Član 107.
Mislim da ste prekršili Poslovnik time što niste sprečili odmah prethodnog govornika, ali ne u poslednjem, nego u pretposlednjem izlaganju, zbog toga što je svoju povredu reklamirao tako što je počeo rečima: „104. i 107, šta god“. Uz uvažavanje svega što je posle toga rekao, mislim da to nije način na koji bi uopšte trebalo bilo ko da se obraća u ovom domu, u ovoj skupštini, jer to ma koliko možda bilo nekome jasno ili nejasno, meni bar pokazuje jasan odnos nipodaštavanja institucija. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, povreda Poslovnika.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika član 108. stav 1, koja kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine. Stoga vas molim prvo da ne dozvolite poslanicima da viču na vas. Meni smeta kada neko viče na čoveka vaših godina.
Jako dobro čujem. Mene su na fakultetu učili da je samo odlika glupih ljudi koji ne mogu snagom argumenata u nešto da ubede, da onda idu na viku. Nemojte da viču na vas. Vi ne zaslužujete da se na vas viče. To nije lepo za ovaj uzvišeni dom.
S druge strane, nemojte da dozvoljavate poslanicima da govore o istini, nego insistirajte da govore istinu, pa kad shvate razliku, onda ćemo dalje krenuti po dnevnom redu. Hvala.

