Evo još jedan u nizu amandmana koji pokušava da ispravi nešto što je predviđeno ovim budžetom. Meni je ovo peti budžet za redom. Na jedan te isti član zakona, na jedan te isti način pokušavam da skrenem pažnju na nešto što se zovu rad određenih organizacija od posebnog značaja za društvo i za državu u celini.
Naime, radi se o boračko-invalidskim organizacija, o onim organizacijama koje u svom radu u velikoj meri amortizuju nedostatak razumevanja društva i države kada je u pitanju nešto što se zove potrebe ljudi koji su branili državu kada je to bilo potrebno i kada ih je država pozvala da učestvuju u odbrani njenih granica.
Iz godine u godinu sredstva koja se izdvajaju za sedamdesetak republičkih organizacija, najznačajnija od tih organizacija je Save boraca, to je SUBNOR, međunarodno priznata organizacija, su sve manja i manja i sve to ne bi bilo ništa strašno da celim predlogom ovog budžeta se ne vidi da postoji mnogo prostora za povećanje tih sredstava, kada su u pitanju ove organizacije.
Naravno, ranije sam pokušavao, s obzirom da osobe sa invaliditetom i organizacije koje okupljaju osobe sa invaliditetom dobijaju iz sredstva iz igara na sreću, jedan procenat, itd. Čak smo i tu pokušavali da napravimo određene intervencije. Međutim, jednostavno nije bilo sluha, nije bilo razumevanja, kao i sve ono što se tiče onih ljudi koji su branili ovu državu i da nema sluha i razumevanja za njihove potrebe, evidentno je da nema ni za ovo.
Ovog puta sam uložio amandman na razdeo gde su određena sredstva od 15 milijardi i 115 miliona za osnovna prava i odgovor Vlade da bi se sa time ugrozila osnovna prava, prosto ne stoji. Zašto ne stoji? U nekoliko pitanja u proteklim sednicama ja sam skretao pažnju na ukidanje prava vojnih invalida i negde u protekloj ovoj kalendarskoj 2013. godini hiljadu rešenja je ukinuto. Samim tim stvoren je prostor gde je višak para, gde su pare mogle da se opredele i na drugu stranu.
Naravno, u tom budžetu nije predviđeno je, koristiću preostalo vreme poslaničke grupe, i nije objašnjeno da se iz tih sredstava izdvaja i za održavanje groblja, memorijala širom sveta, negde oko stotinak memorijala koje Ministarstvo vodi i održava za razne proslave, razne svečanosti itd. Lično sam smatrao da bi ovde mogla da se napravi jedna intervencija.
Razumem, gospodine ministre, da vi ovde nemate ovlašćenja da prihvatite jedan ovakav amandman, kao nijedan amandman od nas poslanika i da mi ovde, prostim jezikom rečeno, mlatimo praznu slamu i ispunjavamo naše želje da želimo da dokažemo da se izborimo za određene grupacije, bilo da je u pitanju kultura, prosveta itd.
Međutim, apelujem na vas da razmislite malo o ovom amandmanu, da li je moguće prihvatiti jer iz tekućih sredstava rada Ministarstva rada, na šta se odnosi ovaj amandman, ima prostora za poboljšanje uslova za rad organizacija koje su veoma značajne kada su u pitanju odnos države i korisnika. One su amortizacioni faktor koji okuplja veliki broj učesnika ratova, koji su pre svega socijalna kategorija, bar su tako podvedeni ovde, a ne zaslužuju to da budu. Značaj tih organizacija treba sagledati i u sledećoj godini sa aspekta da se jubilarna stota godina od Prvog svetskog rata, posebno vidim u raznim razdelima predviđena sredstva za proslave i organizacione stvari, pa da i ovim ljudima malo damo na značaju i neki prostor da mogu da osete da država misli o njima, pogotovo što nekoliko godina pokušavam da dođem do Zakona o boračko-invalidskoj zaštiti. To je nemoguće i ovde očigledno ne postoji politička volja da se o njemu misli i razmišlja i zato mislimo da bi ovakav jedan potez usvajanja amandmana doveo do približavanja stavova i potreba svih tih ljudi koji su branili ovu državu i okrenuo se pogled prema državi da ona nije tek tako lako digla ruke od njih, iako su oni za svoju državu dali najviše što su mogli. Hvala.
