Gospođo predsedavajuća, gospodine Tomiću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas imamo pred sobom između ostalog izbor nosilaca visokih funkcija u pravosuđu.
Danas biramo, između ostalog predsednike sudova, a znamo po Ustavu šta znači sudstvo, šta znači sudovanje jer sudske odluke donose se u ime naroda. Zbog toga kada razmatramo ovde predloge koje nadležno telo, a to je Vrhovni savet sudstva predložio, u skladu sa članom 144 Ustava Republike Srbije, pravo i dužnost narodnih poslanika je da se uključe u raspravu. Da na određeni način pomognu ne samo u procesu izbora nego i u procesu sagledavanja ukupne situacije u našem pravosuđu i ukupne situacije u našem društvu. Upravo, da bi stručnost i poštenje ogromne armije sudija učinilo da život građana bude bolji.
Međutim, mi ovog trenutka da biramo predsednike ovih najznačajnijih institucija u pravosuđu, pitanje je da li smo im obezbedili kao parlamentarna vlast, zakonodavna vlast, a i izvršna vlast koja je predlagač velikog broja zakona, preduslove da sude po zakonu. Mnogi zakoni su nejasni, mnogi zakoni su neprimenjivi, a obaveznost svakog sudije je da sudi po zakonu i da obezbede jednakost svih pred Ustavom i zakonom.
Čini mi se da sam postupak predlaganja i ovih kandidata za najznačajnije pravosudne institucije ali i određenih zakona koji su došli u parlamentarnu proceduru predloženi od strane izvršne vlasti su u direktnoj suprotnosti. Sada vas ovde molim da obratite pažnju.
Mi danas treba da razgovaramo o kandidatu za predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Procedura je sprovedena u skladu sa zakonom. Dobili smo materijal. Šesnaestog jula 2013. godine Visoki savet sudstva je utvrdio kandidata koga je predložio Narodnoj skupštini. Šta imamo posle toga, da izvršna vlast u Republici Srbiji apsolutno svojim predlogom poništava ovaj predlog. Mi ovog trenutka u proceduri, u zakonskoj proceduri imamo Predlog zakona o sedištima i područja sudova i javnih tužilaštava.
Šta treba da se desi? Ukoliko taj predlog zakona koji je predložila izvršna vlast, pretpostavljam da je i gospodin Selaković kao ministar pravde i državne uprave učestvovao, čak pretpostavljam da je to ministarstvo i bilo glavno u predlaganju tog predloga zakona, imamo odredbu. U članu 14. stav 4. – do dana početka primene ovog zakona visoki savet sudstva će postaviti vršioce funkcije predsednika suda u sudovima osnovanim ovim zakonom kojima je ovim zakonom promenjeno područje na kojem vrše nadležnost u odnosu na Zakon o sedištu i u područjima sudova i javnih tužilaštva koje sada važi. Šta to znači? Šta to znači prevedeno na srpski? To znači da ćemo mi doći u situaciju da gospodina Duška Milenkovića izaberemo za predsednika Apelacionog suda u Beogradu na nekoliko dana. Na koliko dana?
U svakom slučaju ukoliko predlog zakona koji je naša republička vlada predložila, a tu se kaže da će taj zakon da se primenjuje od 1. januara ali pre 1. januara, znači do početka primene ovog zakona Visoki savet sudstva će postaviti vršioce funkcije.
Pa što se igramo sa gospodinom Milenkovićem? Sad je meni tek jasno zašto ni gospodin Nadrljanski iz Apelacionog suda u Novom Sadu, ni sadašnji vršilac funkcije gospodin Novica Peković, kao ozbiljni ljudi, ozbiljni pravnici, ozbiljne sudije, nisu se kandidovali za izbor za predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu. Pa neće da budu izabrani na nedelju dana.
