Ja vas molim da diskusiju vodimo po temi, a ne optužujući. Hvala.

Svakako. Uvažavam tu vašu primedbu.
Pozvali ste se na član 107. Takođe u Poslovniku piše da ne može jedan za drugim poslanik da se poziva na povredu istog člana. To znate. Ali, vas to ne interesuje, vi volite da ćaskate sa poslanikom posle mene, što je ponižavajuće ne za mene lično, nego za parlament, da vi samo želite da nešto kažete, ne želite uopšte da čujete obrazloženje.
(Marko Đurišić, s mesta: Ja vas slušam sve vreme.)
Ma, ne slušate. Niste supermen. Ne možete i Veselinovića i mene da slušate. Uvažavam vašu primedbu. Glasaćemo o povredi. To je isto tradicija ovde, učinili je, ne učinili, ali uvažavam vašu primedbu i sada ćemo samo o zakonu da govorimo.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Hvala.
Danas je Bogojavljenje. Ja bih, pre svega, želeo svim hrišćanima da čestitam njihov veliki verski praznik, sa pozdravom Hristos se javi.
Gospodine ministre, SPO i DHSS kod retko kog zakona ne podnose amandmane. Kod seta ovih zakona nismo podneli nijedan amandman, zato što izuzetno poštujemo sve napore koje su kod problema koji su se pojavili kod primene Zakona o javnom beležništvu učinili i Ministarstvo pravde i advokatura.
Takođe, mislim da treba apsolutno biti pošten i reći da su ovo revolucionarne promene u našem pravnom sistemu i da, pošto smo analizirali javno beležništvo u uporednom zakonodavstvu i u bivšim jugoslovenskim republikama, videli smo da nigde nije donet Zakon o javnom beležništvu koji je odmah primenjen i savršeno funkcionisao. To je bilo nemoguće.
Vidim danas da mnogi koji kritikuju Zakon o javnom beležništvu su samo pre dve ili tri godine taj zakon kovali u zvezde. Zbog toga mislim da svi treba da budemo vrlo pošteni. Ja sam prošli put kad ste bili u Domu Narodne skupštine rekao da je odgovornost za to što ovaj zakon ovako izgleda i na meni i da niko nije mogao da predvidi sve probleme koji su se mogli pojaviti eventualno u praksi.
Ono što je takođe nedostatak onih koji danas kritikuju ovaj paket izuzetno važnih i dobrih zakona, to je krajnja njihova izjava da li će glasati za ove zakone. Ja nisam danas, izuzev tih političkih kritičkih parola čuo ni jednu jedinu stručnu primedbu u vezi teksta zakona koji su danas na dnevnom redu. Zbog toga mislim da su ovi zakoni jako dobri i zbog toga mi nećemo podnositi ni jedan jedini amandman i glasaćemo za sve.
Sada, kakvi su problemi bili kod uvođenja javnog beležništva, kod pokušaja uvođenja javnog beležništva 30-ih godina prošlog veka u bivšoj Kraljevini Jugoslaviji? Ono naprosto nije primenjivano u mnogim delovima zemlje zbog niza objektivnih razloga, pre svega, nepostojanja katastra i urednih evidencija o nepokretnostima.
Sedamdeset i nešto godina diskontinuiteta koji ima ova zemlja mnogi misle da ćemo ispraviti donošenjem zakona u nekoj oblasti, da će on savršeno funkcionisati. Ono što sam ja i mi iz SPO stalno posle 5. oktobra ponavljali, ponoviću i vama, gospodine ministre.
Mi znamo da je nastanak svetskog prava nastao u Persiji, pa preko Grčke, Rima, do velike Nemačke i da je veliki pravnik i filozof Hegel rekao da kod primene zakona i donošenja zakona treba voditi računa o mnogo čemu, ne samo o normama, već i o kulturi određenog naroda, o ekonomskom razvoju, o običajnom pravu, o mentalitetu određenog naroda.
Sigurno je da se kod donošenja ovih kompromisa, koji su zaista za pozdraviti, vodilo računa, pre svega, o tome da tri vrlo bitne profesije: advokatura, beležništvo, pravosudna profesija i krovno Ministarstvo pravde budu partner i to se ovim rešenjima nudi.
