Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, prof. dr Janko Veselinović, Nenad Konstantinović i Slobodan Homen. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Poštovani ministre, ne mogu da razumem zbog čega niste prihvatili ovaj naš amandman ako se, rekao bih makar deklarativno zalažete za efikasnost sudstva. Mi smo tražili da svako duže odsustvo sudije zahteva da se njegovi predmeti dodele drugom sudiji na suđenje. Vi u vašem predlogu kažete – samo ako je taj predmet hitan po zakonu ili po svojoj suštini.
Znači li to da sudija koja je otišla na porodiljsko odsustvo, biće odsutna godinu ili dve dana, da svi njeni predmeti koji nisu hitni po zakonu ili po svojoj suštini treba da čekaju dve godine i da budu konzervirani. Kako ne, ako ne, po ovome će se drugom sudiji dodeliti smo ukoliko ispunjavaju ovaj uslov. Mi smo tražili da se ove dve reči „hitan po zakonu ili po svojoj suštini“ brišu i da svi takvi predmeti, naveo sam jedan primer odsustva sudije, a to mogu biti i neki drugi primeri koje zahtevaju njegovo duže odsustvo. Zbog čega? Zbog povećanja efikasnosti sudstva ti predmeti ne bi bili dodeljeni drugom sudiji.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, prof. dr Janko Veselinović, Nenad Konstantinović i Slobodan Homen. Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Naš amandman odnosio se na činjenicu da sudija za vreme vršenja svoje sudijske funkcije ne može davati nikakve savete drugim licima uz naknadu. Vi ste to promenili i naznačili ste u ovim izmenama i dopunama zakona da sudija ne može davati pravne savete uz naknadu. A kakve to druge savete sudija može da daje uz naknadu građanima, drugim licima?
Zbog čega ste to učinili? Šta ste sa ovim zaista nameravali? Dakle, može se neko pojaviti, fizičko lice, dođi kod sudije – dobar dan, molim vas dajte mi savet. Sudija kaže – znate šta to košta 50.000. On može da napravi legalan ugovor sa fizičkim licem oko nekog saveta. Iz koje bi to branše bilo, ja to ne znam, ali ste vi tu mogućnost ostavili otvorenu i to ne samo da ste pravili novi zakon pa da kažemo da vam se to omaklo, nego ste postojeću odredbu izmenili i rekli ste – ne može davati pravne savete, a sve ostale savete može davati uz naknadu.
Gospodine ministre, progovorite, recite nam o čemu se tu radi. Koje pravne savete sudija može da daje uz naknadu? Da li može da daje? Da li se vi za to zalažete da sudija daje uz novčanu naknadu neke savete fizičkim licima? Koje?

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić i Ljubica Milošević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Nataša Mićić i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Travar Miljević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman sa ispravkom, u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Olgica Batić, Radmila Gerov, Nataša Mićić i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Hvala vam gospodine potpredsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli ovaj amandman imajući pre svega u vidu potrebu da se sačuva nezavisnost pravosuđa, da se sačuva nezavisnost Visokog saveta sudstva pre svega u predlaganju za izbor prvi put biranih sudija i tužilaca.
Evo kako glasi taj stav 2. koji smo mi našim amandmanom modifikovali tako što u stvari predlažemo da se isti briše. Kaže se – Visoki savet sudstva dužan je da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudija prekršajnog ili osnovnog suda predloži kandidata koji je završio početnu obuku Pravosudne akademije u skladu sa posebnim zakonom.
Dakle, vi u ovom stavu ovog člana 18. Predloga zakona u stvari obavezujete Visoki savet sudstva da uzme u obzir samo kandidate koji su završili početnu obuku u Pravosudnoj akademiji. Na ovaj način vi u stvari izbor sudija i tužilaca prebacujete na Pravosudnu akademiju zato što su ruke Visokog saveta sudstva vezane predlogom ove, kako da vam kažem, ustanove, Pravosudna akademija je jedna ustanova. Ona je u stvari raspisala konkurs, primila određeni broj polaznika te akademije. Ti polaznici akademije su završili početnu obuku i samim tim su sebe kvalifikovali za buduće sudije, nema drugih.
Visoki savet sudstva je taj samo koji određuje godišnje broj potrebnih sudija i u tom slučaju predlaže koliko u stvari je potrebno da ta Pravosudna akademija prime na početnu obuku. U tom slučaju Upravni odbor, Programski savet i faktički jedna komisija koju osniva taj Programski savet u okviru Pravosudne akademije određuju ko će to biti primljen na početnu obuku, ko će tu početnu obuku završiti i u stvari ko će biti prvi put biran na mesto sudije odnosno tužilaca, odnosno zamenika tužioca.
