Zahvaljujem se.
Pre svega javio sam se na diskusiju gospodina Šajna, ali odlično je i ovo gospodina Vučete Toškovića što je ovde izrekao, pošto smatram da je on potpuno kompetentan da diskutuje o putnoj privredi, pošto je dobar deo svog radnog veka proveo u putnoj privredi, a i u lokalnoj putnoj privredi od 2003. do 2008. godine. Tako da mislim da je potpuno kompetentan i da apsolutno zna kako se finansira lokalna putna mreža a kako se finansiraju putevi prvog i drugo reda u državi Srbiji. Tako da mislim da on to jako dobro zna, čak bolje nego ja i siguran sam da oko toga nema nikakve dileme.
Gospodine Šajn vama preporučujem, pošto sam siguran da gospodin Tošković to dobro zna, da ovo o čemu ste vi pričali oko finansiranja puteva u Apatinu, Bačkom Monoštoru i u Bogojevu, u Sonti i u Svilojevu i u naseljima gde god postoje romske zajednice, to se pre svega nalazi u nadležnostima lokalnih samouprava i tvrdim da postoji jedan odgovoran odnos prema svakom delu da se infrastruktura dovede do jednog urbanizovanog i pristojnog nivoa bez obzira d ali se radi o romskoj zajednici, da li se radi o pripadnicima neke druge nacionalne zajednice. Mislim da tu nema nikakvih razlika i nema potrebe da postavljate pitanje za Bački Monoštor ili za Apatin.
Poslanik sam iz Sombora i Zapadno Bačkog okruga i sigurno imam potpuno pravo i legitimitet da pričam u ime ljudi koji žive na tom prostoru, da li se to vama sviđalo ili ne. Vi nemate eksplicitno pravo da zastupate nacionalne interese romske zajednice u Republici Srbiji kao niko što nema pravo da zastupa ni jednu nacionalnu zajednicu po tome što se on svrstao u neku političku stranku. Obaveza svih poslanika ovde je da zastupaju interese građana ove zemlje. Molim vas da i vi ne zloupotrebljavate ovo na takav način da kažete da su stanovnici u Bačkom Monoštoru eventualno zloupotrebljeni.
Jel onda ja treba da pitam gospođu Grubješić kada će završiti put između Bačkog Monoštora i Kupusine koji je gospođa Kalanović obećala pre dve godine. Predata je projektna dokumentacija i delom se naslanja na romsku zajednicu koja živi u Bačkom Monoštoru? Zatim pitanje da li se grad Sombor zadužio za 85,90 miliona za tu investiciju, a gospođa Kalanović je slagala pre dve godine da će se to raditi i treći put je ove godine odbijen taj konkurs. To su stvari ako želite da pričamo o tome.
Ovo je zakon države Republike Srbije. Radi se o putevima prvog i drugog reda i ono što jeste nadležnost nacionalnog nivoa. Nemojte da mešate lokalne i nekategorisane puteve i da li je dug od milijardu i 400 miliona samo po osnovu održavanja puteva prvog i drugog reda ili je taj put nastao po osnovu održavanja onih puteva za koje država nije bila odgovorna. Na to sam ukazivao i o tome pričam. Da li su ljudi u putnoj privredi bili zloupotrebljeni jer im je neko dao politički nalog da rade neke druge putne pravce, a da pri tome nisu imali u zakonu utemeljeno. O tome govorim. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja mala Narodna seljačka stranka sigurno u kampanji nije radila ono o čemu su kolege raspravljale. Dakle, nemam nikakv politički interes po ovoj temi, osim da tim putarima moramo da platimo.
