Hvala.
Narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Hvala.
Koleginice i kolege, poštovana predsedavajuća, gospođo ministarko, novim predlozima razdvajaju se postojeći Zakon o računovodstvu i reviziji na dva zakona – Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji, koji su spojeni u jedan zakonskim rešenjima iz 2001. i 2002. godine. Vreme je pokazalo da ni izmene 2006. godine nisu donele boljitak i da nije ni došlo do harmonizacije zakona sa evropskim direktivama, nisu donete odgovarajuće uredbe, niti primenjeni međunarodni računovodstveni standardi. To je bilo normalno i očekivano, ovu oblast regulisati sa dva zasebna zakona.
Ovim zakonima uređuje se način vođenja poslovnih knjiga, procenjivanjem imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje i obrada finansijskih izveštaja, interna revizija, kao i uslovi i način vršenja revizije finansijskih izveštaja.
Predlozi zakona se odnose na privredna društva, zadruge, banke, i druge finansijske organizacije, društva za osiguranje, davaoce finansijskih lizinga, dobrovoljne penzijske fondove i društvo za upravljanjem tim istim fondovima, brokersko-dilerska i druga pravna lica. Takođe se odnosi i na fizička lica koja samostalno obavljaju privrednu delatnost radi sticanja dobitka, a koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, kao i na ogranke stranih pravnih lica. Zakon se ne odnosi na budžete i korisnike budžetskih sredstava, ni na organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja, kao i na crkve i crkvene organizacije, verske organizacije. Predloženim zakonom predviđena je puna primena međunarodnih računovodstvenih standarda za velika i srednja pravna lica, pravna lica koja konsoliduju finansijske izveštaje i za sve davaoce hartije od vrednosti.
Na predloge oba zakona niz primedbi uputili su, kao i zahtev za povlačenje iz procedure, Udruženje pružalaca računovodstvenih usluga i Savez računovođa i revizora Srbije i to pre svega na uvođenje nove kategorije pravnih lica, mikro pravna lica, sa obrazloženjem da će to doneti velike troškove, kako za ta pravna lica, tako i za budžet Republike Srbije. Takođe, mogućnost da sva pravna lica sa prometom većim od 4,4 miliona evra podležu reviziji po njima nije dobro rešenje, već sa obrazloženjem da je sasvim dovoljno da u njima menadžment i jedan ili dva vlasnika kontrolišu finansijske izveštaje, to je suvišno i na taj način se novac iz privrede ispumpava bez osnova. Smatram da to nije slučaj i da je obrazloženje koje je dato u predlogu zakona, a tiče se kategorije mikro pravnih lica, ispravno i da se na taj način veliki deo privrede rasterećuje obaveza vođenja obimnih finansijskih izveštaja, a već ostaje obaveza samo onog dela koji je neophodan zbog poreske procedure i u poreske svrhe. Samim tim i troškovi te grupe pravnih lica će biti manji, a ne veći, kako se to u zahtevu navodi.
Da je tako, vidi se iz kriterijuma za svrstavanje pravnih lica i grupu mikro pravnih lica. To je, pre svega, prosečan broj zaposlenih manji od 10, poslovni prihodi 700 hiljada evra, vrednost poslovne imovine 350 hiljada evra. Takođe, ono što je vama bitno, to je da je mikro pravnim licima posebna pažnja posvećena u EU, a tome u prilogu govori izmena četvrte direktive iz 2012. godine kojom su definisani kriterijumi za razvrstavanje mikro pravnih lica. Uvođenje mikro entiteta ima za cilj dodatno uprošćavanje uslova za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja za ovu kategoriju pravnih lica, kao i snižavanje troškova poslovanja u vezi sa finansijskim izveštavanjem.
Novina je i da mikro pravna lica vrše priznavanje, merenje, prezentaciju i obelodavanje pozicije u svojim finansijskim izveštajima u skladu sa podzakonskim aktima donetim u skladu sa opštim računovodstvenim načelima propisanim ovim zakonom, od strane ministra nadležnog za poslove finansija.
