Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Visokog saveta sudstva, SPO i DHSS su jako pažljivo proučili biografije i budući da imamo dosta i u našoj poslaničkoj grupi poslanika koji poznaju stanje u našem pravosuđu, većina predloga pre svega za predsednike sudova su za nas prihvatljivi, jer se radi o ljudima koji imaju i dobre stručne biografije, o ljudima koji ispunjavaju većinu uslova koju treba da ispuni neki sudija. Obično kada se kaže sudija aluzija je da treba da bude stručan, treba da bude nepristrasan, da treba da bude objektivan, da treba da bude ažuran, ali po nama treba da bude i hrabar.
Mi smo imali do 1941. godine, jedan pravosudni sistem koji je bio u velikoj meri nepristrasan i objektivan i nezavistan od političke vlasti. Nasilnom revolucijom dobili smo političko pravosuđe gde se bukvalno u centralnim komitetima komunističke partije donosile su se odluke koje se tiču sudbina ljudi. Matrica zavisnosti našeg pravosuđa od političke vlasti je u velikoj meri obeležila sve pokušaje reforme pravosuđa od 1990. godine pa na ovamo. Čini mi se da se sada pojavljuje jedna pozitivna vrsta diskontinuiteta davanjem šansi ljudima iz pravosuđa, ljudima od struke i ljudima od ugleda.
Ne zaboravimo, i to je čini mi se, evo i prethodni diskutanti nisu imali nekih posebnih prigovora na predložene biografije, pre svega predsednika najznačajnijih sudova u Srbiji, upravo zbog činjenice da uglavnom potiču iz pravosuđa, da su se dokazali u pravosudnoj praksi i da pre svega imaju podršku ljudi od struke.
To je dobar znak za građane i dobar znak za Visoki savet sudstva da konačno pokušavamo da merimo nekim drugim merilima u odnosu na ona koja smo imali ranije. Sva istraživanja to pokazuju, i to svakodnevno u susretima sa građanima vrlo lako zaključujemo da su procene građana identične analizama koje mi sprovodimo i izveštaja Evropske komisije, da je naše pravosuđe i dalje dosta sporo, da su sudije zatrpane predmetima, da je dosta neefiksano, da ona osnovna ustavna prava, pravo na suđenje u razumnom roku su u velikoj meri i dalje se ne poštuju.
Problemi našeg pravosuđa su zaista veliki. Pitanje ko ih može rešiti? Mogu ih rešiti pre svega dobre sudije. Naravno, dobra organizacija rada suda, ali ne zaboravimo da od sudije najveći deo toga i zavisi.
Kakva je bila praksa i sa ljudima koji su predloženi, recimo poput gospodina Dragomira Milojevića, za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Gospodin Dragan Milojević je Kragujevčanin. Sam sam lično upoznat i mislim ne samo pravosudna javnost i već i opšta javnost da je to sudija koji je prošao bukvalno svaku stepenicu u našem pravosuđu, od sudskog pripravnika, od istražnog sudije, od rada u krivičnom veću, od predsednika krivičnog odeljenja Okružnog suda u Kragujevcu. Onda je radio u krivičnom odeljenju Vrhovnog suda Srbije, bio zamenik predsednika odeljenja sudske prakse, pa zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije, radio u odeljenju za ratne zločine, i nastupao i postupao i pre svega stručno i hrabro presuđivao u nekim veoma složenim predmetima za koje je bila zainteresovana i naša javnost.
Onda se dešava nešto što je eto ta matrica nasleđa naše prošlosti. Jednog takvog sudiju, kakvog bi svako poželeo u svojim redovima i koji i sada ima opštu podršku, pre svega svojih kolega.
Visoki savet sudstva ga je 2009. godine razrešio sudijske dužnosti. Jedan takav kadar sa ogromnim iskustvom, sudija koji, kažem pre svega, uživa poštovanje svojih kolega, biva razrešen i u nekim godinama kada najviše može da da srpskom pravosuđu počinje da se bavi advokaturom.
