Dame i gospodo narodni poslanici, ja se slažem da je godinu dana poprilično dobar rok da se vrate stari dugovi. Jer, ipak smo razrešili da se radi o starim dugovima. Ono što zabrinjava i treba da zabrinjava i jedne i druge i treće, bez obzira da li je vlast, opozicija ili neko ko podržava opoziciju ili vlast, jeste pokušaj da se taj javni dug uveća. Dakle, pričalo se da je ta cifra šest milijardi i najverovatnije da su odgovarajući direktori putarskih firmi imali neki dogovor da prilikom izrade tih puteva uvećaju vrednost, pa se govorilo o šest milijardi. Kada su fakture došle, ipak se na našu sreću ispostavilo da je to 1,35 milijardi dinara.
Slažem se sa prethodnim kolegom i da nije ovih 10 hiljada zaposlenih, ja nikada ne bih glasao da se ovaj dug pretvori u javni dug. Znači, ima 26 putarskih firmi, direktori su najverovatnije toliko bogati da njih ovaj dug neće pogoditi ukoliko ga mi ne proglasimo u javni dug, tako da oni imaju sasvim dovoljno i ja verujem da su se oni dobro istalili, tako da ukoliko ovo ne pretvorimo u javni dug, preti opasnost da ovih 10 hiljada radnika u 26 firmi, i tu se slažem sa kolegom, budu oštećeni za svoja lična primanja. Jer, najpre što poslodavci rade jeste da ne isplaćuju radnicima lične dohotke. Samo iz tog razloga ću glasati za zakon da se ovo prizna za javni dug. U suprotnom, uopšte ne bih glasao.
Najviše bih voleo da direktori putarskih firmi i direktori javnih preduzeća koji su vladali od 2000. godine naovamo pa i ranije, da se prekontroliše njihovo imovinsko stanje, zajedno sa direktorima putarskih firmi i da se jednostavno od njihove imovina, a ona je poprilična, naplate sva ona potraživanja koja mi sad moramo da proglasimo u javni dug. Ja bih najviše voleo da to naplatimo od takvih koji su se i te kako okorišćavali u prethodnom periodu od debljine asfalta, naziđivanja cena, itd. Postojali su razni modeli da se na određeni način pljačka budžet Republike Srbije. Voleo bih da oni koji su privatno imali koristi od toga, da se od njih nadoknadi, ali, mislim da bi to trebalo da radi neki drugi organ i da za to nikada nije kasno, da se iz te sume novca nadoknadi ovo što mi sada moramo da priznamo kao javni dug, da ne bi 26 firmi koje održavaju puteve ušlo u bulu. To je jedini razlog zašto ja neću glasati za ovaj amandman i zašto ću podržati zakon. Inače se slažem sa većinom kolega da tu nešto nije u redu.

Iskorišćeno je dva minuta i četrdeset sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Evo, razvila se diskusija i to zapravo pokazuje gde je koren naših problema. Uvek počne ta besmislena rasprava ko je napravio dug, a dug zapravo izvire iz modela kojim se upravlja i izgradnjom i održavanjem puteva.
Po hiljaditi put vam kažemo da nećete nikada naći dovoljno apsolutno čistih i poštenih koji neće smanjivati debljinu asfalta ili debljinu šljunka sve dok se u tom poslu troši javni novac i koriste javna ovlašćenja zbog toga što će to uvek biti Alajbegova slama i uvek će se, gospodine Šajn, to koristiti za izbornu kampanju. Zbog toga je privatna privreda i kapitalizam bolji od ove vaše socijalno odgovorne države koja stalno pokušava da bude neimar i dunđer.
"Tko je jamio, jamio je", to su rekli u Hrvatskoj pre 20 godina kad se kralo ili uzimalo na debljinu šljunka. Uvek je tako kad je država glavni preduzimač u zemlji. Zato je problem kada kažete - pa ne, ali naša šansa je infrastruktura i izgradnja ovoga ili onoga. Nikada neće biti zbog toga što će se uvek završavati novim dugom.
