Gospodine predsedniče, zaista razmišljam da li vi slušate ovo što kolega govori, ne slušate ili smatrate da je to u redu? Da li vi smatrate da je priča o ličnosti poslanika, da li se transformisao ili se nije transformisao, sasvim primerena raspravi o budžetu? Da li ste i vi ušli u priču o izborima i da li je vama samo cilj da se politički partner na narednim izborima na bilo koji način dezavuiše, ocrni, itd? Da li vi tako doživljavate ovu večerašnju, odnosno noćašnju sednicu?
Kada sam govorio o Srbima u Australiji, Kanadi itd, govorio sam o amandmanu na član 7. razdeo 3, amandman koji sam podneo na predlog Vlade da se za Srbe u regionu i Srbe i dijaspori obezbedi 100 miliona dinara, a ja sam predložio da to bude 200 miliona dinara. Zbog toga sam kolegama koji nisu bili u sali, a kolega koji je malopre govorio nije bio u sali i nije razumeo o čemu se priča, baš koliko ga interesuje pitanje Srba u regionu i dijaspori, baš koliko je njegovu stranku interesovalo to pitanje uvek… Dakle, o tome sam govorio. Nisam govorio dobro veče i dobro jutro zbog toga što sam hteo da ponizim Narodnu skupštinu, već zato što je to bilo na dnevnom redu večerašnje sednice, odnosno noćašnje. O tome se radi.
Dobro bi bilo da izvadite slušalicu iz uha kada pratite sednicu.

Gospodin Radenković je uključen u sistem da bi bolje čuo.
Reč ima gospodin Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo, ja bih se vratio na amandman. Nadam se da zbog usvajanja amandman gospodina Vuka Jeremića niko neće da nas prokune. Hvala.

Na član 7. razdele 3 i 25 amandman je podneo narodni poslanik Miljenko Dereta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. razdele 3, 25, 30, 32 i 47 amandman sa ispravkom zajedno su podnele narodni poslanici Tamara Tripić i Jelena Trivan.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. razdele 3 i 29 amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

Hvala.
Ovaj amandman je izraz političkog stava Demokratske stranke Srbije. Ovim amandmanom mi predlažemo da sredstva koja su namenjena za otvaranje kancelarije za brze odgovore, koja ne postoji, pretpostavljam da ne postoji zato što nisu nikada izdvojena sredstva za nju, znam da postoji uredba kojom se osniva, da se tih 55 miliona dinara uloži u zaštitu životne sredine, odnosno u sufinansiranje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa.
Nemam vremena da obrazlažem zašto nije dobro da se formira takva neka paradržavna kancelarija, jer ako neke institucije i neke druge kancelarije i ustanove ne rade svoj posao efikasno, valjda treba to menjati, a ne formirati neki paradržavni organ koji će sad da bude brz zato što su svi ostali organi spori. Onda će i ostati spori, a ovaj će organ da daje neke brze odgovore. Dakle, ovo je politički stav kroz ovaj amandman.
Zaista pozivam kolege, evo, recimo gospodina Atlagića, pa gospodina Rističevića, pa gospodina Milivojevića, gospođu Gerov, a ujedno pitam i gospodina Pastora – da li oni u AP Vojvodini planiraju formiranje neke kancelarije za brze odgovore? Šta moje kolege uopšte misle o tome da se formira jedan paradržavni organ koji će brzo da odgovara, a svi ostali organi sporo odgovaraju i za to je predviđeno 55 miliona dinara, a kroz ceo budžet je priča o nekakvoj štednji?

Reč ima gospodin Milivojević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Zahvaljujem, gospođo Donka Banović.
Mislim da je budžet rasipnički i to se vidi golim okom u ponoć, ujutru, u dva sata, kad god se ova sednica bude održavala, građani jednostavno vide da se teret krize i nesposobnosti Vlade prevaljuje na građane Republike Srbije. To je neprimereno, ne viđeno u istoriji da se građani Republike Srbije prisiljavaju da štede, da im se povećavaju porezi, da im se povećavaju izdaci, a da kao rezultat svega toga neće biti poboljšanja kvaliteta života, već naprotiv. Građani Srbije su svesni da će ući u još veću krizu i još veće siromaštvo.
Apsolutno razumem što se niko ne javlja od članova SNS, ni gospodin Rističević, ni gospodin Todorović, ni pripadnici bivšeg JUL-a. Njih je sramota i oni nemaju šta da kažu u ponoć. I treba da ih bude sramota. Dobro je da ih bude sramota i da građani Srbije vide tu bruku i sramotu.
Posebno mi je žao što su preko puta mene samo predstavnici SNS koji pripadaju frakciji Tomislava Nikolića.
Žao mi je što nema pripadnika frakcija Aleksandra Vučića, on je za štednju. On je i onako lepo kritikovao oktobra meseca 2013. godine na onoj sednici Vlade kad je priredio onaj igrokaz, ali to je veoma opasna pojava da se ovako građani Srbije prisiljavaju da plaćaju iz svog džepa nesposobnost ove Vlade.

Moram samo da vam kažem da je gospodin Todorović iz Vulinove frakcije.
Molim vas, pošto je gospodin Veselinović, skrenuo pažnju da se ne poziva na ličnost i na to njihovu transformaciju ili na bilo šta slično, da onda to ne čine ni poslanici vaše poslaničke grupe.
Gospođo Gerov, vas imam u prijavi sistema, ali vaša poslanička grupa više nema vreme. Da, ali ne na način koji izaziva repliku. Dakle, samo pominjanje imena nije dovoljno da bi neko dobio pravo na repliku, već samo ako je njegovo tumačenje pogrešno protumačeno. Na kraju krajeva, vi znate da je u skladu sa Poslovnikom, odluku o tome donosi predsedavajući, odnosno predsednik Narodne skupštine.
Dakle, to što će neko od narodnih poslanika da ustane i pomene 30 narodnih poslanika po imenu i da im da 30 puta po dva minuta replike to nije bila ni u trenutku volja onoga ko je pisao Poslovnik, tako da ja to neću naravno odobriti.
Gospođo Banović, po Poslovniku. Ne, neću vam dati repliku. Po Poslovniku, izvolite.

Mi malo pogrešno shvatamo to pozivanje na repliku. Ne mora replika uvek da bude svađa. Tražila sam prosto mišljenje na ovaj amandman i o tome da li poslanici zaista misle da sada treba formirati nekakvu posebnu kancelariju.
(Predsednik: Samo mi recite koji član Poslovnika i šta je povreda?)
Ujedno sam pitala i gospodina Pastora da li oni u AP planiraju da otvaraju. Nije replika uvek svađa, nego i razmena mišljenja.
Povreda član 107.

Replika nije to što ste vi rekli, to je možda vaše slobodno tumačenje toga što je replika. Ali, ono što Poslovnik predviđa da je replika pravo narodnog poslanika da odgovori, ako je pogrešno protumačen ili ako je korišćena neka pogrdna ili uvredljiva reč za narodnog poslanika, odnosno za šefa poslaničke grupe ukoliko je opomenuta poslanička grupa ili politička stranka kojoj pripadaju poslanici te poslaničke grupe.
To je tačna definicija onog što Poslovnik definiše kao repliku. U svakom slučaju, bilo kako bilo predsedavajući, odnosno predsednik Narodne skupštine se stara o sprovođenju ovog prava.
Gospođo Gerov, po Poslovniku. Izvolite.