Zahvaljujem.
Na član 114. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Predsedavajući, zamolio bih, pošto sam se javio i za prethodni amandman poslanice Branke Bošnjak, da mi omogućite, možete odbiti vreme od vremena poslaničke grupe da govorim o tom amandmanu.

Na isti način razmišlja naša poslanička grupa kao podnosilac ovog amandmana, a na isti način potvrđuje kolega Neđo Jovanović, koji je iskusan advokat i dobro zna o čemu pričamo.

Ono što postoji u praksi, to je da je do 2000. godine stanje u našim zatvorima bilo katastrofalno, a da je broj osuđenika bio manji. Posle 2000. godine stanje u zatvorima se iz godine u godinu poboljšavalo. Otvorene su ustanove, zavodi za izvršenje krivičnih sankcija i za evropske posmatrače i za nevladine organizacije. Ministarstvo pravde je tu bilo jako angažovano, ali ono što je činjenica koje svi moramo biti svesni, da mi još nismo dobili pozitivnu prelaznu ocenu.

Sa donošenjem Zakona o amnestiji, sa donošenjem Zakona o zavodskom izvršenju krivičnih sankcija, ali istovremeno i sa oštrijom borbom države protiv korupcije i kriminala, niko ne može tačno proceniti u budućnosti koliko će biti osuđenika. Ali, ono što je činjenica je da mi moramo ispuniti određene standarde, upravo sa onim osnovnim načelom o kome sam i prethodno pričao, to je da prvo država mora uraditi ono što je do nje, a onda tražiti od građana da građani ispune svoje obaveze.

Ako držimo zatvorenike u zaista nehumanim uslovima, a zatvori su prenatrpani ne krivicom ovog ministarstva, već zbog nasleđa, onda u budućnosti moramo urediti kako treba i po određenim standardima.

Što se tiče amandmana na član 114. koji sam podneo i kojim predlažem da su lekari u obavezi da sa osuđenicima koji odbijaju lečenje ili hranu postupaju sa poštovanjem medicinske etike i ličnosti osuđenika, uz obavezu da lekari moraju zadržati objektivnost u svojim procenama i ne smeju dozvoliti da budu izloženi pritisku da prekrše etičke principe i medicinsko prosuđivanje, posebno kod primene medicinskih prinudnih mera, uz istovremene medicinske kontrolne mehanizme. Mislim da je Vlada u svom odgovoru u pravu, da je sve ovo regulisano u nekim drugim zakonima i što se tiče medicinskog etičkog kodeksa i da ministarstvo stalno vrši nadzor.

Ovo jeste jedna upućujuća norma. Opet sam želeo da nešto što se podrazumeva i nešto što postoji u drugim zakonima se kratko i jasno navede i kod nas, posebno u slučajevima štrajkom glađu, odbijanja uzimanje hrane, lekova itd, gde su lekari, a to znamo iz prakse, često podvrgnuti pritiscima da i kada treba i kada ne treba vrše medicinske prinudne mere.

Još bih se samo u najkraćem osvrnuo na tretman trudnica i porodilja. Mislim da zaista zakon tu u velikoj meri odgovara potrebama vremena i da je u ovom delu jako human, što se tiče pre svega dece. Ali, mislim da osuđenim ženama porodiljama i trudnicama nedostaje taj deo koji zakon nije propisao da moraju prostorije u koje su smeštene da ispunjavaju određene uslove. Oni se u medicinskom smislu i u smislu medicinske nege uglavnom podrazumevaju i uglavnom u praksi se tim osobama posvećuje posebna pažnja, ali moja je namera da to zakon precizira.

