Moram da kažem da je član 107. već korišćen, doduše, dozvolio sam da vi ipak reklamirate povredu Poslovnika, ali bez obzira na sve to smatram da ni u ovom slučaju nije došlo do povrede Poslovnika, a vi imate pravo da se izjasnite. Da, znači želite. U redu.
Reč ima narodi poslanik Zoran Babić, po povredi Poslovnika. Izvolite.

Gospodine predsedavajući reklamiran povredu Poslovnika član 109. mada bi ovo moglo da se reklamira gotovo ceo Poslovnik.
Malo pre, u pauzi dok ste davali reč kolegi Pavićeviću, znate, nikada nisam bio tužibaba i tužakanje mislim da je loš pojam, ali ako u Narodnoj skupštini jedan narodni poslanik u ovom slučaju gospodin Zoran Živković, upre prstom, podigne ruku i ka poslaničkoj grupi SNS, da li prema meni, da li prema gospodinu Martinović ili prema gospodinu Šormazu, kaže – ja ću tebe na banderu.
Molim vas, šta to znači? Da li je to tortura? Da li mi kao narodni poslanici sa strahom treba da ulazimo u ovu Narodnu skupštinu? Da li su pretnje normalne? Da li je to poimanje demokratije? Pred kamerama se cepaju novine, a onda se vređaju ti ljudi koji te novine kupuju, nazivajući ih ljudima bez inteligencije. Sada se ovda kolegama narodnim poslanicima preti vezivanjem, ili na banderu. Zna se šta je na banderi. Da li će to ostati neprimećeno? Ne tražim sankciju, ovo je za javnu osudu. Ovo je ruženje ugleda Narodne skupštine. Ovo je unižavanje demokratije. Ovo je unižavanje ljudskih prava. Šta ovo znači? Da ćete sutra dozvoliti da se ovde unese oružje, da neko nišani nekog drugog.
Molim vas pratite tok sednice. Spremni smo da debatujemo. Spremni smo da govorimo o činjenicama. Spremni smo da govorimo o istini. Ali, ukoliko nekoga ta istina dovodi do toga da drugog narodnog poslanika šalje „na banderu“, molim vas, našta sve ovo liči.

Molim vas samo malo. Gospodine Babiću, slušao sam vas pažljivo. Ovde ne mogu da izigravam ni stražara, ni osmatrača, da li ko diže prst i kako, i koje su njegove namere iza toga, da ja tumačim šta je on mislio u sebi, to ne mogu da radim.
Nemojte molim vas, to da tražite od mene. Ako to tražite od mene, moram da priznam da onda nisam sposoban da ovo radim. Tražite nešto nemoguće od mene. Dajte sada, bez obzira na sve, vidim sada uzavrelu atmosferu, hajde da spustimo ton. Ne vodi nam ovo ničemu. Sada ću morati da primenim svoje pravo da jednostavno prekinem raspravu o ovome članu i da pređem na sledeće, a želeo bih da vi to dovedete do kraja i da budemo korektni.
Gospodine Živkoviću, šta vi želite? Po Poslovniku?
Završavamo i povrede Poslovnika i replike. Izvolite.

Član 109, ali da li ćemo da završimo sa povredama Poslovnika, to zavisi od ponašanja poslanika, to ne zavisi od bilo čije pojedinačne volje. Ja mislim da treba da izreknete opomenu…

Molim vas gospodine Živkoviću, poslanik Babić je koristio član 109. i po Poslovniku nemate pravo.

Nije koristio član 109.

Koristio je član 109. Znači, 107, 109, 103, 104. su korišćeni. Prema tome, nemojte…

Pa dobro, ako neko kaže sve članove, hoćete da se igramo sada?

Hvala vam lepo. Završavamo raspravu po ovom amandmanu i prelazimo na sledeći amandman.
Na član 4. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gordana Čomić i mr Aleksandra Jerkov.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje su prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragomir Karić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Biljana Hasanović-Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović i Goran Bogdanović.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Narodni poslanik Branka Karavidić.

Gospodine potpredsedniče, najpre bih vas zamolila da prenesete gospođi predsednici Skupštine, da ubuduće ne komentariše izlaganja poslanika. Možda ne bih ni reagovala, da je pažljivo slušala ono što sam govorila.
Što se tiče člana 5, on glasi – putem medija objavljuju se informacije, ideje i mišljenja, o pojavama, događajima i ličnostima, o kojima javnost ima opravdan interes da zna, pa ide deo koji nama naravno ne odgovara, kaže – bez obzira na način na koji su pribavljene informacije u skladu sa odredbama ovog zakona.
Moje kolege i ja smo predvidele da se ovaj deo – bez obzira na način na koji su pribavljene informacije u skladu sa odredbama ovog zakona, brišu i da se umesto njih dodaju reči „a koje su pribavljene u skladu sa zakonom“.
Dobili smo obrazloženje Vlade, da li Vlada nije imala vremena, da nam malo podrobnije objasni ili da da više argumenata, ali Vlada kaže – amandman se odbija iz razloga što je odredba u predlogu zakona preciznija od odredbe koja je data amandmanom.
Ne mogu da razumem da je njihova formulacija data u članu 5. bolja, nego naša koja kaže da se umesto reči – bez obzira na način na koji su pribavljene informacije. Kada se tako nešto kaže, daje se mogućnost da se novinar, odnosno onaj ko pribavlja informacije služi nedozvoljenim, nezakonitim, nemoralnim načinom da dođe do informacije. Recimo, može da pribegne tajnom snimanju sagovornika, može da se bavi prisluškivanjem, može da se bavi krađom dokumenata.
Ja se nadam da će ministar prihvatiti ovaj amandman, jer kažem upravo je naša odredba preciznija, nedvosmisleno govori da se mogu koristiti samo informacije koje su pribavljene u skladu sa zakonom, dok u formulaciji predloga to nije najjasnije rečeno. Zahvaljujem.