Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 14.05.2014.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/54-14

4. dan rada

14.05.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:00 do 17:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nikola Selaković

| Ministar kulture
Izuzetno kratko.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sa željom da u raspravi u pojedinostima zaista se dotaknemo i ove teme koju ste poslednju pomenuli, još jednom ću da izrazim svoje neslaganje sa onim što ste rekli u javnim raspravama.
Da ste vi mene pitali i da ste mi postavili pitanje koliko je javnih rasprava održano, u kom vremenskom periodu, koliko lica je učestvovalo, ja bih vrlo rado vama odgovorio na to, ali vi ste rekli da su javne rasprave bile fingirane. Automatski ste jednu stvar zakucali kao presuđenu, fingirana javna rasprava. Dozvolite, ali i ovo je javna rasprava i ovo je najšira javna rasprava koju građani Srbije prate. I onaj koga interesuje i onaj koga ne interesuje.
Mi pošaljemo javni poziv kada odlazimo u neki grad u Srbiji gde se održava okrugli sto u vidu javne rasprave.
Da li mislite da apsolutno sve zanima koja su rešenja Zakona o pravobranilaštvu? Znate li koliko je Narodna skupština donosila i koliko će tek donositi zakona iz oblasti nauke, u 90% slučajeva, a bavio sam se naukom, bavite se vi naukom i vrlo dobro znate da to izuzetno uzan krug ljudi u Srbiji to interesuje.
Ne možete reći i ja i dalje stojim pri tome, možete reći, ali nije korektno reći, javna rasprava je fingirana. Javna rasprava bi bila fingirana da nije pozvan niko osim kruga podobnih koji će da klimaju glavom, nije nikako.
Često se dešavalo, predložimo neko rešenje, ono naiđe na apsolutno neprihvatanje učesnika javne rasprave i korigujemo ga, zato što nam je cilj da donesemo što je moguće kvalitetniji zakon i da taj zakon bude primenjiv i da dugo traje.
Dakle, jednostavno, nekorektno je reći, javna rasprava je bila fingirana, jer nije, apsolutno nije.
Pogledajte koliko je doneto zakona u Republici Srbiji, u dugom nizu prethodnih godina, da nisu doživljavali pravu javnu raspravu.
Javna rasprava je kada neistomišljenik o ovome napiše kolumnu ili članak, kada ukaže kroz jedan dobar sadržajan tekst sa nečim što se ne slaže u ovom predlogu i to je javna rasprava i to su ljudi radili u određenim zakonima koje smo predlagali Vladi, a Vlada Skupštini. Ovi zakoni koji su pred vama, mislim na obimne izmene i dopune ili celovite zakone, u ovom slučaju na prvom mestu četiri zakona, a to su o izvršenju krivičnih sankcija, o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera o kojima smo juče raspravljali i u ovom slučaju Zakon o pravobranilaštvu i Zakon o posredovanju u rešavanju sporova, apsolutno su prošli kroz javne rasprave.
U ova dva zakona, posredovanje u rešavanju sporova i zakon o pravobranilaštvu, u raspravama je učestvovalo po zakonu preko 300 lica.
Moram da se uporedim u ovakvim nekim stvarima što je bilo pre mene, jer to bi bilo kao da imate dete kome kažete – baš te briga ko ti je otac i majka i baš te briga ko su tvoja deca sutra.
Postoji nešto što se zove kontinuitet institucija. Ja se kao čovek koji se nalazi na čelu državne institucije, trudim da unapredim njen rad u odnosu na pređašnji rad te institucije, bez bilo kakve političke pozadine u toj priči, čisto funkcionalno.
Šta je to bolje u radu Ministarstva, a šta je lošije? Šta je bolje u radu Vlade, a šta je lošije u radu Vlade?
Dakle, u radu ove vlade i radu ovog ministarstva, bolje je to što se ne sprovode fingirane javne rasprave, jer možda su one nekada sprovođene i postajale i ovde se ne sprovode.
Odmah da vam kažem, možda bi se sprovodile, ali ja ne želim da se sprovode takve javne rasprave.
Jednostavno, ne želim. Trista ljudi je pametnije od jednog čoveka. Svi ljudi sve znaju, kaže jedna izreka. Dakle, konsultujte što veći broj nas.
