Dovoljno je pročitati član 12. i videti da je predviđeno da postoji organizacija sudova i tužilaštava u AP Kosova i Metohije. Da toga člana nema, to što ste vi govorili, bilo bi argumentovano, a pošto ovo jeste argument, pošto je to argument koji stoji u ovom predlogu zakona, verujem da možete da ga pročitate i da vidite. Koliko sam video, slični su predlagači amandmani koji su predvideli da se taj član briše.

Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Da javnosti bude jasno, nama je ovde jasno o čemu pričate, i to što pričate nema veze sa istinom.
„Osnivanje sudova i javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju AP Kosova i Metohije, njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost, uređuje se posebnim zakonom.“ O kom posebnom zakonu mi ovde govorimo, gospodine ministre? O kom posebnom zakonu? Da li ste doneli taj poseban zakon? Valjda je logičan sled događaja da taj poseban zakon prvo donesete da bismo prema njemu uredili ono što uređujemo ovim zakonom. Nema logike u tome što pričate, gospodine ministre. Znate i sami da ne pričate istinu i znate i sami da sprovodite naloge koji se isključivo odnose na to da institucije Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije više ne postoje.
Pogledajte, gospodine ministre, član 183. Ustava Republike Srbije. Pogledajte šta je to što može autonomna pokrajina u skladu sa zakonom da uređuje. Da li u okviru tog člana Ustava igde piše da je moguće da uređuje sudsku vlast na teritoriji Republike Srbije? Gospodine ministre, ne piše nigde. Molim vas, objasnite mi kako ne mislite da ukidate sudove i tužilaštva na teritoriji KiM, ukoliko ga u ovom predlogu zakona nema? Nema ni osnovnog, ni prekršajnog, ni višeg, ni upravnog, ni privrednog, ni bilo kog drugog suda koji je realno postojao do sada na teritoriji KiM.
Molim vas jednom za uvek, govorite istinu, govorite jasno da vas narod razume, a mi vas, nažalost, i namere vaše, jako dobro razumemo.

Reč ima ministar Selaković.