S druge strane, vanparnični postupak se skoro u celosti ili u celosti prenosi kod javnih beležnika, što je opet velika revolucionarna promena. Drugo, isključiva nadležnost notara je prilično sužena i notari kao jedna zaista časna profesija, koja će biti apsolutno stalna i vrlo bitna, i koja zahteva pored znanja, stručnosti, da građani u nju imaju apsolutno poverenje, tek treba da zablista u punom sjaju.
Ali, ono na šta ja takođe želim da vam ukažem pažnju i molio bih da se o tome raspravlja, o tome su i govorile neke kolege, to je da se ipak povede računa, pre svega o tarifi javnih beležnika. Bez trunke ljubomore na zaradu bilo koje profesije, mislim da je višestruko povećanje tarifa, javnih beležnika u odnosu na iste poslove koje je radio sud apsolutno neprimereno, pre svega ekonomskoj snazi zemlje i ekonomskom potencijalu naših stanovnika.
Ono što je takođe, pre svega u zemljama u okruženju, zemljama bivše Jugoslavije nastalo sa uvođenjem beležničkog sistema, to su te početne dečje bolesti. Recimo, to niko nije rekao, mnogi javni beležnici, ne samo možda i svojom krivicom, već zbog toga što smo mi živeli u jednom nesređenom sistemu, u jedno partijskom sistemu, u komunizmu gde je postajao apsolutni i unutrašnji haos sistemski od javnih isprava, od nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, od postojanja društvene svojine koja je bila „čardak ni na nebu ni na zemlji“ itd. mnogi su već posle nekoliko meseci svoga rada otišli i u zatvor.
To je vrlo odgovorna profesija i notar ima veliku odgovornost i zaista ta profesija, mislim da će biti kada u potpunosti zaživi u našem sistemu biti jedna od najpoštovanijih profesija i da će građanin kada se pomene reč notar, kao danas što je izuzetno časna profesija advokat ili lekar, ili profesor univerziteta, sa punim poverenjem ići kod notara koji će mu apsolutno predočiti sve ono što treba da se predoči prilikom sklapanja nekog pravnog posla, overavanja izjave, overavanje testamenta itd.
Da li je ovim, pre svega pratećim zakonima koji se ne tiču samo beležništva, da li je pre svega Zakonom o prometu nepokretnosti, da li su izvršene neke jako bitne promene? Sigurno da jesu. Znači, mi smo imali samo do pre dve ili tri godine preko 30.000 građana koji su prevareni zbog toga što država nije funkcionisala i što su se kriminalci koji su se namnožili i 90-tih godina, i posebno posle 5. oktobra što su uz ćutanje, žmurenje države i njenih institucija i policije i pravosuđa i tužilaštva, po nekoliko puta prodavali jednu nepokretnost, pre svega stanove. Po 10, 15, 20 puta su uz blagoslov države takvi kriminalci radili te nečasne poslove. Zavili su u crno mnoge porodice i nestalih najčešće bez ikakve odgovornosti.
Ovo što je sada obaveza javnih beležnika je da se odmah dostave ugovori o prometu nepokretnosti nadležnom sudu radi vođenja evidencije, da se dostave Poreskoj upravi, da se kod prometa javne svojine dostave javnom pravobraniocu koji može tražiti tužbom poništaj ugovora o prometu nepokretnosti, koja je bila u javnoj svojini. Zatim, zaštita i stranaka od nesavesnog ili nepravilnog po njima rada beležnika, na taj način što će izjaviti prigovor nadležnom sudu ili će po odluci o prigovoru uložiti žalbu i velika odgovornost sudije da u vrlo kratkim rokovima o roku od osam dana ili po prigovoru, ali 15 dana po žalbi odluče o zahtevima stranaka, to je nešto što zaista uspostavlja veliki stepen pravne sigurnosti.