Raspitajte se, niste bili poslanik u prethodnom sazivu. Dešavalo se često da u raspravi u pojedinostima, čak i na sednici u plenumu, prihvatim amandman koji predlože kolege iz opozicije, čak i kada ga je odbio nadležni odbor. I to se dešavalo. Snagom argumenata ljudi me razuvere u onaj stav, odnosno uvere u neki drugi stav i to se prihvati. Ako se uklapa u sistem zakona, to i prođe.
Ali, opet kažem, nekorektno je da kažete da su sprovođene fingirane javne rasprave, jer nisu.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Biljana Pantić Pilja, a neka se pripremi narodna poslanica Suzana Spasojević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Biljana Pantić Pilja

Srpska napredna stranka
Hvala vam, predsedavajući.
Gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, Srpska napredna stranka glasaće za ovaj set izmena i dopuna zakona.
Osvrnuću se u svom izlaganju samo na tri izmene koje se nalaze u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Ne delim zakone na manje važne i važnije, ali zaista smatram da je Zakon o parničnom postupku jedan od najbitnijih zakona koji se zaista bavi procesnim pravom.
Izmena člana 193. kojim je postojala obaveza da se podnese predlog za mirno rešenje spora ukoliko se tuži Republika Srbija, smatram da je dobro da to više nije obaveza zato što se gubilo vreme pri podnošenju tužbe. U jedno 10 primera ukoliko se podnese predlog za mirno rešenje spora, možda na jedno je samo nadležno pravobranilaštvo odgovaralo. Znači, čak nisu odgovarali, a ne prihvatali predlog za mirno rešenje spora.
Na primer, ukoliko treba da se podnese tužba protiv opštine ili grada gde se desilo delo ujeda psa, naprimer, za naknadu štete, gubi se 60 dana da se uputi predlog za mirno rešenje spora, oni ne odgovore, podnosi se tužba, a sudski postupak bi mogao da se okonča za ta dva meseca, za tih 60 dana, jer dovoljna su dva ročišta da se okonča takav postupak.
Takođe, što se tiče odbačaja tužbe, koji je noćna mora svakog tužioca, odnosno punomoćnika, smatram da je dobro što je sada uvedeno da postoji ročište na kome će se tužilac izjasniti o tužbi koju je podneo.
Posebno mislim da je to dobro ukoliko je tužbu podnelo lice koje nema advokata i ako je jedan od razloga za odbačaj tužbe ukoliko je tužba nerazumljiva, jer postoji mogućnost da objasni sudiji zašto je do toga došlo, da ga sudija uputi, da ne dođe ni do odbačaja. U većini slučajeva tužilac koji je podneo tužbu sam, nema mogućnosti da plati advokata, moraće da plati taksu i na odbačaj tužbe, tako da mislim da je ovo rešenje izuzetno dobro.
Treće rešenje koje izuzetno smatram dobro je cenzus za reviziju, o kojoj su već govorile moje kolege. Mislim da je to najbolja izmena konkretno u ovom predlogu zakona, posebno imajući u vidu socijalne prilike građana u Srbiji, da postoji vrlo mali broj sudskih sporova gde je vrednost spora 100.000 evra, odnosno 300.000 evra, i takođe, odredba koja se odnosi na to da drugostepeni sud može da preinači presudu.
Imali smo situaciju da u prvostepenom postupku donese se presuda da se usvoji tužba i tužbeni zahtev, da izjavi žalbu tuženi i da drugostepeni sud, imajući u vidu dobro utvrđeno činjenično stanje, preinači takvu odluku i da donese odluku da odbije tužbu i tužbeni zahtev. Na taj način je tužiocu bilo uskraćeno pravo da izjavi žalbu. Nije imao nikakvu mogućnost izjavljivanja pravnog leka. Na ovaj način moći će i tužilac koji je izgubio spor ili tuženi, zavisi koja je strana u sporu, da izjavi žalbu, tako da zaista mislim da je cenzus za reviziju jedno od najboljih rešenja u ovim izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.
Takođe, nadam se da ćemo uskoro, mislim da je ministar i rekao, imati sveobuhvatnije izmene Zakona o parničnom postupku i Zakon o izvršenju i obezbeđenju, jer normalno je da se zakon usvoji, da počinje da se primenjuje i onda da vidimo koje su to pogrešne odredbe, odnosno odredbe koje stvaraju probleme u sprovođenju zakona. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Suzana Spasojević

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, ministre, koleginice i kolege poslanici, ja ću se danas u svom izlaganju osvrnuti samo na Predlog zakona o posredovanju u rešavanju sporova ne zato što mislim da su, kao što je rekla koleginica Biljana, ostali zakoni manje važni, već zato što smatram da je danas najmanje rečeno upravo o ovom zakonu koji je za Srbiju u budućem periodu veoma važan.