Onda kada osuđeniku pokažete i normativno i u praksi da je država uradila što se tiče humanosti, sve ne samo normativno, već i u praksi, tek onda možete od osuđenika tražiti da on izvrši svoju obavezu i očekivati punu resocijalizaciju. Sam sam bio nekoliko puta u nekim zemljama EU pre 15 ili 20 godina i po dolasku na granicu jednostavno vam carinici i policajci na carini stave do znanja da ste došli u jednu uređenu državu, ali vam istovremeno sa dobrodošlicom i sa otvorenim granicama skreću pažnju na vaše obaveze. Kada prekršite, a država vam je omogućila sve, onda idu zaista rigorozne sankcije. To je model funkcionisanje države koji mi želimo da vidimo u praksi. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, predlagač je već po članu 114, amandman koji je uložio po članu 114, obrazlagao, a vezano za njegov stav o obrazloženju Vlade, ali javio sam se za reč i izneću moje mišljenje o njemu.
Javljam se iz sličnih razloga, kao i prethodnog puta, dakle, za prethodni amandman o kojem sam diskutovao. Smatram da je ova oblast već detaljno uređena primarnim zakonom o ovoj oblasti, a to je Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Pre svega, članovi 169. i 170. ovog zakona detaljno opisuju odnos zdravstvenih radnika prema pacijentu. Pročitaću.
„Zdravstveni radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa važećom zdravstvenom doktrinom i u skladu sa kodeksom profesionalne etike. Za svoj rad zdravstveni radnici preuzimaju stručnu, etičku, kaznenu i materijalnu odgovornost. Zdravstveni radnici sa visokom školskom spremom, iz člana 166. tačka 1. ovog zakona, dužni su da prilikom prijema diplome o završenom školovanju potpišu izjavu, zakletvu da će se u obavljanju svog poziva pridržavati načela utvrđenih u Hipokratovoj zakletvi, kao i načela profesionalne etike“.
U sledećem stavu ovaj zakon kaže da su „zdravstveni radnici iz člana 166. tačka 2. ovog zakona, odnosno zdravstveni saradnici dužni da prilikom zasnivanja radnog odnosa potpišu izjavu, zakletvu da će se u obavljanju svog poziva pridržavati načela utvrđenih u Hipokratovoj zakletvi, kao i načela profesionalne etike“.
Sam stav u ovom amandmanu koji govori, citiram „da se ne može sve prepustiti diskrecionoj proceni lekara“ mislim da ne stoji zato što apsolutno ništa nije prepušteno diskrecionoj proceni lekara, već je jasno uređeno Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, bez obzira da li se pacijent nalazi na izdržavanju kazne zatvora u zavodu za izdržavanje zatvorskih sankcija ili se nalazi u domu zdravlja, dakle, na slobodi. Hvala.

Na član 130. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Snežana Malović i Biljana Hasanović Korać.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnele smo amandman na član 130. ovog predloga zakona kojim predlažemo da se posle stava 3. doda stav 4. koji glasi – žalba na odluku direktora uprave ne odlaže izvršenje rešenja.
Naime, članom 130. je predviđen premeštaj osuđenog i u stavu 1. kaže – direktor uprave može po predlogu upravnika zavoda premestiti osuđeno lice iz jednog zavoda u drugi kada je to opravdano zbog sprovođenja programa postupanja ili održavanja reda i bezbednosti u zavodu. U stavu 2. kaže – direktor uprave može iz razloga bezbednosti osuđenog premestiti po službenoj dužnosti.
Ovi razlozi ukazuju da su tu postupci premeštanja vrlo hitni. Mislim da ne bi trebalo da bude dileme, pa zato treba precizirati i staviti da žalba na odluku o premeštanju ne odlaže izvršenje.
U obrazloženju Vlade, kojim se odbija amandman, poziva se na član 40. stav 3. ovog predloga zakona u kome se reguliše postupanje po žalbi protiv odluke upravnika zavoda i direktora uprave i to je jedna opšta odredba. Obzirom na hitnost razloga premeštanja u ovom slučaju, smatrali smo da treba i ovde naglasiti da žalba ne odlaže izvršenje. Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik dr Janko Veselinović, po amandmanu. Izvolite.

