Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Sertiću, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, smatram da treba još malo da razmislimo o tome da se briše član 4. ovog predloga zakona.
Gospodin Sertić se danas uglavnom branio ćutanjem, što je, gospodine Sertiću, dozvoljeno, ali onda to nama ipak daje neki nagoveštaj toga kako se i vi osećate i šta mislite o ovoj situaciji u kojoj se svi sada zajedno nalazimo, a ne samo Vlada, sada i zakonodavno telo, naša Narodna skupština.
Poštovana gospodo, nisam siguran da će poslanici koji budu glasali za usvajanje ovih članova ovog predloga zakona znati za šta glasaju i kada ja kažem da je ovde došlo do nerazumevanja između gospodina Sertića i gospodina Babića, ja uopšte ne mislim tu na neke odnose između dva čoveka, mislim na odnose između nečega što je izvršna vlast, dakle Vlada kao deo izvršne vlasti, i onoga što je zakonodavno telo, odnosno zakonodavna vlast.
Meni se činilo da ako dolazi do jednog sudara, do jednog sukoba, do nerazumevanja između jednog čoveka koji nastupa u ime izvršne vlasti, znači Vlade i između čoveka koji nastupa ovde jednim delom u ime zakonodavnog tela, dakle Skupštine, da onda ova Skupštinska većina konačno ima šansu jednom da umesto da glasa po komandi, da se suprotstavi lošem pristupu izvršne vlasti.
Gospodo, jedno je merilo usmerenosti ka reformama i opštem dobru, a to merilo tiče se jednog važnog principa koji je ucrtan u naš Ustav, a to je princip vladavine prava. Vlada se ovim pristupom ogrešila o vladavinu prava i još se nada da Skupština neće uraditi, poštovana gospodo i gospodine Arsenoviću. Hvala.

 Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
U tekstu Predloga zakona član koji je predmet našeg amandmana, koji sam podnela u istovetnom tekstu sa narodnim poslanicima Zoranom Živkovićem i Vladimirom Pavićevićem i sa kolegama Borislavom Stefanovićem, Ivanom Jovanovićem, Dejanom Nikolićem, Balšom Božovićem, Vesnom Martinović i Draganom Šutanovcem, naš amandman se odnosi na tekst Predloga zakona označen kao član 4. koji kaže da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Mi predlažemo da se i taj član briše jer smo protiv ovog zakona.
Nekoliko opaski o iznudici da glasamo često o tome da zakoni stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a ne kako ustav kaže – osam dana od dana objavljivanja. Nije taj rok od osam dana bilo čija izmišljotina. On ima svoje utemeljenje i ima razloga zašto se ostavlja osam dana od dana objavljivanja za stupanje na snagu.
Po pravilu, stupanje na snagu bilo kog propisa pre Ustavom određenog roka je neka vremenska iznudica. Nikad to nije suštinska odredba u zakonu nego je vremenska iznudica i sve vlade će imati problem sa tim rokom. Uvek će postojati nekakav rok koji je prekratak, nekakav rok koji je praktično promašen, nekakav rok na koji se nije obratila pažnja, zbog čega će biti potrebno da zakon stupi na snagu odlukom Skupštine drugačije nego što Ustav kaže.
Za mnoge zakone za koje sam ja glasala kao narodna poslanica i za mnoge za koje sam bila protiv kao narodna poslanica, bez obzira ko ih podnosio, bilo je razloga za ovo skraćenje vremenskog roka za objavljivanje. Naš amandman služi samo tome da ostane svima nama u pamćenju da ovakvih članova bude što manje i da ih bude što ređe odlukom Skupštine mimo definisanog roka za objavljivanje. Ne radi se samo o pojedinačnom slučaju, nego se radi o poruci svima nama da na vreme radimo svoje poslove, jer se kaže – ne postoje ljudi koji su zakasnili, postoje samo ljudi koji nisu na vreme krenuli tamo gde žele da stignu ili nisu na vreme se bavili svojim poslom. To je jedini razlog.
