Gospodine Rističeviću, u dve bih podelio diskusiju, pošto niste bili precizni šta vam nije bilo jasno.

Zamolio bih vas da se obraćate meni, a ne gospodinu Rističeviću.)

Prihvatite moje izvinjenje, jer sam taze poslanik, pa još nisam naučio pravila.
Prvi deo moje diskusije se odnosio na umanjenje poreza, i to je politička odluka. Moje mišljenje je da je to iznuđeno rupom u budžetu, nedostatkom para da se iz državnih para plaćaju doprinosi za penziono i socijalno ljudima koji su se zapošljavali po članu 21v i 21d, i to je politička odluka. To je u redu. Skupštinska većina je tako rešila i to je vaš premijer rekao, tj. naš, da je to način na koji će se zapošljavati. Vreme će pokazati da li ste u pravu ili ne.
Ono što sam hteo i insistirao je da zamolim ministra finansija, da zamolim poslanike Narodne skupštine da još jednom razmislimo o skidanju 2% sa pozicije doprinosa za socijalno i prebacivanje na penziono. Skidanje 2%, umanjenje 30 milijardi na godišnjem nivou Republičkom fondu za zdravstvenu zaštitu još ćemo više otežati funkcionisanje zdravstva u Republici Srbiji. Kada se ta odluka izglasa, kolege, više nije bitno da li je to glasala pozicija ili opozicija, to je glasala Narodna skupština. Vrlo ćemo teško ispraviti ionako teško stanje u našem zdravstvu. Osnova zdravstva su finansije.
Verujem da ministar Krstić ima dobru volju da to nadomesti iz budžeta, ali kako će da nadomesti iz budžeta kada ima problem na dohodovnoj strani.
Insistiram da razmislite i da povučete predlog, da se pare za penzije nađu na drugi način. Ostavite pare srpskog zdravstva, koje je u velikim finansijskim problemima.

Reč ima narodni poslanik mr Mirjana Đoković, po amandmanu.

Uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, drage kolege poslanici, obzirom da sam deset godina radila u direktnom posredovanju u oblasti zapošljavanja, želim samo da kažem na priču gospodina Pavićevića da su nesporni rokovi, da je jasna namera Vlade šta želi da postigne ovim podsticajnim merama, a to je da pospeši proces zapošljavanja u zemlji Srbiji.
Međutim, ima poslodavaca u našoj zemlji kojima nije dovoljno da ih pratite 10 godina. Oni poslodavci koji su iskreni, koji žele da unaprede proces zapošljavanja, njih ne morate da pratite. Tu vidim jasnu nameru da ova Vlada najozbiljnije mora da se pozabavi time da napravi direktnu spregu između ovih podsticajnih mera i onog posla koji treba da radi inspekcija rada, jer kolege iz Nacionalne službe za zapošljavanje nisu ljudi iz policije. Oni mogu sistemom urgencija mera da utiču na poslodavce, mogu da ih uskrate da u narednom periodu više nikada ne dobiju ni jednu podsticajnu meru.
Definitivno u ovoj zemlji mora malo da se napravi promaja u oblasti inspekcije rada. Naime, oni tačno moraju da znaju šta rade, a ne da se srode, bukvalno, sa poslodavcima i onda kada imate pritužbu jednog radnika kojemu je povređeno radno pravo, onda inspektor rada dolazi na lice mesta u pomenutu instituciju i maltene prijavljuje lice koje je izvršilo prijavu.
Dakle, samo unakrsnim kontrolisanjem inspekcije rada, Nacionalne službe, poreske uprave, mi tek tada možemo činiti prave pomake i taj sistem kontrole imati na pravi način. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Po amandmanu se javio dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, mislim da sam razumeo ovo što je bila poruka gospodina ministra i mislim da sam dobro razumeo i nastup uvažene narodne poslanice gospođe Đoković. Ipak, imam jedan dodatak u odnosu na to što sam sada čuo.
Koliko sam ja razumeo, na osnovu svega o čemu smo do sada razgovarali povodom ovog Predloga zakona, ideja je da se poveća broj zaposlenih ljudi u Srbiji. Dakle, ideja je da se zaposle neki ljudi. Da bi se to ostvarilo, procenjeno je ovde, i u Vladi Srbije, da poslodavci treba u ovom trenutku da dobiju neku vrstu podsticaja. Zašto? Da bi se povećao procenat zaposlenih ljudi u Srbiji.
Ja zaključujem sledeće – ideja je dugoročna, hoćemo da povećamo zaposlenost, mera je privremena. Ali, da biste došli do ovoga što je dugoročni cilj, vi morate da idete posredstvom podsticajnih mera poslodavcu. Takav je zaključak. Taj poslodavac, koji je jedan od važnih aktera u tom ciklusu, on mora na osnovu ovog Predloga zakona zaista da zaključi da je Vlada ozbiljna oko ideje zapošljavanja.
Ovaj rok do 2016. godine, po mom sudu, uvažavajući sve argumente koje sam čuo ovde, i dalje nije dovoljan da bi se obezbedilo ono što je cilj Predloga zakona, a to je da se zaposle neki ljudi.
Imam samo još jednu stvar koju bih dodao. Često sam bio u prilici, tokom rasprava u ovoj Skupštini, povodom raznih predloga zakona pa i ovog, da čujem najavu nekog predloga zakona. Kažu – biće, uskoro će, samo što nismo. Ja smatram, gospodine ministre, da konačno ne treba više da živimo u nekom izmeštanju u futur. Hajde da dođu ti predlozi zakona konačno u ovu Skupštinu, pa da dogovorimo i da usvojimo ono što je najbolje za sve građane u Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Vladimir Marinković i dr Milorad Mijatović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dizdarević i Enis Imamović.
Vlada i Odbor za finansije i republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sabina Dizdarević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre svega, naš predloženi amandman ima za cilj da omogući poslodavcima da povlastice u vidu povraćaja dela plaćenih doprinosa budu vremenski neograničene, čime bi država podstakla i pomogla čuvanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta.
S druge strane, ovim amandmanom je takođe predloženo da se procenat povraćaja uplaćenih doprinosa u razvijenim oblastima Srbije drugačije uredi, i da se uvedu posebne pogodnosti i za poslodavce u nerazvijenim oblastima Srbije.
Dakle, mi ovde imamo slučaj da je u Srbiji prosek nezaposlenosti oko 24% dok je recimo, u Tutinu, Sandžaku taj procenat čak 60%. Ovo je jedan dobar pokazatelj neravnomernosti pogodnosti uslova za zapošljavanje u različitim delovima zemlje.
Dakle, mi ovde predlažemo jedan način na koji bi se umanjila razlika između razvijenosti različitih oblasti zemlje time što se na neki način država bi pogurala i motivisala razvoj nerazvijenih oblasti, čime bi se popravilo sveukupno stanje u zemlji.
Usvajanjem ovog amandmana država bi postavila čvrste i ozbiljne temelje ravnomernog regionalnog razvoja i dala maksimalnu pomoć i podršku onim delovima zemlje koji su nerazvijeni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Jovanović i Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za finansije i republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.