Narodni poslanik Srđan Milivojević, replika.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago sa svakim s kim sam bio u zagrljaju dok je taj zagrljaj bio čvrst i iskren, te koje smo prigrlili pripremili smo da potpišu Briselski sporazum, kao što smo i vas pripremili kada smo vam pružili ruku i pokazali evropski put. Kada smo bili u koaliciji sa SPS zajedno smo čvrsto držali evropski kurs i socijalno odgovornu vladu pa smo penzije povećali 10% u prvoj godini mandata naše Vlade i na to su i kolege iz SPS i ja ponosni. Kada smo bili u koaliciji zajedno nema ni jednog akta, papira, dokumenta koga bi se postideli. Vi ste ih pokvarili kada ste bili u koaliciji sa njima 90-tih godina. To su divni ljudi, ali nisu mogli sa ovima sa bedžom. Loše društvo ih je tih godina pokvarilo. To je problem. To morate da shvatite.
Gospodine Babiću, vodili smo socijalodgovornu politiku u vreme najveće krize. Nismo naplaćivali teret krize preko grbače najsiromašnijih. Nismo dozvoljavali da naši penzioneri ne mogu da kupe lekove. Da li je to socijalno odgovorna vlada kada pacijenti čekaju na citostatike, kada cela država skuplja novac da decu pošaljemo na operaciju u inostranstvo? Da li je to socijalno odgovorna Vlada? Da li je socijalno odgovorna Vlada ona koja priprema da otpusti 60.000 ljudi? Mislite da je to samo 60.000 ljudi, pa nije. Kada budete otpustili radnike „14. oktobra“, onda mogu da zatvore sve pekare pored „14. oktobra“. Svi privatnici više neće imati posla. To je mnogo više od 60.000 ljudi.
Gde će raditi svi oni ljudi u privatnom sektoru kada ne budu imali kome da daju svoje usluge? Nigde i oni će ići na ulicu. To je socijalno neodgovorna Vlada i to je problem koji vi ne možete da shvatite.

Narodni poslanik Zoran Babić, replika.
Ovim zatvaramo krug replika.

Ovo je činjenica. Godine 2008. kada ste tako čvrsto španskom kragnom držali partnere rast penzija je 10%, a inflacija 12,4. Šta je to? Pad, gospodo, realan i to ne ono što vi gledate stalno u neku staklenu kuglu pa vam se priviđa nešto. Ovo je ono što je proživljeno 2008. godine, što smo proživeli zadnjih pet godina. Njih 400.000 koji su ostali bez posla su život, a ne mržnja koju isijavate svakodnevno sa 13 na 26% nezaposlenosti. To je Srbija posle vas, a ne staklena kugla ili nešto što vam se priviđa. Preko 60% zaduženosti BDP je Srbija posle vas. To je realnost.
O čemu pričate? O čemu govorite? Ne možete da odgovorite jer nemate šta da odgovorite na ono gde ste imali priliku da načinite život u Srbiji boljim, načinili ste ga gorim. Građani su to prepoznali i videli i doneli hrabru odluku na izborima 2012. godine, ali i na svim izborima posle toga. Prema tome, ne priviđajte nešto što se u Srbiji neće desiti.

Narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici ovo bih mogao da razumem da se nije u poslednjih 12 godina desilo da je odnos između penzija i plata pao negativno za penzije. To je stanje koje je nasleđeno. Oni koji su pojeli radna mesta treba da budu svesni da su time sprečili isplatu penzija iz realnog sektora. Ljudi su svoje penzije zaradili. One su sada mizerne i često je socijalna pomoć veća nego nečija penzija.
Ljudi koji su radili su očekivali posebno posle 2000. godine da ima posle promena u koje su čak i penzioneri ogromne napore da do promena dođe, očekivali su da im ta nova „demokratska vlast“ obezbedi pristojne penzije i dostojanstvenu starost. Međutim, prirodno stvoreni resursi nisu služili da ljudi imaju pristojne plate, da imaju dostupno školstvo i zdravstvo i da imaju dostojanstvenu starost nego su prirodno stvoreni resursi služili da pre svega tajkuni napune svoje džepove, a i njihovi prijatelji koji su 12 godina vodili državu.
To su razlozi zašto su danas penzije toliko male i usudio bih se reći da su mizerne. Međutim, povećanje penzija bez povećanja proizvodnje bi nas dovelo do toga da one ne budu isplaćivane iz realnih izvora, što bi njihove penzije još više obezvredilo. Dužni smo da kažemo građanima da oni koji su pojeli 400.000 radnih mesta su samim tim sve penzije smanjili za 25%. Da nam je tih 400.000 radnih mesta, privreda bi bila daleko moćnija, jer su uglavnom izgubljena radna mesta iz realnog sektora, a time su doprinosi koji su trebali da se sliju u PIO fond bili znatno manji od onoga što bi bili da nije izgubljeno tih 400.000 radnih mesta i time 400.000 doprinosa.
Od miliona i 700.000 ljudi kada dodate još 400.000 među zaposlene onda možete da kažete da država može da podnese i povećanje penzija u znatno većoj meri, najmanje od 20 do 25%. Međutim, mi moramo u sledećem periodu da nadoknadimo to što je u prethodnom periodu pojedeno, a pojedeno je 400.000 radnih mesta, što je prouzrokovalo da penzije budu u najnižem mogućem odnosu na plate u ovih 12 godina.
Danas ceo dan slušamo pridike, ljudi neće da nam oproste greške koje smo sami napravili, i slušamo one koji su najzaslužniji za težak život penzionera, za težak život nezaposlenih koji su ostali bez posla, jer smo u Beogradu imali dvesta i nešto hiljada radnih mesta u proizvodnji, a deset godina kasnije imamo dvadeset i nešto hiljada.
U celoj Srbiji trenutno u proizvodnji radi dvesta i nešto hiljada ljudi i jednostavno u ovom trenutku u ovako zatečenom stanju na žalost te penzije ne mogu da se usklade za veći iznos jer bi to još više dovelo Srbiju u dubiozu. Moramo da nađemo načina za neka nova zaduženja, jer je zemlja već prezadužena, takvu smo je zatekli, da uložimo u proizvodnju i da kroz proizvodnju dođemo i do većih plata i do plata većih u administraciji koja je prevelika za ovaj nivo proizvodnje i ovaj nivo privrede u jednoj zapuštenoj Srbiji i sa nikakvim sistemom koji zatečen 2012. godine. Hvala.

Hvala.
Reč ima dr Aleksandar Radojević.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege, ako se bavite medicinom pa radite u ordinaciji, onda imate svakog dana pacijenta, ti pacijenti su najčešće penzioneri, jer oni imaju najviše godina i po difoltu su i najbolesniji, onda vidite i kako hronološki ide njihova propast, kako propadaju godinu za godinom od demokratskih promena na ovamo, tzv. demokratskih promena.
Ako sedite u ordinaciji, onda od 2008. godine imate podatak od pacijenta koji vam uđe u ordinaciju pa kaže – doktore, može li neki jeftiniji lek, dajte molim vas jeftiniji. Onda 2009. godine imate situaciju da pacijenti dođu i kažu – od ta tri leka koja ste napisali, ja sam uzeo jedan. Možemo li jedan da preskočimo ili da zamenimo za neki jeftiniji. Da biste imali situaciju 2010. godine da pacijenti počnu javno da se hvale ispred ordinacije koliko lekova su preskočili, a onda čujete kroz otvorena vrata da nisu mogli ni hranu da obezbede.
Propast pacijenata koji se zovu penzioneri počela je davno, gospodo, davno pre dolaska na vlast ove Vlade, 2007, 2008, 2009. godine, kada su počeli da osiromašuju naglo, da se troše rezerve koje su imali kod sebe.
Odakle su mogli da isplaćuju penzije? Iz prodatih i opljačkanih fabrika? Da li ste skoro prošli kroz dolinu utvara u rakovičkom basenu, da vidite kako izgleda Fabrika „21. maj“, kako izgleda rekord iz Rakovice? Znate li koliko je tamo ljudi radilo? Gde su sada ti ljudi, gde su sada njihove fabrike? Da li ste prošli kroz čačansku industrijsku zonu, da vidite da od 20 fabrika ne radi skoro nijedna, ili u Kruševcu, u „14. oktobru“ ili u Župi? Ko još radi i ko još proizvodi? Umesto da prodajemo proizvode iz tih fabrika koje su proizvodile nešto što se zove nova vrednost, prodavali ste te fabrike, prodavali ste očevinu i dedovinu, nešto što je neko drugi napravio, a vi ste uzeli da prodate da bi živeli 15 dana ili mesec dana i isplaćivali te penzije, a onda je stala proizvodnja. Naravno, kada je stala proizvodnja, nema punjenja budžeta, nema penzija, nema ničega. Gde su vam pare, to ćete vi morati da dokažete ovom narodu.