Ja ne doživljavam ovde bilo kakvu raspravu da neko viče na mene. Doživljavam način i stil izražavanja. Prema tome, uopšte ne doživljavam tako nikoga od vas.
Drugo, ja vas molim da prepustite meni da ja vodim ovu Skupštinu onako kako znam i umem. Da li je dobro vodim ili ne, vi možete da ocenite i u krajnjem slučaju, da date sud o tome.
Reč ima narodna poslanica Katarina Rakić.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani gospodine Tomić, dame i gospodo narodni poslanici, kadija te tuži, kadija ti sudi. Ovim rečima stručna javnost komentarisala je reformu pravosuđa koju je sproveo bivši režim. Izbor, odnosno reizbor sudija koji je izvršio Vrhovni savet sudstva u decembru 2009. godine u najmanju ruku je bio nelegitiman, a bio je svakako i netransparentan i nedemokratski. Sami su sebe postavljali, sami su sebe birali i odlučivali ko je podoban a ko nije.
Ljude, tačnije sudije, one nepodobne, brisali su gumicom, ne dajući pri tom nijedan jedini argument zašto nisu ponovo izabrani. Proces reforme pravosuđa u Srbiji započet je još 2008. godine, kada je Visoki savet sudstva dobio za zadatak da preispita celokupan rad sudstva u Srbiji, znači negde oko 3.000 sudija je trebalo da preispitaju.
Prilikom odabira sudija, Visoki savet sudstva trebalo je da primeni nekakve kriterijume, kao što su, recimo, kvalifikacija, integritet, efikasnost. Međutim, ne samo da se nisu primenjivali nikakvi kriterijumi, već su radili iza zatvorenih vrata. U tom trenutku skoro 800 sudija izgubilo je svoje radno mesto, ostalo je bez posla i 90% tih sudija koji su izgubili svoje radno mesto, koji nisu ponovo izabrani na sudijsku funkciju, uložili su žalbu Ustavnom sudu Srbije.
Međutim, Vlada Republike Srbije je u decembru 2010. godine donela odluku po kojoj je oduzeta nadležnost Ustavnom sudu i ovlašćen je Visoki savet sudstva da odlučuje o prigovorima na žalbe. Tako se došlo u situaciju da su o žalbama sudija koje su bile uložene na odluke Visokog saveta sudstva upravo raspravljali oni na čije su se žalbe i priložili prigovori. Ovo upravo predstavlja obrazloženje onoga što sam rekao na početku – kadija te tuži, kadija ti sudi.
Tokom te, mogu slobodno da kažem, loše reforme pravosuđa, smenjeni su mnogi delioci pravde koji su iza sebe imali sjajne karijere, decenije rada, lični integritet i besprekoran moral. Međutim, to je izgleda bivšem režimu bilo nepoželjno i nepotrebno. Nasuprot toga, oni su hvalili svoju reformu koju su sproveli, a protiv svakog ko bi se protiv nje pobunio, sprovodili su medijski progon.
Pojedinci tadašnje vlasti davali su sebi za pravo da čak SMS porukama naređuju istrage i da vrše hapšenja. Pisali su zakone prema ličnim potrebama, i to uglavnom takve zakone koji su služili da disciplinuju sve časne i savesne građane koji su se suprotstavljali njihovim željama i u sprovođenju njihovih ličnih i poslovnih interesa. Od takve vrste, da kažem, demokratskog progona nisu bile izuzete ni sudije, ni tužioci, pa mogu slobodno da kažem čak i neposlušni advokati koji su se usudili da javno kritikuju štetne odluke bivše vlasti i da dovedu u pitanje njihove odluke i da dovedu u pitanju njihovu legitimnost.
Međutim, nadam se da će bar neki od njih odgovarati za ono što su činili. Kako naš narod kaže – pravda je možda spora, ali dostižna. Pravosuđe u Srbiji ostalo je u v.d. stanju u kome je partijsko disciplinovanje sudija i svih neistomišljenika postalo prosto svakodnevnica. U odsustvu pravde, korupcija je cvetala. Cene njihovog pogubnog delovanja su plaćali i još uvek plaćaju građani koji su u potrazi za pravdom morali da prelaze po desetine kilometara kako bi došli do sudova. Na takav način možemo da zaključimo da o dostupnosti pravde svim građanima Srbije nema ni reči.
Građani Srbije imaju pravo da znaju zašto neki nisu sprovodili zakonom propisane obaveze, zašto je izbor, odnosno reizbor sudija i tužioca bio netransparentan i nije bio javan, zašto izbor sudija nije izvršen u skladu sa Ustavom i zakonima, zašto niko unazad tri godine nije ocenjivao rad sudija i tužioca, zašto nisu postojali nedvosmisleni kriterijumi za ocenu rada sudija i tužioca.
Srpska napredna stranka je i tada upozoravala da ovakvim ponašanjem sada već bivše vlasti imaće za posledicu ne samo dugoročno urušavanje pravosuđa u Srbiji, već će uticati i na proces pridruživanja Srbije EU.
Međutim, nismo bili samo mi ti koji su tako nešto primetili, mnoge međunarodne institucije, kao što su Evropska komisija i Savet Evrope, izrazili su sumnje u proces reforme pravosuđa u Srbiji.
U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu iskazana je ozbiljna zabrinutost, a u vezi sa procesom reizbora Srbija. Izveštaj je ukazao na problematičan izbor članova Saveta sudstva, nedostatak jasnih kriterijuma pri donošenju svojih odluka i da su sudije birane pod političkim pritiskom.
Rad sudstva takođe je dodatno bio kompromitovan, jer su sednice održavale iza zatvorenih vrata.
Takođe, u Izveštaju 2011. godine Saveta za borbu protiv korupcije rečeno je da je veliki broj novoizabranih sudija imao mnogo lošije rezultate od onih koji nisu bili izabrani, tačnije od onih koji su izgubili svoje radno mesto, što predstavlja još jedan dokaz da nije postojalo jasnih kriterijuma za izbor sudija.
Krajem godine navršava se četiri pune godine kako sudovi u Republici Srbiji nemaju izabrane predsednice sudova.
Kako sam već navela, pravosuđe u Srbiji ostavljeno je u v.d. stanju sa loše sprovedenom reformom pravosuđa, što je zaista jedna poražavajuća činjenica.
U prilog tome govori i činjenica da je Evropski komesar za priključenje EU Štefan File rekao da prava reforma pravosuđa u Srbiji tek predstoji.
Mi iz SNS želimo da Srbija postane pravno uređena država. Želimo nultu toleranciju za kriminal i korupciju. Želimo da Srbija bude zemlja vladavine prava, Srbija da bude država u kojoj se poštuju Ustav i zakoni.
Sadašnja Vlada i Ministarstvo pravde uradilo je temeljnu analizu tzv. reforme pravosuđa i donelo, a ovaj dom usvojio Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa, koja je imala za cilj da ispravi sve greške i nepravde koje su prethodnih godina načinjene.
Nacionalna strategija reforme pravosuđa sprovodi se uporedo sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije na zakonit, demokratski i transparentan način.
Predstavnici međunarodne zajednice iznenađeni su činjenicom da sada pred sobom imaju ministra kome nije potreban prevodilac, da u Srbiji postoji neko ko razume šta je to državno-pravni poredak. Iznenađeni su i činjenicom da ministar pravde radi u najboljem interesu građana iz čije zemlje dolazi.
Međutim, posledice ovako lošeg nasleđenog stanja u pravosuđu mere se takođe i materijalno, u novcu. One se danas mere u milionima dinara, što će naravno doći na naplatu građanima Srbije i to se zahvaljujući greškama bivšeg režima. Za taj novac mogli smo danas da otvaramo nova radna mesta. Mogli smo da isplatimo ljudima mnogo plata i penzija, da stipendiramo naše najbolje studente i sportiste…

