Replika, Božidar Đelić. Izvolite.

Potpredsedniče, sada sam već zabrinut. Argument koji ste nam sada dali, to je da je bio loš odabir ljudi. Valjda moramo da gradimo institucije i procedure koje trebaju da obezbede da eventualna kadrovska greška ne dovodi do velikih problema. Vi upravo predlažete ovim članom da se uvede mnogo veći rizik ukoliko neka većina ovde izabere pogrešne ljude. Mi se slažemo onda, gospodine potpredsedniče. Dali ste još bolje argumente od mene da prihvatite naš amandman.
Jednostavno, mi moramo da uvedemo ono što je korisno u datom momentu u pravni poredak Republike Srbije. Zabrinuti smo zato što vidimo, u nekoliko slučajeva već sada, da dijalog sa EU je da se ništa ne radi sve do onog momenta dok oni ne ispostave ultimatum i onda mora sve da se prihvati.
Da, bio sam zadužen za evropske integracije u momentu kada je prethodni zakon dobio zeleno svetlo. I da, tada je postojala i ta ista direktiva o kojoj vi pričate. Pa, šta smo rekli EU? Ono što sam, evo, pred narodnim poslanicima i našim građanima danas rekao. Taman to, Republika Srbija ima pravnu tradiciju koja je kontinentalna, pre svega Nemačka, delimično Francuska, kao sve druge zemlje članice EU, određeni instituti anglosaksonskog tipa su progresivno uvedeni i u evropsko pravo, a samim tim i u pravo određenih zemalja EU.
Veoma dobro znate da ni tu ne postoji jednoznačnost. Veoma svi mi dobro znamo da postoji malo, da vam kažem, rulet u zavisnosti koji konsultant vam bude poslat, a taj rulet dolazi od toga ko je pobedio na nekom tenderu da bude konsultant za određenu stvar. Pa, ne možemo mi da dozvolimo da nam od toga zavisi način na koji se određuje veoma bitna stvar u domenu zaštiti konkurencije. Zbog toga, gospodine Ljajući, upravo ste brilijantno potvrdili zašto morate da prihvatite ovaj amandman, na tome sam vam zahvalan.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Milan Lapčević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, članom 15. Predloga zakona uvodi se jedna od bitnih novina u ovom Predlogu izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije koja predviđa da se postupak utvrđivanja povrede konkurencije može prekinuti u slučaju da stranka u postupku sama, dobrovoljno predloži određene mere i obaveze koje će preduzeti u cilju otklanjanja povrede konkurencije.
Mi smo ovde po amandmani reagovali i na stav 1. i na stav 2. i na stav 3. ovog člana. U stavu 1. Predloga zakona jednostavno smo pokušali da preciziramo da u slučaju da ako povreda konkurencije nije učinjena u znatnoj meri, to smo i dodali u ovom stavu, onda se određuje, odnosno obavezuje se stranka da nadoknadi ili otkloni proisteklu štetu. Znači, pored toga što joj se određuju uslovi i rokovi do koje će ove svoje mere koje je dobrovoljno predložila da ispuni.
Kod stava 2. precizirano je u kom roku može da podnese stranka sama dobrovoljno svoj predlog. Vi u Predlogu zakona kažete da ovaj predlog može najkasnije da se podnese pre prijema obaveštenja iz člana 38. stav 2. ovog zakona. Znači, jednostavno ste rekli samo najkasnije do kada se može.
Mi smatramo da našim amandmanom malo preciziramo taj rok jer smo stavili da predlog može da podnese najranije posle donošenja zaključka o pokretanju postupka jer tada kada komisija po inicijativi donese zaključak da pokrene postupak postaje neki osnovni elementi na osnovu kojih će se pokrenuti postupak zaštite, odnosno povrede konkurencije. Tek tada stranka u postupku može da vidi određene elemente na osnovu kojih može da da svoj predlog.
Znači, to je neki najraniji momenat, a najkasnije pre prijema obaveštenja iz člana 38. stav 2. ovog zakona. To je ono obaveštenje koje stranka u postupku dobija pre dobijanja rešenja o pokretanju postupka. Znači, to bi trebalo da bude neki poslednji momenat do kada stranaka može da da ove predloge o dobrovoljnim merama koje želi da sprovede.
Tako da smatramo da je to poprilično precizno u odnosu na ovaj dati predlog, a stav 3. kaže, odnosno pokušali smo da ga malo preformulišemo da izgleda nekako logičnije, pa kažemo – na osnovu podnetog predloga obaveza stranke iz stava 1. ovog člana, pa onda komisija sačinjava obaveštenje koje sadrži opis predloga i bitnih elemenata predmeta koji objavljuje na svojoj internet stranici sa pozivom svim zainteresovanim stranama za dostavljanje pisanih primedaba, stavova i mišljenja u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objave ovog obaveštenja tj. produžavamo ovaj rok za deset dana jer smatramo da 20 dana je faktički kratak rok da bilo koje stranek zainteresovane u ovom postupku mogu na osnovu ovog obaveštenja da daju neki svoj predlog. To je bila suština ovih naših amandmana na stav 1,2, i 3. člana 15.

