Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege, ako se bavite medicinom pa radite u ordinaciji, onda imate svakog dana pacijenta, ti pacijenti su najčešće penzioneri, jer oni imaju najviše godina i po difoltu su i najbolesniji, onda vidite i kako hronološki ide njihova propast, kako propadaju godinu za godinom od demokratskih promena na ovamo, tzv. demokratskih promena.
Ako sedite u ordinaciji, onda od 2008. godine imate podatak od pacijenta koji vam uđe u ordinaciju pa kaže – doktore, može li neki jeftiniji lek, dajte molim vas jeftiniji. Onda 2009. godine imate situaciju da pacijenti dođu i kažu – od ta tri leka koja ste napisali, ja sam uzeo jedan. Možemo li jedan da preskočimo ili da zamenimo za neki jeftiniji. Da biste imali situaciju 2010. godine da pacijenti počnu javno da se hvale ispred ordinacije koliko lekova su preskočili, a onda čujete kroz otvorena vrata da nisu mogli ni hranu da obezbede.
Propast pacijenata koji se zovu penzioneri počela je davno, gospodo, davno pre dolaska na vlast ove Vlade, 2007, 2008, 2009. godine, kada su počeli da osiromašuju naglo, da se troše rezerve koje su imali kod sebe.
Odakle su mogli da isplaćuju penzije? Iz prodatih i opljačkanih fabrika? Da li ste skoro prošli kroz dolinu utvara u rakovičkom basenu, da vidite kako izgleda Fabrika „21. maj“, kako izgleda rekord iz Rakovice? Znate li koliko je tamo ljudi radilo? Gde su sada ti ljudi, gde su sada njihove fabrike? Da li ste prošli kroz čačansku industrijsku zonu, da vidite da od 20 fabrika ne radi skoro nijedna, ili u Kruševcu, u „14. oktobru“ ili u Župi? Ko još radi i ko još proizvodi? Umesto da prodajemo proizvode iz tih fabrika koje su proizvodile nešto što se zove nova vrednost, prodavali ste te fabrike, prodavali ste očevinu i dedovinu, nešto što je neko drugi napravio, a vi ste uzeli da prodate da bi živeli 15 dana ili mesec dana i isplaćivali te penzije, a onda je stala proizvodnja. Naravno, kada je stala proizvodnja, nema punjenja budžeta, nema penzija, nema ničega. Gde su vam pare, to ćete vi morati da dokažete ovom narodu.
Da li iz tuđih fabrika, koje ste prodali a rade, da li ste prvo posegli za tim da prodate najprofitabilniju fabriku u ovom delu sveta ili Srbije ili Balkana, „Koka-kolu“, koju su nam ljudi napravili da mi imamo profit, da mi ubiramo profit. Odmah ste pohrlili da je prodate Grcima ili ne znam kome drugom, da prodate pivare koje rade sjajno, ali proizvode profit za neke druge ljude, da prodate cementare koje su ovde obezbeđivale neku nezavisnost, makar ekonomsku, građevinsku. Odmah ste prodali ono najvrednije, a pare ste potrošili. Gde, sa kim, na koga, to ćete vi jednog dana verovatno reći.
Dakle, očevina i dedovina se ne prodaje. Prodaje se ono što ta očevina i dedovina mogu da naprave, da naprave novu vrednost.
Subvencije, odakle subvencije? Od koga ćete još da uzmete, a niste već uzeli? Ko to još ima para viška da se uzme od njega, da se da nekom ko ima manjka? Svi imaju manjak. Ili možda iz fabrika lekova? Nekada je naše zdravstvo bilo potpuno nezavisno, lekovi koje su proizvodile fabrike „Zdravlje“ Leskovac ili „Hemofarm“ Vršac su bili vrlo pristupačni našim ljudima. Sada, posle godina uspešne vlasti, posle ovih 12 godina uspešne vlasti, vlasnici tih fabrika su drugi ljudi. Verovatno će neko drugi, tuđi, postati vlasnik „Galenike“, koju ste tako maestralno vodili do propasti.
Za vašu informaciju, penzioneri koji uzimaju lekove će plaćati svaki lek od četiri do šest puta skuplje nego iz „Galenike“. Tamo su pare koje su penzioneri trebali da primaju. Na tim mestima ste potrošili i prodali očevinu i dedovinu i zato nema dovoljno novca za penzije. Zbog toga se penzije drže pod ovakvom kontrolom. Hvala.