Za poređenje treba istaći broj pravnih lica i njihovo razvrstavanje po starom zakonu, odnosno važećem zakonu i po predlogu zakona. Velika pravna lica po važećem zakonu, ima ih trenutno u Srbiji 1163, a po novom zakonu biće ih 784, srednjih 2971 po važećem zakonu, a po predlogu zakona 1979, malih ima trenutno 115.933, a po predlogu zakona biće ih 13.754. Pojaviće se kategorija mikro pravnih lica, kojih trenutno nema, u broju od 103.550. Mikro pravna lica dostavljaju samo bilans stanja i bilans uspeha, a mala i preduzetnici i napomenu uz finansijski izveštaj.
U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, izvršene su izmene u pogledu rokova za dostavljanje redovnih godišnjih, odnosno konsolidovanih finansijskih izveštaja. Naime, propisana je obaveza svim pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji su obveznici primene ovog zakona, da svoje godišnje finansijske izveštaje, uključujući i finansijske izveštaje koji su predmet revizije, za tekuću poslovnu godinu dostave APR do 30. juna naredne godine, u postojećem zakonu rok je kraj februara.
Takođe, sva pravna lica dužna su da, počev od finansijskih izveštaja za 2013. godinu, finansijske izveštaje sastavljaju u elektronskom obliku i potpisuju ih kvalifikovanim elektronskim potpisom.
Novina, u odnosu na postojeći zakon, predstavlja uvođenje obaveze svim pravnim licima i preduzetnicima da za statističke i druge potrebe dostavljaju Agenciji za privredne registre bilans stanja, bilans uspeha i statističke izveštaje za tekuću godinu, do kraja februara naredne godine. Ova obaveza odnosi se i na ona pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske.
Posebno treba istaći šta je, za razliku od prethodnog zakona, definisano ko vrši kontrolu evidentiranja poslovnih promena u poslovnim knjigama, a to je poreska uprava, kao i uvođenje kolektivne odgovornosti organa upravljanja i nadzornog organa u pravnom licu za finansijske izveštaje.
Revizija godišnjih finansijskih izveštaja biće obaveza za one koji potpuno primenjuju međunarodne računovodstvene standarde. Preduzeća za reviziju će dobijati dozvolu za obavljanje revizije od Ministarstva finansija, koje će i voditi registar tih preduzeća, kao i nadzor nad njihovim radom, jednom godišnje.
Novina u zakonu je i osnivanje nacionalne komisije za računovodstvo, koja će pratiti primenu Direktive EU o računovodstvu i reviziji i međunarodne standarde iz tih oblasti i predlagati strategiju i plan za poboljšanje kvaliteta finansijskog izveštavanja.
Ovim zakonskim predlogom predviđeno je i osnivanje komore ovlašćenih revizora, šest meseci nakon donošenja dokumenata i ova komora će davati, produžavati i oduzimati licence i sertifikate ovlašćenim revizorima. Nadzor nad njenim radom obavljaće Ministarstvo finansija.
Profesionalna zvanja uređena ovim zakonskim predlogom su ovlašćeni revizor i ovlašćeni interni revizor, dok profesionalna zvanja za osobe koje vode poslovne knjige i sastavljaju finansijske izveštaje treba da urede sama pravna lica u opštem aktu. Pri izradi ovih zakonskih predloga, koji su urađeni uz poštovanje Direktive EU iz oblasti računovodstva i revizije, kao i uz uvažavanje tržišne situacije u Srbiji, konsultovana je i Svetska banka, koja je dala pozitivno mišljenje o njima.
Takođe, trebalo bi pomenuti i treći zakon iz ovog seta, a to je Predlog zakona o faktoringu. Faktoring je finansijska usluga, kupoprodaja postojećeg i nedospelog ili budućeg kratkoročnog novčanog potraživanja, nastalog po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga. Zakonom su definisani učesnici, predmet, uslovi za obavljanje faktoringa, vrste faktoringa, prava i obaveze, kao i nadzor. Namenjen je, pre svega i prvenstveno, malim i srednjim preduzećima.
