Hvala. Postaviću svoje pitanje premijeru sa jednim dubokim žaljenjem što više nemamo direktni televizijski prenos, ali verujem da će građani čuti i moje pitanje, a vaš odgovor.
Moje pitanje se tiče procedura za ostvarivanje prava za naknadu za trudnice i porodilje. Ono što me zaista brine jesu brojni birokratski problemi. Verujem da moje kolege možda nisu preterano zainteresovane za porodiljsko i trudničko odsustvo i nadoknadu tom prilikom, ali bih molila sve moje kolege da me puste da ostvarim svoje poslaničko pravo i postavim pitanje.
Kada govorimo o trudničkom odsustvu i nadoknadi tom prilikom, ukazala bih na brojne birokratske probleme sa kojima se susreću i trudnice, ali i sami poslodavci. Kako bi se bolje uputili svi u problem, daću jedan jednostavan primer.
Ukoliko trudnica ode pet meseci na trudničko i sam poslodavac, a i trudnica pet puta treba da posete šalter RFZO i u tom periodu predaju 36 dokumenta sa 43 različita lista papira. Kada je reč o porodiljama, naglasiću da situacija nije ništa bolja. Tom prilikom predaje se 86 listova papira različite dokumentacije.
Znajući da je svima nama u cilju stvaranje što boljeg poslovnog ambijenta, da je svima nama u cilju rešavanje problema građana i ostvarivanje osnovnih prava, pitam kada i šta namerava da uradi Vlada kako bi se ove procedure pojednostavile?
Možda ovo pitanje nije preterano interesantno za sve, ali je nešto što svakako znači život i nešto sa čime se naši građani susreću. Neću da pričam o tome šta znači za poslodavce kada više puta treba da dostave jedan te isti dokument u više različitih državnih organa i institucija. Znam i verujem da za ovaj problem postoji veoma jednostavno rešenje koje ni građane, ni državu, ni poreske obveznike ne treba da košta ni jedan dodatni dinar iz budžeta, čak šta više to rešenje treba da ponudi više novca u budžetu, veće uštede i verovatno stvaranje većeg broja radnih mesta, ali isto tako i zaštitu osnovnih ljudskih prava.

Reč ima ministar Dačić.

Nažalost, ne mogu da vam previše konkretno odgovorim na ovo pitanje zato što ne raspolažem svim tim informacijama. To takođe pripada Ministarstvu za rad i socijalnu politiku. Tu su i ministar zdravlja i ministar finansija.
Ono što mogu samo da kažem je to da je naš zadatak u narednim godinama, osim ovoga što govorimo političkom nebu, a to znači EU, evropske integracije, ekonomija, svakako povećanje nataliteta, odnosno prirodnog priraštaja našeg naroda i naše zemlje i svih građana uopšte. Toga naravno ne može biti bez ovoga svega o čemu ste vi malopre govorili. To znači bez povećane brige cele države i celog društva, od različitih podsticaja, beneficija pa do pojednostavljivanja procedure i svega ostaloga što ste vi spominjali.
Zamolio bih vas da to pitanje dostavite adekvatnijim ministarstvima da vam odgovore u najkonkretnijem smislu, šta se može uraditi u smislu pojednostavljenja procedure. Takođe, bih zamolio i ministra finansija da dok razmišlja o MMF-u i ostalim finansijskim institucijama u budžetu razmišlja i o tome kako da podstaknemo rađanje više dece u Srbiji. Ako to ne uradimo, neće nam pomoći niko živi, jer za 300 godina Srbija jednostavno će doći u situaciju da izumre sama od sebe.
Četrdeset hiljada dece se godišnje manje rodi nego što ljudi umre u Srbiji. Taj trend je sve veći i veći, odnosno sve lošiji i lošiji iz decenije u deceniju.
Mora se osmisliti. Ništa nije skupo imajući u vidu cenu koju ćemo svi zbog toga platiti. Prirodni priraštaj pre 50 godina je bio da smo imali 100 hiljada više rođene dece nego što je bilo umrlih. Sada imamo 40 hiljada manje. Ako se tako nastavi, a takvih podataka ima. Profesor je jedan od retkih koji čita knjige, pa mu zahvaljujem. Ovo su podaci statističkog kalendara RS iz Republičkog zavoda za statistiku. Ovo je skraćena verzija velikog pregleda koji su napravili, gde postoji velika analitika i statistika za razne oblasti, između ostalog i za pitanje prirodnog priraštaja.
Kod nas je, nažalost, kao što sam rekao, taj prirodni priraštaj minus 4,8% na hiljadu stanovnika. To je sada pitanje koje je važno reći, kada sam već dobio ove podatke, to sam rekao i misiji MMF kada su dolazili kod nas, jer postoje veliki zahtevi da se produžava broj godina potrebnih za odlazak u penziju i to je evropska tendencija. Ali, postoji jedan veliki disparitet u načinu i trajanju života na zapadu i ovde u Srbiji. Pogledajte u čemu, prosečni vek, očekivano trajanje života muškarca npr. u Austriji je 77 godina, a u Srbiji 71 godina. Nama muškarcima je žao, ali šta da radimo. Očekivani život žena u Austriji je 83 godine, a u Srbiji 76 godina. Znači, pet godina je očekivano da će žene živeti duže od nas.
Hoću da kažem da je kod nas nemoguće slepo prepisati pravila jer ne može neko da radi toliko dugo da jednostavno…
(Predsednik: Vreme.)
… to prirodno više ne može da izdrži.
Zahvaljujem uopšte što ste pokrenuli ovu temu. U opštoj poplavi političkih tema retko ko se bavi ovim pitanjem i zato bi trebalo ono što očekujemo da pokrene celo naše društvo na reforme da u toku razgovora i pregovora sa EU o specifičnim temama probamo da napravimo što širu saglasnost oko važnih tema. Tema broj jedan je svakako natalitet, odnosno demografija.
(Predsednik: Vreme.)
Nadam se da će ministri koji još nisu poradili na tome imati dovoljno vremena da na delu pokažu svoju opredeljenost za realizaciju ovih ciljeva.