Nemam ja procenu da će bilo ko glasati za ovaj zakon, jer je danas 19, a zakon mora da stupi na snagu. Videćemo u Danu za glasanje hoće li se ova Skupština izjašnjavati o povratnom dejstvu ili neće. Ako bude toga u Danu za glasanje, imaćemo problem zbog nedostatka volje za dijalogom, nepotrebnog nedostatka volje. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, za SNS je krajnje politički licemerno kada se kao ustavobranitelji javljaju ljudi koji su na delu pokazali kako se na flagrantan način krši Ustav Republike Srbije.
Prvo, Ustav Republike Srbije dozvoljava da zakoni i drugi opšti akti stupe na snagu i pre nego što istekne rok od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. To je jedna stvar.
Druga stvar koju poslanici bivšeg režima uporno prećutkuju i ovde pokušavaju da predstave građanima Republike Srbije kao smrtnu opasnost to je tzv. retroaktivno ili povratno dejstvo zakona, što Ustav Republike Srbije takođe dozvoljava.
Što se tiče poštovanja Ustava, SNS i Vlada Republike Srbije su apsolutno u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali ko nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i ko je uradio sve da Ustav Republike Srbije pogazi na jednom delu njene teritorije? Demokratska stranka, odnosno politički agregati koji su nastali iz DS?
Da li treba da vas podsećam na Statut AP Vojvodine, vama kojima danas i u petak reč Ustav bukvalno neprestano izlazi iz usta?
Izvinite, imali ste vrlo jasne kritike političkih stranaka, stručne javnosti, akademske javnosti da Statut AP Vojvodine koji ste usvojili 2009. godine, bio je u 90% svojih odredaba suprotan Ustavu Republike Srbije. Ustavni sud je to potvrdio. I vi koji ste hteli da oborite ustavni poredak na jednom delu državne teritorije, sada zamerate ovoj Vladi Republike Srbije da navodno krši Ustav, zato što mislite da su građani neuki i da samo vi posedujete knjigu koja se zove Ustav i da samo vi imate pravo da nešto pročitate, a da nešto ne pročitate.
Pročitajte član 196. u celini i pročitajte član 197. u celini, a ne samo neke rečenice, pa ćete videti da je Vlada Republike Srbije u pravu i da smo u pravu mi koji ćemo za ovaj Predlog zakona da glasamo.
Da li smo u vremenskoj iznudici? Jesmo. To Aleksandar Vučić neprestano govori. Kamo lepe sreće da je bilo političke pameti da su ovakvi zakoni usvajani 2007, 2008, 2009, 2010. i 2011. godine, ne bi Srbija bila u ovoj situaciji u kojoj jeste.
Mi sad moramo za dve godine da popravimo sve ono što je loše urađeno u Srbiji od 2000. godine. Naravno da jesmo u vremenskoj iznudici. Mnogo je zakona koje treba doneti, mnogo je oblasti društvenog života koje su sistematski upropašćene. Zato žurimo napred, zato, poštujući odredbu Ustava, koja kaže da zakoni mogu da stupe na snagu i pre nego što istekne rok od osam dana, pokušavamo da ispravimo ono što je loše rađeno u Srbiji od 2000. godine. Nema potrebe bilo ko da se stidi iz Vlade Republike Srbije, ni ministar Sertić, niti bilo koji drugi ministar, zbog predloga zakona koji dolaze u ovu Narodnu skupštinu.
Treba da se stidite vi koji ste jedno vreme suspendovali Ustav Republike Srbije zato što ste smatrali, vi koji danas govorite o nekakvim komandama, da mi glasamo po komandi, a vi ste jednog čoveka proglasili za poluboga koji hoda po zemlji. On je bio i predsednik stranke i predsednik države i predsednik Vlade i ministar, sve živo je bio u ovoj državi. Onda, kada ste ukinuli Ustav Republike Srbije, onda je trebao Ustavni sud Republike Srbije da vrati ustavni poredak na jednom delu državne teritorije nad kojim DS još uvek vlada, sa podrškom građana od 5,86%, iz jednog jedinog razloga, gospodine Sertiću, ako postoji neki drugi razlog, evo, vi me ispravite, strah od hapšenja.
Strah od hapšenja je najveći mogući strah koji DS danas potpuno suprotno volji građana Vojvodine održava na vlasti. Poslednji koji treba da govore o zaštiti Ustava, o političkom legitimitetu, o nekakvim iznudicama su oni koji su sistematski, brutalno, besprizorno, bez bilo kakve odgovornosti prema građanima od 2000. pa do 2012. godine, a na veliku žalost građana Vojvodine, evo i u januaru 2015. godine, uradili sve da ovu državu razgrade do temelja.
Mi smo sada počeli jedan težak posao, da je pravimo iznova, da pravimo institucije, da uspostavljamo sve ono čega nije bilo. Nije bilo ni vladavine prava, nije bilo ničega. Bilo je volje jednog čoveka i bilo je volje jedne stranke. Toga više u Srbiji nema.
Vi možete sada da galamite do mile volje, da dobacujete, da pretite itd. Dok ste vi, gospođo Čomić, predsedavali ovom Narodnom skupštinom, ovo je bila sala u kojoj su poslanici opozicije bili izloženi torturi kakva nije viđena u bilo kom demokratskom evropskom parlamentu. Toga više nema. Tiranija je ukinuta, na vašu veliku žalost.

Razumem potrebu da se neko osvrne na prošlost, ali ja vas molim da se u raspravi pridržavate dnevnog reda.
Po amandmanu reč ima prvo gospođa Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem.
Poštovani ministri, kolege poslanici, lepa je kovanica „iznudica“, zaista, ali bih ja možda i pooštrila takvu kovanicu. Mi nemamo vremena više da čekamo, ni u iznudici. Mi smo toliko u cajtnotu sa vremenom da sprovedemo zaista korenite ekonomske reforme, da nama ni iznudica ne pomaže.
Mi sada moramo da govorimo o retroaktivnosti. Ja nisam pravnik. To povratno dejstvo kada govorimo o akcijama „Telekoma“, ja ne vidim retroaktivnost zakona, nego jednostavno da vratimo „Telekomu“ ono što mu zaista pripada, vrednost akcija i vrednost kapitala firme koji mu zaista pripada i to je taj deo, ako pričamo o iznudici, potreba, da bi se zadržala zaista vrednost državnog kapitala određenog akcionarskog društva, kako god da se on zove i da li je u pitanju „Telekom“ i da li je u pitanju „Galenika“ i da li su u pitanju druga akcionarska društva. Na nama je da zadržimo ono sa čime raspolažemo.
Na osnovu toga, na osnovu prihoda i rashoda, na osnovu ekonomskih reformi i onoga sa čime mi raspolažemo, jednostavno možemo da idemo dalje. Možemo da idemo u investicije, možemo da otvorimo taj investicioni ambijent i za domaće i za strane investitore, a retroaktivnost u ovom delu zakona se ne vidi, pogotovo kada se govori o tome da je 25. januar upravo taj rok o kome pričamo da vrednost određenih akcija i određenih dokumenata je krajnji rok. Opet se ograđujem, nisam pravnik, ali ne vidim nikakvu retroaktivnost u ovom Predlogu zakona.
S druge strane, 31. decembar jeste termin o kome pričamo, da je vrlo važan kada se donose bilansi uspeha poslovanja ne samo akcionarskih društava, nego svih privrednih subjekata. Dakle, 31. decembar je podvlačenje crte kakvi ste bili u poslovanju određenog privrednog društva, pa i „Telekoma“ i 31. decembar nam govori koliko zaista vredite na tržištu kapitala sa svojim privrednim aktivnostima i sa svojim prihodima i rashodima i sa svojim investicijama koje ste imali, sa svojim brojem zaposlenih i sa svojom vrednošću akcija.
Kada sa nekim razgovarate, ko želi da kupi određeni broj akcija, svaki od ovih dokumenata, svaki od ovih činjenica je veoma važan, vi imate određenu pregovaračku poziciju kada razgovarate sa određenim zainteresovanim subjektima.