I, šta se dešava? Ukoliko Vlada na predlog ministra pravde koji je član Visokog saveta sudstva predloži odredbu kojom praktično pljune ili poništi ono što je najpozvanija institucija u Srbiji predložila, znači Visoki savet sudstva, gde mi idemo? Na to nisam dobio odgovor. Čim je zakon stigao u proceduru, ovaj Predlog zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, bez obzira što sam opozicija, zvao sam gospodina Danila Nikolića, državnog sekretara u Ministarstvu pravde da kažem – ej ljudi, shvatite da time se totalno dezevuiše predlog Visokog saveta sudstva. Do danas ćutanje.
Isto to sam postavio kao pitanje na Odboru za pravosuđe i rekao – ej ljudi, mi imamo predsednika našeg odbora koji je ujedno i član Visokog saveta sudstva, on je stajao, ja pretpostavljam, iza predlaganja Milenkovića, šta sad? Puj pike ne važi.
Gospodin Petrović je predsednik Odbora za pravosuđe. U prilici je da to kaže. Ja sad pitam i gospodina Tomića, kako se osećao kada je saznao, ili sada kada saznaje da ovaj predlog ukoliko ostane nepromenjen predloženi zakon, koga nam je Vlada predložila, da će praktično biti za džabe. Mislim da to nije način da se igramo sa ljudima naročito sa ljudima za koje očekujemo da budu u određenom trenutku na čelu vrlo značajnih pravosudnih institucija.
Pa kakav će autoritet imati gospodin Milenković ukoliko zna da je izabran za jedno poluvreme ili za veliki odmor? Da ne zna kada će po zakonu biti postavljen umesto njega, koji je prošao konkurs i sve ostalo, neko drugi ko će biti vršilac funkcije. Ne radi se ovde o kadrovskim rešenjima, ne radi se o personalnim rešenjima, radi se o principu. Jer ukoliko hoćemo da pravimo ozbiljnu državu, onda ne smemo da se igramo na ovaj način. Ja sam do sada ukazao da u proteklom periodu rada Narodne skupštine smo se susreli već u nekoliko navrata, možda grubo zvuči ali jeste tako, da desna ne zna šta radi leva.
Imamo situaciju da je stupio na snagu Zakonik o krivičnom postupku, koji svi mi koji se bavimo advokaturom pokušavamo da naučimo na adekvatan način, da znamo na koji način ćemo da pomognemo u ostvarivanju pravne države, i na koji način ćemo omogućiti da i ovi predsednici sudova obave svoj posao na adekvatan način. A onda doživimo da iz ovih klupa nam se kaže u 89 slučajeva BIA je dala nalog za podizanje optužnice za specijalni kriminal. Cela Srbija oćuti. Niko reč na to ne kaže, a to stoji u stenografskim beleškama. A onda kažemo – treba da bude tužilac istraga jer su tužioci nezavisni. Kako, ukoliko kod bilo koga dobijaju nalog.
Idemo dalje. Brže bolje, imali smo sad, pre desetak dana produženje roka za upis javne svojine. Šta doživimo? Ne nadležno ministarstvo predlaže zakon, Ministarstvo finansija umesto Ministarstvo pravde, iako Ministarstvo pravde treba da predlaže taj zakon totalno promašili nadležnosti i Zakon o ministarstvima koji ja avgusta usvojen u ovoj Narodnoj skupštini. U redu. Sada doživljavamo opet da Ministarstvo pravde predlaže zakon koji je u direktnoj suprotnosti sa odlukom Vrhovnog saveta sudstva. Uz to, BIA nam osniva akademije, Ministarstvo prosvete neće da vrši upravni nadzor nad time, pa kakvu mi državu pravimo? Pravimo državu takvu da će sutra ovi čelni ljudi pravosudnih institucija i njihovi pomagači u vidu armije sudija koji treba da sprovode zakon doći u situaciju kako da primenimo zakon kad je sve naopačke napravljeno.
