Ne, ja znam da je važno, ali molim vas Martinoviću.

Samo malo, nećemo da dozvolimo da nam lekcije o Evropi, o demokratiji, o ljudskim pravima, o evropskim standardima drže oni koji su progonili narodne poslanike dok su bili vlast i koji misle da to danas isto mogu da rade kada su u opoziciji. Ne mogu i Srpska napredna stranka im to neće dozvoliti.
Ono što mi hoćemo to je da obavestimo građane, da obavestimo medije da se danas desio nezabeležen incident. Jednom profesoru Univerziteta bivši ministar finansija koji je po sopstvenim rečima u Srbiju došao siromašan kao crkveni miš, pa se jednog jutra na tetkinom kauču probudio sa 11 miliona evra, da preti kako on ne sme da ga spominje u Narodnoj skupštini, jer će sa njim biti završeno, ako spomene njegove kriminalne afere.
Ma više se u Srbiji vas niko ne boji. Srbija više nije zemlja straha i sa tom praksom pretnji na ulici ili ovde u parlamentu možete slobodno da prekinete. Vi ste prošlost ove države i ovog naroda. Srpska napredna stranka će učiniti sve da u prošlosti i ostanete.

Molim narodne poslanike da se maksimalno drže dnevnog reda.
Aleksandra Jerkov, po kom osnovu?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Po amandmanu.)
Po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Ja bih govorila o amandmanu na isti način na koji je to činio kolega Martinović, pa ako želite vi mene isto tako kada završim svoj govor zamolite da se pridržavam Poslovnika, jer smatram da ipak treba da imamo neka ista prava.
Veoma interesantno da se gospodin Martinović seća ko je kakva bio vlast, a ne seća se kakva je on lično bio opozicija i kakva je Srpska radikalna stranka u to vreme bila opozicija kada su se sve te stvari dešavale.
Gospodin Martinović je zaboravio da u momentu kada su isključeni iz sale, to je bilo zbog toga što su pevali satima i satima i satima i onemogućavali i druge narodne poslanike, gospodin Martinović tada još nije došao do prosvetljenja da pređe u Srpsku naprednu stranku, pa je ometao svoje kolege iz Srpske napredne stranke kada su pokušavali da govore pevajući rusku himnu, što je dosta čudno da se u jednoj Skupštini peva himna druge zemlje, da su se valjali po zemlji, čupali mikrofone, da je gospođa Pop-Lazić bacila cipelu na predsedavajuću, da je isto tako njegova tadašnja stranačka koleginica u prethodnom sazivu, doduše polila vodom predsednicu Skupštine, da su nas kleli sa govornice, proklinjali, predviđali nam skoru smrt, proklinjali našu decu u deset naraštaja, itd, tako da nemojte da se sećamo samo kazni.
Hajde da se sećamo i šta se to dešavalo i kako je ta Skupština izgleda kada je gospodin Martinović, gospodin Babić i još nekoliko poslanika koji nisu sada svi ovde, kada su oni bili opozicija. Tako da nemojte da se sada iščuđavamo nad tim šta se dešava, jer takva opozicija, niko iz Demokratske stranke nikada neće biti i u tome je suštinska razlika između Srpske napredne stranke i Demokratske stranke. Hvala vam.