S obzirom na to da postojeći Zakon o medijaciji nije dao očekivane rezultate, potrebno je doneti novi zakon kojim bi se uredila ova oblast, kako bi građani imali mogućnost da na jedan miran način, sporazumom i dogovorom, reše svoje sporove.
Posredovanje zbog svoje važnosti zaslužuje drugu šansu, jer i građani zaslužuju šansu da poštuju zakon, da dostupnost pravdi bude i brža i lakša i jeftinija, da se, što je najbitnije, rastereti pravosuđe. Podsećam vas, rasterećivanjem pravosuđa, povećanjem broja predmeta koji se rešavaju mirnim putem i rešavanje zaostalih predmeta su jedan od prioriteta nove strategije o reformi pravosuđa.
U Srbiji je pravosuđe zatrpano nerešenim predmetima, privreda je usporena u napredovanju zbog nerešenih sudskih sporova, tako da Predlog ovog zakona svakako možemo definisati kao zakon koji će doprineti efikasnosti pravosuđa, suđenju u razumnom roku i smanjenju broja predmeta.
S druge strane, veoma bitan pozitivan efekat ovog predloga zakona je podsticaj privredi, jer će stranke moći u najkraćem mogućem roku da nađu način da zaključe sporazum, mirnim putem reše svoje sporove i zaključe sporazum koji će, prema Predlogu ovog zakona, imati snagu izvršne isprave, što u stvari jeste najveća novina ovog zakona.
Takođe, novina ovog zakona je i ta da će Ministarstvo pravde i državne uprave biti organ koji će određivati visinu tarife za naknadu posrednika, a s obzirom na to da znamo da je jedna od najvećih primedbi onih koji su koristili usluge dosadašnjih medijatora, a sada posrednika, upravo je bila visina naknade. Očekujem da će Ministarstvo uzeti u obzir trenutnu i ekonomsku i finansijsku situaciju naših građana i te tarife barem u početku biti manje, a ukoliko želimo da ovaj alternativni oblik rešavanja sporova zaživi i u Srbiji, jer znamo kakva su iskustva u zemljama koje su već unazad nekoliko godina ili decenija počela da primenjuju čak i obaveznu medijaciju pre sudskog postupka.
Imamo primer Amerike u kojoj se 90% slučajeva rešava mirnim putem. Inače, da nije tako, pravni sistem u Americi bi doživeo kolaps ili, na primer, Velika Britanija u kojoj se 65% slučajeva rešava mirnim putem ili Kanada koja je obaveznu medijaciju uvela još 1993. godine, a u kojoj je do tada bila slična situacija kao kod nas. Bio je veliki broj nerešenih predmeta, a sada čak i 95% sporova se reši upravo medijacijom, odnosno mirnim putem.
Iskustva ovih zemalja nam govore da posredovanje, odnosno mirno rešavanje sporova da bi ostvarilo svoju svrhu treba da bude jedan jednostavan, brz, efikasan i jeftin način rešavanja sporova u svim oblastima, mada je pretpostavka da će se najviše koristiti u oblasti imovinskih, porodičnih, radnih ili privrednih sporova.
Jedna od zamerki na još uvek važeći Zakon o medijaciji, koju su izneli građani ili korisnici ovih usluga ili potencijalni korisnici bilo je i pitanje – ko može da bude posrednik i na koji način i da li Srbija raspolaže dovoljno stručnim osobljem za obavljanje ove delatnosti?
Ovaj predlog zakona koji je danas pred nama jasno definiše uslove i načine na koje jedno fizičko lice može da bude posrednik. Predviđena je visoka stručna sprema, da je državljanin Republike Srbije, poslovno sposoban, da ima licencu, da je upisan u registar posrednika. Može da bude pravnik, sudija, ali da se tim poslom bavi nakon radnog vremena.