Ono što je dobro, to je da je ta velika nepravda koja je učinjena ne samo prema tom sudiji, prema mnogim sudijama ovim predlogom otklonjena. Nisam do sada od prethodnih dvoje kolega čuo bilo kakve prigovore na izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ali bih zaista sa puno zadovoljstva osluškivao da li će se pojaviti neko ko jednoj ovako briljantnoj sudijskoj biografiji ima nešto da prigovori.
Čini mi se, unapred smem da se kladim, da takvih procena neće biti, ako ih bude one će u svakom slučaju zbog svih razloga koje sam ja izneo i koje pokazuje biografija, biti apsolutno paušalna.
Što se tiče izbora predsednika Upravnog suda, Privrednog apelacionog, Višeg prekršajnog suda, Apelacionog sud u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, opet se radi o ljudima iz struke, ljudima iz pravosuđa, ljudima sa ogromnim iskustvom. Ne bih se bavio posebno ni jednom biografijom, jer čini mi se, da je Visoki savez sudstva u ovom delu prilično dobro to odmerio.
Ono što je za našu poslaničku grupu uz priložene biografije, što se tiče izbora sudija koji se prvi put biraju na sudsku funkciju nepoznanica, to je upravo ta vrsta izbora i to je sasvim logično, jer kao sudski pomoćnici nisu imali u toj meri ni priliku ni šansu koja im se sada ukazuje da se dokažu kao sudije. Ono što u svakom slučaju može da ohrabri to je da eto biramo sudije koji su bili sudski pomoćnici koji su sigurno učestvovali često donošenja odluka. Naravno da je to potpisivao sudija ali svi znamo da sudijski pomoćnici obavljaju jako važne poslove i od velike su pomoći u radu sudija. U svakom slučaju je uvek po nama bolje uzeti nekoga ko ima takvu vrstu iskustva u radu u sudu, u odnosu na nekog ko dolazi iz privrede ili neke druge grane prava, ko treba bukvalno da se upoznaje sa onim osnovnim poslovima u radu suda. Taj proces upoznavanja sa poslovima i proces sazrevanja sigurno zahteva jedno određeno vreme. Ovako u velikoj meri imamo prilično spremljene kadrove.
Zbog činjenice da smo mi i ranije svim personalnim rešenjima prilazili prilično oprezno, i retko kada smo se usuđivali da posebne hvalospeve unapred dajemo određenim kandidatima, prvi put sam u ime moje poslaničke grupe ovako nešto izrekao za kandidata za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, zbog toga što sam apsolutno upoznat sa dosadašnjom biografijom i dosadašnjim radom tog sudije, kao i sa kandidatima za predsednike najznačajnijih sudova u Srbiji.
Zbog toga očekujte da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati ove predloge s tim što se na tome neće završiti naš politički rad. Mi ćemo pratiti vrlo pažljivo zbog jako loših iskustava iz prošlosti rad svih predloženih kandidata, posebno predsednika sudova, efikasnost u njihovom radu, kvalitet donošenja odluke, nezavisnost u njihovom radu. Nadamo se i verujemo doći dan kada će i poslanici i građani i Evropska komisija i opšta javnost sa mnogo više poverenja, pre svega poverenja odlaziti na mesto gde se traži pravda. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, na prvoj godini Pravnog fakulteta se uči da je pravo sistem društvenih normi koje sankcioniše država. Udžbenik iz koga sam ja učio pravo profesora Radomira Lukića, definisao je državu kao aparat sile u rukama vladajuće klase. Verovatno bi profesor Lukić, da danas piše udžbenik, redefinisao ovu definiciju u smislu da bi državu definisao kao aparat sile u rukama vladajuće stranke, odnosno konkretno jedne stranke koja vlada ovom državom.