Sa druge strane, prihvaćeno je i ono što je naša poslanička grupa tražila, a to je da sve izjave, dokumenti, ugovori nemaju karakter javne isprave i da se prepusti uz predočavanje strankama, dobrih i loših strana određenog pravnog posla, mogućnost izbora. To je ovim izmenama izvršeno i mi to, kažem u potpunosti podržavamo.
Iste su promene što se tiče Zakona o vanparničnom postupku, zatim Porodičnog zakona, Zakona o nasleđivanju. To su promene koje su mnogo bitne za naš pravni sistem, a budući da veoma časna profesija koja se zove diktatura zastupa pre svega uz poštovanje ustavnosti i zakonitosti i interese jedne stranke, moramo naglasiti tu pozitivnu razliku između advokature i notara, notari zaista u svom delovanju moraju voditi računa i o poštovanju pozitivno pravnih propisa, ali i o podjednakom poštovanju prava i interesa obeju stranaka, ako se pred notarom pojavljuju dve stranke.
To je nešto što ima i sublimira u sebi i institut pravne pomoći. Sa mnogim javnim ispravama donosi se ono što smo definisali kao preventivna presuda, često se strankama ostavlja mogućnost izbora da li će neku ispravu činiti javnom ispravom da bi bila sredstvo podobno za sudsko izvršenje itd. što kažem imaće veliki uticaj na pravnu sigurnost.
Reći ću još nešto o temu koju je retko ko pomenuo. To je promena Zakona o tužilaštvu za ratne zločine. Mi smo sada mala politička stranka i mislim da se svakome u političkom životu Srbije može prebaciti određena vrsta nedoslednosti, ali mislim da je SPO zaista u vreme kada se za to gubila glava, kada je zbog određene politika, koja je sada srećom dominantna politika u Srbiji, SPO u vreme masovne histerije vodio je jednu razumnu politiku. Jedna od takvih politika SPO je bila apsolutno protivljenje svim vrstama ratnih zločina i etničkih čišćenja u vreme kada je to nažalost imalo i određenu vrstu popularnosti u Srbiji.
Sa druge strane, naši tadašnji neki koalicioni partneri su zbog marketinških razloga, zato što je to bilo popularno, donosilo političke poene, znali da odu na Pale, da jedu uz gusle vola pečenog na ražnju, da se hvale da su ispalili neki hitac iz topova na Sarajevo, pa i da zapale neku zastavu pred američkom ambasadom.
To nikada nije radio SPO i bez obzira što se tadašnja vlast zalagala da nestanemo politički sa naše političke scene, nažalost i neki naši savetnici su se za to zalagali. Ja sada mogu da postavim pitanje političkoj javnosti, da li je bolje Srbiji zbog toga što je SPO sada sa snagom takvom kakve je? Bez ikakve pretenzije, da budem glas savesnosti, mislim da sa puno odgovornosti i puno poštovanja prema onome što smo radili u vreme kada to nije bilo popularno, treba da kažemo da je tužilaštvo za ratne zločine radilo jedan izuzetno težak i nepopularan posao, da spada u bolji deo našeg tužilaštva i da smo mi bili jedna od stranaka koja se zalagala i za osnivanje Specijalnog suda za borbu protiv korupcije i kriminala i za osnivanje specijalnog tužilaštva i Suda za ratne zločine i tužilaštva za ratne zločine.
Mislim da je, kada vlada opšta histerija, najteže razumu. Zbog toga sam ministre i prošli put vas zamolio, da videvši da ima nade da se postigne dobar sporazum sa advokatima, kao neki mali glas savesti sa naše strane, da se posao završi do kraja, jer znam da su pregovori bili u punom jeku i naše je veliko zadovoljstvo što su sa ovim sporazumom zadovoljne obe strane. Ono što je naše najveće zadovoljstvo je što će od ovoga najveću korist imati građani Srbije. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Čikiriz.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS Biljana Pantić Pilja.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, kolege advokati, danas je pred nama set pravosudnih zakona koji su plod dogovora Vlade i advokatske profesije, jedne od najuglednijih profesija i ove predloge zakona će SNS u danu za glasanje podržati.