Gospođo Grubješić, razumem sva ograničenja zbog kojih danas ne možete da govorite, ali sada već imamo ozbiljan problem. Gospodin Rističević kaže da je bio utvrđen dug od pet ili šest milijardi. Sva sreća, u međuvremenu su stigle fakture, pa je 1.350.000.000. Gospodin Dinkić je ovde rekao nešto drugo. Da li je plaćen taj dug od pet milijardi i nešto? Da li je plaćen ili nije plaćen? Dakle, ne radi ni o kakvom sređivanju stanja i dolaska do realnog iznosa, u odnosu na neke fakture koje su bile naduvane pre toga, nego su izmireni dugovi po tim starim fakturama ili po tada prezentovanim potraživanjima, a ovo je novi dug. Zato je to toliki problem.
Da li je i koliko u poslednjih godinu dana izmireno dugova "Puteva Srbije" prema putarskim preduzećima pre ovog zakona? Da li je to nula ili neki drugi iznos? Mislim da je iznos malo veći i da iznosi nekoliko desetina miliona evra.
Naravno da se slažem da je deo novca "Puteva Srbije" otišao u predizbornim kampanjama, to nije sporno, kao što su za nastanak duga PDV od 200 miliona evra odgovorni, makar za onaj deo duga koji je nastao u poslednjih godinu dana, SNS, SPS, URS, a za 200 miliona koji su nastali do jeseni 2012. godine su krivi DS, SPS i URS. Izvinjavam se što ne pominjem manje partnere. Oni su zaštićeni u rekonstrukciji, pa je u redu da budu zaštićeni i u skupštinskoj raspravi.
Nemojte nas da petljate u to. Mi nemamo nikakve veze. Rekli smo 2011. godine – zavedite red u "Puteve Srbije". Naravno da se i meni okreće stomak kada čujem kako je Drobnjak sada postao problematičan, a pre godinu i po dana nije bio problematičan. Bio je problematičan i tada, ali prestanite više s tim prebacivanjem tereta s jednih na druge.
Gospodine Šajn, niko ovde ne kritikuje one koji će platiti ovaj dug pošto ni vi ni ja nismo neko ko će platiti ovaj dug. Platiće ga poreski obveznici ili platićemo ga u meri u kojoj doprinosimo svake godine budžetu Srbije. Ne vraćate vi ovaj dug. Vraćaju ga poreski obveznici. Nije Republika Srbija napravila ovaj dug, nego je napravila kompanija, privrednog društvo koje se zove "Putevi Srbije", koje nije država, izvinite, molim vas.
U tom preduzeću direktor ima mnogo veću platu od vas, recimo, gospodine Šajn. Znači, on je država za sebe. Ne važe za njega ograničenja koja važe za druge u ovoj zemlji, za one koji su rešili da uđu u politiku, pa da rizikuju, da budu izlagani napadima. Beli medvedi na čelu javnih preduzeća su izuzeti od toga, gospodine Šajn, ali političkom odlukom su izuzeti. Zato je u ovoj zemlji moguće da postoji krol u programu RTS koji kaže da će direktor "Srbijagasa" i naš kolega Bajatović danas posetiti podzemno skladište Banatski Dvor. Ima li u svetu neka zemlja u kojoj se na televiziji objavljuje da direktor preduzeća obilazi svoj pogon? To nigde ne postoji. To je milijarda evra.

Iskorišćeno je pet minuta od vremena ovlašćenog predstavnika. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, pa narodni poslanik Srđan Šajn, pa narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.

Podržavanjem ovog amandmana podržavam i svu argumentaciju koju su poštovane kolege iznele u prilogu usvajanja ovog amandmana.
Naime, odnos prema trošenju na neki način, uslovno rečeno, i u ovoj oblasti javnih finansija pokazuje i sistem u kome se posluje i svu ozbiljnost postojećeg sistema.