Predsedavajući mislim da su se stekli uslovi za ozbiljnu raspravu i ministar je saglasan sa tim.
Ministre, smatram da ovo pitanje zaslužuje pažnju, ali ću pokušati da otvorim još jednu temu koja je vezana za izvršenje sankcija i ulogu direktora i uprave na postupak izvršavanja sankcija i na pojave, da ih tako nazovem, koje se dešavaju za vreme izvršavanja sankcija.
Naime, vrlo je bitno, ovde se govori o poverenju u direktora uprave i naš amandman ide ka tome da odluka direktora treba da se realizuje bez odlaganja, ali da bi to tako bilo, sigurno je da u lancu izvršenja sankcija moramo da imamo ljude odgovorne za poslove koje obavljaju, ljude od struke, ljude od morala i ljude koji nisu u tom postupku do sada imali nekih zloupotreba, jer se dešava veoma često i vi verovatno dobijate te pritužbe i mi smo imali prilike da gledamo pritužbe zatvorenika, lica na izvršenju krivičnih sankcija, koja se žale na nejednako postupanja u ustanovama za izvršenje sankcija od strane odgovornih lica u tim ustanovama.
Želim da iskoristim ovu priliku da ukažem da u tom smislu imate našu podršku da i na mestima gde se izvršavaju sankcije mora postojati i pravda i pravičnost i da mora postojati jednako postupanje prema svim licima nezavisno od toga kakva je njihova materijalna situacija sa kojom su ušli na to mesto u kome izvršavaju sankciju, nezavisno od toga da li imaju podršku van kapija tih ustanova i nezavisno od toga kojoj čak političkoj stranci ili nekoj drugoj grupi pripadaju.
U tom smislu, smatram da treba da prihvatite ovaj amandman, ali da bi ovaj amandman imao smisla to bi značilo da u svim ustanovama za izvršenje sankcija imate ljude od integriteta. Nisam siguran da je to svuda tako, odnosno nisam siguran da je cela struktura u ustanovama za izvršavanje sankcija takva. Smatram da to zaslužuje jednu posebnu pažnju. Verovatno u ovim postupcima kada ste više okrenuti ka donošenju zakona, a manje ka analizi sprovođenja tih zakona, donošenje ovog zakona i pripremanje podzakonskih akata za njegovu implementaciju stvara vam dobre uslova da se pozabavite i ovim strukturnim pitanjima ko i na koji način vodi ustanove za izvršenje sankcija, dakle ko su menadžeri, da tako kažem, tih ustanova, i ko su ljudi koji odlučuju, na neki način, o sudbinama ljudi koji su se našli sa druge strane brave tih ustanova. Hvala.

Za reč se javio narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, uz najbolju volju nisam mogao da razumem obrazloženje kolege Veselinovića zato što amandman narodnih poslanika Snežane Malović i Biljane Hasanović Korać na član 130. Predloga zakona glasi, da ne citiram ceo amandman, da žalba na odluku direktora uprave ne odlaže izvršenje rešenja, a kolega je pričao o tome da ministar pravde i direktor uprave za izvršenje zavodskih sankcija trebaju da vode računa da upravnici zatvora, odnosno institucija za izvršenje zavodskih sankcija moraju da budu ljudi od integriteta. Sa tim se slažem, ali ne vidim kakva je veza između obrazloženja amandmana i samog teksta amandmana. To je jedna stvar.
Druga stvar, mislim da su obrazloženja Vlade veoma logična. Čini mi se da su kolege iz opozicije pokušale da pišući amandmane stvore utisak da više vode brigu o uslovima u srpskim zatvorim nego što to čini resorno Ministarstvo i nego što to čini Vlada RS i onda su jednom veštom, više ili manje veštom, tehnikom pisanja amandmana pokušali da stvore utisak kod građana da u Predlogu zakona nešto ne piše, a u stvari piše.
Mislim da je Vlada na veoma precizan način to objasnila. Dakle, nema potrebe da se u članu 130. iza stava 3. dodaje novi član 4. koji glasi: „Žalba na odluku direktora uprave ne odlaže izvršenja rešenja“, kada prethodno u članu 40. stav 3. Predloga zakona se već predviđa da blagovremeno izjavljena žalba na odluku, na odluku u smislu rešenja kao pojedinačnog akta, upravnika zavoda ili direktora uprave ne zadržava izvršenje odluke.
Javio sam se za reč prosto zato da se ne stvori pogrešan utisak u javnosti da kolege iz opozicije više brinu o generalnoj i specijalnoj prevenciji kriminaliteta, da više brinu o uslovima u našim zatvorima, da više brinu o resocijalizaciji učinilaca krivičnih dela, nego što to čini Ministarstvo pravde ili što to čini Vlada RS. Naravno, SNS ni na koji način ne dovodi u pitanje pravo poslanika iz opozicije da pišu amandmane, ali čini mi se da im je obrazloženje suviše nategnuto, suviše veštački, i da sam tekst amandmana suštinski nema veze sa obrazloženjem.
Ja ću iskoristiti ovu priliku da kažem da poslanička grupa SNS smatra da je Predlog zakona o izvršenju krivičnih sankcija zaista pisan veoma kvalitetno, da će njegove odredbe apsolutno da postignu svrhu onoga što ovaj zakon i treba da postigne, a to je prevencija i opšta i pojedinačna…

Molim vas, samo po amandmanu govorite.