Hvala.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da prokomentarišem samo nekoliko stvari koje su ranije izrečene, a u vezi su sa ovim amandmanom.
Kolega poslanik reče da su u Bugarskoj, pa i u Makedoniji glasali za zakone koje nisu čak ni prevodili, da su se oni pokazali sasvim dobri. Nisu se pokazali u praksi sasvim dobri, nisu se čak pokazali dobrim uopšte, tako da uvek se zalažem za to da mi vrlo ozbiljno na svom jeziku razmatramo sve zakonske predloge i da onda o njima ovde govorimo.
Pominjali smo i u članu 15. u kome smo imale gospođa Banović i ja amandman komisiju i problem sa nekim procedurama koje su očigledno veći problem, nego što je sam personalni sastav te komisije.
Mislim da, vi kažete da je sastav komisije bio sporan, možda je bio sporan, možda oni zaista nemaju kapacitet jer u tom pravcu rade, ali gradeći institucije mi pokušavamo da sagradimo instituciju komisije, mi moramo da im damo, pre svega jasne procedure, a i kod izbora, onda preuzimamo odgovornost da ti ljudi onda ne mogu da ispoštuju procedure i da prate ono što smo mi hteli od zakona.
Sa druge strane, takvoj komisiji koju smo evidentno, ovde svi zaključili, podaci sami i istraživanja kažu da ta komisija ne može da odgovori onom za šta je napravljena, mi joj sada dajemo veća prava, podižemo joj kapacitete, a svesni smo da ona ne može, pa čak i ako je promenimo personalni sastav, zaista sam vrlo skeptična da je to samo jedini razlog. Ona neće moći da izađe u susret ovim pravima koja smo joj dali i obavezama koja joj ovim zakonom dalje namećemo.
Vi kažete da obaveza komisije je bila da shodno odredbi člana 62. stav 4. Zakona, donese rešenje u roku od tri meseca od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, inače se smatra da je koncentracija odobrena.
Uočeno je da je rok od tri meseca previše kratak i naročito kažete da je kratak u situaciji kada se koncentracija može odobriti samo uslovno, pa stranka može sama da predloži posebne uslove, koje je spremna da prihvati da bi koncentracija bila odobrena.
Zbog toga vi smatrate da je u interesu stranke da se rok od tri meseca produži na četiri meseca. Mi ne smatramo da je to dobro rešenje. Mislimo da treba ostati u onom roku od tri meseca i da prosto svi akteri u ovom procesu moramo da se naučimo da i mi kao država, kao parlament, da se naučimo da radimo efikasno, da radimo odgovarajućom brzinom i da zaista vodimo računa o tome da trošimo pare poreskih obveznika svi zajedno, da moramo da za to koliko novca dobijemo uložimo u nekakav rad, pa predlažemo da prosto ovaj rok ostane u onom okviru koji je bio u prethodnom zakonu, dakle, tri meseca.
To je u interesu stranke, po mišljenju Demokratske stranke Srbije.

