Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege, ovaj amandman je apsolutno, po mom mišljenju, neprihvatljiv i treba ga odbaciti, jer je, kao što je kolega malo pre obrazložio, vrlo jasno i precizno ovde mnogo toga, i ovaj deo o kome je govorio podnosilac amandmana, kristalno jasno o čemu se u stvari ovde radi.
Mi od 1945. godine na ovamo imamo u suštini levicu u različitim agregatnim stanjima na vlasti u Srbiji do ove Vlade, a ovde smo čuli malopre da neko pripada socijaldemokratskom, neko pripada liberalnom delu političkog spektra, ja oduvek desnog centra, koji inače vlada Evropskom unijom već duže vreme i sa time se ponosim i to što se vidi, to je odlično što se vidi, jer dobro bi bilo da Srbija počne više da se okreće tom političkom spektru, kako bismo promenili neke stvari.
Često danas slušamo o zaposlenima i o njihovim pravima, ali malo govorimo i o pravima poslodavaca. Njih matematički ima manje, pa manje glasova donose. U suštini, bez poslodavaca, bez investitora nema ni zaposlenih. To je toliko jasno. Ovaj zakon vodi računa i o jednima i o drugima. Reći ću konkretan primer.
Dok je „US steel“ bio u smederevskoj železari, najmanje se u Smederevu tih godina prodavalo alkohola i pio alkohol na slavama. Čak su i žvake sa nekim procentom alkohola bile prestale potpuno da se prodaju u Smederevu. Hvala Bogu, u „Železari Smederevo“ i dan danas je to ostala praksa i nešto što je dobro naučeno od jednog dobrog poslodavca. I dan danas isti taj sistem funkcioniše u Železari, bez obzira što su problemi i svi radnici znaju da ne mogu u alkoholisanom stanju da odu na posao, da ne mogu da se alkoholišu na poslu i da je to kažnjivo, odmah otkaz. Takav je bio i kolektivni ugovor.
Opet kažem, ne može sve da se precizira ni ovim zakonom. Nešto ostaje između poslodavaca i sindikata da se dogovore. To je tamo funkcionisalo i, hvala Bogu, funkcioniše i dan danas. Kada dođe novi investitor, nadamo se ove godine, u smederevsku železaru, on će zateći jednu disciplinovanu organizaciju, disciplinovane radnike, disciplinovane zaposlene koji će odmah moći da doprinesu boljitku i dobrom radu cele te kompanije, pa samim tim i profitu onoga ko je investirao, a i većim zaradama zaposlenih.
Neke stvari moramo da shvatimo kako funkcionišu svugde u svetu, da zaboravimo nešto što je nekada bilo i nikada više neće biti i da se prilagodimo novim vremenima, a samim tim, ambijentom koji stvaramo, da prilagodimo i naše zaposlene. To ljudi u Srbiji mogu. Oni to rade svakog dana u firmama širom sveta. U kompanijama u mnogim državama, i u Americi, u Kanadi, u Australiji, u zapadnoj Evropi, u EU imaju čak i rigidnije zakone od ovoga koji predlažemo. Tamo su dobri radnici. Imamo i kompanije i ovde u kojima su dobri radnici, koji rade čak i po nekim strožijim pravilima od ovih ovde i ne žale se i dobro im je i imaju dobre zarade. To treba da primenimo kod svih i da svi građani Srbije to prihvate. Zahvaljujem.