Danas mi pričao o izboru predsednika sudova, o izboru na funkcije sudija kojima je ovo praktično prvi izbor, ali gde smo mi danas kada je oblast pravosuđa u pitanju? Mi smo u situaciji da značajan broj građana čak i ne prijavljuju manje značajna, da ih tako nazovemo, krivična dela, jer znaju da nikad neće biti procesiuirani. Dakle, građani kojima su obijena kola, kojima je obijen ambar, kojima je obijena vikendica itd, itd. ta dela gotovo da više ne prijavljuju. Znamo šta se dešava u vojvođanskim selima, da su negde već organizovane seoske straže, kako bi se odbranili od počinioca ovih krivičnih dela.
U toj jednoj opštoj atmosferi, gde su sudovi, nažalost, neefikasni, mi danas imamo na dnevnom redu izbor predsednika sudova koji bi trebali da vrše tu funkciju savesno, nepristrasno, a imamo činjenicu da prva funkcija prava sa početka priče, odnosno definicije da je pravo sistem društvenih normi koje sankcioniše država, dakle postoji sankcija – ne postoji.
Dakle, mi smo u predvorju nepravne države, odnosno države u kojoj nema zakona, odnosno u kojoj se zakoni ne primenjuju, da ne govorim o nasilju na ulicama, da ne govorim o divljanju pojedinih navijačkih grupa koje imaju i po stotinak krivičnih prijava, a koji su vrlo dobri gosti i dobrodošli na mnogim prijemima kada trebaju da posluže po svojoj svrsi.
Dakle, nemamo efikasno pravosuđe, ono o čemu je gospodin Čikiriz pričao, odnosno on je pričao konkretno o svojstvu jednog dobrog sudije, dakle, da je nezavisan, nepristrasan, da je efikasan, naravno da ima ugled u svojoj struci i da ima ugled u društvu, što se pokazuje i kroz brigu države o njemu.
Mi danas biramo, odnosno raspravljamo o izboru predsednika sudova u situaciji kada smo ovih dana imali zastor jednog predmeta poznatijeg kao predmet „Jugoskandik“, gde nam se svima u lice smeje nepravda i činjenica da su ljudi iz tog slučaja, odnosno čovek iz tog slučaja ojadio mnoge porodice. Taj slučaj je nastao u vreme dok su na vlasti bili ljudi koji su sada na vlasti i taj slučaj je zastareo u periodu kada je na vlasti ista nomenklatura, kada je taj slučaj i nastajao. Znamo piramidalne štedionice kada su one nastajale.
Nadam se da Visoki savet sudstva ima dobro opravdanje za to, ima ovde među predlozima na vrlo odgovorno mesto sudiju u čije vreme dok je on vodio taj predmet zastario slučaj „Ilarion“.
Nadam se da Visoki savet sudstva ima dovoljno argumenata da tog čoveka predloži na najodgovornije mesto, odnosno na mesto predsednika Vrhovnog kasacionog suda. To je vrlo odgovorna funkcija. Nadam se, kažem još jednom, da ste imali dovoljno argumenata da predlog njegovih kolega je bio na neki način dovoljno obrazložen.
Dakle, on je po svemu sudeći u tom slučaju imao podršku sudija koje su ga, odnosno njegovih kolega, podržale. Međutim, imate, gospodo, jednu nedoslednost kod toga. Imate predlog za predsednika Upravnog suda, koji nije imao podršku kolega. Na opštoj sednici Upravnog suda taj kandidat je dobio najmanje glasova.
Dakle, prvi kandidat je dobio 16 glasova, drugi kandidat 10 glasova, treći kandidat šest glasova i gle čuda, četvrti kandidat sa četiri glasa, najmanje glasova je predložen za tu funkciju. Dakle, nešto u doslednosti fali. Ovamo ste se verovatno vodili ovim o čemu je gospodin Čikiriz pričao, dobrim obrazlaganjem da taj sudija može da vrši ovakvu odgovornu funkciju i pored činjenice da je on bez pravnog osnova, bez pravog obrazloženja, već jednom izgubio sudsku funkciju, sada se bira na vrlo odgovornu funkciju.
