Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Jozić.

Hvala predsednice.

Ovaj prvi deo komentara koji sam želeo da kažem, to je i prethodnik i, svakako, mnogo kvalitetnije ministar obrazložio, a ja bih ovaj drugi deo koji se odnosi na predlagača amandmana i stručnjaka za rad i radne odnose, uz obrazloženje i opet škrto obrazloženje.

Govorim o tome da je jasno dato i kaže – poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac o svom trošku, što je jako važno. Malopre je bila kritika da on može svakodnevno da šalje i da vrši mobing. Ukoliko želi poslodavac da svakog dana nekog šalje u zdravstvenu ustanovu da mu rade analizu krvi, a da to plaća sam poslodavac i istovremeno da nema radnika koji će obavljati neke možda važne poslove, pa neka izvoli.

S druge strane, zbog čega, ako postoji sumnja? Zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena i, još je važno, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla.

Verujem da svi u svojim sredinama imate iks primera gde se često srećemo sa radnicima koji dolaze na posao u pripitom stanju. Ovim članom zakona se štite i oni radnici koji rade pošteno i kvalitetno svoj posao, jer neko mora da radi posao umesto nekog ko je pod dejstvom alkohola i koji gubi vreme na tom radnom mestu. Ne vidim razloga što bi se ovaj član zakona brisao i što bi amandman predlagača bio usvojen.

Svakako da se na ovaj način štiti i poslodavac, štite i zaposleni i svakako podiže produktivnost i kvalitet rada u toj organizaciji. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala.

Ovaj član zakona je nešto što su verujem mnogi poslodavci, ali i mnogi oni čestiti radnici jedva dočekali. Slažem se da se ovim članom pomalo određena prava radnika na neki način, hajde da kažemo, onemogućavaju, odnosno precizira se tačno kako možete da dobijete otkaz.

Međutim, zakonom iz 2005. godine, a vidimo da predlagač amandmana želi da se to sačuva, tačno je, niste mogli da dobijete otkaz nikako. Međutim, imali smo obrnutu situaciju, 358.000 ljudi je ostalo bez posla, od toga 318.000 ljudi u privatnom sektoru. Taj zakon je štitio one ljude u javnom sektoru koji su se ponašali po principu – ne radim ništa, a primam platu. To više ne može. Zato je važno da se usvoje ovakve izmene i dopune i zato je ovaj amandman neprihvatljiv, jer suštinski zadire u nešto što se zove zaposlenje zato što destimuliše zapošljavanje. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, kao podnosilac.

Slušajući raspravu jednog od kolega koji je iz Smedereva i koji je govorio afirmativno o „Ju-Es-stilu“ i o tome kako je jedna ozbiljna kompanija uspela da u „Sartid“ uvede neka pravila koja su pravila 21. veka, pravila koja su na korist i poslodavaca i radnika, bio sam spreman da povučem amandman, jer sam mislio da to znači promenu političkog stava SNS. To bi značilo da politika te stranke shvata da je to bilo jedno dobro vreme, kad su bile dobre privatizacije, iako „Ju-Es-stil“ nije došao kroz privatizaciju, nego kroz stečaj i da je to sećanje na jedan dobar zakon koji je tada postojao iz 2001. godine, koji je pokvaren 2005. godine i koji je nedovoljno dobro popravljen sada, tako da zbog toga glasa protiv toga.

Kad se već vraćamo, ne mojom zaslugom, nego zaslugom prethodnog govornika, u to vreme, to je bilo vreme kada je u javnom sektoru u Srbiji radilo 504.000 ljudi. To je bilo vreme kada je evro bio 62 dinara. To je bilo vreme kada je spoljni dug države bio ispod 10 milijardi. To je bilo vreme kada se godišnje u Srbiji osnivalo 25.000 privatnih preduzeća, a taj proces se dešava kada ljudi pomisle da će u državi biti bolje. To je bilo vreme koje je apsolutno pozitivno suprotno onome što danas imamo.