Dug prema putarima na dan 15. maj je 8,7 milijardi i to se može lako potražiti u podacima. Mnoge od tih firmi su založile imovinu, mašine, ručnu hipoteku, objekte itd. Mnoge od tih firmi vise zahvaljujući tome što im ne duguje samo država. Država im duguje sve ukupno oko 2,7 milijardi. Molim kolege da ne zaborave i druge dugove. Beograd duguje dve milijarde putarima. Lokalne samouprave 1,9 milijardi, Fond za kapitalna ulaganju jednu milijardu, bez ikakve želje da delim dugove na podobne i nepodobne dužnike i na prijateljske i na neprijateljske dugove. Dugovi su dugovi.
Ti putari imaju određene probleme. Jedini razlog zbog čega glasam protiv ovog amandmana i zašto glasamo za zakon da se putarima plati je sledeći, da se te firme na određeni način odblokiraju, da im se odblokiraju sredstva, jer ima gde su banke zaplenile mašine itd, i te putarske firme ne mogu da rade. Prema tome, kada ne mogu da rade i radnici ne mogu da primaju platu, 26 puta putarskih firmi očekuje da kroz ovaj javni dug regulišemo dug prema njima.
Dakle, to što su imali direktori između sebe, to osuđujem, to što je bilo u kampanji, bez obzira koja stranka radila, to osuđujem, ali mi jednostavno kao ozbiljna država moramo da platimo one dugove koje je država, ma ko bio na vlasti, ostavila iza sebe neka bivša Vlada, a ja se nadam da ova Vlada neće učiniti ono što je uradila prethodna, da neće ostaviti iste takve dugove da neka sledeća Skupština mora neke dugove da pretvara u javne dugove.
Rekao sam šta bih ja najviše voleo, da te sve direktore koji imaju pohvatamo, oduzmemo njihovu imovinu, platimo radnicima plate i putarima dugove. Nažalost, to u ovom trenutku izgleda nije izvodljivo. Ne delim dugove ni na beogradske, ni na lokalne, ni na Fond za kapitalna ulaganja, ni za "Puteve Srbije". Ja mislim da svih tih 8,7 milijardi na dan 15. maj mi treba njima da platimo na ovaj ili onaj način, da odgovarajuća Skupština i organi nađu način da to reguliše država i lokalne samouprave, pokrajina, Beograd, da bi oni mogli početi da rade, da ne rade na našim putevima samo stranci.
Ukoliko su oni založili svoju imovinu, ukoliko su blokirani, ukoliko ne mogu da rade, ukoliko mi njima ne platimo, od tog posla nema ništa, ti radnici ne primaju plate. To je motiv zbog čega prihvatam da ovo bude javni dug, a naravno da bih želeo da sve skupštine, lokalne, beogradska, pokrajinska urade to i regulišu svoje dugove prema putarima, barem prema ostatku ove niskogradnje koja još uvek postoji u Srbiji.
Sve velike poslove u proteklom periodu su uzele neke strane firme. Naši su obično podizvođači, tako da nam je niskogradnja na veoma niskim granama. Iz tih razloga apelujem na vas da ovo ipak platimo, s obzirom da niko više taj dug ne spori, a da svaka organizacija, lokalna samouprava, Beograd, pokrajina, na svoj način pokuša da ovim putarima plate ono što su oni, njihovi radnici uglavnom na veoma visokim temperaturama na vrelom asfaltu zaradili. Mislim da bi to bilo pošteno od nas.
Slažem se sa svima vama, ubuduće treba voditi računa da država ne dolazi u ovakav položaj da mora da plaća nešto što je u prethodnom periodu neko olako zadužio. Mislim da sadašnja Vlada ne sme da se ponaša na način na koji se ponašala neka koju smo zatekli i neke prethodne. Hvala.

Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Sada sam zbunjen posle onoga o čemu je govorio gospodin Tošković i ovoga o čemu je govorio gospodin Rističević. Gospodin Tošković je rekao da ova Vlada nije napravila od 27. jula prošle godine nijedan dinar duga "Puteva Srbije". Međutim, ministar Dinkić kaže da su u decembru ti dugovi bili oko pet milijardi, da su plaćeni, u međuvremenu, još milijarda i 350 miliona dinara koje tražite sada. Gospodine Rističević kaže da su dugovi na neki datum u maju bili osam milijardi, iz čega zaključujem da je makar nekoliko milijardi novog duga, gospodine Toškoviću, nastalo u međuvremenu.
