Sabina Dazdarević, izvolite.

Hvala, poštovana predsednice. Član 73. Predloga zakona o izmenama i dopunama treba da se briše, jer se ovim članom omogućava poslodavcu da zakonski omalovaži pređašnje iskustvo zaposlenog, time što mu neće u materijalnom smislu to iskustvo priznati.

S druge strane, iskoristiće to isto iskustvo kao radno iskustvo zaposlenog, za potrebe svoje firme, što je na neki način dvolično.

Ovaj amandman, dakle, ima za cilj da zaposlenom omogući da u slučaju kada bude upućen na rad kod drugog poslodavca ima ista prava koja je imao i pre upućivanja, kako je zakonom predviđeno. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, iz njegove grupe podnosilac, zajedno.

Hvala predsedavajuća.

Pošto je ovde bilo dosta zamerki kako su amandmani koje su predlagali poslanici u tekstu briše se, ovo jeste ta vrsta amandmana na član zakona koji govori o tome da se briše. Briše se po predlogu predlagača stav 5. člana 174. koji govori da su ugovorom o radu zaposlenom, govori se o zaposlenom koji može biti privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca, ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad.

Šta ovo znači i zašto smatramo da treba da se obriše, jer je ovo direktno kršenje prava radnika.

Znači, član 174. govori da poslodavac može privremeno do godinu dana, ili eventualno duže, da uputi zaposlenog na rad kod drugog poslodavca, i ako pogledate sledeće članove, zaposleni koji odbije da ode kod drugog poslodavca, dobija otkaz. Ova situacija, jedina brana do sada, da se ovaj član i ova situacija ne zloupotrebljava kako bi neko bio otpušten iz dva koraka, tako što mu se prvo ponudi da pređe kod drugog poslodavca, pod lošim uslovima, a ja kažem to ne želim, oda mu poslodavac kaže, pa onda ništa, dobijaš otkaz i bio je upravo stav 5. člana 174.

Znači da ne mogu da se utvrde manje prava od prava, koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad.

Obrazloženje koje je Vlada dala je što se rešenjem predloga zakona obezbeđuje jednak tretman zaposlenih kod istog poslodavca. To je jednostavno neodrživo, s obzirom da zaposleni koji pređe, on će biti u najmanju ruku u neravnopravnom položaju od ostalih zaposlenih, jer će biti tu po ugovoru na određeno vreme najduže godinu dana.

Mislimo da brisanjem ovog člana, se otvara prostor da će mnogi zaposleni biti stavljeni u nezgodan položaj da moraju da prihvate i lošije uslove i premeštaj kod drugog poslodavca, na svoju štetu.

Zato vas molim da vrlo dobro razmislite o prihvatanju ovog amandmana, jer on čuva ono malo prava koje radnici imaju, da ne može ovom odlukom poslodavca da se utvrde manja prava. Ponavljam, ako zaposleni odbije potpisivanje aneksa ugovora i premeštaja na radno mesto drugog poslodavca, on će dobiti otkaz po članu 179. ovog zakona.

Zahvaljujem.

Prekoračili ste vreme.

Borislav Stefanović, da li ste podneli amandman sa Zoranom Živkovićem, Dragoljubom Mićunovićem ili nešto treće? Samo meni rastumačite. (Borislav Stefanović, s mesta: Ne, sam sam.)

Samostalno. Pogrešno je ovde napisano, stavili su vas sa Živkovićem. Izvolite.

Nije to tako loše. Hvala.

Mislim da u članu 73. se briše ova odredba tj. član 73. se briše zato što se ovom predloženom merom od strane Vlade se briše i potpuno nestaje u zaborav odredba da zaposleni ne može da ima manja prava kod poslodavca kod kog su upućuje, odnosno na poslodavca od kog se upućuje na rad, što u praksi naravno može dovesti do toga da je zaposleni dužan da ide da radi za manju zaradu i nepovoljnije i druge uslove rada od onih koje je imao. Vi znate da je to moguće.

Nemojte samo da odgovarate – pa ne možemo idealno, ne možemo da znamo tačno, jer naša uloga i jeste da pokušamo da napravimo najbolje što može i da izbegnemo situacije koje nam život podmeće kroz svoje zamke i naravno zamke vaše nestručne vladavine. Ali u ovom smislu zaposleni ne može da bira, on nema jednaka prava i predlagač pravda ovu izmenu razlogom da je primena postojeće odredbe člana 174. stav 5. nejasna i da se u praksi različito tumačila i dovodila je u različit položaj zaposlene, itd.

Predlagač je propustio da primeti da su to mahom zaposleni koji su privremeno upućeni na rad kod drugog poslodavca i koji se po isteku tog roka vraćaju kod poslodavca koji ih je uputio.

Dakle, smatramo da u ovom smislu, samim tim što znamo šta se dešava u praksi i što nas ljudi neprekidno informišu, sada mnogo više od kada smo postali to što vi ismejavate, ja moram da kažem da ova odredba svakako nije u korist zaposlenih i mislimo da ne treba da stoji. Hvala.

Reč ima Zoran Živković, podnosilac.

Hvala.

Bez obzira na ideološke razlike između mog prethodnog govornika, gospodina Stefanovića i mene, jer je on iz socijaldemokratske opcije, a ja iz liberalne, oko ovoga imamo isti stav i ja se pridružujem argumentaciji koju je moj prethodnik dao. Hvala.

Reč ima Zoran Jozić. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice.

Vezano za ovaj član 73. još jednom priča da ono što je suštinski bitno trebalo bi do kraja da se kaže.

Ako imamo u prethodnom zakonu definisano kompletan član koji kaže – zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca, ali jedna suštinska stvar koju niko ne pominje a to je, ukoliko je trenutno prestala potreba za njegovim angažovanjem kod trenutnog poslodavca, u tom trenutku je vrlo važno da on može biti upućen kod drugog poslodavca.

Lakše je poslodavcu tog trenutka da ga proglasi tehnološkim viškom. Zašto onda ne bi imao manja prava kod drugog poslodavca? Ne vidim niti jedan razlog za to. Ako se desi da je ovde radio po sistematizaciji složenije poslove, kod prvog poslodavca, a ode kod nekog drugog kod koga radi manje složene poslove, poslove za koje je predviđena manja nadoknada ili nešto drugo, pa valjda je normalno da i on prima platu ili ima druga prava kao i oni radnici koji rade te iste poslove kod tog drugog poslodavca.

Još jednom, samo da kažem ovoj specijalisti za radne odnose iz DS, kada kaže da pokušamo da učinimo najbolje moguće, pa šta to znači, da otpustimo još 350.000 radnika? Ono što ste najbolje mogli da uradite vi ste između 2008. i 2012. uradili, a to je posao manje za 350.000 radnika. Šta još?

Pričamo više puta o nekim dugovanjima i o spoljnom i unutrašnjem dugu države Srbije. Ne znam gde ste našli onih šest milijardi evra, kada ste od 2008. do 2012. godine napravili dug za devet milijardi veći nego što je bio. To je statistika. Pogledajte to tamo. Sramota je da priznate ono što jeste. Hvala.