S druge strane, imate vrlo neprincipijelan stav u kriterijumima. Dakle, predlažete sudiju koji je dobio najmanje glasova, dakle, nema podršku struke svojih kolega.
Sudstvo je temelj svake države, pored zdravstva o kome je jutros govorio moj kolega, pored školstva, znamo kakvo nam je stanje u zdravstvu, znamo kakvo nam je bilo do skoro stanje u školstvu, videćemo da li će novi ministar nešto promeniti.
Treći stup, tu se gotovo izgleda svi slažemo, je na vrlo niskim granama. Prošlo je godinu i po od izbora nove vlasti koja je govorila o reformi pravosuđa. Od te reforme nema ni slova - r. Četiri sistemska zakona su došla u skupštinsku proceduru pa su povučena, pa su ponovo došla u proceduru pa su povučena, pa su treći put došla u proceduru pa su povučena i tek sad imamo pred nama nove predloge.
Šta ste radili godinu i po dana, pitam predstavnike vladajuće stranke, šta je radio ministar? Koliko sam slušao njegovo obrazloženje, pre nekoliko meseci, navodno EU ima neke prigovore na tu reformu reforme pravosuđa. Da li smo mi zatočenici ministarstva ili EU?
Recite nam jasno i glasno, zbog čega tu najavljenu reformu niste sproveli i zbog čega danas imamo neefikasne sudove kod kojih se gomilaju predmeti, nezadovoljne i onima kojima se sudi i oni koji sude? Zbog čega danas imamo, gospodo, milijardu i po dinara koje država duguje advokatima i sudijama porotnicima pa se neki predmeti odlažu zbog činjenice da neće više advokati da rade besplatno i da porotnici neće više da sede u većima besplatno? Da li ste nešto mogli da pomerite time da bi ste ljudima platili ono šta su radili?
Zar samo pravo na pravdu ima onaj ko ima da plati skupog advokata, samo onaj koji ima pravo odnosno novac da otkupi svoju, da tako kažem, slobodu i da sedi kući i čeka suđenje, a ovi ostali treba da čekaju u prenatrpanim istražnim zatvorima zato što nemaju para da plate dobrog advokata, a vi nećete da platite advokate koji brane po službenoj dužnosti, vi nećete da platite sudije porotnike?
Zar se tako bori za pravnu državu? Smisao pravosuđa, smisao rada MUP jeste pravna sigurnost. Nažalost, te pravne sigurnosti ima sve manje i manje. Mi smo danas već pričali o amnestiji. Jednoj širokoj amnestiji, koja je dezavuisala sav trud policijskih organa, pravosuđa, svih onih koji bi trebali da sankcionišu kršenje zakona. Umesto toga dobili smo amnestiju, bez brige o tim ljudima kada izađu na slobodu, kako će oni biti resocijalizovani. Šta sada ove sudije, koje biramo za predsednike sudova, mogu da kažu svojim kolegama, kako da ih motivišu da rade, kada će možda sutra, posle nekih narednih izbora, opet biti abolirani, odnosno amnestirani prvo, pa posle toga i abolirani od predsednika neki drugi, za presude koje su oni izrekli?
Izbor ovih ljudi ostaje u senci ove teme koja se nameće kada govorimo o izboru predsednika sudova, o najvažnijim funkcijama u pravosuđu, o ljudima koji bi trebali da uspostave red, povećaju efikasnost i dovedu naše sudstvo u okvire da se ljudi osećaju sigurno, kada budu pretučeni na ulici, kao pre neki dan u Vrbasu, da će biti ubrzo uhvaćeni počinioci i procesuirani pred sudom. Nažalost, to se ne dešava. Sve je veći strah, kao što je strah bolesnih ljudi za svoje zdravlje, sve je veći strah ljudi da neće biti ostvarena pravda koju im pravna država duguje.