Samo vas molim da se u okvirima vaše vladajuće koalicije, kad Vlada već ne želi da ovde pošalje ministra koji može da odgovara na ova konkretna pitanja, dogovorite šta je trenutno stanje.
Druga stvar, nije tačno, gospodine Toškoviću, da nema novih dugova. Ako "Putevi Srbije" pri sadašnjem nivou prihoda koje imaju nisu mogli da izmiruju obaveze, kako će ih izmirivati sada kada imaju još i obavezu da plaćaju PDV. To je između 23 i 25 milijardi dinara, gospodine Toškoviću, godišnje. Biće nešto manje kada se u potpunosti primeni metodologija Zakona o PDV. Oni će imati novi manjak. Već sada ga imaju.
Pre nekoliko dana, kad ste usvojili rebalans budžeta, dali ste im još šest milijardi i 200 miliona dinara. Sada im dajete još milijardu i 350 miliona. Krajem prošle, početkom ove godine ste im dali oko pet milijardi. Ubraće u ovoj godini oko 15 milijardi dinara, 120 miliona evra, recimo, od putarina. Dobiće još nekoliko milijardi. To je onih 10% od akciza i dobiće 6,2 milijarde dinara direktne dotacije iz budžeta i imaće ogroman manjak. To je problem. Zbog toga ne mogu da poverujem da će ovo biti poslednje preuzimanje duga. Neće biti. Ovo je na dan 1. aprila. Svi ti ugovori su i dalje isti. Nije zima, doći će zima ponovo tokom ove kalendarske, fiskalne godine, ponovo će nastati isti dug. O tome se radi.
Zbog toga ovo nije nikakvo rešenje. Da li su promenjeni ugovori u međuvremenu ili su i dalje ugovori iz 1992. godine? Pustite kampanju. Dođe, prođe, naravno da je strašno to što se radi u kampanjama, ali nije to suštinski problem. Ovako kako su organizovani "Putevi Srbije", oni generišu dugove non-stop. Oni koji zaključuju ugovore, odnosno anekse, sa njima znaju da neće imati da im plate. Nadaju da će se desiti na kraju ovako da se preuzme dug i da se plati. Tako je postavljen ceo sistem, nije zadnjih godinu dana, zadnjih najmanje 20 godina. Pitanje je šta je bilo i pre toga i koliko je to zaista bilo efikasno, ali se nekako drugačije doživljavalo, sve je zajednička kasa.
Moje ključno pitanje, ako je već tako, šta će nam onda JP "Putevi Srbije", ako mi iz budžeta dajemo, pazite, ustupili smo im prikupljanje neke vrste javnog prihoda ili takse za korišćenje puteva, putarina 15 milijardi, dajemo im deo i za akcize, dajemo im direktnu dotaciju i preuzimamo im dug. Onda nam ne trebaju "Putevi Srbije". Onda može država direktno da ugovara poslove i direktno da plaća. Biće i kasnije, jeftinije, uštedeće se za one koji su tamo zaposleni, za kabinet direktora koji je ogroman. To nam je onda jeftinije. Ne treba nam onda JP "Putevi Srbije" i ne dam ni dinar "Putevima Srbije" dok ne ispune svoju elementarnu zakonsku obavezu. Dobijaju direktnu budžetsku subvenciju. Po amandmanu LDP na Zakon o javnim preduzećima dužni su da Vladi dostave i da objave na svom sajtu plan unutrašnjeg restrukturiranja, odnosno plan kako će potrošiti novac za subvencije i šta će učiniti da im sledeće godine ne treba subvencija.