Upravo zbog toga, ja vas molim gospodine Tomiću, gde god možete, takođe i vas molim, poštovane koleginice i kolege, narodni poslanici, da na svakom mestu, gde možete, ukažete na stvari koje mogu da odmognu autoritetu pravosuđa, da pomognemo da autoritet pravosuđa poraste, a ne da nam se desi da Prvi osnovni sud u Beogradu da donese rešenje o izvršenju kojim se praktično naloži blokada budžeta do isplate određene vrednosti, a onda da Agencija za prinudnu naplatu meri da li će 80 dana da čeka, a ne po zakonu da sprovodi izvršenje. Ne verujem da 80 dana je moglo da se desi, a imam konkretan podatak, da izvršno rešenje na Budžetu Republike Srbije nije moglo da se izvrši.
To bi značilo da sve ostalo što se plaćalo iz budžeta bilo u ranijem vremenu. Nije tačno, nego je to jedan primer nepoštovanja zakona gde ćete vi gospodine Tomiću, i svi oni koje predlažemo, na neki način se videti, da li postoji mogućnost ili ne postoji dobra volja, a postoji obaveza poštovanja zakona. Takvih primera nepoštovanja zakona, neizvršavanja zakona, tvrdim vam da ima jako mnogo i ja ne bih bio u koži tih ljudi koji treba da dele tu pravdu, a naročito tih ljudi koji treba da predsedavaju pravosudnim institucijama, ukoliko postupanje izvrše vlasti koje daju nalog kad će se šta platiti iz budžeta, a ne da se poštuje odluka suda, to ne doprinosi pravnoj državi.
Zbog toga smatram da zvoni zvono na uzbunu, upravo zbog potrebe da poglavlja 23. i 24. odgovorimo na adekvatan način. Neće to moći samo ovi ljudi koje biramo, to je zadatak cele države, to je zadatak svake institucije, to je zadatak svakog i na svakom mestu.
Upravo zbog toga, ja vas molim da ovu moju diskusiju nikako ne protumačite kao napad na bilo koga. Ovo je ukazivanje na pojave, na pojave koje treba sprečiti, jer jedino ako takve pojave sprečimo, imamo određenu perspektivu. Ukoliko se ne borimo protiv takvih pojava, ukoliko to pokušamo da projektujemo kao lično neprijateljstvo ili nešto, nećemo stići do cilja. Upravo zbog toga ja ovde moram da kažem da u periodu koji je pred nama, postaje veliki zadatak da više ne donosimo zakone koji se neće primenjivati.
Sada ću pitati gospodina Tomića, pitaću i sve vas – da li je zakon o kome smo svi govorili ovde, tzv. „Marijin zakon“, zakon koji treba da doprinese zaštiti od pedofila u situaciji da se izvršava? Da li se vodi posebna evidencija tih koji su izvršili, ili ne? To smo dobili uveravanje od gospodina Stevovića da se ne vodi.
Da li je svaki poslodavac, koji zapošljava prodavce, ili učitelje, ili bilo koga ko radi sa maloletnicima, zatražio podatak iz posebne evidencije? Sigurno većina nije, a kazna za pravno lice je od 500.000 do dva miliona dinara. Za odgovorno lice najmanje 50.000 dinara.
Znači, te zakone, gospodine Tomiću, sve ove sudije treba da sprovode. Kako će, kad su neprimenljivi? A, kada ovde, na jedinom pravom mestu, u Narodnoj skupštini ukazujemo da su zakoni nedorađeni, neprimenljivi, nejasni, mnogi kontradiktorni, onda se ne slušamo.
Upravo, u tom smislu molim vas da ovu moju diskusiju i razumete kao doprinos ukupnom poboljšavanju ne samo pravosuđa, nego uopšte situacije u državi Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, vidim da su konkuz - majstori odustali od diskusije. Oni će verovatno na kraju da nam daju genijalne zaključke.
Dame i gospodo, ali pre svega poštovani građani Srbije, danas, evo još jednom, svedočimo zašto stožerna stranka vlastodržačke koalicije izbegava javnu raspravu o bilo čemu i zbog čega smo svedoci neviđene parlamentarne prakse, opstrukcije parlamentarnog rada od strane parlamentarne većine.