Na ovaj način mi direktno urušavamo ustavna načela u pogledu nezavisnosti pravosuđa. Mislim da ovo nije dobro rešenje. Prepoznalo se u kojoj meri je član 40. i član 26. Zakona o Pravosudnoj akademiji ujedno i problematičan u smislu ustavnosti, pa je i pokrenuta inicijativa za ocenu ustavnosti.
Odgovor Ustavnog suda je taj od 25. septembra 2013. godine, da je doneo rešenje kojim se pokreće postupak za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 26. stav 3. i člana 40. stav 8, 9. i 11. U obrazloženju ovog rešenja Ustavni sud je jasan u pogledu toga da je našao elemente neustavnosti te odredbe Zakona o Pravosudnoj akademiji. Uprkos tome vi predlažete ove izmene Zakona o sudijama koje su u svrhu, u cilju podobljavanja odredaba Zakona o sudijama sa ovim problematičnim članovima Zakona o Pravosudnoj akademiji.
O čemu se tu radi? Šta ćete uraditi u slučaju da odluka Ustavnog suda bude pozitivna u smislu prihvatanja ove ocene ustavnosti i utvrdi se da su ti članovi Zakona o Pravosudnoj akademiji, neustavni? A vi ste u međuvremenu doneli ovakvu odluku putem ovih zakona, ovih izmena Zakona o sudijama.
Da li ćete tada predlagati da se menja taj Zakon o sudijama?
Prosto radite neke stvari koje su potpuno nepotrebne, a pri tom u velikoj meri unose konfuziju u funkcionisanju celokupnog pravosuđa.
Vi ste svesni toga i mi smo na Odboru za pravosuđe razgovarali o tome koliko je na ovaj način, ukoliko se poštuje Zakon o Pravosudnoj akademiji, 2.500 pomoćnika i tužilačkih pomoćnika, ostavljeno po strani, marginalizovano i dovedeno u neravnopravan položaj u odnosu na one polaznike i one koji su završili tu obuku Pravosudne akademije.
Dovodi se u pitanje u kojoj meri mi želimo sutra da imamo stručne sudije i zamenike i tužioce, da li mi želimo da imamo kompetentne ljude, ambiciozne ljude na tim veoma bitnim funkcijama ili ponovo krećemo nekim putem oportunizma i dozvoljavamo da se samo nastavi taj kontinuitet negativne selekcije.
Vi na ovaj način kada dozvoljavate da jedna potpuno anonimna komisija odlučuje o tome ko će vam sutra biti sudija ili tužilac, dovodite u pitanje vladavinu prava.
Vi na ovaj način onemogućavate da se značajnije promeni srpsko pravosuđe i vi u stvari snižavate kriterijume, snižavate kvalitet suđenja i u stvari, ne znam na koji način vi mislite da postignete neki napredak u smislu evropskih standarda, kada se govori o suđenjima i o procesuiranju određenih građana koji vrše krivična dela.
Na ovaj način, mi nećemo dobiti sudije i zamenike tužilaca od integriteta nećemo dobiti jedno ozdravljeno pravosuđe i na ovaj način mi ćemo samo da destimulišemo veliki broj mladih, pametnih, sposobnih i stručnih sudijskih pomoćnika i tužilačkih pomoćnika, koji će godinama da rade bez ikakve mogućnosti da ostvare neke svoje ambicije u pravosuđu, jer će se prosto izgubiti u tom lavirintu administriranja, u stvari rada u anonimnosti pored sudija i jednostavno neće imati ni volje ni želje da na bilo koji način unaprede ovo tako problematično pravosuđe.
Gospodine ministre, vi ste takođe mlad čovek i veoma brzo ste napredovali, u mladim godinama postali ste ministar i pretpostavljam da vi imate sluha za ambiciozne ljude, da imate sluha za sposobne ljude.
Vi znate koliko struka pati upravo zbog toga što ne postoji dovoljno obuke, odnosno ta obuka nije u dovoljnoj meri usavršena da stvori dobre sudije i dobre tužioce. Na ovaj način mi, jednostavno, onemogućavamo da se nešto promeni. Ne može da se uporedi stručnost jednog sudijskog pomoćnika, koji je godinama radio pored određenog sudije i u određenoj materiji, sa nekim polaznikom Pravosudne akademije, koji je završio obuku i koji je tu obuku završio za tri godine. To je zaista malo u odnosu na ono što se zahteva od nekog ko će, u stvari, trebati sutra da deli pravdu, odnosno da podiže optužnice. Iz tog razloga ja vam zaista predlažem da vi razmislite malo o ovome.
Da li ćete sačekati odluku Ustavnog suda? Neka Ustavni sud bude taj koji će preuzeti na sebe odgovornost za budućnost pravosuđa, a ne Ministarstvo pravde, odnosno Vlada, koja je samo jedno loše rešenje na ovaj način još produbljuje, umesto da ono loše rešenje jednostavno briše.
