Gospodine predsedniče, gospodine ministre, kroz ovaj amandmana iskristalisala su se tri pitanja, od kojih su dva ekonomska i jedno političko. Političko pitanje je da li treba nastaviti čvrsto povezivanje sa EU i kako pripremiti našu poljoprivrednu politiku za veliko tržište EU na kome je skoro 600 miliona ljudi. Naša poljoprivreda, iako je naša najveća izvozna grana, je na kolenima. Ja ću biti u redu onih narodnih poslanika koji će se uvek zalagati za povećanje budžeta, što se tiče poljoprivrede.
Godine 2008. u kampanji kada je obećano onih čuvenih 100 evra po hektaru obradive površine, to je poljoprivrednicima delovalo kao neostvariv san. Međutim, i Zakon o subvencionisanju u poljoprivredi je napravio, na žalost, korak unazad sa onih 50 evra koje će se vrlo brzo obesmisliti i čini nam se da gospodin ministar poljoprivrede treba da ispravi greške svog prethodnika na koje smo mu ukazivali.
S druge strane, slažem se da je potrebna neka vrsta kancelarije za saradnju sa velikom Ruskom Federacijom. Mi smo kao politička stranka podržavali odnose sa Ruskom Federacijom. Ruse volimo, ali u EU idemo zbog standarda, zbog toga što su to danas najuređenije zemlje i zbog toga što je poljoprivredna proizvodnja u zemljama EU na najvišem nivou.
Pre neku godinu, dok je ministar poljoprivrede bio gospodin Milosavljević, izneo je jedan interesantan podatak, da je, ako se ne varam, godišnja proizvodnja suvih šljiva u Srbiji bila oko 390 tona, a da su samo godišnje potrebe Moskve za suvom šljivom duplo veće. To ogromno tržište mi na valjan način nismo iskoristili i bez obzira što je i Privredna komora Srbije na vreme ukazivala na to šta država u tom smislu treba da preduzme, bez obzira što su i razna udruženja poljoprivrednika to ukazivala, država je ipak tu zatajila i mislim da je minut do dvanaest da se u tom pravcu krene.
Mi smo se kao politička stranka i zalagali za donošenje zelene knjige o stanju u našoj poljoprivredi. Gospodine ministre, znam da vi sigurno dobro poznajete stanje. Možda se sa mnogim delovima stanje srpske poljoprivrede tek upoznajete, ali mi zaista moramo da budemo kao država u potpunosti spremni za nastup naših poljoprivrednika na evropskom tržištu, u susret evropskoj poljoprivrednoj politici, ali sa ovakvim stavom Vlade i Ministarstva poljoprivrede, nama će trebati mnogo vremena, jer ne zaboravite da su, recimo, subvencije u mnogim zemljama čak i bivšoj Jugoslaviji, recimo Sloveniji, zavisno od kvaliteta zemljišta i da li je ravničarsko ili brdsko-planinsko itd. i po nekoliko stotina evra.
Naši poljoprivrednici su, na žalost, evo mogu slobodno kao narodni poslanik u njihovo ime da kažem i ovoj Vladi mišljenje da su ostavljeni po strani, da je država od njih digla ruke. Naravno, edukovani poljoprivrednici prate i stanje u zemljama EU, koliko država njima pomaže, koliko ulaže u poljoprivredi, a mi zaista ne možemo da budemo konkurentni na tržištu EU u mnogim oblastima, ali što se tiče poljoprivredne proizvodnje, ogromni potencijali Vojvodine, Šumadije nisu iskorišćeni.
Mi i zadnjih godina imamo tu situaciju da se pored Dunava, pored Morave, pored naših velikih reka suše usevi. Očigledno je da to nije do poljoprivrednika, nije do onog sitnog proizvođača, to je do jedne ozbiljne državne poljoprivredne strategije i zbog toga će SPO i DHSS sva nastojanja koja idu u smislu buđenja svesti svake Vlade o potrebi jednog drugačijeg odnosa prema poljoprivredi podržati.