Dužan sam i vas gospođo Jerkov da zamolim, bar ste trebali da počnete sa amandmanom, ako ništa drugo, pa da izvedete, ali dobro.
Ja još imam određeno strpljenje, pa hajde tolerisaću pošto sam tek počeo da predsedavam. Molim vas da se vratimo na dnevni red. Sve vas molim.
Reč ima narodni poslanik Martinović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja uvažena koleginica Aleksandra Jerkov je pokušala nevešto da brani praksu Demokratske stranke kojoj tada nije pripadala. Ja sada neću da je pitam kada je ona doživela prosvetljenje, ali, evo 37. sednica Administrativnog odbora, održana 5. marta 2009. godine - novčanom kaznom u iznosu od 3.000 dinara kažnjeni su narodni poslanici, pa se navode – iz Srpske radikalne stranke i među njima Tomislav Nikolić koji nije bio poslanik Srpske radikalne stranke u to vreme, nego šef poslaničke grupe „Napred Srbijo“.
Da li vi sada nama hoćete da kažete da su radikali i naprednjaci zajedno pevali Rusku himnu i da su zbog toga zaradili na primer tog 5. marta 2009. godine kaznu od 3.000 dinara? Ja se zaista ne sećam, da li se vi kolega Babiću sećate, da li se iko seća da se neko valjao u Narodnoj skupštini? Ja se toga ne sećam.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako nije?)
Možda ste se vi gospodine Šutanovac valjali, ja nisam.
Što se tiče te famozne cipele, bačena je cipela na gospođu Čomić i to je tačno. Da li je to bilo politički korektno u tom trenutku, sigurno da nije, ali je cipela bačena u toku rasprave o Predlogu statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine za koji je Ustavni sud, vi ste gospodine Šutanovac danas nešto mnogo nervozan.
Polako, stanite da objasnim.
Dakle, u trenutku kada je vođena rasprava o Predlogu statuta AP Vojvodine za koji je Ustavni sud kasnije rekao da je otprilike u 80% svojih odredbi neustavan.

Vreme gospodine Martinoviću. Hvala.

Dakle, sve što ste rekli nije tačno, a izvukli ste iz konteksta mnogo toga što je bitno, da bi se sagledala sva nedemokratičnost bivše vlasti u tom periodu.
Zahvaljujem se gospodine Arsenoviću.

Završićemo sa replikama.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)
Gospodine Babiću, replika?
(Zoran Babić, s mesta: Evo gospodin Šutanovac pa ću ja.)
Daću vama gospodine Šutanovac, i završiću sa replikama. Izvolite.

Očigledno da vlast ne može da raspravlja o amandmanima, pa ima potrebu da se vrati, kako reče gospodin Babić, demonima prošlosti i stalnog vilajeta.
Gospodine Martinoviću, možda ne u ovoj Skupštini, ali u onoj staroj Skupštini se vaš lider, tadašnji predsednik SRS, bukvalno valjao po podu. Kad ga je policija iznosila, on legne na pod i onda ga nose.
Nije sve koleginica Aleksandra Jerkov rekla šta ste vi radili ovde. Dolazili ste u pidžamama u parlament, u pidžamama sa pajacima nacrtanim na grudima itd.
Ono što je u stvari najžalosnije to je što ste vi na neki način opravdali, kako reče kolega, što je vaša koleginica tadašnja letnjom cipelom gađala predsedavajućeg Skupštine zato što je donošen statut. Znate, to je kao kad muškarac tuče ženu, pa kaže - zna ona zbog čega je i zbog čega je kriva.
U kom to parlamentu može da se neko gađa cipelom i da vi pričate o tome da je to legitimno zato što je taj Statut posle Ustavni sud osudio ili nije? Dakle, nemojte izvrtati istinu.
Činjenica jeste da imamo verbalni dijalog često, parlament za to i služi. Činjenica jeste da padnu nekada neke reči koje možda nisu primerene, ali ne u zloj nameri, ali nikada niko iz opozicije fizički nije nasrnuo na vas kao što ste vi nasrtali na predsedavajuću u parlamentu, niti vas je polivao hladnom, niti toplom vodom, niti vas je gađao cipelama, niti je pevao dok vi govorite, a pevali ste svi zajedno, i Tomislav Nikolić i SRS, jer se radilo o Himni Ruske Federacije.
Nemojte mi reći da Tomislav Nikolić nije pevao tada kada je opomenut. Moguće da nije bio u SRS, ali je tačno da je pevao. To nije nepoznato, to ima na „Ju-tjbu“. Zahvaljujem.