Narodna poslanica Jelena Travar Miljević.

Poštovani premijeru, zahvaljujem vam se na odgovoru.
Moram vam reći da sam politikom počela da se bavim upravo zbog ovakvih tema. Politikom sam počela da se bavim zato što dolazim iz opštine Žitište koje je u poslednja dva kruga izgubilo 15% stanovnika, a kao neko ko dolazi iz političke partije koja uglavnom nudi rešenja, predložiću jedno rešenje za sve, ne košta budžet, ne koša poreske obveznike, a tiče se samo direktnije komunikacije državnih organa.
Druga stvar koja može da se uradi bez novca, a u cilju rešavanja ovog problema jeste izmena i dopuna Pravilnika o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, što je pod ingerencijom Ministarstva rada i socijalne politike. Zahvaljujem se.

Narodni poslanik Slobodan Samardžić.
Molim kolege da saslušaju.
U dogovoru sa članovima Vlade odlučio sam da sednicu produžimo za koji minut da bi svi predstavnici političkih stranaka u opoziciji imali priliku da postave pitanje. Izvolite.

Poštovani članovi Vlade, svoje pitanje bih postavio predsedniku Vlade.
Srbija je dobila datum. Jedna stvar koja je proslavljena po drugi put ove 2013. godine, prvi put 28. juna, a sada 20. decembra sa dosta neumerenosti i neskromnosti, nezasnovanog slavlja sa teškim rečima, velikim rečima da je to istorijski datum i istorijski događaj, apsurdno je da je ovo istorijska stvar za Vladu po tome što će u istoriji Srbije ostati upamćena po tome – uslov i zalog za ovaj datum jeste predavanje Kosova. Predavanje Kosova nije formalni uslov EU, niti pisani uslov. To je nešto što je EU krišom i ispod žita nagoveštavala vladama Srbije još ranije i našla uporište za takvu neku politiku u SSP.
Dakle, u onom naslovu koji govori o dobrosusedskim odnosima ona je Kosovo priključila toj kategoriji suseda Srbije i samim tim nju uključila u obavezu da i sa Kosovom ostvaruje dobrosusedske odnose. Posle toga je ta stvar bila prevedena u normalizaciju odnosa sa Kosovom.
Dakle, ovde je reč upravo o tom problemu neformalnih, nepisanih uslova za započinjanje razgovora u vezi sa pristupanjem Srbije EU. Hoću da skrenem pažnju da je na briselskom spisku tih nepisanih uslova dosta tačaka, da Kosovo nije jedina i upravo u vezi sa tim hoću da postavim pitanje.
Naime, EU nije zadovoljna ni sa Ustavom Srbije, nije zadovoljna sa položajem Vojvodine, posebno sa njenim ustavnim položajem. Vrlo je verovatno da će se takvo jedno nepisano pitanje uskoro postaviti pred Srbijom. Dakle, ne prilagoditi Statut Vojvodine Ustavu Srbije, nego obratno, menjati Ustav Srbije, da bi se ovaj nivo autonomije, koji je ustavno protivrečan, zadržao. Potom, EU će insistirati da Srbija razvije vrlo intenzivne evroatlantske odnose, da jednog dana uđe u NATO, da zaustavi svoj ugovor o Južnom toku…
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, gospodine predsedavajući, ja sam počeo 30 sekundi ranije i molim da mi to nadoknadite. Kasnije sam počeo i samo da bih postavio pitanje.
Dakle, takvih primera ima jako puno. Privilegovani položaj Hrvatske u trgovini duvanom sa Srbijom i mnogo štošta drugo.
Mene ovde zapravo zanima pitanje - da li Vlada Srbije, obzirom na ove činjenice koje sam pomenuo, a to je taj spisak nepostojećih uslova ili formalno nepisanih uslova, da li Vlada Srbije ima bilo kakvu ideju o povlačenju crte, o povlačenju crte trpeljivosti tih uslova koji zapravo teraju Srbiju da bude sve slabija, sve kraća i sve manja u svom procesu pridruživanja EU?
(Predsednik: Gospodine Samardžiću, već ste prešli četvrti minut. Da bismo dali i drugima priliku, ja vas molim, imaćete priliku u drugom pitanju da postavite dodatna pitanja.)
Hvala.