Da je uz ovaj predlog zakona stiglo sve ono što treba da stigne i sve o čemu sve kolege pričaju, pa i ja, struktura dugova, vreme nastanka dugova, krivica za nastanak dugova, da imamo jasan pregled zbog čega nešto što je već plaćeno, ne samo kroz putarinu, već i kroz druga davanja koja građani svakodnevno, pa i ja, daju javnom preduzeću "Puteva Srbije", onda i uz čvrste garancije da će se sistem u najskorijem vremenu promeniti, da će neko odgovarati za nastanak ovog duga, mi bismo tada mogli da podržimo ovaj zakon, ali ovako ne možemo.
S druge strane, uz jako lošu infrastrukturu, odnosno stanje naših puteva, uz putarine koje su najskuplje u regionu, uz putarinu od 7,5 evra na relaciji Niš- Beograd, što je prosečna cena vinjete za sedam, deset ili petnaest dana u okruženju, postavlja se jedno suštinsko pitanje – kako je moguće da sa takvim prihodima postoji toliki manjak? Kako je moguće da iz godine u godinu se na sličan način ne rešava, nego odlaže problem i ne zavodi jedan ozbiljan sistem?
Zbog toga je mišljenje naše poslaničke grupe tek kada se postavi ozbiljan sistem i, bez obzira na onih 10.000 radnika koji će sa ovim zakonom faktički spasiti svoja radna mesta, uz argumentaciju za i protiv, mi zaista ovako jedan organizovani haos, jedan opšti javašluk, jednu totalnu neodgovornost i nekažnjivost za ovakav odnos prema ovim sredstvima, mi ovako nešto zaista ne možemo podržati.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, slažem se sa kolegom vezano za Apatin, međutim bolje bi bilo da govori o Monoštoru, pošto dolazi iz opštine Sombor.
U Apatinu gradonačelnik nije isti kao gradonačelnik u Somboru, pa dok je gradonačelnik Apatina zaista izdvajao sredstva iz lokalne samouprave i gradio taj put. Bio sam tamo, ne znam da li ste i vi bili, ali sam isto tako bio i u Monoštoru, gde je jedno udruženje za vreme izbora za jedan mali put ili, bolje da kažem malu stazu, rekao - to smo mi uradili. Vi najbolje znate za koju političku partiju je predsednik tog udruženja radio kampanju. Kada smo mi došli da razgovaramo sa njima, kažu građani – znate oni nama daju, oni nama pomažu, oni nama grade Monoštor. Ko sada to plaća? Najbolje bi bilo da oni koji su bili tamo i govorili – mi gradimo, mi radimo, mi poštujemo vas, da pokupe sada pa da plate to. Umesto toga, mora da plati neko drugi.
Slažem se sa kolegom iz LDP, ako gledamo pravno teoriju, onda kažemo država to je skupština, jer građani prenose svoj suverenitet putem izbora na Skupštinu Srbije, međutim moram da se složim i sa nečim drugim, da država danas u Srbiji je urušena zahvaljujući tome što se dugo, dugo vremena urušavala.
Moram da ponovim ono što sam ponavljao onda kada smo govorili o onom amandmanu da mi imamo situaciju da, recimo, imate u državnoj upravi, koja treba da opslužuje nekoga ko predstavlja državu, da imate ljude koji ne znaju to da rade. Pitam se da li mi možemo da koristimo klasične definicije države u našoj državi koju smo svi zajedno urušili?
Još jednom govorim, možda je odgovornost male partije kojoj ja pripadam i poslaničke grupe ove u narednih 10 godina ne toliko velika kao ostalih, ali mi smo svi učestvovali u tome da se uruši država. Mi moramo jednom svi zajedno da postanemo odgovorni prema toj državi da izgradimo državu, da država počne da funkcioniše i da prekinemo više. U tom smislu sam ja govorio. Očigledno se nismo dobro razumeli. Da jasno kažemo građanima – ovaj put vam gradi država Srbija, jer je on deo javnog duga. To nije niko doneo, ni od svoje kuće, ni od svojih roditelja i ne trebate zbog toga za nekoga da glasate, jer jednostavno uzeo je vaše da bim dao polovinu od toga, a onu drugu polovinu morate da plaćate kako znate i umete. Možda se nismo dobro razumeli, ali sam sada pokušao replikom, pošto sam dva puta pomenut, samo da kažem.