Šta god od zakona koji dođu ovde u skupštinsku raspravu, predloga, od imenovanja, šta god dođe na skupštinsku raspravu, otvori ono ogledalo neuspeha, propasti i sunovrata politike SNS i Vlade Republike Srbije. Sve što god i o čemu god ovde raspravljamo je toliko negativno za njih, da oni od toga beže kao đavo od krsta, što bi rekao naš narod.
Prosto je neviđeno da ne može da dođe ni jedna tema na dnevni red, a da bilo ko u ovoj zemlji ko nije bio u „Kombank areni“, a bilo ih je 20.000, ovih sedam miliona koji nisu bili ne može o tome da kaže ništa dobro. Evo, ja ću da vam kažem zašto je to tako.
Mi danas raspravljamo o imenovanju nekih ljudi za sudije i onda kroz tu raspravu, žao mi je gospođo predsedavajuća što niste bili sve vreme u sali, neki poslanice krše Ustav i ne razumeju da Ustav ne brani Ustavni sud, nego mi poslanici i građani koji su nas birali.
Svi se mi trudimo da branimo najviši pravni akt. Ne razumeju član 2. Ustava Republike Srbije koji kaže da suverenost potiče od građana koji vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika i da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. Ali, to se na „farmi“ ne uči.
Međutim, na „farmi“ ima mesta za Jezdimira Vasiljevića, zvanog „gazda Jezda“. Dok je DS upravljala i preuzela odgovornost upravljanja ovom zemljom, taj je bio u zatvoru. Kada je došla SNS, isti oni ljudi pod čijom vlašću je „gazda Jezda“ opljačkao građane Srbije, stigla je čestitka u vidu zastarelosti postupka protiv njega i, kao što neko reče, verovatno je neko omastio brke.
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Tema je opšta situacija u pravosuđu, gospođo predsedavajuća, jer ja ne mogu da govorim drugačije nego što su govorili moji prethodnici, a vi to niste čuli. Ne mogu da govorim drugačije nego što je govorio gospodin Nikolić. Ja moram da govorim u tom kontekstu i da odgovorim na neke kvalifikacije i na neke zlonamerne optužbe na račun DS.
Bolje da ne otvaramo imena kandidata, jer šta mogu da kažem o Dragomiru Milojeviću? O njemu se skoro sve zna. Nije prošao reizbor i opšti izbor sudija, jer je sudio protiv Ilariona u postupku koji je zastareo, ali je sudio i klijentima opravdano odsutnog gospodina Cvijana. Da li se on juče presvukao u prodavca kikirikija kada je ušao u „Arenu“, ili ga niste zvali?
(Dragan Todorović, s mesta: Da li je to tema?)
Vidite, to je tema. Kako je taj postupak zastareo i kako tog čoveka birate?
(Dragan Todorović, s mesta: Jedva si čekao da ti neko dobaci da se vidi da znaš da pričaš.)
Neću da vam odgovaram, samo ću nešto da vam kažem. Prošlo je vreme manekenskih osmeha i svekolike bahatosti i učmalog izbegavanja susreta sa slabošću. Došlo je vreme da iz kvazi salonske neobaveštenosti i cinične smirenosti, dan posle petog rođendana, malo progledate. Ja sam tu da vam otvorim oči. Ja sam kapi za oči, anti-šok terapija. Sad dobro otvorite oči, a bogami i uši. Znate li vi u koliko postupka je sudio gospodin Milojević i kako je došlo do zastarevanja postupka? Tako što je to urađeno za vreme vlasti DS? Pa, do postupka može da zastari samo ako neko predmet drži u fioci, ili u unutrašnjem džepu zajedno sa kovertom. Ali, ako ne drži predmet u fioci, onda taj predmet ugleda svetlost dana.
