Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj žamor mene neće toliko ometati.
Danas kada biramo predsednike sudova, kada biramo određene sudije koje se prvi put biraju na funkciju, iz prethodnih govora, posebno čoveka koji je unizio ovaj parlament pokazujući srednji prst, smo mogli da čujemo sve i svašta.
Radi građana moram reći…

Gospodine Rističeviću, govorite o temi dnevnog reda.

Govorim.
Radi građana moram reći da mi još nismo protivustavno izabrali predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Dakle, mi smo u ovom parlamentu bili u prilici da, poštujući odluku Ustavnog suda, uz negodovanje sa one druge strane, opšte negodovanje, moramo da razrešavamo predsednika Vrhovnog kasacionog suda, koji je izabran protivustavno i to je ocenio Ustavni sud, koji je izabrala bivša vlast.
Mislim da treba mnogo hrabrosti da neko izađe danas i da kaže da mi politički motivisano biramo neke sudije i da mi politički vršimo pritisak na pravosuđe.
Koliko znam, još Ustavni sud nije doneo nijednu odluku da smo izabrali nekog sudiju protivustavno i protivzakonito. Poslanici treba da brane Ustav, ali konačnu ocenu ustavnosti daje ipak Ustavni sud.
Takvu odluku da smo izabrali, a birali smo neke sudije i neke predsednike, još nismo dobili, ocenu Ustavnog suda da smo mi u ovom sazivu parlamenta izvršili, odnosno povredili Ustav i izvršili neustavan izbor bilo kog sudije.
Takođe moram reći da pravosuđe koje smo mi zatekli je u međuvremenu dopunjeno. Dakle, mislim da je isti taj Ustavni sud ocenio da sve neizabrane sudije za vreme mandata bivše Skupštine i bivše većine budu vraćene na posao. To nije bila odluka nas. To nije bila odluka ovog parlamenta. To je bila odluka Ustavnog suda koji je, ponavljam, takođe bio izabran za vreme bivše vlasti.
Takođe ne znam, a ovde je predstavnik Visokog saveta sudstva, da li je predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, a bivši izabran prvo predsednik, pa onda birane sudije, to kao kada bi izabrali predsednika parlamenta, pa on da vrši izbor poslanika. Dakle, na takav način je izabran bivši predsednik Vrhovnog kasacionog suda i sada se mogu otvoriti i pitanja legalnosti odluka koje je taj sud donosio, s obzirom da je izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda bio neustavan.
Da li je sin novog predsednika Vrhovnog kasacionog suda, onog koga ćemo najverovatnije izabrati, izabran za sudiju višeg suda odjednom? To je pitanje za predstavnika Visokog saveta sudstva – da li novopredloženi kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda ima sina koga će progurati za sudiju višeg suda, a pri tome će kao predstavnik Visokog saveta sudstva osporavati drugim sudijama pravo da budu izabrani zbog međusobnih rodbinskih veza?
Dakle, to smo imali za vreme bivšeg mandata, da je predsednik Vrhovnog kasacionog suda član Visokog saveta sudstva osporavao izbor sudija zbog toga što su u rodbinskim odnosima, odnosno zato što su supružnici i u rodbinskim odnosima sa drugim sudijama, a pri tome to nije važilo za sina predsednice Vrhovnog suda. Mislim da to…

Gospodine Rističeviću, vratite se na temu dnevnog reda.

I te kako sam u temi. Mi biramo predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ne biramo ga na način na koji je izabran bivši. Ako to nije tema, ja onda ne znam šta je na dnevnom redu? Koliko ja imam u materiju, jedna od tačaka je izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, gde je zamereno da mi gospodina biramo politički motivisani, da za nas ne važe nikakva pravila, itd.
Ja takođe pitam predsednika Visokog saveta sudstva – da li je neko od ovih predloženih sudija mrtav? To vas ozbiljno pitam, zato što je bivši saziv Skupštine na predlog Visokog saveta sudstva izabrao mrtvog sudija. Danas sam o moralu i o čestitosti tog izbora, kako su oni kao stranka jedva uspeli da ustanove to nezavisno sudstvo, a to mi je malo čudno, tu su nam spočitavali sve i svašta, a pri tome su izabrali u bivšem sazivu mrtvog sudiju. Dakle, danas sam o moralu i o čestitosti tog izbora, kako su rekli kako su oni kao stranka jedva uspeli da ustanove to nezavisno sudstvo, a to mi je malo čudno, tu su nam spočitavali sve i svašta a pri tome su u bivšem sazivu izabrali mrtvog sudiju. Zato je opravdano moje pitanje – da li je neko od ovih kandidata slučajno mrtav? Ja očekujem da mi predstavnik Visokog saveta sudstva jasno odgovori na to pitanje.

Molim vas, gospodine Rističeviću, treće upozorenje. Nemojte da postavljate takva pitanja. Ja moram da vodim računa o dostojanstvu ovog doma, a vi sada pitate da li je neko od kandidata koji su predloženi mrtav. Nemojte, molim vas.