U Danu za glasanje, SNS će podržati ovaj predlog seta zakona. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, opaske i komentari o kontekstu jednog od zakona iz zajedničke načelne rasprave će biti moj pokušaj da zadobijem vašu pažnju i nada da će predstavnica Vlade, ministarka Kalanović, imati razumevanja i za promene u ovom zakonu, nakon opaski koje imam.
Radiće se u mojim rečenicama samo o zakonu o računovodstvu i samo o članu 4. stavu 5. Predloga zakona, koji kaže: "Odredbe ovog zakona ne odnose se na crkve i verske zajednice, osim u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti, u skladu sa propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti."
Moji komentari su i podrška građanskim inicijativama, odnosno Udruženju građana za demokratiju i civilno obrazovanje koje se, takođe, bavilo i radom u toku javne rasprave o Predlogu zakona, pisali amandmane zajedno sa stručnjacima za neprofitni sektor, imaju moju podršku za svoju inicijativu i za sadržaj onoga što žele da podele sa zakonodavcem, da bi direktno učestvovali u donošenju zakona.
Najveći deo diskusije koju smo čuli odnosio se na to na koga se zakon o računovodstvu odnosi i koga obavezuje, a moji minuti će biti potrošeni na razloge zašto je predlagač zakona odlučio da se ne odnosi na crkve i verske zajednice. Tu postavljam prvo pitanje predstavnici Vlade. Pitanje glasi – da li su crkve i verske zajednice podnele finansijske izveštaje za sredstva koja su dobijale iz budžeta redovno svake godine? Ako jesu, da nam dostave te finansijske izveštaje. Ako neke jesu, a neke nisu, da nam se saopšti koje crkve ili verske zajednice nisu podnosile finansijske izveštaje o sredstvima koja dobijaju iz budžeta, a koje jesu i na koji način se to opravdava, objašnjava i zašto se nije iskoristila prilika Predloga zakona o računovodstvu i rad koji su uložile građanske inicijative, odnosno Udruženje građana zajedno sa stručnjacima iz neprofitnog sektora, da tu oblast napravimo sasvim jasno i da se član 4. stav 5. Predloga ovog zakona briše, da se i crkve i verske zajednice, kao udruženja, kao pravna lica, obavežu zakonom o računovodstvu?
Nekoliko puta sam učestvovala u raspravi o ovoj temi, počevši od donošenja Zakona o crkvama i verskim zajednicama i on je ovde ponuđen kao obrazloženje, naime, njegov član 30, koji kaže da crkve i verske zajednice mogu biti potpuno ili delimično oslobođene poreskih i drugih obaveza, u skladu sa zakonom, kojima se uvodi odgovarajući javni prihod. Ovde se ne radi o uvođenju javnih prihoda, a crkve ne mogu da budu oslobođene dela poreskih obaveza jer nemaju nikakve poreske obaveze.
Davnih dana je trajala ova rasprava i u dijalogu koji je bio redak i za mnoge moje sagovornike prepun diskvalifikacija mene zato što smatram da crkve treba da polažu finansijske izveštaje za svaki novac koji dobiju iz javnih prihoda, iz budžeta Srbije, iz budžeta gradova, iz budžeta Vojvodine, lokalnih samouprava, tako sam isto smatrala i smatram i sada da treba da plaćaju i porez. Bila sam diskvalifikovana i okvalifikovana raznim rečima, što nisam marila jer se, evo, ovih dana pokazuje da ako je iko bio dobronameran prema crkvama i verskim zajednicama, onda smo to bili mi koji smo tražili da se podnose finansijski izveštaji i da se jasno, sasvim jasno, kao i sa svakim drugim, jednakim pred Ustavom i zakonom, vidi kako se troši novac unutar crkava i verskih zajednica, koji se dobija iz javnih prihoda.