Gospođo Rakić, sada i vas molim da se ipak vratite na dnevni red.

Evo, vraćam se, ali pošto ste i njima dozvoliti da budu malo široki, prosto ću da završim rečenicu.
Sa tim novcem smo mogli bilo šta da uradimo, a ne da plaćamo greške koje su oni svesno i namerno učinili. Ali, kao što sam već navela, nadamo se da će bar neki odgovarati za svoje postupke i verujem u to da je, po onoj staroj, pravda možda spora, ali dostižna.
Danas se pred nama nalaze predlozi odluka za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednika Upravnog suda, predsednika Privrednog apelacionog suda, predsednika Višeg prekršajnog suda, kao i Apelacionog suda u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, kao i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Narodna skupština donosi ovu odluku u skladu sa Ustavom i Zakonom o izboru sudija, kao i sa Poslovnikom Narodne skupštine, a na predlog Visokog saveta sudstva.
Visoki savet sudstva je na sednici održanoj 16. jula ove godine utvrdio predlog gde se pred nama nalaze imena predloženih sudija.
Neću govoriti ni o jednom kandidatu. To je učinio gospodin Tomić na početku, pa se ne bih ponavljala i čitala njihove biografije ponovo.
Želim da kažem radi javnosti da su predloženi kandidati za predsednike sudova ljudi od integriteta, bogatih biografija i evidentnog pravnog znanja iskazanog kroz decenije rada na svim nivoima pravosuđa.
Njih čeka težak i danonoćan posao. Potrebno je da učine sudove efikasnijim. Potrebno je da vrate veru građana Srbije u dobro pravosuđe. Zbog toga je i potrebno hitno imenovati predsednike sudova koji će, uz ovu obavezu, snositi i odgovornost za svoj rad. Potpuno je jasno da nema efikasne borbe protiv korupcije bez efikasnog utemeljenog rada sudstva.
Srpska napredna stranka neće odustati od zaštite principa ustavnosti i zakonitosti. Zato ćemo podržati izbor kandidata za predsednika sudija koji je predložio Visoki savet sudstva. Hvala.

Hvala vam.
Hvala posebno što ste uvažili moju sugestiju.
Narodni poslanik Janko Veselinović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Predsedavajući, pošto gospodin Babić nije tu da reklamira Poslovnik, evo ja ću to učiniti u ime moje i njegovo, pošto sam siguran da delimo isto uverenje, da je koleginica u svom izlaganju govorila mimo dnevnog reda. Član 106. Poslovnika.
U tome se slažemo, da li je tako, predsedavajući, pošto ste vi koleginicu i opomenuli tim putem?
Ja ću iskoristiti deo povrede Poslovnika da kažem slično što je učinio i gospodin Babić, ali mnogo više držeći se Poslovnika.

Gospodine Veselinoviću, nemojte se sada vraćati na to šta je bilo.
Reklamirali ste povredu Poslovnika i molim vas da završite na tome.