Dakle, mi moramo ozbiljno da promenimo svoj odnos prema tim građanima jer oni plaćaju, a svi mi jesmo i građani i moramo da promenimo svoj odnos prema toj državi, upravo o kojoj govori kolega iz LDP. Mi možemo u teoriji da pričamo šta god hoćemo. Međutim, u praksi imamo državu kakva jeste. U praksi imamo situaciju da to javno preduzeće jeste država, u praksi imamo da agencije jesu država, u praksi imamo da Vlada jeste država, u praksi imamo da smo 10 godina to radili.
Prema tome, svaka teorijska rasprava o nekim drugim državama ne može da se primeni ovde. Da li se puno učinilo za poslednjih godinu dana u izgradnji države? Tvrdim da jeste. Da li smo zadovoljni? Ja lično nisam zadovoljan sa time? Mislim da u nekim stvarima treba i dalje da se menja situacija, ali mi smo jednostavno uradili veliku stvar što smo stvorili uslove da zaista krenemo polako u izgradnju jedne pravne države u kojoj će jednostrano da bude, ono o čemu je govorio kolega iz LDP, da se zna šta je javno preduzeće, da se zna šta je Vlada, da se zna šta je Skupština Srbije. Međutim, mi živimo u situaciji kada građani još uvek misle da je to ono što je bilo ranije i još uvek se obraćaju ne državi, ne Skupštini, nego obraćaju se svemu i svačemu, misleći da je to Srbija u kojoj treba da žive.
U tom smislu govorim da je ovo prilika da kroz ovaj amandman ne branimo praktično stare navike, nego da kažemo šta je crno, da kažemo šta je belo i da kažemo šta je to kakvu državu mi hoćemo i kakva država zaista može da bude deo EU. Sve ostalo mislim da jeste demagogija i da nam to više ne treba. Hvala.

Četiri minuta i 50 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković, pa narodni poslanik Siniša Lazić, posle njega narodni poslanik Marjan Rističević.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je napad na ovaj amandman od strane opozicije, a svi znamo da ova vlast nije zadužila ni pola dinara, kada su u pitanju "Putevi Srbije" i izgradnja puteva i ni u kom slučaju nisu oni krivi za ovakav Predlog zakona koji će da ove dugove pretvori u javne dugove.
Radeći negde 22 godine u putarskoj firmi u Novom Sadu, od kada znam da radim u toj putarskoj firmi, uvek je bio investitor neblagonameran, kada je u pitanju izvršavanje svojih zadataka, tako da to nije nikakva novina. Problem je posle u ljudima. Kako da taj program koji donese republika ili pokrajine, ili lokalna samouprava, da obezbedi sredstva i da na nikakav drugi način ta sredstva ne potroši sem tamo gde su namenska?
Sada se postavlja pitanja u ovom kratkom periodu od nekih 10 godina, kako su se ta sredstva trošila namenski ili nenamenski? Onda se opet postavlja pitanje kako neko kritikuje, a znamo da su tu monopolisti. Ne mogu da shvatim tu kritiku jer oni su dužni narodu nešto.
Dakle ova vlast nije napravila nikakve troškove. Možete da govorite o sledećoj godini kada se napravi za tekuću godinu plan i program u putarskj privredi, da li će se ta sredstva odlivati. Pretpostavimo da neće biti izbora, što nije nemoguće, ali pošto smo mi na vlasti pa ta sredstva neće ići za kampanju predizbornu, nego će ići u "Puteve Srbije" gde ćemo izgraditi puteve onako kako je to programom predviđeno. Srbija zna da ova vlast nije zadužila "Puteve Srbije" ni jedan dinar, nego je to bilo u prethodnom periodu. Ko je kriv to će nadležni organi da utvrde. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Siniša Lazić.