Propisivanje visoke školske spreme obaveza je da posrednik mora da se pridržava etičkog kodeksa, da se formira komisija koja će ocenjivati rad i u slučaju neprofesionalnog rada oduzimati licencu sigurno će uticati i na to da se posao posrednika obavlja na jednom višem, kvalitetnijem nivou, kao i da građani imaju veće poverenje nego što su imali do sada u ovakav način rešavanja sporova.
Posrednici nisu ni izaslanici, ni psiholozi, ni detektivi. Posrednici u rešavanju sporova imaju obavezu da olakšaju komunikaciju između korisnika i postignu poravnanje kroz pregovaranje. Najbolje posredovanje je ono koje štiti i sadržaj i zajednicu, što je svojevremeno rekao Kofi Anan – da bi bili dobar medijator morate da umete dobro da slušate, morate da slušate ne samo ono što je rečeno, nego i ono što nije, što je često mnogo važnije od onoga što izgovore.
U članu 13. predloga ovog zakona, koji se odnosi na načelo poverljivosti, plašim se da je ovakvim rešenjem moguća zloupotreba, jer iskustva iz nekih drugih zemalja koje su ranije uvele obavezu mirnog posredovanja u mirnom rešavanju sporova dokazuje da stranke koje možda u suštini i nemaju nameru da mirnim putem postignu dogovor mogu da zloupotrebe ovakav način rešavanja sporova kao sredstvo da se spreči razmatranje onih činjenica koje za njih u sudskom postupku mogu da budu loše.
Mogući izlaz iz ovakve situacije je da se iz poverljivosti isključe one činjenice koje su strankama bile poznate pre posredovanja.
Takođe, u članu 29. koji se odnosi na troškove posredovanja, to je rekao i moj kolega Neđo Jovanović, možda je potrebno dodati stav koji se odnosi na to da strane koje koriste usluge posredovanja, koje su u režimu socijalne zaštite, imaju mogućnost da ne plate troškove. Poslanička grupa je povodom ovoga podnela i amandman.
U suštini, najbitnije je da ovaj zakon doprinese da i građani i privreda i sudije prihvate posredovanje kao nešto što je alternativa sudskom postupku i da se taj alternativni način rešavanja sporova što više afirmiše, jer nažalost, u Srbiji se od kad je usvojen Zakon o medijaciji veoma malo primenjivao ovaj zakon, a u svetu više od 70% slučajeva se rešava upravo na ovakav način.
Znamo da se to ne može postići ni brzo, ni preko noći, ali zato je bitno da se prevaziđu svi problemi u pogledu informisanosti građana o prednostima rešavanja sporova mirnim putem.
Posredovanje, odnosno rešavanje sporova mirnim putem jeste moćan mehanizam za promovisanje tolerantnog, kulturnog i mirnog rešavanja sporova. Poslanička grupa će u Danu za glasanje podržati i ovaj i sve ostale predloge zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Srpska napredna stranka
Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moje poštovanje i dobar dan svima. Prvi put govorim u ovom časnom domu. Dolazim iz Beograda, sa opštine Čukarica. Želeo bih ovom
prilikom da strogo u najkraćem podvučem i još jednom istaknem sve dobre strane predloženih rešenja zbog kojih smatram da čitav set zakona o kojima danas raspravljamo zaslužuje da bude usvojen.
U Predlogu zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju predlažu se mere koje vode usklađivanju sa situacijom koja je realno prisutna u praksi, na terenu, što je nesporno dobro za svaki zakon.
U Predlogu zakona o pravobranilaštvu otklanjaju se svi praktični nedostaci koji su bili prisutni i u prethodnom zakonu koji je regulisao ovu oblast, ali takođe značajno unapređuje zaštita prava i interesa kako Republike, tako i jedinica lokalne samouprave.
U Predlogu zakona o posredovanju u rešavanju sporova vrši se usklađivanje sa međunarodnim standardima, čime se unosi nov i značajan kvalitet. Tačno je, uvodi se i novi termin „posredovanje“, umesto termina „medijacija“. Međutim, smatram da je uvođenje termina koji je u najboljem duhu srpskog jezika isključivo stvar za pohvalu. Ne stoje zamerke da je to jedina promena, jer se između ostalog uvodi i kontrola kvaliteta obavljenog posla, što je takođe značajno.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku predlažu se mere koje rezultuju povećanjem efikasnosti kako postupka, tako i daljim usvajanjem međunarodnih standarda, dakle, ponovo uspostavljanjem novog kvaliteta, ali i usklađivanjem sa Ustavom, čime se otklanjaju bitni nedostaci iz prethodnog rešenja.
