego da slušamo tuđe argumente, i najviše zato što bi to bilo dobro po crkve i verske zajednice, jer bi time počeli da vraćaju poljuljani ugled među najširom javnošću, s obzirom na sumnje oko toga, koliko obrta, koliko novca, koji je potpuno nevidljiv za sistem države, dakle, i za ovaj zakon i za svaki drugi, koliko ga ima u crkvama i verskim zajednica na slobodnoj proceni.
Ako smo umeli u ovom zakonu da tačno vidimo 4.400.000 evra, kao nekakvu granicu, koliko se novca obrće u Srpskoj pravoslavnoj crkvi? Toliko, manje, 50 miliona evra, 100 miliona evra? Zašto bismo nagađali, i zašto bismo time otvarali jednu raspravu koja može da zauzima razne tonove, osim one koju bi bilo dobro da počnemo Zakonom o računovodstvu i brisanjem člana 4. stava 5, koji izuzima crkve i verske zajednice, osim u delu privredne delatnosti.
Koincidira rasprava o ovi zakonima sa vestima koje imamo o neprimerenom skandalu, ne znam da li ćete mi verovati, ali meni je jako žao da je do takvog skandala i do otkrića takve vrste, da je nešto što košta milion evra, plaćeno dva miliona evra došlo, jer to dalje urušava ugled Srpske pravoslavne crkve, a mi smo društvo kojem je neophodno poverenje, elementarno poverenje u razne institucije na kojima društvo počiva.
Bez obzira na to kakvih smo političkih ideja, bez obzira na to da li se lično u bilo kom krugu ili društvenoj grupi u društvu oko nečega slažemo ili ne, nama je potrebno poverenje u elementarne stvari u društvu, da bi mogli da idemo napred. Naša procena, podržavam stav i građanske inicijative, osim što je to moj lični stav još od dana kada smo imali u raspravi Zakon o crkvama i verskim zajednicama, da bi usvajanje stava odlukom Odbora, da se ovaj član briše, doprineli da se počne temeljiti poverenje.
Ako je moguće da mi sada predstavnica Vlade sada da odgovor, ko je sve od crkava i verskih zajednica podnosio finansijski izveštaj za sredstva koja je dobijao iz budžeta Republike Srbije, to je u redu, ako ne, postaviću ga kao poslaničko pitanje, jer takvu vrstu informacije smatram veoma bitnim za osećanje jednakosti pred Ustavom i zakonom, i za poštovanje novca koji se skuplja od svih, da bi se dao samo nekima?
Kao što sam pri predlogu uvođenja poreza imala na pameti korist za crkve i verske zajednice, što se nažalost danas pokazuje da bi bilo korisno, tako i sada imam na pameti ugled crkava i verskih zajednica, koje ne bi smeli dovoditi u sumnju time što sve, ili neke od njih ne podnose finansijske izveštaje za novac koji dobijaju od građana Republike Srbije. Hvala vam.