Gospođo, ja se bojim da vi mene ne razumete. Lepo sam rekao da je u prošlom sazivu Skupštine takav čovek izabran. Ja kao poslanik neću da dođem u poziciju da slučajno napravim grešku koju su napravili oni za vreme vladavine bivšeg režima. Dakle, činjenica je da su oni izabrali mrtvog sudiju u prošlom sazivu, a vi ste onda jedini koji to ne znate.
Ja se zalažem za nezavisno sudstvo. Takođe se zalažem i za nezavisno tužilaštvo. Ono danas postoji. To odgovorno tvrdim, da je sudstvo i tužilaštvo nezavisno od sadašnje izvršne vlasti, ali se bojim da od bivše nije, i po načinu nastupanja i po načinu izbora i po 850 eliminisanih sudija. Ja se bojim da je u bivšem sazivu bilo partijsko sudstvo.
Danas građani treba da znaju da se procesi odvijaju sporo zato što je izbor sudija prošli put, ne ovaj put, bio partijski izbor i zato što oni uglavnom sude svojim partijskim kolegama. Otuda neadekvatne optužnice i otuda sudski postupci u kome se oslobađaju ljudi za aferu „Satelit“, za aferu „Aerodrom“, itd. Naravno, i osoba koja išamara starca na Trgu republike, i ona bude oslobođena. Toliko o tom nezavisnom sudstvu a oni nam danas spočitavaju da mi biramo neko svoje sudstvo i niko od sudija koje su oni izabrali nije razrešen na način na koji su to oni radili.
Želim da kažem da danas biramo sudije Privrednog suda. Zbog Privrednog suda, a Privredni sud je biran onako kako su tajkuni želeli, sve privatizacije i grabizacije su urađene uz punu podršku bivšeg sudstva.
Ja se nadam da ovog puta ne pravimo grešku koju je napravio bivši režim birajući sudije Trgovinskog, odnosno kasnije i Privrednog suda i da nećemo izabrati sudije koje će voditi postupke onako kako to odgovara bogatima, kako odgovara onima koji su oteli sve, da bi najširi krug ljudi osiromašio i izgubio sve.
Ovo je tužba podneta Strazburu zbog načina rada Privrednog suda čije sudije danas biramo. Nemoj da napravimo grešku i da izaberemo sudiju koji će samo posle dva meseca napraviti ovakvu grešku, zbog čega će biti tužena država Srbija.
Ova šećerana „Kovačica“, nju je kupio bivši finansijski direktor stranke koja je donedavno vladala. Bio je kum njihovom predsedniku partije. Šećerana prodata za tri evra, gde su manjinski akcionari Privrednom sudu, čije sudije danas biramo, podneli zahtev za raskid privatizacije i novi reformisani sudija koji je izabran, smenjuje starog, i doneo presudu na štetu akcionara, zbog čega je usledila ova tužba u Strazburu vredna 20 miliona evra. Cela šećerana je prodata za tri evra. Veštaci koje je sud imenovao su utvrdili da je to tačno, ali sud nije priznao nalaze veštaka i presudio je u korist finansijskog direktora stranke bivšeg režima.
Ovde su akcionari manjinski, oštećeni za tri miliona evra, a država zbog presude koju su doneli sudije iz reformisanog pravosuđa, zbog takvih presuda iz Trgovinskog suda, sada Privrednog suda, ova država može da plati manjinskim akcionarima preko 20 miliona evra, jer investicioni i socijalni program, sve ono što piše u ovoj tužbi, nije ispoštovano. Ali, gle čuda, taj Trgovinski sud je presudio u tom slučaju, ali i u drugim slučajevima uvek u korist tajkuna koji su, gle slučaja, bili u kumovskim vezama, u partijskim vezama sa bivšim režimom.
Mislim da bez obzira ko je izabran, a želim da čestitam svima onima koji budu izabrani, i da im preporučim da rade ni po babu ni po stričevima, želim da kažem ma ko bio izabran, da naš narod koji je u bedi, siromaštvu, koji je go, bos, koji jako bedno živi, naš narod više od hleba želi pravdu. Naš narod želi da sud ove zemlje konačno kazni krivce za opštu pljačku države i građana Srbije i zato apelujem na sudije da u svojim presudama pokušaju da nađu pravo, da nađu pravdu i da pokušaju da ovoj državi i njenim građanima vrate sve ono što je opljačkano za vreme bivše vlasti.

Gospodine Veselinoviću, želite repliku.

Replika se odnosi na prethodno izlaganje gospodina Babića.
(Predsedavajuća: Gospodine Veselinoviću tu niste dobili pravo na repliku. Dobili ste pravo da replicirate gospodinu Rističeviću.)
Dobro. Može i tako.
Prvo, predsedavajuća mislim da ste postupili prema poslednjem govorniku sa previše razumevanja. Smatram da je cela njegova diskusija bila usmerena ka tome da priča o kako on kaže prethodnom režimu sa željom da za ovakvo stanje u sudstvu optuži prethodni režim.
Nije DS na vlasti već gotovo godinu i po dana, ali nažalost građani zbog toga nisu srećniji. Stanje u pravosuđu je haotično. Ne mogu da ostvare svoja elementarna prava. O tome da će u pravosuđe biti uveden red nema ni reči. Vraćene su sudije, sada im se isplaćuju pozamašne naknade. Malopre sam rekao, verovatno je među njima bilo i sudija koje su bile oštećene.
Ono što je najvažnije, ništa nije urađeno da bi se situacija u srpskom pravosuđu promenila na bolje. Situacija je svakim danom sve gore, sudije su zatrpane predmetima, predmeti zastarevaju, ljudi u situaciji da više ne veruju pravnoj državi. Činjenica da pravite skupove u „Kombank areni“ i da na taj način mislite da ćete ljudima pomoći…

Vreme, gospodine Veselinoviću.