Najzad, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, uz usaglašavanje sa Ustavom, sa mnogim drugim zakonima, ali i sa usvojenim standardima, odnosno konvencijama, predložene mere vode i ka povećanju efikasnosti i skraćenju zakonskih rokova.
Sve u svemu, uzev sa predloženim merama koje razmatramo danas, dobijamo tri nova kvaliteta – poštujemo najbolje moguće domaće i međunarodne standarde pod jedan; pod dva, usvajamo pouke iz prakse i pod tri, postižemo veću efikasnost, unapređujemo rad važnih organa koji se bave ozbiljnim poslovima, sve to bez ikakvih dodatnih troškova, tako da kada se podvuče crta, stvar je jasna kao dan, kolokvijalno rečeno, nema potrebe da trošim vaše vreme dodatno sa novim objašnjenjima. Sve do sad prikazano daje dobar razlog da vam preporučim da u Danu za glasanje prihvatimo sve navedene zakone. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić.
...
Srpska napredna stranka

Dragana Barišić

Srpska napredna stranka
Uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je suvišno govoriti o hitnosti i neophodnosti usvajanja predloženih zakona o izmenama i dopunama, ali bih se osvrnula na Zakon o vanparničnom postupku, tačnije o Predlogu zakona o vanparničnom postupku.
Obzirom na to da je zakon usvojen i da koristi i primenjuje još od daleke 1983. godine, suvišno je govoriti o neophodnosti, obzirom da se od tada sistem promenio, da su pretrpljene korenite izmene posle raspada nekadašnje državne zajednice, neophodno je da se ovaj zakon usaglasi sa važećim Ustavom Republike Srbije i sa pojedinim rešenjima iz drugih važećih zakona, Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Porodičnog zakona, Zakona o parničnom postupku, Zakona o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama, kao i to da se tom prilikom izvrši terminološka usklađenost Zakona o vanparničnom postupku sa ovim zakonima, ali i ratifikovanim konvencijama.
S obzirom da sam po profesiji lekar specijalista psihijatrije, posebnu pažnju obratila bih na članove zakona od 31. do 44. o vanparničnom postupku u kome su regulisani posebni vanparnični postupci za uređenje ličnih stanja. Izvršene su određene izmene u postupku za lišenje poslovne sposobnosti.
Pitanje poslovne sposobnosti ima veliki značaj sa aspekta poštovanja ljudskih prava i sveukupno društvenog položaja osoba prema kojima se vodi postupak. Ovaj tzv. socijalni model pristupa osoba sa invaliditetom, koji uvažava sve posebnosti jedne osobe i posmatra je ne isključivo kroz invaliditet, promoviše uklanjanje barijera kako bi osobe sa invaliditetom mogle da ostvaruju sva prava ravnopravno sa ostalim članovima društva.
Cilj izmena ovog zakona je da se modifikuju pravila postupka lišavanja poslovne sposobnosti, i to tako da se lice koje se potpuno ili delimično lišava poslovne sposobnosti može izjašnjavati iznoseći svoje sopstveno mišljenje u skladu sa svojim očuvanim mentalnim kapacitetom, da se u postupku poštuje dostojanstvo, privatnost i prava lica prema kome se vodi postupak, da se u postupku uzima u obzir da postoje različiti stepeni nesposobnosti koji se vremenom mogu menjati, da se predviđa postupak za preispitivanje stepena lišene poslovne sposobnosti i postupak za vraćanje poslovne sposobnosti pre nego što istekne vreme proveravanja, ako se utvrdi da više ne postoje razlozi zbog kojih je lice lišeno poslovne sposobnosti.
Uvođenjem periodičnog preispitivanja sudske odluke zakon je u saglasnosti sa preporukom Komiteta ministara Saveta Evrope, koja predviđa da ograničenje treba da bude vremenski ograničeno uz periodično preispitivanje. Sve ovo doprinosi boljoj zaštiti interesa ovih lica, ali i kontroli organa starateljstva.
Smatram da je veoma važno da prihvatimo predložene izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku, jer bi to omogućilo bolji tretman i zaštitu ovih lica. U danu za glasanje podržaću ovaj predlog Vlade, što predlažem i ostalim poslanicima. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić, a neka se pripremi Milanka Jevtović Vukojičić.