Da li su uradili to, gospođo Grubješić? Nisu. "Putevi Srbije" i dalje imaju upravni odbor, iako on ne postoji po zakonu već šest meseci. Zato nema ni dinara za "Puteve Srbije".

Iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika i jedan minut od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Govoriću kao ovlašćeni predstavnik.
Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo potpredsednice Vlade, i do mene je došlo to da je ministar Mrkonjić bio ljut na vas što niste replicirali poslanicima koji su kritički govorili o ovom predlogu zakona. Mene je to zaintrigiralo. Očekivao sam da ministar Mrkonjić dođe danas u ovu salu i da pokuša da nam da odgovore na pitanja. Vi očigledno ne želite da se uključite u ovu raspravu, verovatno zato što niste vični da o ovoj temi raspravljate, zato što niste ti koji rade sa putarima i koji može da nam da ijedan odgovor na pitanja koja smo postavili u raspravi u načelu.
Građanima Srbije koji će po drugi put platiti dugove putarskih firmi, podsećam da prvi put plaćaju kroz registraciju kola, akciza na gorivo, sve ostale poreze koji idu u budžet i u kasu Srbije, iz kojih se izdvajaju ove subvencije o kojima je bilo reči. Ponovo ćemo platiti to. Drugi put plaćamo dugove jednog javnog preduzeća. To je stvar na koju Vlada mora da nam odgovori.
Vi ste tu ispred Vlade i vi ste dužni da nam odgovorite zašto je to tako. Zašto ne postoji niko ko je odgovoran zašto "Putevi Srbije" probijaju planove koje prave ili imaju loše planove, pa loše planiraju? I jedno i drugo je realno, i da probijaju planove i da loše planiraju. Nas ništa ne iznenađuje.
Zašto dolazimo neprestano u situaciju da su svi odgovorni i građani neprestano plaćaju troškove neodgovornih direktora i neodgovornih ljudi koji upravljaju tim ministarstvima? Meni je gospodin Mrkonjić neizmerno simpatičan, pa sam zaključio da ćemo ovde da raspravimo ko sa ministrom Dinkićem možda kroz stihove o ovoj temi, možda ne rok muzike, nego neke druge muzike, ali svakako kroz stihove.
Onda bi došli do toga na koji način se troše pare, jer na ovaj način nigde nećemo stići i ne bih se složio sa gospodinom Đurićem da treba neki da budu izuzeti, zato što nisu predmet rekonstrukcije, da treba da budu izuzeti od odgovornosti. Ne. Zna se ko je napravio dugove i zna se da je predsednik Tadić bio predsednik Saveta za infrastrukturu od 2008. godine i da je išao, sekao vrpce po celoj Srbiji. Ne može on da ne bude odgovoran za dug koji je sada nastao. Ne može ni penzionerska stranka da bude neodgovorna. Oni možda nisu direktno pravili dug u "Putevima Srbije", ali su pravili rupu u nekim drugim preduzećima kojima upravljaju. To je njihova odgovornost i svih onih koji su to radili. Ovo je dug koji je nastao ranije i mi sada treba da ga saniranomo. To nije sporno, pre svega zbog tih ljudi koji čekaju da se ovo reši, da bi bile isplaćene zarade.
Da li je to tih 26 preduzeća koje pominje gospodin Rističević? Možda jeste. Ali vi nam opet niste dali ono što smo tražili - za koje firme, za koji dug plaćamo mi ovih 1,3 milijardi? Mi smo tražili samo specifikaciju, ništa drugo. Znači, kad je ugovoren posao, zašto nije plaćen, da li je završen? Mi to nemamo. Vi tražite ovde, od poslanika, da dignu ruke za nešto što ne znamo šta je, za 1.300.000 duga putarski firmama. Zakon od osam članova. Niste nam rekli, pod jedan, 120 miliona dinara firmi toj i toj, za poslove tu i tu, tako i tako. Da znamo kome će ići. Ne, ni ovde u sumi i opet će neko drugi da raspoređuje te pare. Možda te pare, na kraju, opet ne dođu do onih kojima su namenjene, o kojima se ovde govori. Model, koji vi primenjujete ovde, gde se neprestano prebacuju dugovi na budžet javnih preduzeća, je potpuno neprihvatljiv.