Predsednik Vlade. Izvolite.

Ono što je sadržano u pregovaračkom okviru EU, objavljeno je na sajtu našeg pregovaračkog tima. Pregovarački okvir EU nije javni dokument, ne zato što je tajna, nego zato što to do sada nije bila nikakva praksa. Na državi sa kojom se pregovara je da odluči šta će sa tim da uradi. To nije dokument na koji mi dajemo saglasnost prilikom njegovog donošenja.
Prva međuvladina konferencija je događaj na kojem EU iznosi svoj pregovarački okvir, a Srbija iznosi svoj, odnosno svoje mišljenje o onome što je sadržano u tom pregovaračkom okviru. Ovo što ste vi spominjali kao neke dodatne uslove, to uopšte nije predmet bilo kakvih razgovora, u smislu daljeg uslovljavanja Srbije.
Da li će biti daljeg uslovljavanja? Biće, to ne treba da piše bilo gde. Sve su zemlje prošle kroz to.
Sa druge strane, Srbija je specifična u tome što je naš glavni politički kriterijum vezan za normalizaciju odnosa sa Prištinom, dijalog sa Prištinom i što je taj ključni politički kriterijum i dalje zadržan kroz poglavlje 35. Znači, pregovarački proces se u svakom momentu može zaustaviti ukoliko ne ide u pravcu napretka u poglavljima 23, 24. i 35. To je sve tako.
Sa druge strane Srbija nikad nije ni obećala, ni bilo kome rekla da će promeniti svoj stav o statusnom pitanju kada je reč o KiM. Mi nikad nećemo, ne da nećemo mi to uraditi, nego nećemo dati bilo kome drugome ohrabrenje da to može da uradi ili da treba da uradi, kao što je bilo nekih reči vezano za mesto u UN, da Srbija navodno se neće protiviti, ali će reći mnogim svojim prijateljima da to ipak prođe. To nije tačno. Srbija ne menja svoj stav o statusnom pitanju, ali pitanje normalizacije života i odnosa sa Prištinom jeste nešto što nas čeka u svakodnevnom životu.
Predavanje Kosova nije bio nikakav uslov, niti posledica Briselskog sporazuma i datuma za otpočinjanje pregovora o pristupanju. A da li jeste bio i da li jeste istorijski događaj? Jeste. Zašto? Zato što kada Srbija bude ulazila u EU, uvek će se spominjati kada su započeti pregovori.
Sa druge strane, drago mi je što smo na neki način uspeli da ostvarimo one ideje za koje ste se vi zalagali pre 12, 13, 14 godina, samo što niste uspeli vi da ih ostvarite. Šta da radimo? I vi ste na bilbordima govorili o tome da je izvodljivo. Evo, jeste izvodljivo. To više nije politička laž pred svake izbore. Dobićemo viznu liberalizaciju, ući ćemo u EU. Evropa i EU danas nije samo bajka, sada će zavisiti od nas koliko ćemo brzo tome ići.
Da li je ona pravedna? Da li je ovaj svet pravedan u kojem živimo? Da li su svi događaji na ovom svetu pravedni? Pa ipak, i dalje verujemo u Boga.
Prema tome, iako je nepravedna međunarodna zajednica, ne znamo u šta bismo drugo mogli da verujemo. U izolaciju, osiromašenje i dalje upropašćavanje Srbije, sigurno ne. U izmišljena partnerstva negde na istoku u koja nas niko ne zove, sigurno ne. Narodu treba reći istinu. Ili će Srbija ući u EU ili će zaista Albanija za nju biti zapad za 10 godina.
(Predsednik: Vreme.)
Ja ovo ne govorim, u stvari, govorim ovoliko i ako nema prenosa, ne govorim ovo zbog prenosa. Govorim ovo da bih vas ubedio. Da li ima prenosa ili nema prenosa, to stvarno ne znam.
Izvinjavam se predsedniče, samo još jednu rečenicu. Zamolio sam predsednika Narodne skupštine u ime Vlade Republike Srbije da napravite izmenu, ili ako hoćete napravite dogovor, mi smo spremni ceo dan da odgovaramo na vaša pitanja, a ne samo popodne. Prema tome, apsolutno sam saglasan, da ne ispadne posle da neko nema pravo. Sa druge strane, niti ja mogu da odgovorim u dva ili pet minuta na možda neke veoma ozbiljne političke teme i nemamo razloga da se toga plašimo i da se toga stidimo. Ako imate prostora u vašem zgusnutom Poslovniku o radu i ako imate vremena da se ceo dan posvetite Vladi Republike Srbije, mi smo tu da vam udovoljimo u toj želji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić.