Zahvaljujem.

Potpuno ste nesvesno prekršili član 107, povredili, pardon, Poslovnika o radu Narodne skupštine, zato što niste pažljivo slušali ministra Vulina kada je obrazlagao narodnim poslanicima šta se dešavalo na sednicama Vlade u periodu od 2008. do 2012. godine, iz prostog razloga što je ministar Vulin ili prekršio Zakon o Vladi, pa je izneo strogo poverljivu tajnu ili je obmanuo i javnost i građane…

Gospodine Božoviću…

Zato što je rekao neistinu da je pročitao nešto…(Isključen mikrofon.)

Gospodine Božović, dozvolite da obrazložim zašto mislim da nisam povredio Poslovnik. Mislim da gospodin Vulin nije izneo nikakvu tajnu.

(Balša Božović, s mesta: Iz stenograma.)

Dopustite da završim.

(Balša Božović, s mesta: Stenogram je tajna.)

Zato što je tu informaciju koju je ponovio gospodin Vulin nama rekao tu nekoliko puta tadašnji predsednik Vlade Mirko Cevetković, lično meni je to rekao, znači da informacija nije tajna ako je on to pričao svima nama. Gospodin Vulin mislim da je samo tu informaciju ponovio, koja je izrečena iz usta gospodina Mirka Cvetkovića mnogo puta.

Zahvaljujem, gospodine Božoviću.

Da li želite da se Skupština izjasni?

(Balša Božović, s mesta:Da.)

Hvala.

Reč ima ministar u Vladi dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Samo pojašnjenje oko ovog. Prvo, ta tačka nije bila pod oznakom „poverljivo“, dakle, nije izneta, prvo da to definišemo.

Drugo, javljam se po amandmanu, kojim se, čini mi se, pojašnjava jedna situacija za koju mislim da postoji javni interes da ljudi znaju.

Dozvolite ministrima, imaju i oni pravo na repliku. Izvolite.

Što se tiče konkretne situacije, gospodin Vulin nije čak ni citirao, on je parafrazirao ono što je rečeno na sednici, što nije u domenu kršenja bilo čega. To nije bila tačka dnevnog reda koja je bila označena kao „poverljiva“ i sve ovo ostalo je u domenu informisanja javnosti.  Javnost ima pravo da zna šta se dešava, pa i sada, čak i jednim delom su prisutni predstavnici medija i na početku sednice, na početku rasprave o određenim tačkama dnevnog reda Vlade, kada ljudi mogu da uđu i da snime sve što se dešava na sednici Vlade. Nema nikakvo razloga da to bude tajna. A, ovo je gospodin Cvetković zaista rekao i mislim da je to potpuno logično da se zna.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.

Gospodin Babić ima reč, replika. Izvolite.

Zahvaljujem.

Vrlo zanimljiv amandman, ali probaću da objasnim i vama i tužiocima, sudijama u Srbiji, gde su njihove pare, gde su njihovi novci. U devetom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, kada je SNS preuzela odgovornost vršenja vlasti, primetili smo jednu anomaliju koja je trajala godinama.

Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije predlaže po dva kandidata, po dva člana iz redova advokata i profesora sa pravnog fakulteta u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Ta odluka je donesena. Četvorica ljudi su bili, mislim da će mi to uvaženi kolega Pera Petrović i potvrditi, četvorica ljudi su izabrani u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Njihova naknada za rad i za članstvo je bila u visini poslaničkog dodatka, u visini od 30.000 dinara. Onda, na volšeban način, stranke predlagača amandmana, tako zabrinutog nad sudijama, nad tužiocima u Srbiji, je podizanjem ruku odredila da ta naknada ne bude više samo poslanički dodatak. Odredila je da ta naknada bude šest prosečnih plata u Srbiji. Šest prosečnih plata su čašćavali svoje ljude, svoje članove koji su advokati ili profesori na pravnom fakultetu, koji su bili članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Desetine i desetine miliona dinara su na taj način bile prelivene u privatne džepove njihovih članova, njihovih kandidata, njihovih prijatelja.

Vreme.