Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti i gošće, moram samo jednu prethodnu napomenu, odavno se nije desilo da imam u naletu tri za redom prilike da govorim. Često sam pokušavao to sebi da obezbedim preko replike, ali mi nije uspevalo. Ali, evo, amandmanska rasprava je prilika, poštovana gospodo, da ovde temeljno raspravljamo o sadržini Predloga zakona za koje Vlada Republike Srbije smatra da rasprave ne treba ni da bude.
Moja ideja, poštovana gospodo narodni poslanici, i ideja gospodina Živkovića, koji, eto, ni danas nije mogao da uđe u salu da raspravlja, jeste da, budući da narodni poslanici nisu imali vremena da razmisle o tome šta je značenje sadržine člana 4. ovog Predloga Zakona o osiguranju depozita, možemo onda da zamislimo u kakvoj se situaciji nalaze građani, kojih se svi predlozi zakona i zakoni tiču.
Onda je naša ideja, mislim da to može da naiđe samo na podršku narodnih poslanika ovde, da danas idemo redom, poštovana gospodo, član po član, zakon po zakon, od prvog do sedmog, kako bismo bili sigurni da će svi narodni poslanici najpre da saznaju šta je sadržina ovih predloga zakona, a to potom, poštovana gospodo, i oni koji su nas ovde izabrali na slobodnim izborima, a to su građani. Dakle, red je da i mi i građani budemo upoznati sa onim što je sadržina, a ne da se, kako Vlada želi, mimo rasprave, mimo otvorenosti, ovde u Skupštinu šalju predlozi zakona za koje se ne očekuje nikakva rasprava.
Molim narodne poslanike da još jednom razmisle o ovoj argumentaciji. Imam još argumenata za amandmane „briše se“, kako bismo konačno poslali poruku Vladi – ovako više ne treba da se radi. Poštovana gospodo, mi smo ovde zakonodavna vlast, najvažnija politička institucija u našoj državi i, mi volimo da kažemo, svetilište političkog života. To ne sme da se naruši. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Kao dokaz da je čitanje prvog, drugog i trećeg zakona i pokušaj podnošenja amandmana uvek u stisci sa vremenom, amandman o kome je reč, na član 5. u svom poslednjem petom stavu kaže – Agencija je dužna da najmanje jednom kvartalno dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija izveštaj o stanju Fonda za osiguranje depozita, kao i projekciju stanja tog Fonda za narednih 12 meseci.
Nemam amandman, baš zato što je problem uraditi sve, ali vas molim da ovo jezički ispravite u danu za glasanje, jer ovako kako je napisano tih narednih 12 meseci izgleda kao da se odnosi na svaki kvartalni izveštaj, što nije logično i nije namera, pretpostavljam, ali onda, sa Odborom zajedno ili zastoj u glasanju, ispravite da bude jasno da je narednih 12 meseci narednih 12 meseci, a kvartalni izveštaj o Fondu je nešto drugo. Hvala vam.

Reč ima dr Kori Udovički, izvolite.

Jeste namera da bude kvartalno za 12 meseci.
(Gordana Čomić, s mesta: Svaki kvartal?)
To jeste jedno od nasleđa koja su meni uvek otežavala analizu u Srbiji. Uvek dajemo projekcije do kraja godine, kao da se svet završava na kraju godine. Vama treba vizija za neki period duži pred vama, svaki put. Nije bitno kada je nova godina, nego da od svakog kvartala znamo šta očekujemo sledećih godinu dana.
(Gordana Čomić, s mesta: Ne pričam ja o novoj godini.)
Dobro, pa čak ni o samom kvartalu, ako hoćete, ali, u svakom slučaju, to je namera – svakog kvartala izveštaj sa projekcijama za narednih godinu dana.

Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti i poštovana gošćo, Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 5. ovog Predloga zakona, o kojem je zapravo malopre ovde, čini mi se, bilo i reči jednim delom.
Mi predlažemo da se ovaj član 5. briše, a kao dodatnu argumentaciju onom ključnom argumentu koji smo i napisali u obrazloženju ovog amandmana, molim vas, poštovana gospodo, preporučujemo čitanje Poslovnika Evropskog parlamenta. Naša Vlada je ovde nama saopštila da je cilj naše države punopravno članstvo Srbije u EU.