(Predsedavajući: Gospodine Veselinoviću…)
Predsedavajući, privodim kraju.
U tom smislu, imajući u vidu rezerve koje imamo povodom pojedinih personalnih rešenja, mi ćemo se o svakom pojedinačnom slučaju, odnosno predlogu, izjasniti u danu za glasanje. Naša je poruka da je na dnevnom redu danas ovde, ili prethodnih meseci, trebala biti reforma pravosuđa, ozbiljan rad u pravosuđu, a tek onda imenovanje nosioca najvažnijih sudskih funkcija. Hvala.
(Zoran Babić, s mesta: Replika.)

Nemate pravo na repliku.
(Zoran Babić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Po Poslovniku možete da govorite. Izvolite.

Članovi 104, 107, šta god da treba.
Mislio sam da danas govorimo, gospodine predsedavajući, o predlozima odluka o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Upravnog suda, Privrednog apelacionog suda i stvarno nisam znao da je ovo vreme kada se čita naručeni sastav koliko mrzimo SNS i koliko će tada literalni neki pojmovi, koliko će sada ta širina, hajde da izmislimo nešto, hajde da kažemo bilo šta, samo da bi pokazali kako trebamo da dobijemo peticu iz rada koliko mrzimo SNS. Ako je to tema za parlament i ako je to tema i da se ova skupštinska govornica koristi za sve i svašta, a da se ne priča o temi dnevnog reda, onda mislim da ste, gospodine predsedavajući, prekršili Poslovnik.
Verujem da kada neko ne želi da se vratimo unazad, a sada priča o divljanju na ulicama Beograda i na ulicama Srbije, voleo bih onda da znam da je u oktobru 2010. godine, kada je razrušen i polupan Beograd, a boga mi i neke glave, da su tada na ulicama bile balerine. Nisu bili navijači. Nisu bili huligani. Huligani su nekako došli u Srbiju, huligani su svi koji su glasali za promene u Srbiji. Čuli smo u prepodnevnom delu rasprave, da su u alkoholisanom stanju bili ljudi u Vrbasu. Znači, 40 i nešto posto građana Vrbasa su alkoholičari, samo zato što su glasali za promene i za SNS i vi to tolerišete, gospodine predsedavajući. To je ponižavanje ovog doma. Hoćete li da pričamo o reformi pravosuđa? Hajde da pričamo o reformi pravosuđa. Hajde da pričamo o temama koje su nam nametali i o packama iz EU koje smo dobijali zbog reforme pravosuđa.
Ko je rekao lepu reč o reformi pravosuđa iz prethodne Vlade? Reforma koja je značila samo skidaj sudije, samo naše sudije da rade onako kako im naručimo i da rade onako kako im se naredi. To nije reforma pravosuđa. Reforma pravosuđa je kako ste se odnosili prema državi i prema pravosuđu. Kako ste bili odgovorni? Gde vam je bila strategija protiv organizovanog kriminala i korupcije? Zašto je nije bilo posle 2010. godine?

Što se tiče povrede Poslovnika, mogu da se složim sa vama u delu kada se govori o raspravi o dnevnom redu. Svi dosadašnji govornici su uglavnom 90% svog vremena utrošili mimo teme dnevnog reda.
Meni je jasno da se 20 minuta ne može pričati, ako bi se držao strogo dnevnog reda. To je čisto personalno pitanje. Ili ću nekog podržati, ili neću. Imajući u vidu potrebu pojedinih poslanika da ovo svoje vreme jednostavno utroše, ja sam dozvolio da se odstupi u delu od dnevnog reda i u tom smislu podržavam da je to tačno. Ostalo je stvar utiska i zato smatram da Poslovnik nije prekršen.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po Poslovniku.