Potpuni je haos u pravosuđu. Napadate reformu pravosuđa. Što ne ukinete onda Apelacioni sud? Što nema ukidanja Kasacionog suda? Što sve ne vratite na prošlo, ako to ništa nije valjalo? Zašto mi danas imamo uopšte raspravu o sudijama Apelacionog, Kasacionog suda, Vrhovnog suda?
To sve lepo vi vratite, Osnovni sud, Okružni sud i molim lepo, nema ni Apelacionog, ni Kasacionog, ovo ništa ne valja. U stvari, to je dobro i vi nastavljate tamo gde je dobro, ali ne valja ono što ste uradili, ne valja što ste nekoliko stotina sudija, pored gostovanja u Areni vratili na posao sa sve članskom karte SNS i onda oni jedni drugima sude i presuđuju. Jedan sudija ima člansku kartu SNS a drugi je član SNS, onda taj tuži državu Republiku Srbiju zato što nije prošao izbor, a sudi mu član SNS i šta mu da? Apanažu jer nije lepo da on plaća članarinu SNS a da mu SNS ništa ne da. To je jedan uzajaman posao, samo što on mnogo više dobija od građana Republike Srbije jer se to namiruje iz budžeta Republike Srbije.
Nije to jedini postupak koji je zastareo, danas smo raspravljali o vašem i uopšte nasilju prema ženama. Jedan tužilac je propustio neke rokove pa će ubice jedne devojke odležati samo deset godina u zatvoru, pošto će i on dočekati amnestiju. To vas verovatno ne interesuje niti vas boli, vidim da vam bar više nije smešno.
Sada kada je novi Mojsije vaskolikog srpstva, juče u Areni, spustio nove tablice novog zaveta, valjda vam je lakše da shvatite dubinu katastrofe u srpskom pravosuđu koju ste prouzrokovali.
Da li vi znate da porotnici ne primaju plate? Da li znate da se na suđenje u Srbiji čeka zato što advokati koji brane po nužnoj odbrani ne dobijaju svoje honorare, da se suđenja ne održavaju, jer sudije porotnici ne dolaze, jer im se duguje ukupno milijardu i po? „Zvezdini“ će dugovi nekako da se vrate, jer prvi potpredsednik Vlade navija za „Zvezdu“, ali ne i za nezavisno pravosuđe. Tu para nema.
Šta da vam kažem o čuvenim aferama koje ste prouzrokovali u proteklih godinu i po dana, od pretnji sinu Nate Mesarević u jednom postupku. Hoćete malo to da vam pročitam? Da vam pročitam šta ste kazali kada je Demokratska stranka podnela krivičnu prijavu? Prvi potpredsednik Vlade je kazao da to nije posao stranke, da podnosi krivične prijave i da veruje gospodinu Cvijanu. Da li mu i dalje veruje? Da li mu vi verujete? Nema ga tu među vama.
Šta je bilo sa navodnim pritiscima, kako ste rekli, na gospodina Sašu Dragina da optuži one koji nisu krivi, da bi sebi obezbedio status čoveka koji može da izađe iz pritvora?
Šta je bilo sa gradonačelnikom Kraljeva? Kako ste se naslađivali nad sudbinom gospodina Simovića. Nema ko se nije izređao, kako je moguće da takav čovek tako opljačka unesrećene građane Kraljeva. Sada kada je Građevinski fakultet procenio da ti ljudi nisu platili više, nego manje, i kada su svi kod svojih kuća, niko da izađe i kaže - izvinite članovi Demokratske stranke što smo vas satanizovali, trebalo nam je zbog rejtinga. Želeli smo to zbog rejtinga, jer rejting pravimo tako što vas satanizujemo i provlačimo kroz blato i urušavamo institucije. Rejting pravimo tako što izađemo, pa kažemo da smo ukrali poslaničku karticu jednog poslanika jer nam treba za glasanje, pa onda to priznate sa dokazima, onda urušavate parlament tako što izmišljate da je neko pokazao srednji prst. Tako se ruše institucije sistema.