Glavna izmena predloženog Zakona o javnom beležništvu je da javnobeležnički zapis više neće biti obavezan, osim za ugovore koje zaključuje poslovno nesposobno lice i detaljan uređen postupak potvrđivanje isprava tzv. solemnizacija.
Ovi predlozi zakona su pre svega u interesu građana, jer će jedna profesija, advokatura, prekinuti obustavu rada i vratiće se u sudnice.
Spomenuli ste kapitulaciju ministra pravde. Ne, ovde je u pitanju sporazum između advokature i ministra. Ovde je u pitanju kompromis. U konkretnom slučaju se pokazalo da konstruktivna rasprava donosi rezultate. Citiraću predsednika Vlade Aleksandra Vučića, koji je rekao – to što smo konstruktivni ne znači da smo popustljivi. E, to je urađeno u konkretnom slučaju.
Reforme koje sprovodi ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem teške su i nužne i to je svima jasno u ovoj državi. Zakonom o javnom beležništvu uvedena je nova profesija, profesija javnih beležnika, i naišlo se na očekivan otpor. Očekivan, ali ne u ovolikoj meri. Možemo da diskutujemo i da se pitamo da li je ovoliki otpor bio opravdan. Nesporno je da je korpus ovih zakona bio potreban i da je usvajanjem ovih zakona Srbija išla u korak sa drugim zemljama članicama EU koje su odavno uvele profesiju notara.
Mišljenja sam da su Vlada i resorno ministarstvo na čelu sa ministrom Selakovićem, a izneću svoj lični stav, najboljim ministrom pravde kojeg je Republika Srbija imala u prethodnih nekoliko godina, ako ne i decenijama, učinili, pokazali da imaju dobru nameru i da im je volja građana na prvom mestu i da je to jedino važno kada su razgovarali sa advokatskom profesijom.
Ovde je spomenuta ostavka. Ostavka ministra pravde se traži, ali ja bih se samo osvrnula na reformu pravosuđa iz 2010. godine. Malo je reći da nije moralno da oni koji su sprovodili reformu 2010. godine govore o vapaju advokata, kako je to rečeno. Da li su tada čuli vapaj sudija koji su birani, odnosno nisu birani bez kriterijuma, koji su ostali bez posla? Pričate o šteti. Koja je šteta nastala time što neke sudije nisu izabrane? Da pričamo o šteti koja je nastala na način tako što su sudije tužile Republiku Srbiju zbog načina na koji ste ih birali, a možemo da pričamo i o šteti koja je nastala kako ste upravljali Razvojnom bankom Vojvodine i ostalim.
Da se vratim na ove predloge zakona. Samo još nešto, jedan od govornika iz opozicije je rekao da je lažna dilema da li je pobedio ovaj ili onaj biznismen ili istina i pravda. Što je rekao jedan moj kolega, kada je SNS u pitanju uvek pobeđuje istina i pravda. To neka vam bude jasno, kolege iz bivšeg režima.
Ministar Selaković i Vlada Republike Srbije pokazali su u prethodnom periodu visok stepen razumevanja i spremnost da razgovaraju sa advokatskim komorama i došlo je do zaključaka i predloga ovih zakona. Danas je najvažnije da je došlo do dogovora jer je pravna sigurnost građana najbitnija.
Moram samo da vas podsetim da je ovaj Zakon o javnim beležnicima usvajan 2011. godine. Da ste mu se malo više posvetili, da ste vi bili konstruktivni i razgovarali sa advokatskim komorama, ne bi danas bili ovde i ne bi se sve ovo ni dešavalo.
Takođe, nemojte ni zaboraviti, sami ste spomenuli da smo pre nekoliko meseci raspravljali o ovim zakonima, ni tada vas nisam čula da ste spomenuli ni interes advokata, ni interese građana. Samo ste se brinuli ko će dobiti posao javnog beležnika. Vodili ste političke rasprave, a interes građana vam nije bio na prvom mestu.