Kad neko želi da razume, on to hoće i da razume. Pošto je očigledno da tražite reprizu onoga što je bilo u toku rasprave u načelu, meni neće biti teško i da pročitam članove zakona koji i te kako govore o ovome što ste vi rekli.
Dakle, lepo uzeti, pa pročitati član 17. Predloga zakona u kome stoji: „Do donošenja posebno zakona iz člana 12. ovog zakona, sudovi i javna tužilaštva iz člana 2. tačka 13. Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 3. tačka 11. Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 4. tačka 7. Viši sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 9. tačka 11. i člana 10. tačka 7. Osnovno i Više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 116/08, nastavljaju sa radom“.
Mogu još jednom da pročitam. Hoćete još jednom? Odlično. Do donošenja posebnog zakona iz člana 12. ovog zakona, sudovi i javna tužilaštva iz člana 2. tačka 13. Prekršajni sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 3. tačka 11. Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 4. tačka 7. Viši sud u Kosovskoj Mitrovici, člana 9. tačka 11. Osnovno i javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici i člana 10. tačka 7. Više javno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 116/08, nastavljaju sa radom“.
Vi možete da postavite još bezbroj pitanja o kom mi to posebnom zakonu pričamo. Mi ne pričamo ovde o posebnom zakonu. Mi ovde pričamo o Predlogu zakona o područjima i sedištima sudova i javnih tužilaštava.
Možemo nas dvoje da različito gledamo na rešavanje ovog pitanja, odnosno ovog problema, Vlada je izašla sa ovim predlogom. Vi ako niste za taj predlog, nemojte glasati za njega. Možete da podnesete, kao što ste podneli, amandmane kojima ćete pokušati da ga izmenite ili dopunite i to je sasvim legitimo i u redu.
Koliko mi je poznato, ovaj predlog zakona je prošao skupštinske odbore. Predstavnici jedne političke stranke su izdvajali svoje mišljenje, protivili se tome, sasvim u redu i sasvim legitimno. A stvarati ovakvu političku klimu i prozivati nekog da ukida, pročitao sam samo prvi stav, u drugom stavu se govori i o očuvanju nadležnosti odeljenja Prekršajnog apelacionog suda sa sedištem u Nišu, o Privrednom sudu sa sedištem u Nišu, odeljenje Upravnog suda sa sedištem u Nišu. Identične odredbe.
Ako me prozivate i govorite da ukidam organ, mogu da vam navodim koliko je organa za raznoraznih vlada, ali zaista potpuno i faktički ukinuto na području AP Kosovo i Metohija. Do čega ćemo da dođemo? Nemojte da pričamo o istoriji. Hajde da pričamo o budućnosti. Šta, da se ne osvrćemo, od nas počinje sve? Bio bih presrećan, pozvao bih vas zajedno da odemo, recimo, u Glogovac i da pričamo o članu 183. Ustava, samo ne znam kome i na kom jeziku, ko će da nas razume i ko će da nas podrži u tome.
Apsolutno je nekorektno nekome ko posle serije u godinama povlačenih pogubnih državnih poteza pokušava da spase trećinu srpskog naroda koliko je dole opstalo u odnosu na 1998. i 1999. godinu, pokušava da spase ono što od države Srbije još dole postoji, spočitavati ovako nešto. Onda ćemo opet da dođemo do one načelne rasprave, da pričamo o 2008. godini, da pričamo o 2004. godini. Šta ćemo da postignemo? Dok ćemo mi ovde da prebacujemo krivicu s jednih na druge, dotle će skupština u Prištini da donosi propise koje će efektivno da sprovodi na većini teritorije na koju mi danas ne možemo ni da odemo slobodno i da nam neko garantuje bezbednost. Zbog koga? Zbog mene, zbog vas? Ili ćemo da živimo u fikcijama?
Nemojte građane da zamlaćujemo nekim stvarima od kojih ni njima ni nama neće biti bolje. Šta, jesam li ja presrećan, da li pevam, da li se radujem što smo došli u situaciju kao država da raspravljamo o ovakvim stvarima, da jedni drugima govorimo ovakve stvari? Ne, nisam. Krivo mi je, žao mi je zbog toga. Teško mi je kao Srbinu zbog toga. Teško mi je što je neko decenijama uništavao sve što je srpsko, što su mu Srbi kumovali i šurovali u svemu tome. Sad ja treba da odem i da legnem u hladan grob zbog toga što, eto, ne dopada mi se to. Treba sve što je od Srbije ostalo da propadne zbog toga što nam se to ne sviđa.
Mislim da mi kao država i kao Vlada imamo principijelan stav. Da, hoćemo da pričamo i o istoriji, jer kad god smo rekli – hajde da ne pričamo o prošlosti, onda smo ponavljali u budućnosti sve one greške iz prošlosti. Ne, ja hoću da se naučimo na svemu onome lošem što smo kao država učinili u prethodnih pet, 10, 15 ili 50 godina.
Da ste došli malo ranije da slušate jednu drugu raspravu, videli biste kakav stav ova Vlada i ja kao njen član imamo u rešavanju onih pitanja gde još uvek nešto možemo da rešimo na dobar način.
Ovo je možda jednostrano politički principijelno i to uvažavam. Svaka politička stranka ili grupacija ima svoje principe, zalaže se za njih, izlazi na izbore, dobija određeni broj glasova, dobija poverenje naroda i to je dobro, to je demokratski i to tako treba da ide.
Nemojte da slušam kletve Jevrosime majke i priče o tome koga će ko, zbog čega i kako pamtiti. Dakle, kome nije jasno, uzme lepo, pa pročita član 17. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i na osnovu toga vidi ono što je u zakonodavnoj praksi moguće. Preuzimate jedan dobar deo jednog zakona koji većinom nije bio dobar, taj dobar deo nastavlja da postoji. Šta je tu sporno?
Upravno po preuzimanju ovih članova, tačaka i stavova pravosudni organi na KiM nastavljaju sa svojim radom. Da li ih neko ukida? Neko pokušava da ubedi javnost ili nekoga ovde da ih neko ukida. Ne.

  Reč ima narodi poslanik Milica Radović, replika.

Šta ste vi meni sada gospodine ministre rekli, sem što ste potvrdili da ukidate sudove na teritoriji Kosova i Metohije? Bilo vam je potrebno za to 10 minuta da me ubedite, ne mene, nego verovatno javnost u to da je istina sve ovo što govorim. Ali, u tome nema trunke istine, gospodine ministre. Zašto?
Evo, poslužiću se istim onim članom na koji ste se vi pozvali, govorite o članu 17. U tom članu se kaže da donošenje posebnog zakona oni nastavljaju da rade, a onda se kaže da će poseban zakon biti donet do kraja godine, do 31. decembra 2013. godine. Kako mislite da nastave da rade? Pod kojim imenom? Čak i da nastavljaju da rade oni nastavljaju do kraja godine. U januaru 2014. godine neće postojati ni jedan jedini sud na Kosovu i Metohiji. Ako smatrate da je važno danas uveriti javnost na ovaj način na koji vi govorite mislim da taj pokušaj neće uspeti.
Prošli put ste mi u načelnoj raspravi rekli da govorim samo o onome što želim da čujem i tamo gde mogu da argumentovano odgovorim na ono što se meni sviđa. Sada ste vi pokušali istim tom metodom da mi kažete da sudovi nastavljaju da rade, ali niste pročitali drugi deo, da nastavljaju da rade do 31. decembra 2013. godine u prevodu 1. januara 2014. godine svi sudovi i sva tužilaštva na teritoriji Kosova i Metohije biće ukinuta, gospodine ministre. Hvala vam.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Kad čujem ovako nešto, ja sam srećan što neko ko tako priča neće da primenjuje ovaj zakon, jer bi onda sigurno ovo što je izrečeno bila njegova namera, a pošto to u zakonu ne piše, pošto u zakonu nema stava koji kaže – ako ne bude donet poseban zakon onda neko prestaje da radi, onda sam srećan što oni koji tumače zakon će umeti da ga tumače na pravi način.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.