Predsedavajući, smatram da ste povredili čl. 106. i 107. Mislim da ste trebali izreći opomenu prethodnom govorniku, jer je govorio mimo onoga zbog čega se javio ili je vređao dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Vređao je dostojanstvo građana time što je rekao da je u Vrbasu 40% građana u pripitom stanju, ne znam kako je rekao, glasao za SNS.
Dakle, smatram da to nije tačno. Oni su glasali za SNS zato što je iskorišćena sva moguća državna mašinerija, državna sredstva, infrastruktura da bi se nad jednom malom opštinom sprovela politička tortura.
Sa druge strane, u svom izlaganju nisam mogao da ne govorim o pravosuđu koje je danas na dnevnom redu. Nijednom svojom rečenicom nisam pomenuo SNS, nijednom rečenicom, samo sam govorio o pravosuđu, pravosudnim organima, sudijama i neefikasnosti pravosuđa. Sve sam doveo u kontekst sa činjenicom da mi danas biramo najodgovornije ljude na najodgovornije funkcije.
To što neke poslanike vređa istina, to je njihov problem. Uvek kada imaju problem sa tim, ja nemam problem da tu istinu kažem. Hvala.

Gospodine Veselinoviću, moram da konstatujem, deo koji je izazvao reklamiranje povrede Poslovnika svakako da leži u vašoj raspravi koja je bila van dnevnog reda. Sa te strane, razumem i jednu i drugu stranu. Molim vas, do svega ovoga ne bi došlo da su se svi narodni poslanici držali strogo dnevnog reda. Tu se potpuno slažem.
Prema tome, molim vas, ne možete kritikovati drugoga koji se ne drži dnevnog reda, a sami se ne držite dnevnog reda. Molim vas, u tom smislu, vi morate meni pomoći da ne bih primenjivao mere gde sam ovlašćen po Poslovniku.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Član 107.
Zaista neću da otežavam ovu raspravu. Voleo bih i pozivam sve kolege da se uvedu u jedan normalan tok. Sviđa i se poziv da se govori o istini. O istini treba da se govori. Mislim da građani od nas to i očekuju i traže, ali je deo političkog folklora u Srbiji, nažalost, da se baci kamen, da taj kamen uzburka vodu, a onda kada se dokaže da to nije istina, nikom ništa, nego se tada uzima mnogo veći kamen.
Bili smo prisutni ovde, gospodine predsedavajući, kada je za skupštinskom govornicom izrečeno da za poslednjih godinu i tri meseca od formiranja Vlade nijedna optužnica nije podignuta, a onda, ma koliko neko dizao ruke i želeo da se pravda i pere od svega toga, kada je donet sutradan izveštaj Specijalnog suda, po kojem nijedan sudija nije promenjen, niko nije odstranjen, mada je to deo i iskustva iz te čuvene reforme pravosuđa i kada se pokazalo da je podignuto i potvrđeno 180 optužnica, zaćutalo se, a tražio se malo veći kamen da se baci na SNS i na ovu Vladu Republike Srbije.
Gde je odgovornost za to? Kada će se jednom prekinuti sa takvim stavom i sa takvim načinom političke gestikulacije i političkog govora? Kada će se jednom govoriti o činjenicama i o istini? Kada će se jednom prestati devastiranje vrednosti koje pokušavamo da unesemo u naše društvo? Kada ćete shvatiti da sami sebe polivate katranom i perjem na način što ste sletanje prvog aviona Erbasovog na Aerodrom „Nikola Tesla“ hteli da predstavite kao da je sleteo vrabac?

Vreme.
Molim vas, i vas gospodine Babiću, nemojte vi zloupotrebljavati Poslovnik, bar u tom smislu mi pomozite. Vi povredu Poslovnika koristite za repliku. Ja bih po tome morao vama isto tako da izreknem meru. Molim vas da privedemo raspravu i reklamiranje Poslovnika u odnosu na izrečeno, a ne sada širiti raspravu o tome.
Reč ima narodni poslanik Nikola Tulimirović, povreda Poslovnika.