Imali smo potpunu obustavu rada advokata, a advokati koji su se oglušili o naredbu komora trpeli su štetne posledice. Izuzetno mi je žao zbog toga i nadam se da će ti advokati nastaviti sa radom, jer smatram da nisu zaslužili da budu izopšteni iz komora. To je takođe moje lično mišljenje, a ne SNS-a.
Takođe, ovim svim postupcima trpeli su građani. Imajmo u vidu da su nas građani birali, da su oni najbitniji i da je Ministarstvo pravde prepoznalo da je interes građana u konkretnom slučaju bitniji od svih događaja u prethodnom periodu. Ja nemam razloga da sumnjam da će i vama biti interes građana na prvom mestu i da ćete podržati ove zakone. Ovi predlozi zakona jesu u interesu građana i plod su dogovora advokatskih komora i Vlade. Vlada je još jednom pokazala da su građani na prvom mestu.
Zbog svega navedenog, i kao predstavnik građana i kao predstavnik advokata, u Danu za glasanje ja ću podržati ove zakone i Srpska napredna stranka, a pozivam i vas da to učinite. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Pantić.
Sada prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa timom, dame i gospodo narodni poslanici, prvenstveno da prokomentarišem da razumem stav kolega iz opozicije koji su pominjali Socijaldemokratsku partiju Srbije u smislu podrške ovom zakonu i da razumem i bojazan kada se približite na nekih jedan i po do dva procenta podrške, da tu ima i rezervi i da ima potpuno neutemeljenih aspekata i, naravno, diskusija koje iz toga proizilaze.
Kao predstavnik autentične levice u ovom parlamentu ja ću ponoviti ono što je stav naše partije i ono što ponavljamo stalno, a to je da ćemo bezrezervno podržavati reformski kurs, sve reformske zakone i ono što će dovesti do toga da se najveći problemi koji su definisani, koji su stvoreni od 2000. do 2012. godine da se reše. To je problem nekvalitetnog pravnog okvira. To je problem nezaposlenosti. To je problem nemogućnosti investitora zbog nesigurnosti da dolaze ovde. Problem koji je definisao i omogućio špekulantskom kapitalu u jednom velikom delu da dođe u našu zemlju i da dovede do toga da mnoga radna mesta budu izgubljena.
Mi kao autentična levica, kao autentična socijaldemokratija, naravno da se protivimo tome i ne vidim razlog i ne vidim nijedan argument da ministar Selaković razvija bilo kakvu ne daj bože belu zastavu. Ovim putem hoću da ga podržim u ime moje partije i hoću da kažem da je veoma važno da se u Srbiji razvija institut dijaloga i da ćemo mi podržati uvek ono što se na kraju krajeva definiše kao rezultat, a rezultat tih razgovora i pregovara, o kojima možemo da diskutujemo da li su trajali dugo ili kratko, je takav da je došlo do dogovora. Ono što je za nas najbitnije, to je da će kroz primenu ovog zakona biti zaštićena imovina građana Republike Srbije, da će ulaganja stranih i domaćih investitora biti zaštićena i to je za nas rezultat.
Ovim putem izražavam podršku i, naravno, apelujem na ministra da nastavi da radi na dobar, na kvalitetan način u interesu prvenstveno privrede, u interesu građana, jer naš najbitniji cilj ovde u parlamentu i u Vladi Republike Srbije je da stvorimo i da napravimo jednu kvalitetnu tržišnu ekonomiju, društvo jednakih šansi i ono što je najbitnije da bi jedno društvo moglo da se razvija, a to je kvalitetan pravni okvir koji garantuje svima njegova prava, garantuje mogućnosti, a ne ono društvo koje se zasniva na nepotizmu, na bliskim vezama sa političkom vlašću. To je ono što mi želimo da iskorenimo, uz sve one negativne aspekte koje smo do sada imali, a to je velika korupcija, organizovani kriminal, ono što je izjedalo našu ekonomiju i naše društvo tolike godine i tolike decenije.