Da li iz tuđih fabrika, koje ste prodali a rade, da li ste prvo posegli za tim da prodate najprofitabilniju fabriku u ovom delu sveta ili Srbije ili Balkana, „Koka-kolu“, koju su nam ljudi napravili da mi imamo profit, da mi ubiramo profit. Odmah ste pohrlili da je prodate Grcima ili ne znam kome drugom, da prodate pivare koje rade sjajno, ali proizvode profit za neke druge ljude, da prodate cementare koje su ovde obezbeđivale neku nezavisnost, makar ekonomsku, građevinsku. Odmah ste prodali ono najvrednije, a pare ste potrošili. Gde, sa kim, na koga, to ćete vi jednog dana verovatno reći.
Dakle, očevina i dedovina se ne prodaje. Prodaje se ono što ta očevina i dedovina mogu da naprave, da naprave novu vrednost.
Subvencije, odakle subvencije? Od koga ćete još da uzmete, a niste već uzeli? Ko to još ima para viška da se uzme od njega, da se da nekom ko ima manjka? Svi imaju manjak. Ili možda iz fabrika lekova? Nekada je naše zdravstvo bilo potpuno nezavisno, lekovi koje su proizvodile fabrike „Zdravlje“ Leskovac ili „Hemofarm“ Vršac su bili vrlo pristupačni našim ljudima. Sada, posle godina uspešne vlasti, posle ovih 12 godina uspešne vlasti, vlasnici tih fabrika su drugi ljudi. Verovatno će neko drugi, tuđi, postati vlasnik „Galenike“, koju ste tako maestralno vodili do propasti.
Za vašu informaciju, penzioneri koji uzimaju lekove će plaćati svaki lek od četiri do šest puta skuplje nego iz „Galenike“. Tamo su pare koje su penzioneri trebali da primaju. Na tim mestima ste potrošili i prodali očevinu i dedovinu i zato nema dovoljno novca za penzije. Zbog toga se penzije drže pod ovakvom kontrolom. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Gospodine Milivojeviću, po kom osnovu?
(Srđan Milivojević: Replika.)
Nemate pravo na repliku, niko vas nije pomenuo. Ne mogu da vam dam pravo, stvarno niste pomenuti.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović, Gorica Gajić, Dušica Morčev, Bojana Božanić i Miroslav Petković.
Reč ima Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, nažalost, penzije su u Srbiji male, oko toga smo se svi složili, i tako niske. Ne isplaćuju se iz realnih sredstava. Vi ste predlogom ovog zakona obrazložili da je ovo usklađivanje njihovog rasta sa realnim mogućnostima budžeta Republike Srbije. Dobro, moguće da je to zaista tako i predviđeno.
Meni se sviđa što ste rekli da dugoročno razmišljate, da ste dali predlog za tri godine unapred, da 2015. godine porastu penzije za 1%, isto toliko i 2016. godine, iz dva dela, u aprilu i oktobru, po 0,5%. Biću vrlo kratak. Pošto ste ozbiljno pristupili ovom poslu, recite mi da li imate projekciju koliko će penzioneri u 2015. godini primiti novca na osnovu ovog povećanja? Ako je danas prosečna penzija 25.000 dinara, to znači da će oni dobiti 250 dinara za godinu, dve dana. Da li imate projekciju, kada procveta privreda, kada sve to krene, kada restruktuirate preduzeća, kada otpustite direktore javnih preduzeća koji primaju 10 hiljada evra plate i sve ostalo kad svedete, dajte da znaju, neko je rekao – i moji roditelji su penzioneri, šta moja majka može da očekuje 2015. i 2016. godine, za koliko će joj biti veća penzija na osnovu ovog zakona koji će ovakav nikakav biti usvojen, verovatno večeras, u Narodnoj skupštini?