Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.

Vrlo interesantan govor i pominjanje potpuno van konteksta. Znači, govorim o vlasti od 2001. do marta 2004. godine. To je ono za šta ja, sa zadovoljstvom, snosim…

Hoćete li mi omogućiti da govorim?

Molim vas, nemojte dobacivati sa mesta.

To je vreme za koje ja sa zadovoljstvom snosim odgovornost. Etičku, krivičnu i kakvu god hoćete. To je vreme bilo vreme dobrih privatizacija. To je očigledno. Firme koje su uvedene tad u restrukturiranje su restruktuirane nekoliko godina kasnije. Taj koncept tada je kroz kasniju vlast Vojislava Koštunice i njegovih kohabitacionih saveznika deformisan, kao što je deformisan Zakon o privatizaciji, kao što je deformisano puno toga. Govorim o vremenu prve tri godine demokratskih vlasti nakon petog oktobra i na to sam ponosan.

Što se tiče 24 privatizacije, gospođe Verice Barać i EU, tu imate bar jedno pet slučajeva koji nisu privatizacija, imate bar jedno pet slučajeva, preko ovih pet, gde je to sporna privatizacija zbog krivice države, a ne zbog krivice slučaja „Putnik“ i „Srbija Turist“. Proverite.

„Sartid“ i „US-steel“ apsolutno nemaju nikakve veze sa Zakonom o privatizaciji, ni u prenetom značenju, ni formalno. To je bila prodaja iz stečaja koju radi Trgovinski sud, a ne Vlada, niti njena agencija.

Konačno, ni jedna, nažalost, ne od 24, nego od 224, kriminalnih privatizacija, koje su izvršene u Srbiji, nije dovedena pred sud, a vi ste imali dve i po godine da to rešite. To nije uradio niko, pa ni vaš visoko poštovani predsednik.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Završavamo po replikama.

Završiću, gospodine predsedavajući, mada bi mogli ovde da otvorimo pitanje privatizacije „Beopetrola“, mogli bi da otvorimo pitanje prodaje zemljišta i zgrade oko bivšeg CK, sadašnjeg „Ušća“, duvanske industrije. Mnogo anketnih odbora bi imalo tu da se bavi, mnogo UKP bi imalo da se bavi, ali iz poštovanja, iako se sa tom politikom nikada nisam slagao, nemojte se kititi perjem i onim što je neko drugi uradio, a naročito što taj neko drugi, nažalost, više nije živ. Nemojte se kititi onim što je urađeno 2001, 2002. godine. Vrlo pažljivo sam iznosio podatke vezane za Vladu koju je vodio gospodin Zoran Živković. Nisam govorio o vremenu pre toga iz poštovanja prema čoveku koji, nažalost, više nije među živima i iz poštovanja prema onome što je značio za ovu zemlju, slagao se ili ne slagao.

Drsko je, bezobrazno je kititi se tuđim perjem i onim što je rađeno 2001. i 2002. godine do nesretnih stvari koje su se desile 2003. godine. Vrlo pažljivo sam pričao o vremenu od marta, aprila, maja 2003. godine i 2004. godine, kada je odgovornost za vođenje Vlade Republike Srbije imao Zoran Živković, kada je uvodio firme u restrukturiranje, kada ih je stavljao na teret i grbaču građana Srbije, kada nije završavao i okončavao restrukturiranje, jer ga nije bilo briga, jer nije imao znanja, jer nije imao kapaciteta, ali ume da se okiti tuđim perjem. To je bezobrazno.

Molim vas, daću još vama repliku i završavamo sa replikom. Neću više davati reč po ovome. Ovo više nije rasprava o zakonu, već ste prešli na sasvim drugi teren.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Bilo ko razuman u ovoj državi nikako neće da pomisli, na bilo koji način, da ja želim da unizim, smanjim ili na bilo koji način povredim sećanje na dr Zorana Đinđića. Mislim da je to potpuno besmisleno. Nisam ustao da se branim zbog toga.

Kada sam rekao da snosim odgovornost za vreme od 2001. do 2004. godine, snosim deo odgovornosti za poslove koje sam radio, a ko ne shvata da je to deo odgovornosti ili cela odgovornost i ko ne zna da napravi tu razliku, ne mogu mu pomoći u tome, ali vidim da u poslaničkom klubu ima dosta ljudi koji bi mogli da pomognu na adekvatan način.

Ono što je potpuna besmislenost, a to je pitanje rodonačelništva u restrukturiranju. Naravno, opet javnosti radi, a ne nekoga ko ne želi da shvati ili možda ne zna da shvati, prve firme u restrukturiranju su uvedene negde krajem 2003. godine, a kao što je javnosti poznato, tada su bili izbori, tako da ni u političkom, ni u formalnom smislu ne postoji odgovornost te Vlade što te firme nisu završile svoje restrukturiranje.

Konačno, nisam čuo nikoga glasnijeg u Srbiji od 2004. godine do dana današnjeg ko je bio toliko glasno protiv restrukturiranja, protiv pljačkaške privatizacije, protiv izmene Zakona o radu koji vraćamo nazad, protiv svega onoga što je loše rađeno u Srbiji od 2004. godine do pre dve godine. Nažalost, u poslednje dve godine, to je duplo gore, nego što je bilo u tih osam godina. Nažalost, posledica toga je i to da ova vlast mora da se brani policajcima u Skupštini.

Hvala.

Izvinjavam se, shvatio sam da vi želite repliku, a ne povredu Poslovnika.

(Borislav Stefanović, s mesta: Izvinite, procenio sam da mi nećete dati repliku pa sam tražio povredu.)

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Dakle, član 106. drastično ste tolerisali izlaženje iz teme, čime ste otvorili nepotrebno, čini mi se krug nepotrebnih replika i plus je još govornik govorio čak minut i 15 sekundi duže od onoga što je Poslovnikom predviđeno.

Samim tim nismo mogli da čujemo kakav je to problem u „Beopetrolu“ koji je privatizovao gospodin Siniša Mali, pa se tamo zaposlio, pa ga je sramota da to stavi na svoj sajt.