Nezavisno pravosuđe je stub demokratski uređenog društva. Parlament je stub jednog demokratskog društva. Kada mu lomite nogu i parlamentu i instituciji parlamenta, i nezavisnom pravosuđu, lomite noge kojima budućnost ove zemlje treba da potrči. Znam ima fotomontaže, to se na farmi uči, slobodno pokažite visoko.
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, dužnost mi je, u skladu s Poslovnikom, da vas upozorim da treba da govorite o temi.)
Tamo se maše fotomontažama, ali da se vratimo na nekoliko važnih stvari iz ove rasprave. Zašto nema sudskih beležnika? Sada ste rok pomerili na 1. septembar 2014. godine. Da li je to taj zavet da ćemo u Evropu 2020. godine, ali po našim pravilima, po merilima naše i vaše sposobnosti? Nijedna država u Evropi nije ostala bez sudskih beležnika, sem Srbije. Šta je sa tužilačkom istragom? Kako se ona sprovodi?
Šta je sa ovim drugim kandidatom Jelenom Ivanović, koja se predlaže za predsednicu Upravnog suda? Kakvo je bilo glasanje na opštoj sednici sudije Upravnog suda, kada je dato mišljenje o kandidatima za to mesto? Kandidati pored nje su bili: Steva Đuranović, Slađana Bojović, Jadranka Injac. Od 22 sudije Upravnog suda za gospodina Đuranovića 16 je dalo podršku i pozitivno mišljenje, za gospođu Bojović deset, za gospođu Injac šest, a za tu Jelenu Jovanović samo četvoro. Može više sudija da glasa da znate, zato je takav broj.
Ovo je veoma bitno, jer znamo da je Nata Mesarović navodno formalno smenjena, jer nije postojalo mišljenje opšte sednice VKS za nju. Nema odgovora pravnih eksperata, nove tvrdnje. Samo je tvrdnja kadija te tuži, kadija te sudi. To jeodgovor na naše tvrdnje. Nema nijednog zakonskog akta kojim poništavate reformu pravosuđa. Ne ukidate ni jednu od ovih sudskih instanci koju smo mi teškom mukom uspeli da ustanovimo.
Vidim da vam je smešno. Verovatno vam je smešno to što je ubica nevine devojke za 10 godina slobodan, ali to je vaše ogledalo. Vama je možda smešno što je gazda Jezda na „Farmi“, a ne u zatvoru. Ima to naravno svoju cenu. To boli građane Srbije, znate. Znam da vi vodite računa o onih 20.000 koji su bili u Areni, a ja moram da vodim računa i o njima, ali i o onih sedam miliona koji nisu bili i ne žele da budu u Areni na predizbornom skupu, koliko vidim danas to više nije bio ni slet, ni sajam zapošljavanja. Danas, čujem, je to bio predizborni skup.
Na kraju, moram da kažem još nekoliko stvari. Vi niste izabrani ni došli da vladate zatečenim stanje, nego da menjate stanje na bolje. Nažalost, Srbija napredno nazaduje već godinu dana. Polako ulazimo u diktaturu, i to ne pužeću i gmižeću, nego galopirajuću. To ne kažem ja. To kaže član predsedništva SNS, opravdano odsutni, gospodin Cvijan. On kaže da…
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, dva puta sam vas upozorila da govorite o temi dnevnog reda. Znate šta sledi. Prema tome, treće upozorenje. Dakle, biću tolerantna, ali molim vas govorite o temi dnevnog reda.)
Zahvaljujem se na toleranciji. Da li mogu da govorim o oslobađanju tri hiljade osuđenika po Zakonu o amnestiji i učinku da nemamo efekat koliko je tih ljudi, pitam vas, učestvovalo u vršenju krivičnih dela? Ako ne mogu, onda ću prekinuti svoje izlaganje, jer to verovatno nije tema kada je reč o pravosuđu.