Naravno da ćemo u narednom periodu podržati sve ono što je reform6sko, sve ono što je kvalitetno i što će voditi privrednom rastu naše zemlje, novom zapošljavanju i svemu onome što socijaldemokratija koju mi u parlamentu zastupamo i predstavlja i podrazumeva. U tom smislu bićemo kvalitetan i nadam se dobar i konstruktivan partner našim partnerima iz Srpske napredne stranke i celokupne koalicije. Naravno, u to ime daćemo puni doprinos da naša zemlja postane zemlja koja je ekonomski razvijena, zemlja koja ima najniži ili veoma nizak nivo korupcije, sive ekonomije i svega onoga što se nagomilalo, a što neki pre nas nisu mogli da rešavaju u prethodnom periodu.
Još jednom ću ponoviti kao i šef mog poslaničkog kluba, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će podržati izmene i dopune ovog seta zakona. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.
Reč ima narodna poslanica Snežana Malović, a neka se pripremi narodna poslanica Nataša Vučković.
Izvolite, gospođo Malović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Selakoviću, predstavnici Ministarstva pravde, poštovane koleginice i kolege, na samom početku želim da pozdravim predstavnike advokature i regionalnih advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije i da izrazim zadovoljstvo što oni danas iz ove sale, ovog uvaženog doma imaju priliku i mogućnost da prate raspravu o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i drugih pratećih zakona za razliku od situacije koja je bila u novembru prošle godine kada takvu mogućnost nisu imali.
Danas je, kao što sam istakla, na dnevnom redu, izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu i drugih pratećih zakona koji su nastali kao rezultat dogovora Ministarstva pravde nakon četvoromesečnog štrajka advokata. Želim da izrazim zadovoljstvo zašto je do tog dogovora došlo, ali naravno zadovoljstvo ne može da mi predstavlja činjenica da nakon četiri i po meseca je taj dogovor postignut.
Takođe, želim da istaknem na samom početku da smo kao poslanička grupa SDS i stranaka koje su okupljene oko SDS podneli još u septembru mesecu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima za koje sam uverena da su usvojeni doprinelo bi da se štrajk advokata okonča, da pravosuđe počne da funkcioniše i građani koji su najviše pogođeni ovim štrajkom ostvare svoja prava na sudu.
Umesto toga ova Skupština je odbila da raspravlja o podnetim predlozima, pretpostavljam da je razlog toga bio što je podnela predlog jedan opoziciona poslanička grupa. Umesto toga u novembru smo raspravljali o Vladinom predlogu zakona. Kao poslanička grupa SDS odbili smo da učestvujemo tada u besmislenoj raspravi po predlogu tog zakona koji je bio izraz volje ili bolje rečeno samovolji jedne strane koja je učestvovala ili nije htela da učestvuje u pregovorima.
Druga strana, Advokatska komora Srbije je jasno rekla da neće prihvatiti predložene izmene zakona i da se protest nastavlja, što je tako i učinjeno. Danas, evo, nakon četiri meseca nefunkcionisanja pravosuđa mi raspravljamo ponovo o predlogu izmene i dopune zakona koje se odnose na rad javnih beležnika. U današnjoj raspravi nećemo slaviti nad neuspehom Vlade i Ministarstva pravde, niti nad činjenicom da su morali da popuste pod zahtevima advokature, već ćemo dati svoj konstruktivan doprinos kao što smo i do sada to činili.
Međutim, tokom protesta naročito na njegovom početku mnoge stvari su netačno iznošene i ovo jeste prilika da o tome raspravljamo i utvrdimo stvarne činjenice. Jedno od neistina koje su iznošene, je da protest advokata, što je i danas to učinjeno u raspravi, usledio zbog Zakona o javnom beležništvu koji je usvojen, kako se ovde to često ističe, od strane prethodnog režima. Tačnije rečeno, izneto je sledeće – štrajk advokata je pobuna protiv Zakona o javnim beležnicima koji je donet 2011. godine, kao i da su advokati u prethodnim političkim strukturama koristili svoj uticaj da bi sebi obezbedili privilegovan status, ali da ova Vlada ne haje za te dogovore. To ste, ministre Selakoviću, vi izneli u septembru ove godine.
