Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospođo Udovički i poštovani gosti i gošćo, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 2. Predloga zakona o osiguranju depozita. Naš amandman glasi, poštovana gospodo, „briše se“.
Moram ovde dve stvari, poštovana predsednice, kao neku vrstu argumentacije za prihvatanje našeg amandmana na član 2. koji glasi „briše se“.
Najpre, moram da kažem, tačno je da sam Predlog zakona ima mali broj stranica, ali, poštovana gospodo, Predlog zakona je uvek praćen i razlozima za donošenje zakona. Ti razlozi idu do 81 stranice i valjda je pretpostavka da svaki narodni poslanik u našoj Skupštini čita, naravno, sadržinu članova Predloga zakona, pa i član 2, ali i razloge za donošenje zakona, jer je to smisleno.
Dakle, postoji pravilnik, postoji procedura kako se šalje neki predlog zakona i ne očekuje se, valjda, da jedan narodni poslanik ne čita ništa, sem članova Predloga zakona.
Meni se čini, poštovana gospodo, da je ova rasprava već do sada, a evo sada povodom amandmana na član 2, najbolje ilustrovana u jednom tekstu koji je napisan, evo, pravo da vam kažem, još 1927. godine, i poštovana predsednice Gojković, to je tekst jednog profesora pravnog fakulteta, vi ćete sigurno uživati u tom tekstu. Evo, šta je on rekao – Ova skupštinska većina, a ja kao da gledam da je ovo 1927. godina, ne zaviseći od naroda nego od Vlade, ona je podređena Vladi, radi sve što joj Vlada kaže, skupštinska većina ne stara se ni da zadovolji narodne želje, ni potrebe, nego gleda da zadovolji Vladu. Pa, nećemo valjda to da radimo u 2015. godini, gospodo.