Crkvu bi poštedeli skandala. Crkva bi ostala bez bruke oko raznih afera kojima smo svedoci danas da se događaju. Volela bih da se ovde zapamti da ti nikada nije neprijatelj onaj ko hoće da se uvede red i ko se zalaže za to da pred zakonom budu svi jednaki.
Problem sa nedostatkom finansijskih izveštaja crkava i verskih zajednica, ako je tačno, predstavnica Vlade će nam odgovoriti da li je tačno da sve crkve i verske zajednice ne podnose finansijske izveštaje, je vrlo ozbiljan, zato što je javni prihod, zato što je novac u budžetu – novac svih građana Srbije, koji se od njih "uzima" na osnovu zakona koje mi donosimo ovde u Skupštini i ponovo, na osnovu zakona koje mi donosimo ovde u Skupštini, iz tog novca skupljenog od svih se na zakonit način, uslovno govoreći, daje samo nekima. Poslednja sam koja bih bila protiv toga da se iz budžeta daje novac crkvama i verskim zajednicama, ali sam prva protiv toga da se izdvajaju iz Zakona o računovodstvu i da se izdvajaju iz obaveze polaganja finansijskih izveštaja.
Zašto? Time izražavam i svoj stav, podržavajući i raspravu o nacrtu građanskih inicijativa i njihovih amandmana. Zato što smatram, ponovo, da je to dobro za crkve i za verske zajednice, osim što je dobro za jasan stav svih nas koji bi onda videli da smo svi jednaki pred Ustavom i zakon, bez obzira na koji način smo se učlanili u neke organizacije.
Ne bih volela da odgovor predstavnice Vlade, ministarke Kalanović, bude da finansijske izveštaje podnose sve crkve i verske zajednice, osim Srpske pravoslavne crkve. Jako ne bih volela da to bude odgovor o finansijskih izveštajima, a za sredstva koja se iz budžeta direktno i na razne druge načine, kroz javna preduzeća, kroz razne mehanizme, daju crkvama i verskim zajednicama.
Zašto bih molila, ako je već dva puta bilo kritično malo volje da se ovaj amandman ovakav usvoji 2011, 2012. godine, kada je zakon bio pa povučen. Zašto bih volela da ovaj treći put, voljom Vlade Republike Srbije, odnosno predstavnika Vlade i odbora, ako je moguće, da se ovaj član 4. stav 5. Predloga zakona odlukom Odbora, ipak izbriše iz ovog zakona? Zato što bi to pokazalo da razumeo o čemu se u stvari radi, da ne sumnjamo u tuđe namere, nego da slušamo tuđe argumente, i najviše zato što bi to bilo dobro po crkve i verske zajednice, jer bi time počeli da vraćaju poljuljani ugled među najširom javnošću, s obzirom na sumnje oko toga, koliko obrta, koliko novca, koji je potpuno nevidljiv za sistem države, dakle, i za ovaj zakon i za svaki drugi, koliko ga ima u crkvama i verskim zajednica na slobodnoj proceni.
Ako smo umeli u ovom zakonu da tačno vidimo 4.400.000 evra, kao nekakvu granicu, koliko se novca obrće u Srpskoj pravoslavnoj crkvi? Toliko, manje, 50 miliona evra, 100 miliona evra? Zašto bismo nagađali, i zašto bismo time otvarali jednu raspravu koja može da zauzima razne tonove, osim one koju bi bilo dobro da počnemo Zakonom o računovodstvu i brisanjem člana 4. stava 5, koji izuzima crkve i verske zajednice, osim u delu privredne delatnosti.
Koincidira rasprava o ovi zakonima sa vestima koje imamo o neprimerenom skandalu, ne znam da li ćete mi verovati, ali meni je jako žao da je do takvog skandala i do otkrića takve vrste, da je nešto što košta milion evra, plaćeno dva miliona evra došlo, jer to dalje urušava ugled Srpske pravoslavne crkve, a mi smo društvo kojem je neophodno poverenje, elementarno poverenje u razne institucije na kojima društvo počiva.