Međutim, istina je sasvim drugačija. Istina se ogleda u činjenici da je Zakon o javnom beležništvu usvojen na istoj sednici parlamenta kao i Zakon o advokaturi i da on jeste bio plod razgovora i dogovora između Ministarstva pravde na čijem čelu sam imala zadovoljstvo da budem i predstavnik advokature.
Zatim je izneto da je osnov protesta advokata, kao što sam rekla, bio zakon iz 2011. godine. Citiraću šta ste vi ministre Selakoviću izneli u ovom uvaženom domu, u februaru 2013. godine kada se raspravljalo o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu.
Kao što sam rekla, citiram vas – „notarijat, ovako kako je postavljen u važećem Zakonu o javnom beležništvu je ekonomski apsolutno neodrživ. Ljudi nisu zainteresovani da spremaju ovako težak ispit, da otvaraju javnobeležničke kancelarije, a da pri tome imaju tako uske i male nadležnosti koje im neće omogućiti da pokriju osnovne režijske troškove“.
Zatim ste dalje izneli – naime, važeće zakonsko rešenje, znači ono rešenje iz zakona od 2011. godine koji je doneo prethodni režim, javnim beležnicima daje male nadležnosti u oblasti prometa nekretnina. Predviđa da notari sastavljaju javnobeležničke zapise o raspolaganju nepokretnostima lica koja su poslovno nesposobna. Kada je reč o raspolaganju nepokretnostima poslovno sposobnih lica, važeće zakonsko rešenje predviđa da u periodu od dve godine od početka primena zakona stranke mogu da biraju da li će takve ugovore overavati pred sudom ili ih sačinjavati kod javnog beležnika. Ovakvo rešenje koncipiranja notarijata u Srbiji je kritikovano. Kritikovano je zato što notarijat u Srbiji čine ekonomski neodrživim. Ako se notarima ne povećaju ovlašćena, javno beležničke kancelarije teško da će moći da opstanu.
To ste vi rekli u februaru 2013. godine, ponavljam, i izneli sledeće – predloženim izmenama ustanovljava se isključiva nadležnost notara za sklapanje ugovora kojim se vrši otuđenje i opterećenje nepokretnosti. Pozitivne strane ovog rešenja, po vama ministre, su bile višestruke. Pa, ste onda izneli sledeće – pre svega, uspostaviće se mnogo veći nivo preventivne pravne zaštite u sferi prometa nepokretnosti. Javni beležnik će biti dužan da pažljivo kontroliše svaku ugovornu odredbu, da strankama ukaže na svaku nepravilnost koja bi mogla imati za posledicu ništavost ugovora ili sporove o tumačenju ugovora, da odbije sačinjavanje ugovora koja apsolutno ništa fiktivan ili simulovan.
Na taj način postići će se mnogi pozitivni efekti, sprečiće se izigravanje poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na kapitalnu dobit. A posebno će se iskoreniti prevare sa višestrukim prodajama kuća i stanova koji su veoma teške u našoj praksi. Znači, sada smo nesporno utvrdili da je protest advokata nastao usled izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu koje ste vi branili u februaru 2013. godine.
O samom tekstu zakona ne želim da se izjašnjavam, mislim da je dovoljno činjenica da je plod kompromisa između Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije i u ta rešenja imamo poverenja. Amandmanima koje smo podneli zatražili smo da se nakon šest meseci ovom uvaženom domu podnese izveštaj o sprovođenju zakona i nadam se da ćete imati toliku širinu da uvažite taj amandman.
Takođe želim još da dodam oko izmena i dopuna Zakona o postupku i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine i da kažem da izmene ovih zakona predstavljaju jedan neprincipijelan stav koji ste pokazali prema suđenju za ratne zločine. Pozdravljam ove izmene i želim da ukažem na činjenicu koja govori u pogledu rada tužilaštva za ratne zločine da nakon poslednjeg postupka koji su pokrenuli za jedan monstruozan zločin koji se desio u Štrpcima, 44 zemlje su u svojim izveštajima pozitivno izrazili se o suđenju za ratne zločine u Srbiji. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospođo Malović.
Reč ima ministar u Vladi, gospodin Nikola Selaković. Izvolite.