Oko zdravstvenih ustanova - krajem prošle godine smo preuzeli dug zdravstvenih ustanova za lekove, za dugovanje za lekove koji je bio devet milijardi, 13 milijardi. Sada ste došli da se taj zakon izmeni zato što je taj dug manji. Zašto je manji? Zato što onda, mi smo vas i tada upozoravali, niste dali specifikaciju svih dugovanja - kome se duguje, po kom osnovu, koliko se duguje i koliko je plaćeno? Ne, nego ste đuture, onako napravili cifru odoka od 13 milijardi i došli ovde u Skupštinu. Sada dolazite da menjamo taj zakon. Sve se radi odoka. Ne možete vi da kažete, vi ste tu ispred Vlade i dužni ste da nam odgovorite. Ne možemo mi da ostavimo Skupštinu i građane bez odgovora, to je osnovna stvar.
Drugo, ili treće, na šta liči da, juče smo čuli izjavu gospodina Mrkonjića, koji kaže na Varadinskom mostu koji se finansira delimično iz Republike, delimično Grad Novi Sad i delimično pokrajinska Vlada, taj posao su dobili da rade italijanska i španska firma. Oni su nosioci posla i dobili su to da rade. On kaže – srećni smo zato što "Mostogradnja" gradi ovaj most. Znači, "Mostogradnja" je dobila posao da gradi most, a nosioci i podizvođač su italijanskoj i španskoj firmi "Mostogradnji". Sigurno neće dunđeri iz Španije da dođu i da grade naš most. Sigurno neće iz Barselone da dođu oni da čukaju i da vare most, nego će to da rade naši ljudi.
Postavljam pitanje – zašto će profit da ode u Španiju i Italiju, a naši će opet ostati da rade za minimalne zarade? Prosečne zarade u putarskim firmama su između 20.000 i 30.000. Oni rade na 40 stepeni i pod teškim uslovima. To je isto pitanje na koje očekujemo odgovor. Baš me zanima, proći ćemo i idemo u Novi Sad u subotu, pa ćemo da prođemo i da vidimo koliko Španaca i Italijana zida taj most? Baš ću da idem, povešću prevodioca za španski i italijanski, da proverimo koliko Španaca i Italijana zida taj most. Da li ih ima dvoje, troje? U toku je i "Egzit", tako da će biti puno Španaca i Italijana, ali ne na mostu nego na "Egzitu".
To su stvari o kojima smo očekivali da ćemo dobiti neki odgovor. Nažalost, odgovora nema. Nema ni onih koji su najodgovorniji. Stvarno očekujem, evo i DS je sada opozicija, da kaže – da, jedan deo odgovornosti je i naš. U čemu je problem? Očekujem da oni podrže ovaj zakon, jer se time pokrivaju dugovi koji su nastali u njihovo vreme, da obeštete te ljude koji rade u najtežim uslovima, u putarskim firmama, po vrelom vremenu i da bar oni dobiju neku zaradu. Najmanje su odgovorni oni koji su od skora na vlasti.
Princip po kome se preuzimaju dugovi je nešto što je manir i on je ostao isti, da i dalje ne znamo koji se model finansiranja primenjuje, da li će finansiranje putne privrede biti po evropskom modelu, ili po afričkom modelu? Da li će standardi u izgradnji puteva biti evropski, ili će nam standardi biti, ne znam kakvi su putevi u Africi, nisam se vozio Afrikom, ali da li će nam biti kao i do sada? Da li će nam standardi biti takvi da se uvek stavi manje šljunka, manje rizle, manje asfalta i da naš put propadne?