Poštovana gospodo, evo Poslovnika Evropskog parlamenta ovde. U tom Poslovniku fino piše da kada se diskutuje u zakonodavnom postupku, da neki tekst mora prvo da dođe, ali pazite, u Skupštinu, a ne negde tamo da stoji na sajtu, pa da mi narodni poslanici moramo da trčimo da se snalazimo gde je i šta je, nego kada dođe u Skupštinu. Dakle, prvo ide prvo čitanje, pa se onda pripremaju zaključci prvog čitanja. Onda to malo odleži, poštovana gospodo poslanici, pa onda dolazi na drugo čitanje. Onda se priprema teren za zaključke za drugo čitanje i onda, evo ga poglavlje 5, treće čitanje i sve to u parlamentu, poštovana gospodo. A mi ovde 28. januara dobijamo, 30-og se već zakaže sednica i mi moramo da pročitamo samo jedno čitanje, a verovatno neki ne stignu da pročitaju, kao što ja, priznajem, nisam stigao sve da pročitam. Nisam imao dovoljno vremena, poštovana gospodo. Kako onda da se izjašnjava za ove predloge zakona? Evo prakse, evo pravila. Hajde da se pridržavamo dobre prakse i dobrih običaja, poštovana gospodo, i u našoj Skupštini. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Ovo je parlament i Narodna skupština Republike Srbije. U Narodnoj skupštini Republike Srbije se poštuju i primenjuju akta koja se odnose na Narodnu skupštinu Republike Srbije, a to je, dame i gospodo, Poslovnik o radu Narodne skupštine, isti taj koji sada gospodin Pavićević drži u ruci. Mi moramo da poštujemo Poslovnik o radu Narodne skupštine, a ja verujem da oni koji su takav Poslovnik o radu pisali u osmom sazivu, DS kojoj je gospodin Pavićević pomogao da pređe cenzus i da uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, da su oni gledali baš isti taj Poslovnik o radu Evropskog parlamenta, da su ista ta rešenja kopirali ili ih modifikovali da budu primenjena i u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pa, Narodna skupština Republike Srbije primenjuje odredbe propisane u Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije, ništa više, ništa manje. Ako to predlagaču amandmana nije dovoljno, dovoljno je da pokuca gospođi Čomić ispred, pa da kaže – zar ste ovakve stvari predvideli u Poslovniku o radu kada ste bili deo grupe koja je pravila ovaj Poslovnik o radu?
Zašto bi mi menjali takvu demokratsku tekovinu, takvo savršenstvo koje je prikazano, čini mi se, kada je promenjeno 2009. godine? Zašto bi takvu demokratsku tekovinu menjali? Zašto, ako je napisan taj Poslovnik na osnovu iskustava Evropskog parlamenta? Zašto bi mi sada nešto modifikovali i menjali rešenja koja je predvidela DS? Moramo da poštujemo. Ne možemo poštovati zakone drugih zemalja, ne možemo poštovati propise drugih parlamenata, ali moramo da poštujemo propise koji su predviđeni za Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ukoliko to predlagaču amandmana nije dobro, nije dovoljno, slobodno, samo jedan red ispred neka siđe i neka uputi sve moguće kritike onima koji su pisali i usvajali takav Poslovnik o radu. Nemojte skupštinskoj većini koju čini SNS da se takve stvari stavljaju na teret.
S druge strane, ja bih pre pričao o amandmanu – član 5. briše se.
Znate, smeh je dobar način da se napreduje sa onoga – đubre, ološu. Smeh je sada dobar način u demokratskom napretku. Mada, obavestiću vas, gospođo predsednice, jer mislim da ste dužni da to znate. Jutros, pre početka sednice Narodne skupštine Republike Srbije, naš kolega Marko Atlagić je napadnut na pešačkom prelazu u centru Beograda. Napao ga je bivši kolega, narodni poslanik DS-a i bivši ministar, gospodin Đelić, koji po godinama može i sin da mu bude. Napao ga je najsramnije moguće, podižući ruku na starijeg čoveka, podižući i prst u vis, preteći: „Nastaviš li da me pominješ u Narodnoj skupštini, gotov si, završićeš brzo“.