Prema tome, svaka informacija da ne postoji određeni broj akcija vraćen u onom delu vlasnicima kojima pripada je jedna od činjenica koja je veoma bitna i koja vam ruši pregovaračke pozicije kada govorimo, recimo, o „Telekomu“. Retroaktivnost u tom smislu ekonomske imovine akcija, imovine „Telekoma“ ne postoji. Dakle, 31. decembar je period kada vi svodite određene bilanse poslovanja i investicione aktivnosti planirate za narednu poslovnu godinu.
Ne razumem, kada govorimo o članu 4. i kada govorimo o tome da retroaktivnost, odnosno povratno dejstvo zakona postoji, ja samo vidim da postoji povratno dejstvo vlasništva akcija u ovom delu, koje je veoma važno za očuvanje državnog kapitala određenih kompanija, a pre svega kada govorimo o „Telekomu“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dijana Vukomanović.

Takođe bih htela u ime poslaničke grupe SPS da se uključim u ovu diskusiju po amandmanima, ne samo o onome što je suština ovih zakonskih izmena i dopuna, nego isto tako i o onome što je ne samo politička istorija ove zemlje, nego i ekonomska istorija ove zemlje.
Mi neočekivano danas raspravljamo o tome da li smo negde požurili, a ja kao i moje uvažene kolege iz SNS smatram da smo u velikom zakašnjenju. Mislim da je to preovlađujući utisak i građana ove zemlje.
Srbija se ne nalazi na izboru između toga da li nas u budućnosti, sada ću reći jednu godinu, 2020. godina, čeka EU, da li nas čeka raj ili, neki kažu da nas tad čeka pakao. Mislim da je Srbiji krajnje vreme da izađe iz tog statusa neprekidnog čekanja. Postoji jedan taj međuprostor u toj, da tako kažem, religioznoj mantri, koja kaže da kada se ne nalazite ni u raju, ni u paklu, nalazite se u nekom predvorju, nekom limbu.
Dakle, Srbija …
(Janko Veselinović s mesta: Čistilište.)
„Limbou“, ne, to je već treća kategorija - čistilište. Ali, dobro, kolega iz SDS, me je upozorio i na termin - čistilište. Upravo to mi i radimo.
Znači, vladajuća koalicija čisti propuste i čini ono što je neophodno da se učini u susret činjenici da još uvek ima 512 preduzeća za privatizaciju. Upotrebiću jedan izraz koji je i ministar Sertić upotrebio, dakle mi moramo konačno da donesemo odluku šta raditi sa preduzećima, firmama, ljušturama, kako on kaže, koji samo još imaju taj ovoj, taj privid, nekog privrednog subjekta. Dakle, moramo da donesemo, već je sada izvesno, i ministar Sertić je to tačno rekao da oko 188 od tih ne privatizovanih preduzeća moraju da odu u stečaj.
Dakle, mislim da su se neke pređašnje političke stranke koje su došle na vlast 2000. godine pa do 2012. godine, pokazale kao neuspešni domaćini, kao neuspešni privrednici, i da mi sada zakonodavnom delatnošću, dakle onako kako i jeste propisano i Ustavom, i ostalim da tako kažem, političkim protokolima, da u parlamentu, u najvišem zakonodavnom telu ovo države, raspravimo šta nam je činiti. Mi smo za to taj mandat dobili, pogotovo SNS, ali isto tako u značajnoj meri SPS, zajedno sa našim koalicionim partnerima PUPS i JS, podršku građana. Znači, nešto se zaista mora menjati, ubrzano menjati.
I na kraju, citirala bih mudrost jednog književnika, Meše Selimovića, koji je rekao: „Ništa ne treba čekati, svemu treba ići u susrete“. Dakle, mi idemo u susret boljoj budućnosti, idemo u susret boljim privrednim, ekonomskim, regionalnim, evropskim pozicijama Srbije, i zato ta brzina koju su građani tako dugo čekali od nas. Hvala.

Po amandmanu Zoran Babić. Izvolite.