Bez obzira na to kakvih smo političkih ideja, bez obzira na to da li se lično u bilo kom krugu ili društvenoj grupi u društvu oko nečega slažemo ili ne, nama je potrebno poverenje u elementarne stvari u društvu, da bi mogli da idemo napred. Naša procena, podržavam stav i građanske inicijative, osim što je to moj lični stav još od dana kada smo imali u raspravi Zakon o crkvama i verskim zajednicama, da bi usvajanje stava odlukom Odbora, da se ovaj član briše, doprineli da se počne temeljiti poverenje.
Ako je moguće da mi sada predstavnica Vlade sada da odgovor, ko je sve od crkava i verskih zajednica podnosio finansijski izveštaj za sredstva koja je dobijao iz budžeta Republike Srbije, to je u redu, ako ne, postaviću ga kao poslaničko pitanje, jer takvu vrstu informacije smatram veoma bitnim za osećanje jednakosti pred Ustavom i zakonom, i za poštovanje novca koji se skuplja od svih, da bi se dao samo nekima?
Kao što sam pri predlogu uvođenja poreza imala na pameti korist za crkve i verske zajednice, što se nažalost danas pokazuje da bi bilo korisno, tako i sada imam na pameti ugled crkava i verskih zajednica, koje ne bi smeli dovoditi u sumnju time što sve, ili neke od njih ne podnose finansijske izveštaje za novac koji dobijaju od građana Republike Srbije. Hvala vam.

Reč ima ministar Verica Kalanović. Izvolite.

Ovaj amandman koji su podneli poslanici čini mi se LDP i koji se odnosio na obavezu dostavljanja finansijskih izveštaja verskih zajednica, obrazložiću vam na način na koji se Vlada opredelila ka tome.
Najpre, nije tačno da su crkve izuzete podnošenju finansijskih izveštaja, ali u onoj oblasti gde se obavlja privredna delatnost u skladu sa propisima koji se utvrđuju zakonom. Znači, ako se u okviru crkve i verskih zajednica obavljaju određene privredne delatnosti, one su podložne istim propisima, kao i kod ostalih privrednih subjekata.
Međutim, vi jako dobro znate, zalažemo se za poštovanje Ustava i zakona, makar u ovom najvišem domu. Ustav Republike Srbije izričito predviđa da crkve i verske zajednice su slobodne i samostalno uređuju svoju unutrašnju organizaciju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verske škole, socijalne i dobrotvorne ustanove, da njima upravljaju, itd.
Prema Zakonu o crkvama i verskim zajednicama u članu 26. kaže se – da crkve i verske zajednice samostalno upravljaju svojom imovinom i novčanim sredstvima u skladu sa sopstvenim autonomnim propisima.
Lično, vi ste izneli vaš lični stav, reći ću vam i ja lično kao član Vlade, smatram da tako treba i da ostane, da država nema prava da se meša u poslove crkve i obrnuto. Kao što ću biti protiv toga da država iznosi svoje stavove vezane za politiku Vlade i lokalnih samouprava, tako ću biti i protiv toga da Vlada i lokalne samouprave se mešaju u poslove crkve.
Nažalost, neću raspravljati i razmatrati o tome da i u crkvi, kao i u svakom drugom delu društva se pojavljuju nemili događaji, i da niko od toga nije u ovom trenutku, niti oslobođen, niti zaštićen.
Još jedna stvar koju želim da vam kažem je, da je ova tema bila u razmatranju na nivou Vlade i da je Kancelarija za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, upravo pozivajući se na autonomiju crkva i verskih zajednica utvrđenih i Ustavom i zakonom, apsolutno odbacila ovakav način mešanja.