Hvala.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Milan Lapčević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.

Gospodine predsedavajući, članom 18. Predloga zakona vrše se izmene i dopune člana 65. osnovnog zakona, koji se odnosi u stvari na prijavu o koncentracije, odnosno ta prijava mora da bude, pre svega potpuna, to je u stavu 2. ovako naglašeno, onako kako to Vlada propiše, ali u stavu 4. ovog člana se kaže – ako se utvrdi da prijava ne ispunjava uslove iz člana 61, a to su uslovi koji se tiču ukupnog godišnjeg prihoda koji ostvaruje određeni učesnik na tržištu ili nije izvršena dopuna nepotpune prijave, prijava se odbacuje. Za dobijena rešenja po prijavi koncentracije, podnosilac plaća taksu po tarifniku koji se donosi.           
Međutim, sada se u novom stavu 6. kaže – ako se prijava koncentracije odbaci zbog neispunjavanja uslova iz člana 61, znači tamo gde se odnosi na godišnji prihod, ne plaća se taksa, odnosno vraća se podnosiocu.
Mi smo amandmanom ovde predvideli brisanje ovog stava, jer tarifnik predviđa taksu za akt odbacivanja prijave. Šta će biti ako se prijava odbaci zbog svoje nepotpunosti, odnosno ako se odbaci, jer učesnik nije na vreme popunio, ili dostavio potpunu prijavu, šta će se u tom slučaju desiti, da li tarifnik predviđa odbacivanje prijave u slučaju nepotpune prijave, tarifu, odnosno taksu u slučaju neispunjenosti uslova iz člana 61.
Zato smo zbog ove nejasnoće, prosto predložili da se ovaj stav briše, jer zašto bismo vratili taksu naplaćenu i oštetili prihod, odnosno smanjili prihod komisije i onda kada je odbačena prijava zbog nepotpunosti i nepodnošenja u rokovima koji su naznačeni.

Hvala.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev, Milan Lapčević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev. Izvolite.

Uvaženi ministre, podneli smo amandman na član 20, jer smatramo da iznos procesnog penala koji se plaća u iznosu od 500 do 5.000 evra, za svaki dan ponašanja, suprotno nalogu komisije, ne odnosi se jednako na sve privredne subjekte.
Znači, na neke privredne subjekte to može da bude izuzetno visoka kazna, a za one subjekte, što je najvažnije, koji mogu da dođu, tj. da zloupotrebe dominantni položaj, za njih može da bude ovo destimulišući. Mislim, da uopšte nije neka kazna koja njih može da omete u nameri da ne postupaju po nalogu komisije.
Zbog toga smo mi podneli amandman kojim predlažemo da se iznos zameni, iznosom od pola procenta godišnjeg prihoda. Ovaj iznos je dovoljno oštar, ali daleko je pravedniji, pravičniji i efektivniji, što se tiče ove oblasti.
Zato vas još jednom pozivam da razmotrite ovaj amandman, jer smatramo da ovako regulisano, da ono na koga treba da se odnosi, znači na one najveće subjekte, da ćemo da ih jednostavno usmerimo da mora da se drže i da rade onako kako je komisija odlučila, dok bi zaštitili sve one manje subjekte, za koje bi ovo bila izuzetno visoka kazna.
Ovim amandmanom smo izmenili rokove plaćanja procesnog penala. Vašim predlogom je predloženo do tri meseca, mi smo taj rok produžili da ne bude kraći od tri, niti duži od šest meseci, jer smatramo da treba uzmemo trenutno stanje u privredi i kako posluju svi naši privredni subjekti, da jednostavno budemo u ovom delu tolerantniji, da ovaj rok produžimo do šest meseci. Hvala vam.