Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsenoviću, poštovana gospođo Udovički, poštovani gosti, gospođo Šuput, gospodine Milikiću i gospodine Kokotoviću, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman i na član 17. ovog Predloga zakona.
Ponudili smo jedan ključni argument za usvajanje ovog amandmana, ali bih ovde hteo tu argumentaciju da proširim poštovana gospodo, uz nadu da će narodni poslanici, ako već Vlada nije imala sluha, prihvatiti ovu argumentaciju i kao treći naš amandman „briše se“, prihvatiti i ovaj amandman na član 17.
Dakle, po našem sudu poštovana gospodo, time što je u Narodnu skupštinu 28. januara 2015. godine, uputila i ovaj Predlog zakona kao jedan od predloga zakona, Vlada Republike Srbije je odlučila da se ponaša tako kao da mi živimo u jednom ustavnom sistemu u kojem Skupština zavisi od Vlade, a poštovana gospodo i gospođo Udovički, gospodine Arsenoviću, prema našem Ustavu Skupština ne zavisi od Vlade nego je situacija upravo obrnuta.
Vlada zavisi od Skupštine i ja smatram da ovakav pristup Vlade otkriva jedno nerazumevanje i neodgovornost. Dovoljno je, ja mislim samo da se prisetimo člana 99. Ustava gospodo, a to je nama najznačajniji dokument ovde.
U članu 99. evo, na primer, šta kaže odnos Skupštine prema Vladi i Narodnoj banci, kaže – Narodna skupština bira Vladu nadzire njen rad, odlučuje o prestanku mandata itd. A što se tiče Narodne banke, bira, razrešava guvernera Narodne banke i nadzire njen rad. Ovde većina poslanika se ponaša kao da Vlada nadzire naš rad, poštovana gospodo. Nemojmo to da dozvolimo ovde.