Postavili ste jedno drugo pitanje koje se odnosi na izveštaje o utrošku budžetskih sredstava. Reći ću vam, kao neko ko je u prethodnom periodu na teritoriji cele Srbije učestvovao u realizaciji gotovo 400 projekata lokalnih i regionalnih, da su neki od njih bili vezani i za unapređenje infrastrukture na verskim objektima, za svaki od njih dostavljen je izveštaj. Prosto ne želim da se stvori ta sumnja i da se napravi insinuacija da tamo gde su izveštaji traženi o utrošenom novcu, a odnosili su se na tačno definisane projekte, verska zajednica se oglušila o zahteve nadležnih ministarstava, da dostavi izveštaje o utrošenim sredstvima.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, dva minuta replike. Izvolite.

 Koristim vreme poslaničke grupe pošto imamo vreme poslaničke grupe za amandmane.
Dakle, samostalno je uređivanje svakog privrednog društva. Na žalost, vidim nastavak jednakog nerazumevanja argumenata. To sve što ste mi ispričali se odnosi na bilo koje privredno društvo ali voljom, očigledno Vlade, ne odnosi se na crkve i verske zajednice. Ne možete takvu argumentaciju da ponudite i da vas ozbiljno shvatimo da je to razlog zašto se crkve i verske zajednice izuzimaju pošto bi onda trebalo da izuzimate i razne druge, jer svi samostalno uređuju svoje odnose i privredna društva i raspolažu.
Ako sam vas dobro razumela sve crkve i verske zajednice koje su dobile novac iz budžeta podnele su finansijske izveštaj. Ako su im nadležna ministarstva to tražila sve crkve i verske zajednice su podnele svoj izveštaj. Da li je to suština vaša odgovora? Znači, sve crkve i verske zajednice. Narodni poslanici dobacuju da ovo nije pijaca.
Znate, kada imate poziciju o budžetu sa kojim se daje novac crkvama i verskim zajednicama, a ne dobijete finansijski izveštaj onda je to mnogo gore od pijace. Onda je to loša usluga, pre svega crkvom i verskim zajednicama, i nepoštovanje novca koji se skuplja u budžet Republike Srbije na zakonit način, na osnovu poreza o kojima mi ovde odlučujemo.
Zahvalna sam za odgovor pošto je odgovor da crkve i verske zajednice daju finansijske izveštaje, ako im traže nadležna ministarstva za planove investicione ili kakve god, koji se izvode u blizini ili na sa sakralnim objektima. To je lep odgovor, ali ja to nisam pitala. Zna se tačno koja je pozicija u budžetu iz koje ide novac crkvama i verskim zajednicama, ja za tu poziciju pitam. Da li sve crkve i verske zajednice podnose finansijske izveštaje ili ne? To je važna stvar i na moju žalost, kao što se videlo da sam bila u pravu kad sam tražila pre sedam godina, pa pre pet godina, pa pre tri godine da svi budemo jednaki pred zakonom, svi ti da citiram ministarku Kalanović – nemili događaji ne bi bili mogući da se dese jer zakoni upravo tome i služe, da spreče da se desi nešto što u društvu ne bi trebalo da se događa.
Nažalost, sačekaćemo neki drugi dan, neke druge izmene i dopune Zakona o računovodstvu i imaćemo još jedan verovatno nemio događaj na kojem ćemo utvrditi da je član 4. stav 5. kojim se crkve i verske zajednice izuzimaju trebalo brisati. Hvala vam.

Dejan Radenković, po kom osnovu?

Potpredsedniče, vi ste grubo prekršili Poslovnik.
Ne znam po kom osnovu ste dali prethodnom govorniku reč?
Znači, ne pričamo o amandmanima danas, ne na vreme poslaničke grupe, znači, prosto neverovatno, pogotovo da slušamo ovakve besmislene priče uperene protiv crkve. Mislim da to nije vreme ni mesto ovde da pričamo o tome. To je totalno nedopustivo, i dobacivanje i mislim da uopšte nema smisla možda ste napravili propust, ali molim vas da to više ne činite.