Konačno, da li će neko moći da nam odgovori, koliko je od 2008. godine do sada kilometara autoputa na Koridoru 10, Koridoru 11 i svim ostalim koridorima napravljeno? Niko nema tačan odgovor. Kreće se od 36 kilometara do 360 kilometara. Niko nam nije dao tačan odgovor koliko je kilometara autoputa? Svake godine se zadužujemo i izdvajamo sredstva. Pri tome, Republika Srpska, sa 1.200.000 stanovnika, je napravila autoput, i to kakav autoput, i to kakve tunele, i u mnogo većoj kilometraži nego što smo mi napravili od 2008. godine.
To su pitanja na koja očekujemo odgovore. Mislim da bi bilo jako ružno prema građanima Srbije i prema poslanicima da do kraja rasprave ne dobijemo ni jedan odgovor na pitanja koja postavljamo danima ovde u Skupštini. Hvala.

Iskorišćeno je devet minuta i 10 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
U elektronskom sistemu su prijavljeni narodni poslanici: Janko Veselinović, Vučeta Tošković, Siniša Lazić, Marijan Rističević i Srđan Šajn. S obzirom da narodni poslanik Branislav Kovačević želi da govori o povredi Poslovnika, listu ću obrisati i zamoliću vas da se javite po ovom redosledu.
Molim vas, prijavite se da biste dobili reč.
Reč ima narodni poslanik Borislav Kovačević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uz sve uvažavanje, već sat i po prijavljujem članove 106. i 104. Već sat i po vodite ovu sednicu i raspravu potpuno pasivno, neangažovano, a to znači, gospodine Đuriću, upravo to da smo raspravu u načelu završili pre neki dan. Čitav sat i po, od toga bar tri četvrtine, vodimo raspravu u načelu. Čak i uz ove amandmane pominjemo zdravstvo i sve živo.

Osim toga, bez obzira na trošenje vremena svoje grupe, ili ovlašćenog predstavnika, ima i onih koji to nisu trošili a redovno se replike ne završavaju u poslovničkom vremenu, nego mnogo duže i ne opominjete, ne puštate.

Dajte da se stvarno vratimo na amandmane i da raspravljamo o amandmanima. Ostavimo ponavljanja načelne rasprave, a to je, pre svega, vaša stvar da o tome vodite računa.

Dakle, kontinuirano ste kršili ovaj Poslovnik po mom mišljenju. Dajte da to malo svedemo na pravu meru.

Narodni poslaniče, nema povrede ni člana 104. ni člana 106. Amandman koji je u pretresu glasi – briše se. Zakon koji je u pretresu je pretvaranje u javni dug dugovanja JP "Putevi Srbije".
Ako hoćemo da govorimo, kako se to kaže, u užem smislu, onda za dve vlade, a ako hoćete u širem smislu, za ukupno 10 vlada koje je Srbija birala od 1990. godine do danas, dakle, u pokušaju da omogućim red na sednici, da omogućim svim narodnim poslanicima da kažu šta imaju o ovom predlogu zakona, na amandman "briše se" imam sledeći izbor - ili da nikom ne dozvolim da kaže išta osim "podržavam amandman briše se", "ne podržavam amandman briše se", ili da podrazumevajući kakav predlog zakona je u proceduri, dozvolim svim poslanicima i digresije.
Da je bilo koji poslanik "preterao", izvinjavam se što upotrebljavam tu reč, ja bih ga upozorila da suviše udaljio od teme. Nije data ni jedna replika, niti će biti ako se rasprava nastavi u ovom duhu kako je to do sada bilo.
Dakle, vodim računa o redu na sednici znajući kakav je amandman i kakav je Predlog zakona u pretresu.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni o povredi Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem se i molim da se podsetimo da ću ponovo obrisati elektronsku listu.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.
Molim da se prijavi.
Posle njega reč će imati narodni poslanik Vučeta Tošković.
Izvolite.