(Ninoslav Girić, s mesta: Ima li neko vreme, koliko priča?)

Samo momenat. Ona koristi vreme poslaničke grupe.
(Momo Čolaković, s mesta: Nema pravo.)
Kako nema?
Ja molim narodne poslanike, ona koristi legitimno vreme poslaničke grupe. Svako od nas vodi sednicu u skladu sa svojom procenom šta je Narodna skupština i kako izgleda njen rad. Ja se zalažem kod svakog, apsolutno, poslanika da ima maksimalnu slobodu da koristi to vreme na način koji misli da treba. Samo tako mogu da shvatim Narodnu skupštinu. Dakle, ona je u vremenu koje je dato na raspolaganje.
Izvinjavam se, ovo vreme vam nećemo računati. Imate još šest minuta od vremena poslaničke grupe.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Zaista nisam očekivala ovakvu vrstu reakcije od kolega i koleginica poslanika, s obzirom da ja upravo govorim o jednoj mladoj generaciji kojoj je potrebna pomoć i podrška i od strane ovog zakonodavnog tela, a tu podršku možemo pružiti samo tako što ćemo ukazati na neka loša rešenja u Predlogu zakona, koja rešenja unapred onemogućavaju upravo tim mladim ljudima da stvore nešto dobro, ne samo za svoju korist, nego i za ovu državu.
Radi se o tome da će sa ovim predlogom zakona da se onemogući da najbolji među onima koji su završili i pravne fakultete, koji su završili pripravnički staž, oni koji su položili pravosudne ispite i zaposlili se kao sudijski pomoćnici po sudovima, odnosno pomoćnici pri tužilaštvima, ujedno i napreduju u karijeri u smislu izbora za sudije, odnosno tužioce.
Radi se o tome da je pravosudni ispit onaj koji je u stvari najbitniji u smislu usavršavanja nekoga ko želi da se bavi advokaturom, odnosno da jednog dana bude biran za sudiju, odnosno za tužioca. To je, u stvari, najbitnije.
Ovde, u ovom parlamentu je izglasan zakon kojim se duplira, pored pravosudnog ispita, uvedena je i ova Pravosudna akademija, potpuno nepotrebno, koja u stvari uništava i devalvira potrebu za položenim pravosudnim ispitom.
Radi se o tome da ovaj parlament mora da raščisti sa tim da li će nastaviti u kontinuitetu da se stalno odlučuje za loša rešenja, ili će jednom da iskorakne i hrabro krene prema nečem novom i prema nečem što će da popravi znatnije, između ostalog, i stanje u pravosuđu. Na ovaj način to neće postići.

Zahvaljujem se.
Na član 18. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman u osnovnom tekstu, a o ispravci amandmana se nisu izjasnili, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Marko Milutinović, Miloš Aligrudić, Miroslav Petković i Jovan Palalić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Milica Radović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Amandman koji smo moje kolege i ja uložili, mi smo u stvari reagovali na član Predloga zakona o sudijama gde se kaže da će VSS prilikom predlaganja kandidata za sudije, prednost dati onom kandidatu koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji.
Mi smatramo da koncept kojim su osnovni pravosudni zakoni, a mislim prvenstveno na Zakon o sudijama i zakon o tužilaštvima, da je pogrešan taj koncept kojim se ti osnovni zakoni prilagođavaju Zakonu o Pravosudnoj akademiji i to u onom članu Zakona o Pravosudnoj akademiji koji je predmet ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom Srbije. Radi se o članu 26. i o članu 40. Zakona o Pravosudnoj akademiji koji su osporeni.
I sada da stvar bude još gora, mi upravo sa tim zakonima, sa tim članovima zakona usaglašavamo Zakon o sudijama i Zakon o tužilaštvima na taj način što predviđamo da se prednost daje kandidatima koji su završili početnu obuku.
Mislim da je jako loš koncept koji ste izabrali. Naravno, ne osporavam mogućnost da Pravosudna akademija jednog dana stasa, jednog dana dobije tu vrstu, da kažem, potrebnog kredibiliteta da može da osposobljava kadrove koji će danas-sutra, direktno biti izabrani za sudiju, ali u ovom trenutku ona nema taj kapacitet i čini mi se da je to i mišljenje Venecijanske komisije.
Ovako se postavlja pitanje, da li je upravo obuka na Pravosudnoj akademiji jedan poseban uslov koji će se mnogo više ceniti prilikom ocene osposobljenosti i prilikom ocene stručnosti kandidata za sudiju osnovnog, odnosno prekršajnog suda. Naravno, ovde je Ustavni sud u svojoj, da kažem, odluci, izneo jedno krajnje dobronamerno i logično razmišljanje da li se osporenim odredbama krši načelo jednakosti lica koje se nalaze u istoj pravnoj situaciji. Hvala.