Moram da pitam, kao građanin, kao narodni poslanik, zbog čega ove zakone koje ovde donosimo ne primenjujemo? Zbog čega ovi ljudi, koje biramo na ovakav način, ne sprovode zakone koje donosimo? Zbog čega smo doneli Marijin zakon kada se on ne primenjuje? Zbog čega se niko nije kandidovao u Novom Sadu za predsednika Apelacionog suda? Da li je moguće da nema ni jednog pravnika u Novom Sadu? Znate li da se niko nije prijavio za predsednika Apelacionog suda? Čovek iz Beograda putuje u Novi Sad, svaki dan, 100 kilometara, da bi vršio dužnost predsednika Apelacionog suda.
Na kraju, pošto vidim da ste ustreptali da mi odgovorite, moram da vam kažem, da vam ponovim, Srbija pod vašom vlašću napredno nazaduje. Nema teme koju ste otvorili u ovom parlamentu, a da niste otvorili Pandorinu kutiju raznih zloupotreba, nepravilnosti i loših stvari koje se dešavaju. Nemojte očekivati podršku za ovakve stvari od DS. Ako hoćete da menjate stvari na bolje, mi vam tu jesmo podrška. Podržali smo sve zakone koji su bili evropski zakoni.
Čeka nas sve zajedno, ne vas, nego sve nas zajedno, Republiku Srbiju, otvaranje vrlo neprijatnih poglavlja kada je reč o pristupanju EU. Biće teško dati neke odgovore sa ovakvim ljudima koje birate. Biće teško zadovoljiti kriterijume. Tu smo da vam pomognemo i da damo predloge kako treba uraditi bolje.
Takođe, tu smo, ne da bežimo od odgovornosti, nego tu smo da zajedno sa vama podelimo odgovornost za sve što je za vas bolno i teško da uradite i da kažete da ne možete sami, da vam damo podršku, ako je to za dobrobit građana Republike Srbije. Nikada nećemo podržati ono što šteti interesima Republike Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ćete, gospođo predsedavajuća, prema meni biti dovoljno taktični, pa da me nećete opominjati kada iskočim iz teme dnevnog reda, kao što je to prethodni govornik radio konstantno.
Podrška nam ne treba, podrška od takvih nam ne treba i nismo je tražili. Tražimo i dobijamo podršku našeg društva. Tu podršku dobijamo i za tu podršku se borimo.
Obavestiću vas o jednoj stvari i samo ću u toj jednoj rečenici prokomentarisati – gospodin Simović, bivši gradonačelnik Kraljeva nije član DS, već LDP, bez želje da izazivam bilo koga na repliku i neću komentarisati ni sada, ni u prošlosti, ni u budućnosti nijednu stvar koja se tiče ni tužilaštva, ni sudstva, ni bilo čega, jer na tako nešto nemam pravo. Ako želimo da gradimo moderno društvo, tako nešto ćemo odavde iz ove sale izbaciti.
Srpska napredna stranka je nastala na nezadovoljstvu i na želji za promenama, ali je SNS do ove podrške došla zbog hrabre politike i rešenja i iskrenosti sa kojom smo izlazili pred građane Srbije. Mržnja kada uđe u glavu, kada uđe u oči, u dušu, žal za prilikama i za bahatostima iz prošlosti pomuti razum pa se sve vidi crno i nikakvo, pa se vređa, jedina mera su građani Srbije, jedina mera su izbori, a ti izbori, gde god se SNS pojavila u proteklih godinu i po dana su govorili – preko 40, preko 50% i tako će biti ne zbog vaših želja i reči, tako će biti zbog hrabrih političkih odluka i stvari koje smo pokrenuli u reformama našeg društva.
U Areni i oko Arene je bilo više ljudi nego što ćete vi u budućnosti imati birača uopšte nastavite li sa politikom mržnje.

Hvala.
(Dragan Nikolić, s mesta: Replika. Pomenut sam lično.)