Hvala.

(Dragan Šormaz, s mesta: Replika.)

Nemate pravo na repliku.

(Dragan Šormaz, s mesta: Pogrešno sam protumačen.)

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Ne znam šta je razumeo i kako je razumeo kolega, ali evo da pojasnimo. Nikada niti od mene, a nisam čuo ni od SNS, niko nije izgovorio da je „Ju-Es-stil“ bio loš poslodavac ili vlasnik železare. Naravno da je bio dobar. Ja sam kao Smederevac žalostan što se „Ju-Es-stil“ povukao i napustio tu železaru i naše tržište. Ali, to ne znači da je privatizacija urađena na zakonit način. Prvo, nije korišćen Zakon o privatizaciji, nego o stečaju. Drugo, izmešten je nadležni Stečajni sud iz Požarevca u Trgovinski sud u Beogradu da vodi ceo proces. Treće, mnogo toga se tu dešavalo i sama cena i sve ostalo, čemu je pa i dug koji je prihvaćen na državu, tj. na poreske obveznike države.

Mnogo toga je tu bilo nejasnog u tom vremenu i to kažemo i dan danas. To je činjenica. Nismo jedini. Evropska komisija je stavila privatizaciju Železare u Smederevu kao jednu od spornih, one 24, koje su tražene da se provere, tako da tu nema ničeg spornog. To treba odraditi. Da je „Ju-Es-stil“ bio dobar poslodavac, bio je odličan. Bio bih srećan da oni i sad žele da se vrate i da nastave tu železaru kao što su je i do sada vodili. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Spomenuta je Srpska napredna stranka, dve minute.

Spomenuta je Srpska napredna stranka, spomenute su te uspešne privatizacije u uspešno vreme, procvata Srbije. Ovo su podaci Agencije za privatizaciju, zvanični podaci Agencije za privatizaciju, koji kažu da je 2003. godine, odnosno od ukupno 217 preduzeća u restrukturiranju, okončano restrukturiranje u 55. Od čega je rodonačelnik restrukturiranja bila Vlada Zorana Živkovića iz 2003. godine, koja je uvela 21 firmu u restrukturiranje, a okončala restrukturiranje u nula, ni u jednoj. U 2004. godini nešto manje, ali 16.

To nisu najgore godine, najgore godine tek dolaze. Godine 2010. 82 firme su uvedene u restrukturiranje, a restrukturiranje je okončano u pet. Odlični efekti zakona o privatizacijama i odnosa prema privredi u Srbiji.

Te firme koje ste uveli u restrukturiranje, a kako radi Srpska napredna stranka, 2013. godine dve firme uvedene u restrukturiranje, u 19 okončano. U 2014. godini dve firme su uvedene u restrukturiranje i dve su okončane. Firme u restrukturiranju imaju veliki problem. Sedamsto pedeset miliona evra koštaju firme u restrukturiranju, koštaju iz budžeta Republike Srbije. Rodonačelnik načina i ophođenja, stavljanja na teret građana Srbije takvih firmi je Vlada Zorana Živkovića. Prema tome, o toj uspešnoj privatizaciji, najmanje ima prava da govori gospodin Živković.

Sa druge strane, u 2003. godini je raskinuto 24 privatizacije. U 2004. godini u 90 firmi je raskinuta privatizacija. Razlika, odnosno firme u kojima je raskinuta privatizacija, ta uspešna privatizacija, 91.437 ljudi imate na duši, jer taj broj ljudi je radio u firmama u kojima ta privatizacija nije uspela.

Podsetiću vas i na Evropsku komisiju, podsetiću vas na razmišljanje i na izveštaj Verice Barać, podsetiću vas na 24 sporne privatizacije za koje je bila potrebna promena vlasti. Bilo je potrebno da odgovorni ljudi, poput Aleksandra Vučića, preuzmu obaveze koordiniranja službi bezbednosti da bi se okončali postupci i istraga u tim preduzećima.