Da li je to zemlja u režiji DS i funkcionera DS? Da li je to taj pristojan rečnik? Da li su nas u nedostatku argumentacije ovde čašćavali rečima – stoko, đubre, ološu, sada osmesima, a na ulici napadima i pretnjama? Da li je to demokratija u režiji Božidara Đelića i DS? Da li je to ta pristojna i normalna država i normalan i pristojan rečnik, gde umesto dobro jutro kolegi, ili na kraju krajeva prolaza mirnog i normalnog, dolaze pretnje, dolazi podignuta ruka, podignut prst?
Sugerisao sam i sugerisaću gospodinu Atlagiću da podnese krivičnu prijavu, pa neka se time bave pravosudni organi Srbije. Ali, bez obzira na ucene, bez obzira na pretnje, bez obzira na pritiske bivšeg režima, SNS će i u Vladi i u parlamentu i u celom našem društvu nastaviti sa još snažnijim radom, sa još posvećenijim radom na formiranju i na gradnji pristojne, uređene, normalne države. Ja sam zahvalan gospodinu Atlagiću zato što je odreagovao očinski, zato što je odreagovao pristojno, kulturno, parlamentarno, demokratski, zato što je produžio dalje i ni na koji način nije inicirao takve stvari, niti odgovorio, jer na prostakluk ne može da se odgovori prostaklukom. Nema profesor Atlagić problema da se suoči sa demonima prošlosti, sa žuljanjem tetkinog kauča, sa svim onim stvarima koje je gospodin Đelić uradio u našim javnim finansijama, nema profesor Atlagić tih problema, ima problem Božidar Đelić i DS. S druge strane, odgovoriću na svaki osmeh i na svake te reči upućene sa druge strane i na svako to komešanje sa druge strane odgovoriću činjenicama i odgovoriću istinom.
Ali, hajde da vidimo kakav je to član 5. Hajde da vidimo ono što predlagači amandmana žele da izbrišu. Pogledajte u tom članu 5. poslednji stav: „Agencija je dužna da najmanje jednom kvartalno dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija izveštaj o stanju Fonda za osiguranje depozita, kao i projekciju stanja tog fonda za narednih 12 meseci.“ Eto, između ostalih stavova i prethodna četiri, i to je stav koji predlagač amandmana želi da izbriše, da ne postoji nikakav izveštaj o stanju u fondu, da ne postoji nikakav izveštaj agencije, da ne postoji transparentan predlog i sve ono što će se dešavati narednih 12 meseci. Ponovo predlagač amandmana, valjda u nekoj, ne mogu jasno da je definišem, osim neke političke mržnje ili neznanja, želi da se vratimo u tamni vilajet da se ništa ne zna, da nema izveštaja, da ne znamo kakvo će stanje biti u Fondu za osiguranje depozita u narednih 12 meseci, da se ne zna koliko je finansijskih sredstava u tom fondu.
Da li je to predlagač amandmana želeo da nas sa takvom argumentacijom ubedi da treba glasati za ovaj amandman? Ne, SNS i poslanička grupa su uvek za transparentan odnos prema javnim finansijama, za transparentan odnos prema stanju Fonda za osiguranje depozita, a ne brisanje, da ne postoje nikakvi izveštaji.
Za to smo da se poštuju pravila predviđena zakonima, odredbama koje važe za našu državu i za naš parlament, a ne nešto što važi u nekim susednim zemljama ili u Evropskom parlamentu, kao što verujem da su predlagači ovakvog Poslovnika o radu zbog kojeg niko nije srećan u ovoj sali, ali moramo da ga primenjujemo. Ali, to je demokratska tekovina Demokratske stranke i ta kritika koju je predlagač amandmana uputio više nije morala da se govori tim tonom jer sam siguran da oni kojima je upućeno, čuli bi to i šapatom jer su jako blizu njega.
Zato što želimo da se stanje u javnim finansijama popravi, zato što želimo transparentan odnos prema javnim finansijama i prema stanju u Fondu za osiguranje depozita, Srpska napredna stranka neće glasati za ovakav predlog amandmana.