Izvolite.

Niste pratili i bolje što niste pratili ono što je gospodin Milivojević rekao, ali je sva sreća što su građani Srbije pratili i mogli da čuju i spoznaju želju i žal za prošlim vremenima kada se pozivom telefona određivalo ko će biti predsednik suda, ko će suditi u određenim predmetima kada je potrebno naručiti oslobađajuću presudu. Znalo se ko mora da bude tužilac, znalo se da određeni tužioci moraju da povuku žalbu ili da je uopšte ne ulože.
Hteo sam samo cenjenom gospodinu Milivojeviću da objasnim šta je zastarelost. Zastarelost krivičnog dela postoji kada u određenom periodu državni organi, odnosno tužilaštvo ne pokrenu postupak i to je relativna zastarelost. Ona je kraćeg obima nego što je apsolutna zastarelost koja nastupa kada prođe duplo više vremena koje je potrebno za relativnu zastarelost.
Za krivična dela za koja je predviđena kazna do pet godina, apsolutna zastarelost je 10 godina. Imajući u vidu da je došlo do promena određenih dela Krivičnog zakona u odnosu na kaznu, apsolutno je jasno da je 10 godina vlasti DS na ovaj ili onaj način, a da su tada bili u mogućnosti da ubrzaju te postupke, da ljudi budu oglašeni krivim ili oslobođenim, u zavisnosti od dokaza da li postoje ili ne, ali očigledno je da je to nekome odgovaralo da traje 10 godina. Ovo je samo završna scena kada sud može konstatovati da je nastupila apsolutna zastarelost i ne postoji način da se bilo šta drugo uradi. To kaže i Ustav Republike Srbije, na koji se gospodin Milivojević poziva, ne znam zašto, unižavajući taj Ustav i govoreći da ja kršim neke članove Ustava, a u isto vreme se pozivajući na Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije.
Mi smo stvorili atmosferu u Srbiji, gde Visoki savet sudstva sada slobodno, bez ičijeg uticaja poziva pretnje, ucene, može da donese odluku ko će biti predložen ovom visokom domu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i svih ostalih sudova. Takvu atmosferu smo napravili i održavaćemo je, na veliku žalost vas iz opozicionih stranaka, koji nikada nećete doći na vlast.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, replika.

Zahvaljujem.
Voleo bih da meni diplomiranom inženjeru poljoprivrede za stočarstvo vi visokoumni ljudi, kada je reč o pravnoj nauci, odgovorite – da li je 650 sudija koji su neposredno pred majske izbore imali člansku kartu SNS vratilo članske karte SNS, pošto su se masovno učlanili pred TV kamerama? Trebalo je da istupe iz SNS ako hoće da budu sudije. Ja o tom aktu nisam obavešten, čak sam neke video i u Areni.
Legitimno je pravo sudija da prisustvuju političkim skupovima, ako to žele, ali je loše da imaju članske karte. Ovde imamo partijsko pravosuđe.
Kada govorite o žalu za prošlim vremenima i o pozivanju sudija telefonom i o pretnji sudijama, ja sam apsolutno siguran i uveren da govorite o gospodinu Cvijanu, koji je pokazivao listinge telefonskih razgovora, pretio sudiji Mesarović, kada je branio lice optuženo za šverc kokaina. To nije radio pre tri godine kada je Snežana Malović bila ministar pravde. To je radio pre nepunih godinu dana kada je gospodin Selaković bio i ostao ministar pravde.
Apsolutno sam uveren, kada govorite o podizanju telefona i prihvatanju odluka sudija Ustavnog suda da tu isto mislite kako ste dočekali odluku Ustavnog suda da se nekim licima ukine pritvor, a da Ustavni sud takođe kaže da su neka lica bila duže držana u pritvoru nego što je trebalo. Nisam primetio da te odluke niste komentarisali. Jedno mesec dana ste takve odluke komentarisali kao SNS, tako da imate vi dva aršina izgleda.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.